Аутобус је моторно путничко возило које служи за јавни превоз већег броја путника (обично аутомобилом називамо возило које превози до 8 путника, а од 9 навише такво возило зовемо аутобус). Прелазни модели између аутомобила и аутобуса су моноволумен и комби или мини-бус.

Историја аутобуса


Аутобус из разгледнице око 1900. године

Први аутобус, тада још називан омнибус са мотором на унутрашље сагореваље представио је Карл Бенц 1895. године, а у правилну употребу је дошао у Лондону 1899. године. Тада се радило о возилима на које се не може са сигурношћу ослонити, нарочито због јако ограниченог броја путника (од 10 до 20 особа). Развој је ипак ишао даље и од 1930. године су аутобуси могли да сместе и 50 људи и били су на разне погоне као на светлећи плин на нафту или дрвени плин и сл. Ипак главни развој аутобусног саобраћаја забележен је после Другог светског рата када су се појавили бензин и нафта као и када су се изградили многе саобраћајнице. После друге половоне 20. века аутобуси су постепено преузимали градски саобраћај и тако допунили трамвајски саобраћај нарочито на линијама које нису захтевале масовни саобраћај великог капацитета. За разлику од других врста саобраћаја аутобуси су лако маневрисали и имали су врло ниска улагања за изградњу линија на којима су саобраћали тако да су овакав саобраћај могли себи дозвољавати и мање велики градови.

Врсте аутобуса


Разликују се три врсте аутобуса у зависности од њихове намене:

градски аутобус намењен је превозу путника на краћим релацијама. Карактеришу га двоја или више двокрилних врата за улаз и излаз путника, мали број места за седење (односно велики број места за стајање), немају велику максималну брзину али зато имају већа убрзања и успорења у циљу што бржег превоза путника.

приградски аутобус намењен је превозу путника на дужим релацијама од градског аутобуса. Карактеришу га сва седећа места са малим бројем места за стајање и двоја врата за излаз и улаз путника.

међуградски аутобус је намењен за превоз путника на дугим релацијама. Карактеришу га висока удобност за путнике (клима, телевизија, WC), сва места су седећа, велики простор за пртљаг путника, врата за излаз и улаз путника су ужа.

Комбибус је намењен за превоз мањег броја путника (до десет, не рачунајући седиште за возача) и њихове пртљаге. Користе га већином хотели и аеродроми за превоз путника.

Malo istorije javnog prevoza u Beogradu:


1. Počelo je od tramvaja sa konjskom vučom od Kalemegdana do Slavije 1892.
2. Prvi autobus 1925.
3. Privatno preduzeće uvodi 1927. autobuse na liniji Kalemegdan- Savinac i Terazije- Dedinje
4. Uprava tramvaja i osvetljenja beogradske oštine kupuje od privatne firme pet autobusa 1928. za redovan saobraćaj
5. Otvorena redovna linija na relaciji knežev spomenik- Dedinje


6. Prvi trolejbusi kreću 22. juna 1947. na liniji Kalemegdan- Slavija
7. Proširenje trolejbuskih linija 1948.
8. Prvi autobusi nabavljeni iz Belgije od firme "Mias" 1949.
9. I pravo osavremenjavanje nabavkom 160 autobusa "Layland" 1961. Istovar u riječkoj luci.

Razvoj gradskog prometa kroz povijest

Još su stari antički gradovi imali razvijen individualni gradski promet. Posebno bi bilo interesantno poznavati promet velikih antičkih gradova sa stotinama tisuća stanovnika, npr. Rim, Aleksandrija itd.

Srednjovjekovni grad je malen i ima slabo razvijen gradski promet. Tek novovijeki grad, grad industrijske revolucije, sa snažnom koncentracijom stanovništva i djelatnosti, počinje nametati potrebu organiziranja prevoza ljudi između četvrti grada. Među prve oblike javnog gradskog prometa ubrajaju se unutar gradski prevoz kočijama u Parizu 1819. godine, te 1831. godine u New Yorku. Kočije kasnije zamjenjuju kombinacije tračnih vozila sa konjskom zapregom - konjski tramvaj. Pred kraj prošlog stoljeća javlja se električni tramvaj, vozilo koje je dugo vremena suvereno vladalo gradskim prometom. Tramvaj se i danas smatra najpovoljnijim prevoznim sredstvom za srednje velike gradove (oko 500.000 stanovnika).

Na prijelazu u 20. stoljeće javlja se novi vid gradskog prevoza - podzemna željeznica. Prva je izgrađena u Bostonu 1897. godine. Željeznica klasičnog tipa više se koristi i danas za prigradski promet, iako je u gradski promet bila, uvedena još 1895. godine.

Brze prigradske željeznice osobitu ulogu dobijaju u metropolitanskim područjima u kombinaciji s podzemnim željeznicama.

Autobusi su relativno kasno uvedeni u gradski promet, iako se spominju relativno rano (1872. parni autobus). Autobus se pokazao kao najpovoljnije gradsko prevozno sredstvo u manjim gradskim naseljima do 100.000 stanovnika.

Gradski promet je razvijen u svim gradovima iznad 100.000 stanovnika, ali također i u mnogima i ispod 100.000 ljudi. Njime se prevozi svakodnevno u svijetu nekoliko milijardi putnika. To je nesumnjivo najfrekventniji oblik prometa uopće. Posebna je teškoća praćenja obima prevoza u ovom prometu. Moguće je pratiti jedino dosljednije javni gradski promet. Individualni i taksi promet može se uglavnom procjenjivati.

Složenost gradskog prometa je vrlo velika. Danas svaki grad organizira svoj promet prema vlastitim zahtjevima i vlastitim mogućnostima, pa je teško utvrditi istovjetnost ili unificiranost svjetskog gradskog prometa. To posebno otežava racionalnije planiranje ovog prometa u svjetskim razmjerima.

Gradski promet se razvijao u svojim počecima relativno ujednačeno i sporo. Uvođenje automobila u gradski promet unosi ubrzani razvoj kako grada tako i samog prometa. Problemi gradskog prometa, prema mnogima, upravo proizlaze iz prevelikog nagomilavanja osobnih vozila u gradskom prometu, posebno u centru grada. Gotovo svaki grad rješava taj problem na svoj način.

(Prometna zona.com)

Autobusi

Autobus je javno cestovno putničko sredstvo sa gumenom oblogom (pneumatikom) na naplatcima kotača, a koje se snagom vlastitog, u principu dizel, motora kreće po cestovnoj i/ili uličnoj transportnoj mreži uz mogućnost prilagođavanja trenutno vladajućim eksploatacijskim uvjetima djelovanja unutar mješovitog prometa.

Autobus je danas najzastupljeniji vid prijevoza u većini gradova u nas i u svijetu. To je posljedica, prije svega, visoke elastičnosti koji on posjeduje, a koja se u nasljednim strukturama grada zahtijevala.

VRSTE AUTOBUSA

Iako teoretski postoji više kriterija podjele (klasifikacije) autobusa na određene tipove, ovdje će biti prezentirane samo one vrste autobusa koji se koriste prvenstveno za prijevoz gradskih i prigradskih putnika, a čija diferencija je rezultat veličine i izvedbe njihove karoserije, odnosno s tim u vezi raspoloživog prijevoznog kapaciteta izraženog mogućim brojem putničkih mjesta za sjedenje i stajanje.

Tako u osnovi razlikujemo:
- minibus,
- standardni (klasični) autobus,
- zglobni (harmonika) autobus (s jednim i/ili dva zgloba)
- autobus na kat (katni autobus) te,
ostale vrste autobusa (autobus na polukat, pullman, skyliner, rotel i autobus za posebne namjene).


(Prometna zona.com)

MINIBUS





Minibus je, s obzirom na svoj gabarit i broj putničkih mjesta, najmanje cestovno javno prijevozno sredstvo čija visina dozvoljava stajanje putnika za vrijeme vožnje. Ova vrsta autobusa najčešće se koristi ili na kratkim linijama u centralnom gradskom prostoru relativno velike gustoće gdje je frekvencija putnika učestala a intenzitet putničkih tokova slabiji, ili na prigradskom području male gustoće naseljenosti kao fleksibilna nadopuna prigradskoj željeznici. Proizvodi se u nekoliko varijanti, dok su mu tipične karakteristike sljedeće:

- duljina 5,4 - 7,7 (m)
- širina 2,1 - 2,4 (m)
- visina 2,7 - 2,8 (m)
- kapacitet 15 - 30 (putničkih mjesta)
- unutrašnja visina 1,85 - 1,9 (m)
- broj osovina 2 (kom)
- razmak osovina 2,7 - 4,3 (m)
- prednji prepust 0,75 - 1,25 (m)
- visina poda 0,5 - 0,7 (m)
- minimalni radijus okretanja 7,8 - 13,5
- maksimalna brzina 40 - 95 (km/h)

STANDARDNI AUTOBUS



Standardni autobus je vrsta cestovnog vozila koje se za prijevoz gradskih i prigradskih putnika u svijetu najčešće koristi zbog svojih zadovoljavajućih tehničko-eksploatacijskih i ekonomsko-organizacijskih karakteristika od kojih su neke sljedeće:

- duljina 10,7 - 12,2 (m)
- širina 2,4 - 2,5 (m)
- visina 2,9 - 3,1 (m)
- kapacitet 70 - 82 (putničkih mjesta)
- unutrašnja visina 2,05 - 2,23 (m)
- broj osovina 2 (kom)
- razmak osovina 5,6 - 7,6 (m)
- prednji prepust 2,1 - 2,7 (m)
- visina poda 0,5 - 0,9 (m)
- minimalni radijus okretanja 10,5 - 12,0 (m)
- maksimalna brzina 72 - 110 (km/h)

ZGLOBNI AUTOBUS





Zglobni autobus je najdulje cestovno putničko prijevozno sredstvo kojeg čini vučno vozilo i polu-prikolica međusobno povezani nosećim fleksibilnim mehaničkim zglobom i harmonika oplatom čineći tako funkcionalnu cjelinu kontinuirane unutrašnjosti vozila koje ima mogućnost otklona +- 40 stupnjeva u horizontalnoj i +- 10 stupnjeva u vertikalnoj ravnini.

Nedostatak ovakvog rješavanja jest relativno neudobna vožnja u zadnjem dijelu zglobnog autobusa na kojeg se prenose sva gibanja i oscilacije prednjeg dijela a naročito prilikom naglih promjena smjera kretanja autobusa te vožnje po lošim cestama i/ili ulicama.

- duljina 16,7 - 18,0 (m)
- širina 2,5 - 2,7 (m)
- visina 2,7 - 3,15 (m)
- kapacitet 96 - 160 (putničkih mjesta)
- unutrašnja visina 2,5 - 2,23 (m)
- broj osovina 3 - 4 (kom)
- razmak osovina 5,25 - 7,3 (m)
- prednji prepust 2,25 - 2,65 (m)
- visina poda 0,75 - 0,9 (m)
- minimalni radijus okretanja 12,0 - 14,5 (m)
- maksimalna brzina 72 - 100 (km/h)

AUTOBUS NA KAT





Autobus na kat je najviše prijevozno sredstvo koga čine dva, u horizontalnom smislu podijeljena i po visini različita, putnička prostora međusobno povezana jednim ili dvoma komunikacijskim stepeništima u jedinstvenu cjelinu.

Zbog njihanja vozila i niskog plafona gornjeg putničkog dijela isti raspolaže samo putničkim mjestima za sjedenje, dok prizemna etaža raspolaže i sa 5 do 25 putničkih mjesta za stajanje. Nedostatak ovog autobusa je što nagla skretanja pri većim brzinama izazivaju prevrtanje vozila.

Zahvaljujući ovakvom rješenju osjetno je povećan prijevozni kapacitet autobusa bez ikakvog povećanja zauzetosti prometne površine u odnosu na standardni (klasični) autobus, što je vidljivo iz sljedećih podataka:

- duljina 8,5 - 12,0 (m)
- širina 2,45 - 2,50 (m)
- visina 4,0 - 4,4 (m)
- kapacitet 70 - 125 (putničkih mjesta)
- unutrašnja visina 1,4 - 1,8 (m)
- broj osovina 2 -3 (kom)
- razmak osovina 4,3 - 5,6 (m)
- prednji prepust 0,9 - 2,5 (m)
- visina poda 0,64 - 0,68 (m)
- minimalni radijus okretanja 9,2 - 11,5 (m)
- maksimalna brzina 60 - 85 (km/h)

OSTALI AUTOBUSI




Panoramski autobus


U grupu ostalih vrsta autobusa ubrajaju se tzv. turistički autobusi komforne i luksuzne izvedbe čije područje primjene je relativno ograničeno i prostorno-vremenski nedefinirano u smislu određene konstantnosti djelovanja.

Autobus na polukat

Autobus na polukat u svojoj zadnjoj polovici karoserije ima nadogradnju namjenjenu putnicima koji žele za vrijeme putovanja uživati u panoramskom razgledavanju okoline, kojom autobus prolazi. Prvi ovakvi autobusi pojavili su se početkom 50-tih godina 20. stoljeća u SR Njemačkoj, a potom u Austriji i Švicarskoj.

Duljina ovakvih autobusa iznosi oko 12m na kojima je raspoređena jedna solo i jedna "tandem" (dupla) osovina.
Kapacitet prijevoza autobusa na polukat iznosi ukupno 120 putničkih mjesta od čega je njih 55 (ili oko 45%) sjedećih i raspoređenih u dvije razine po dva reda.

Autobus za posebne namjene




Autobus za prijevoz putnika na zračnoj luci

Autobus za posebne namjene je cestovno vozilo čija upotreba u normalnom prometu na javnim gradskim ili prigradskim cestama nije dozvoljena, već se isti koriste samo za interne potrebe prijevoza putnika na aerodromima (na relacijama avion - putnička zgrada), na velesajmovima i sličnim masovnim izložbenim manifestacijama.

Specifična konstrukcija karoserije ovih autobusa (koja se ogleda u njenom "kvadratičnom" obliku, niskom podu, većim brojem širokih bočnih i čeonih vrata, velikim staklenim površinama i malim brojem sjedala) omogućava relativno udoban prijevoz velikog broja putnika na kratkim udaljenostima vožnje

Meni je ovo najljepši.