Патрику Модијану Нобелова награда за књижевност

Може се рећи да је овај познати француски писац Марсел Пруст нашег
времена, рекао је Петер Енглунд, стални секретар Шведске академије.



Француски романописац и сценариста Патрик Модијано (1945) нови је добитник Нобелове награде за књижевност, „за уметност сећања која је оживела готово несхватљиве људске судбине и разоткрила тешкоће живота под окупацијом”, саопштила је Шведска академија.
– Може се рећи да је Патрик Модијано Марсел Пруст нашег времена – додао је Петер Енглунд, стални секретар Шведске академије.
Модијано је рођен 30. јула, два месеца пошто је окончан Други светски рат, а његов отац, пореклом италијански Јеврејин, упознао је његову мајку, белгијску глумицу, током окупације Париза. Ови детаљи пишчеве биографије снажно су утицали на његову прозу, која говори управо о нацистичкој окупацији, јеврејству, губитку идентитета, и свим негативним последицама које је рат оставио у Француској.
За свој најпознатији роман „Улица мрачних жеља” („Missing Person”), причу о детективу који је изгубио памћење, добио јеГонкурову награду1978. године, а у својој каријери овенчан је и другим француским и европским признањима, међу којима су и Награда Француске академије, признање књижара и издавача, као и Аустријска државна награда за европску литературу.
Модијанов роман „Место за звезду” (1968) хваљен је и у Немачкој као кључно дело о холокаусту. Вишеструко награђивани француски редитељ Луи Мал снимио је филм по Модијановом роману „Лакомб Лисјен”, (и у сарадњи са њим написао сценарио), о колаборацији с нацистима у Вишијевској Француској за време Другог светског рата. Модијано је аутор и романа: „Ноћобдијино коло”, „Кружни булевар”, „Тужна вила”, „Породична књижица”, „Једна младост”, „Тако врсни момци”, „Изгубљени крај”, „Циркус пролази”, „Свадбено путовање”, „Дора Брудер”, „Мала принцеза”…

Модијанова дела код нас је ексклузивно објављивала издавачка кућа „Стубови културе”, представљајући га као водећег француског аутора. За роман „Родослов” говорено је да је то „сажета историја француског друштва у преломним тренуцима 20. века, породична историја испричана као низ филмских кадрова кроз које сагледавамо једну другачију слику друштва и историју коју не познајемо”.
У прози „Те незнанке”, коју су, такође, објавили „Стубови”, Модијано је истраживао „странпутице, путеве и раскрснице у животима обичних жена, проналазећи у њима судбинске, универзално и емоционално важне облике искуства”.
– Никада не бих радио ништа друго осим писања. Сећам се да као младић нисам имао диплому, никакав коначан циљ, и да ми је било тешко да започнем каријеру тако рано. Више волим да не читам своја рана дела. Не због тога што ми се не свиђају, већ због тога што у њима више не препознајем себе. Исто као када остарели глумац посматра себе као младића у некој од главних улога – изјавио је пре три године Модијано.
И овога пута, када је реч о додели Нобелове награде за књижевност, очекивања кладионичара била су потпуно изневерена, а изненађење потпуно, будући да су највеће шансе према свим прогнозама биле на страни писца из Кеније Нгугија ва Тионгоа и Јапанца Харукија Муракамија. Високо се чак котирала и белоруска књижевница и истраживачка новинарка Светлана Алексијевич, која је прошле године на Франкфуртском сајму књига добила Мировну награду немачких издавача и књижара.
Током година опстају спекулације о томе шта је у ствари пресудно у стваралаштву једног прозног писца, да би добио престижну Нобелову награду. Неки тумачи иду тако далеко да чак сматрају да „снобовски” Комитет за књижевност намерно запоставља америчке ауторе и све оне чија се дела „добро продају”, и да свесно бира писце неенглеског говорног подручја, за које већина читалаца са запада није ни чула. По неким нагађањима, Комитет за књижевност Краљевске шведске академије превише се ослања на нелитерарне критеријуме, као што је запажање социјалне неправде у ауторовом раду. На ове оптужбе одговорио је Пер Востберг, председавајући у Комитету за књижевност 2011. године, речима: – Наш критеријум нису људска права. Наградили смо, на пример, Орхана Памука због његових изванредних романа и есеја, а онда је награда накнадно политички тумачена.

М. Вулићевић

објављено: 09.10.2014.
politika.rs

Modiani voli Prevera, ne i politiku

Goran Čvorović


Francuski mediji o Patriku Modianu, novom dobitniku Nobelove nagrade za književnost



PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA
JA sam pas koji se pretvara da ima pedigre, kaže za sebe nobelovac Patrik Modiano, govoreći da njegov otac i majka nisu potpadali pod bilo koje definisano okruženje. U francuskoj štampi, posle objave da je ovom piscu pripalo najviše književno priznanje, pojavilo se dosta tekstova koji se bave upravo njegovim odnosom sa roditeljima.

Tema oca i očinstva u srži su njegovog stvaralaštva. To stalno traganje za neostvarenom roditeljskom srećom, a pre svega za očinskom slikom, osnovni je književni moto pisca nagrađenog zbog umetnosti sećanja kojima je evocirao najneuhvatljivije ljudske sudbine i razotkrio svet okupacije.  
Njegovi otac i majka, nedefinisani trgovac Alber Modiano i flamanska glumica Luiza Kolpejn pronašli su se pod sumnjivim ratnim okolnostima u Parizu, "među ljudima koji su ličili na njih".
- Dva izgubljena i nesvesna leptira usred grada bez pogleda - kazaće Modiano.
Avanturista i crnoberzijanac, s vezama na svim stranama, borac za preživljavanje, otac Jevrejin koji je tokom rata u Parizu pod pseudonimom krio svoje poreklo, zauvek je ostao prisutan za Patrika Modiana. Njegova figura ostavila je traga na ličnosti pisca preseljenog u sopstvenu književnost, u priličnom otklonu od sadašnjosti.
Modiano je, prenose francuski mediji, čovek koji se divi Preveru, ne priča o politici i ekonomiji. Diskretan je i pomalo konfuzan sagovornik, što mu istovremeno daje notu simpatičnog, šarmantnog i dragog čoveka. U njegovom svetu mešaju se čudno, bizarno, neodređeno, maglovito, nejasno, poetsko, nesigurno i komplikovano, a u isto vreme kaže suštinu. Sakriven iza urođene stidljivosti, odgovara u literarnim slikama, a pišući, oštri mutne kadrove prošlosti.
Zato je i razumljivo što još nije svestan šta ga je zadesilo.
- Bio sam iznenađen. Sve je ovo neočekivano. Kad sam saznao, nastavio sam da hodam - opisao je Modiano trenutak kada je čuo da je postao nobelovac.

MISTERIOZNE KARTICE


IAKO oca nije dobro poznavao, Modiano je prekinuo sve kontakte s njim, ali je neprestano nastavio da traži vezu s nerasvetljenim ratnim periodom. Da bi to ostvario, paralelno s pisanjem knjiga, neprestano je ispunjavao kartice s imenima i adresama. Susrećući ljude koji bi na bilo koji način mogli da budu vezani za ono vreme i njegovog oca, kao detektiv prošlosti, precizno je ispisivao datume i ličnosti koji su istinski postojali. To ne želi da objavljuje jer nije literatura, ali u tome se, kaže, bolje snalazi nego u književnosti.

novosti.rs

Bob Dilan dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2016.

Legendarni američki muzičar Bob Dilan (75) dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2016. godinu, odlučila je Švedska akademija.



Dilanu je nagrada dodeljena za "kreiranje novih poetskih izraza u okviru velike američke muzičke tradicije".

Rođen kao Robert Alen Cimerman u Dulutu u Minesoti, Dilan je otpočeo muzičku karijeru kao tinejdžer, kada je 1959. počeo da svira u lokalnim barovima.

U narednoj deceniji je napisao neka od najznačajnijih dela, postao ikona roka i antiratnih pokreta, a na svom putu od folka do roka, između njih, iznad i nazad, predstavljao je jednog od najvažnijih hroničara svog vremena i prestao da bude samo muzičar i kantautor i izrastao je u velikog pesnika.

Svira gitaru, usnu harmoniku i klavir. Tokom 50 godina karijere više od 30 albuma, a od devedesetih se bavi i slikarstvom i izdao je šest kolekcija svojih radova. Neka od njegovih dela su izložena u velikim galerijama širom sveta.

Njegove najpoznatije pesme su: “The Times They're Achangin'”, “Blowing in The Wind”, “Like a Rolling Stone”...

Sara Denius, stalni sekretar Švedske akademije opisala je Dilana kao “Nekoga ko već 54 godine iznova i iznova menja samog sebe”.

Počnite sa “Blond on Blond”, rekla je Sara... “Neverovatnim primerom njegove brilijantne rime, sastavljanja refrena i izuzetnog načina razmišljanja”.

Denius je rekla da izbor možda jeste iznenađujuć, ali ukoliko se osvrnemo 5000 godina unazad doći ćemo do vremena kada su otkriveni Homer i Sapfa.

“Oni su pisali poetske tekstove koji su bili namenjeni javnim nastupima, a isti je slučaj i sa Bobom DIlanom. I dalje čitamo Homera i Sapfu, i u tome uživamo”, izjavila je Sara Denius.

Bob Dilan je 259. amerikanac koji je osvojio Nobelovu nagradu, a prvi koji je nagrađen za književnost posle dve decenije.

Inače, 2008. godine je dobio i posebno priznanje u okviru dodele Pulicerovih nagrada.

Na kladionicama je najveći favorit za ovogodišnjeg Nobela za književnost bio kenijski pisac Ngugi va Tiongo, ispred Japanca Harukija Murakamija, sirijskog pesnika Adonisa, i američklih pisaca Dona Delila i Filipa Rota.

S današnjim proglašenjem laureata za književnost, završeno je proglašenje ovogodišnjih dobitnika. Prošle nedelje su objavljena imena dobitnika nagrada za medicinu, fiziku, hemiju i mir, a za ekonomiju u ponedeljak.

Nagrade će zvanično biti dodeljene na svečanost 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela koji je umro 1896. godine.

Švedska akademija za književnost saopštila je da je britanski pisac Kazuo Išiguro dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2017. godinu.



Nagrada je dodeljena piscu "koji u romanima velike emotivne snage otkriva bezdan ispod našeg iluzornog osećaja povezanosti sa svetom", pročitala je obrazloženje žirija Sara Danijus, sekretar Švedske akademije.

Obrazlažući odluku Danius je rekla da je Išiguro "apsolutno brilijantni romanopisac", autor koji "ne gleda u stranu" i koji je "razvio svoj sopstveni estetski univerzum".

- On je neko ko je veoma zainteresovan da razume prošlost..., on istražuje ono što se mora zaboraviti pre svega da bi se preživelo, kao pojedinac i kao društvo - kazala je Danius i istakla da je Išiguro "pisac snažnog integriteta, a njegova književnost mešavina dela Džejn Ostin i Franca Kafke uz mali dodatak Marsela Prusta".

Kazuo Išiguro (1954) je poreklom iz Japana. Diplomirao je na Univerzitetu Kent 1978. a magistrirao na Univerzitetu Istočne Anglije 1980. Karijeru pisca započeo je 1981. kad je u godišnjaku "Stories by New Writers" objavio kratke priče.

Autor je romana "A Pale View of Hills", "An Artist of the Roating World", "When We Were Orphans", "Ne daj mi nikada da odem" (Never Let Me Go).

Za prva dva dobio je nagrade Winfred Holitby Prize i Whitebread Books Prize, a za roman "Ostaci dana" dobio je Bukerovu nagradu.

Časopis "Tajms" ga je 2008. uvrstio na listu 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. Njegov sedmi roman, "Zakopani džin" (The Buried Giant), izašao je iz štampe u maju 2015. Kod nas je ovaj i romane "Ostaci dana" i "Slikar prolaznog sveta" objavila "Dereta". "Ne daj mi nikada da odem" i "Bez utehe"objavio je "Plato".

Nobelova nagrada će mu biti uručena 9. decembra na svečanoj ceremoniji u Stokholmu upriličenoj za sve laureate.



Prema prognozama kladioničara, Kenijac Ngugi va Tiong'o (79) i Japanc Haruki Murakami (68) bili su vodeći kandidati sve do nekoliko sati pred dodelu, kada ih je pretekla dotada trećeplasirana Kanađanka Margaret Atvud (77). Išiguro nije bio ni na spisku širih favorita.

Namenjena da ispoštuje želju osnivača nagrade, Alfreda Nobela, i oda počast "osobi koja je na polju književnosti proizvela najistaknutije delo u idealnom pravcu", uz novčani dodatak od devet miliona švedskih kuna (oko 940.000 evra) Nobelova nagrada prvi put je dodeljena 1901. Do danas ju je dobilo 109 pisaca među kojima je 14 žena, 36 pesnika i 28 autora koji su pisali na engleskom. Najmlađi laureat, Radjard Kipling, imao je 41, a nastariji, Doris Lesing, 88 godina. U proseku nagrađeni pisci imaju 65 godina.

O nagradi odlučuje 18 Šveđana, članova akademije izabranih tajnim glasanjem za tu doživotnu dužnost. Više od polovine članova mora da glasa za pobednika, koji se bira među 350 autora na predlog književnih stručnjaka i bivših nobelovaca iz celog sveta.

Švedska akademija nikada ne odaje ko je sve razmatran za nagradu, a spisak užih kandidata otkriva se tek 50 godina kasnije.