Војне параде Југословенске народне армије одржаване су највише у периоду од 1945. до 1960. године и то најчешће - 1. маја за Дан рада или 9. маја за Дан победе над фашизмом. Поред ових централних парада, које су најчешће одржаване у Београду, параде су одржаване и у главним градовима осталих република, као и у другим местима, најчешће за годишњицу ослобођења места или после завршетака маневара. Према Правилу службе ЈНА, војне параде су одржваване по наређењу Врховног команданта.


Свечани дефиле припадника ЈНА на платоу испред Савезне скупштине у Београду, поводом Дана победе над фашизмом, 9. маја 1975. године.

Прве војне параде одржане су 1. маја 1945. године у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Нишу, Сплиту и Сарајеву. У току 1946. и 1947. године параде су одржаване у свим већим гарнизонима поводом Дана победе (9. мај), Дана републике (29. новембар) и Дана армије (22. децембар). У периоду од 1948. до 1957. године одржаване су само параде поводом 1. маја Дана рада и то у Београду и главним градовима осталих република. Године 1958. и 1959. параде нису одржане, а од 1960. до 1965. године одржаване су само у Београду поводом 1. маја.

Године 1965. из економских разлога параде су укинуте и одређено је да се оне одржавају сваке пете године поводом - 9. маја Дана победе. Од 1965. до 1985. године одржане су свега четири параде:

1970. године у Београду, поводом 25-о годишњице Победе над фашизмом;
1971. године у Карловцу, поводом завршетка маневра „Слобода 71“;
1972. године свечани дефиле Југословенске ратне морнарице, поводом завршетка здружене тактичке вежбе „Подгора 72“;
1975. године у Београду, поводом 30-о годишњице Победе над фашизмом и
1985. године у Београду, поводом 40-о годишњице Победе над фашизмом.

Параде поводом прославе Празника рада 1. маја називане су и „Првомајске параде“ и поред припадника Југословенске народне армије у њима су учествовале политичке, омладинске, спортске и друштвене организације, као и предузећа, установе, делегације република и покрајина и др. Поред ових одржаване су и ванредне војне параде у част страних државника, који су долазили у посету Југославији. Ове параде одржаване су између 1954. и 1956. године у част - етиопијског цара Хајла Селасија, председника Турске Џелала Бајара, председника Владе Краљевине Бурме У Нуа, председника Владе Индије Нехруа, грчког краља Павла и председника Египта Насера.

Параде у Народноослободилачкој борби

Војне параде су одржалави и припадници Народноослободилачке војске Југославије током Народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945. године. Оне су тада извођене као смотре јединица или дефилеи и њима су обележавани значајни догађаји. Познатије параде у Народноослободилачком рату су биле:

прослава 24-о годишњице Октобарске револуције у ослобођеном Ужицу, 7. новембра 1941. године;
прослава 1. маја у ослобођеној Кореници, 1942. године уз учешће питомаца Друге класе Официрске школе при Главном штабу НОВ и ПО Хрватске;
предаја ратних застава пролетрским бригадама - Другој пролетерској бригади 17. октобра 1942. у ослобођеном Дрвару и Првој пролетерској бригади 7. новембра 1942. године у Босанском Петровцу (после примања заставе бригада је парадним маршом прешла кроз град);
смотра Четврте крајишке дивизије 7. јануара 1943. године у Српским Јасеницама, код Босанске Крупе;
смотра 26. далматинске дивизије на острву Вису у лето 1944. године;

Прва смотра јединица у ослобођеном Београду одржана је на Бањици приликом доласка маршала Тита, 27. октобра 1944. године. Тада су биле постројене јединице Првог пролетерског корпуса које су поздравиле свог Врховног команданта, а потом после завршене смотре и одржаног говора извршиле дефиле.


wikipedia

Jugoslovenska Narodna Armija Parada - 1975

Poslednja vojna parada u Beogradu pre 29 godina izgledala je ovako


Od poslednje vojne parade u Beogradu prošlo je 29 godina. Od tada se promenilo nekoliko država, uređenja, a i Beograd više nije isti. Pogledajte kako je to izgledalo pre 29 godina.

Vojne parade Jugoslovenske narodne armije održavane su najviše u periodu od 1945. do 1960. godine. Najčešće se to dešavalo za 1. maj - Dan rada ili 9. maj - Dan pobede nad fašizmom.

Prve vojne parade održane su 1. maja 1945. godine u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Splitu i Sarajevu.

Iz ekonomskih razloga parade su ukinute 1965. godine i određeno je da se održavaju samo na svakih pet godina za 9. maj, Dan pobede.

One su uvek bile prilika da se pokaže vojna moć i najnovije tehničke mogućnosti armije.

Poslednja takva parada u Beogradu je održana 9. maja 1985. godine povodom 40 godina pobede nad fašizmom. Išla je Bulevarom kralja Aleksandra.

Centralna svečanost je organizovana ispred platoa Savezne skupštine SFRJ u Beogradu.

Tom prilikom je izvršena smotra oružanih snaga pred najvišim državnim zvaničnicima na čelu sa predsednikom Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Veselinom Đuranovićem. Ova parada je bila poslednja parada na ulicama Beograda koju je izvela Jugoslovenska narodna armija.

Pogledajte kako je tada bilo u srpskoj prestonici:

NIKADA NISU STIGLI NA ODREDIŠTE:


Rusi krenuli u Beograd na proslavu, ali im se srušio avion

Dolazak aviona „Iljušin Il-18" sa sovjetskom delegacijom na aerodrom „Beograd" u Surčinu prvobitno je bio očekivan u 9 i 30, ali je vreme dolaska bilo pomereno za oko dva časa. Oko 11 i 30 na beogradskom aerodromu sve je bilo spremno za svečani doček - počasna četa pripadnika JNA i vojna muzika su već zauzeli svoja mesta.

Zbog velike pažnje koja se ovih dana posvećuje vojnoj paradi povodom 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, nezapaženo prolazi jedan drugi jubilej.

Naime, ovih dana navršava se 50 godina od velike tragedije koja se tada dogodila u prestonici. Tada je na putu za Beograd na proslavu 20 godina od oslobođenja na Avali poginula cela delegacija Sovjetskog Saveza.

Ovo je priča o toj tragediji...

Bio je oktobar 1964. godine i Beograd se spremao za proslavu 20 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Pored jugoslovenskog državnog vrha, velikoj proslavi trebalo je da prisustvuje i delegacija iz Sovjetskog Saveza predvođena maršalom Birjuzovim i generalom Ždanovim – narodnim herojima koji su i sami učestvovali u oslobađanju srpske prestonice.

– Dolazak aviona „Iljušin Il-18" sa sovjetskom delegacijom na aerodrom „Beograd" u Surčinu prvobitno je bio očekivan u 9 i 30, ali je vreme dolaska bilo pomereno za oko dva časa. Oko 11 i 30 na beogradskom aerodromu sve je bilo spremno za svečani doček - počasna četa pripadnika JNA i vojna muzika su već zauzeli svoja mesta – priča za Dnevno.rs Ivan Morić, istraživač i član gradskog odbora Subnor-a.

Na aerodromu je bila i delegacija za doček predvođena Jovanom Veselinovim, sekretarom CK SK Srbije.

A onda se dogodila tragedija...

Avion sa sovjetskom vojnom delegacijom poslednji put je viđen na radarskom ekranu kontrole letenja u 11 i 34 i potom nestao. Odmah potom je javljeno da je u daljini prema Avali viđen plamen, a zatim i dim.


Uviđaj na mestu nesreće, Foto: Arhiva

Delegacija je sa aerodroma odmah krenula ka Avali i tamo zatekla stravičan prizor...

– Zbog najverovatnije neispravnog uređaja za navigaciju, avion je izgubio visinu i usled guste magle udario u padinu Avale, na oko 200 metara od Spomenika Neznanom junaku. Prilikom pada avion je pokidao drveće u širini od 100 metara, a padao je u dužini od oko 300 metara i na kraju udario u brdo i eksplodirao. Avion je bio potuno uništen, a umesto trupa se mogla videti jedino pocrnela gomila aluminijuma – objašnjava Ivan Morić.

Ubrzo posle pada aviona na mesto nesreće došle su ekipe hitne pomoći, milicije i vatrogasaca. Avion je i dalje bio u plamenu. Tela svih putnika aviona su bila toliko ugljenisana da je bilo teško utvrditi njihov identitet. Jedino je odmah potvrđena smrt maršala Birjuzova, koji je prepoznat na osnovu dela maršalske uniforme koja je odolela vatri.

Bilans tragedije bio je strašan. Poginulo je svih 18 putnika – 7 članova delegacije i 11 članova posade.

Vest koja je šokirala Jugoslaviju

Beograd je, šokiran vestima koje su stigle sa Avale, u samo nekoliko sati iz praznične prešao u komemorativnu atmosferu. Proglašena je dvodnevna žalost, otkazane su sve manifestacije i priredbe vezane za proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja, a skinuta je i ukrasna dekoracija kojom je grad bio ukrašen.

Sutradan, 20. oktobra na Dan oslobođenja Beograda, na aerodrom u Surčinu sleteo je novi sovjetski avion. U njemu su se nalazile dve nove delegacije – delegacija koja je došla na proslavu Dana oslobođenja i delegacija za prijem i ispraćaj posmrtnih ostataka.


Sednica skupštine grada, prazna mesta su bila namenjena sovjetskoj delegaciji, Foto: Arhiva

Dan oslobođenja Beograda 20. oktobra 1964. godine obeležen je samo polaganjem venaca. Održana je sednica Gradske skupštine, koja je umesto svečanog imala komemorativni karakter. Na poginule članove sovjetske delegacije podsećalo je i sedam praznih mesta u prvim redovima, koji su bili njima namenjeni.

Sednici je prisustvovao najviši državni vrh tadašnje Jugoslavije na čelu sa Josipom Brozom Titom, Aleksandrom Rankovićem, Edvardom Kardeljem, Petrom Stambolićem... Tito je posthumno odlikovao stradale članove delegacije koji su bili učesnici borbi za oslobođenje Beograda i Jugoslavije.

Dan kada je Beograd plakao

Posmrtni ostaci članova sovjetske vojne delegacije su 21. oktobra bili izloženi u Domu JNA i tada im je veliki broj Beograđana odao poštu. Međutim, najdirljiviji trenutak usledio je kada su tela položena u vojne kamione i krenula put aerodroma.

– Zbog kratkog perioda za odavanje počasti poginulima mnogi građani su izašli na ulice i duž čitavog puta od Doma JNA do vojnog aerodroma u Batajnici odavali počast poginulim veteranima. Kolona sa posmrtnim ostacima kretala se trasom – Trg Republike, Brankov most, Beogradski put, kroz Zemun, Batajnički drum i kroz Batajnicu. Tokom čitave ove trase duge oko 25 kilometara nalazio se veliki broj građana – priča Ivan Morić.


Spomenik na Avali na mestu nesreće i spomen ploča

Posmrtni ostaci su sutradan avionom preneti u Sovjetski savez, a sa njima je putovala i jugoslovenska delegacija koja je prisustvovala sahrani u Moskvi. Posmrtni ostaci članova delegacije, kao i posade aviona sahranjeni su u zajedničkoj grobnici na moskovskom groblju Novodevičje, gde im je podignut spomenik. Urna maršala Birjuzova položena je u zidine Kremlja, iza Lenjinovog mauzoleja. Tu su sahranjivane najviše društveno-političke ličnosti Sovjetskog Saveza.

Na mestu nesreće na Avali, da svedoči o ovoj tragediji, i danas stoji spomenik.

Ko su bili poginuli članovi Sovjetske delegacije?

- Sergej Semjonovič Birjuzov, maršal Sovjetskog Saveza, član CK KPSS, deputat Vrhovnog sovjeta SSSR, načelnik Generalšataba oružanih snaga SSSR i prvi zamenik ministra odbrane SSSR, heroj Sovjetskog Saveza.
- Nikolaj Romanovič Mirnov, general-major, član Centralne revizione komisije KPSS, deputat Vrhovnog sovjeta i načelnik Odeljenja u CK KPSS.
- Vladimir Ivanovič Ždanov, general-pukovnik tenkovskih jedinica, načelnik Vojne akademije tenkovskih jedinica, heroj Sovjetskog Saveza i narodni heroj Jugoslavije.
- Nikolaj Nikolajevič Škodunovič, general-lajtnant, zamenik načelnika Vojne akaedmije „M. V. Frunze".
- Ivan Kondratevič Kravcov, general-lajtnant u penziji, heroj Sovjetskog Saveza.
- Leonid Porfirevič Bočarov, general-major u penziji.
- Grigorij Timofejevič Šeludko, potpukovnik, stariji ađutant načelinka Genralštaba i zamenika ministra odbrane SSSR maršala Sergeja Birjuzova.

dnevno

Vojska Srbije avionima rasteruje oblake nad Beogradom?


Intervencija na nebu da bi Vojna parada prošla savršeno.

Vojska Srbija namerava avionima da rasteruje oblake iznad grada kako kišno i olujno vreme ne bi pokvarilo zakazanu Vojnu paradu povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda.

Ovo nije prvi put da se zbog vojne parade praktikuje ovakvo rešenje. Naime, ruske vlasti su više puta bile prinuđene da rasteruju oblake iznad Moskve kako bi Vojna parada povodom Dana pobede bila izvedena pod najboljim mogućim vremenskim uslovima, piše Srbija Danas.

Prema izvorima gradskih vlasti Moskve, za poboljšanje vremenskih uslova u vreme vojne parade je korišćeno 10 aviona An-12 i Ijlušin-18, dok je za sam proces rasterivanje korišćeno oko 25 tona granulirane ugljene kiseline i 1.200 litara tečnog azota.

Kod rasterivanja oblaka prvo je potrebno utvrditi strujanje vazduha u toj oblasti. Zatim se dovoljno daleko i uzvodno od mesta gde se ne žele pojaviti oblaci i padavine, jako stimulišu oblaci da proizvedu kišu, koja će se u neposrednoj blizini pojaviti. Time, kiša pada daleko ispred i uzvodno (u odnosu na strujanje) od posmatrane oblasti, te dalje vazduh struji znatno suvlji nego sto bi bio da nije dolazilo do ove namerne modifikacije oblaka. Pošto je znatno suvlji, smanjena je mogućnost formiranja oblaka i padavina u željenoj oblasti.

S obzirom na vremenske uslove Beograda, dva aviona vojske Srbije, najverovatnije An-26, biće upotrebljena kako bi rasterivanje oblaka nad Beogradom bilo uspešno.

Nastupom ruske aero grupe Striži završena vojna parada na Ušću, ruske "Laste" oduševile!


Vojna parada povodom 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu uz učešće oko 4.500 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije počela je nešto posle 16 časova

Vojna parada povodom 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu uz učešće oko 4.500 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije počela je nešto posle 16 časova. Program na Bulevaru Nikole Tesle počeo je svečanom artiljerijskom paljbom, nastavlja se desantom 30 padobranaca, u širem rejonu spomenika "Večna vatra", između Bulevara i Dunava.

Parada će se završiti letom ruske akrobatske grupe "Striži". Ako oblačnost bude ispod 1.800 metara, "Striži" neće menjati program. U slučaju lošijeg vremena, akrobacije u čast oslobodiocima Beograda izvodiće pojedinačno.


Vojska Srbije će učestvovati sa oko 40 letelica.

U sastavu vazduhoplovnog ešalona Vojske Srbije biće helikopteri tipa "gazela", M-8 i M-17, lovačko-bombarderska avijacija – avioni "mig 21" i "mig 29", "orao", "supergaleb" i transportni avion An-26.

Na paradi će biti prikazani i tenkovi, oklopni transporteri, avioni, helikopteri, specijalci, artiljerija i Rečna flotila.

Vojska će pokazati novo naoružanje, tehniku koja je u upotrebi već tri ili četiri decenije, kao i brojne projekte domaćih stručnjaka, koji će tek ući u naoružanje.

Paradi prisustvovuje i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je u jednodnevnoj poseti Srbiji. Dolazak na paradu potvrdio je i nemački ambasador Hajnc Vilhelm.


U čast 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, posetiocima će biti prikazane i zastave jedinica koje su učestvovale u oslobođenju Beograda, pukovske zastave iz Prvog svetskog rata i aktuelne zastave jedinica Vojske Srbije.



15:56 - OKO 20.000 PRISUSTVUJE PARADI
Oko 20.000 ljudi prisustvuje vojnoj paradi povodom oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

6:07 - ''MARŠ NA DRINU''

Svečanost vojne parade je počela uz ''Marš na Drinu'', a oficijelni spiker je najavio dolazak Vladimira Putina i Tomislava Nikolića. Počasna paljba iz artiljerijskog oružja.



16:10 - HIMNA

Intonirana je himna Srbije
16:15 - OBRAĆANjE NIKOLIĆA

Nikolić: Predsedniče Putine, orden koji ste dobili izliven je od krvi i suza našeg napaćenog naroda

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas da je zajednička slavna istorija Srbije i Rusije trajna i neraskidiva veza bratstva, prijateljstva koje je oduvek bilo, jeste i biće na ponos našim državama i narodima, na dobrobit svakom dobronamernom čoveku sveta.
16:32 - PUTIN: ŽIVELA BRATSKA SRBIJA

Živela bratska Srbija, poručio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin na kraju obraćanja na vojnoj paradi koja se u Beogradu održava povodom 70 godina oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.


Uvek ćemo se sećati pomoći saveznika u antihitlerovskoj koaliciji učesnika pokreta otpora, naglasio je Putin.

On je ukazao na potrebu sećanja na pouke Drugog svetskog rata i na podvige i slavu boraca protiv fašizma, kao i stvaranja atmosfere uzajamnog razumevanja na evropskom kontinentu.

16:48 - PADOBRANCI ODUŠEVILI GRAĐANE

Padobranci Specijalne brigade su izveli padobranski desant, demonstrirajući po kiši visok nivo obučenosti.

Pripadnici te elitne jedincie Vojske Srbije su sa državnom i zastavom Vojske Srbije precizno sleteli u blizini spomenkia "Večna vatra", praćeni aplauzima brojnih građanina.

Vojna parda, kojoj prisustvuju predsednici Srbije i Rusije, Tomislav Nikolić i Vladimi Putin, potom je nastavljena svečnim defileom jedinica Vojske Srbije.


17:13 - TENKOVI I TRANSPORTERI NA UŠĆU, REČNA FLOTILA NA DUNAVU

Na vojnoj paradi su se predstavile pešadijske i tenkovske jedinice Vojske Srbije, dok su na Dunavu, pripadnici Rečne flotile prikazali svoje umeće.

Tu su i samohodni višecevni lanser raketa "Oganj", top haubica "Nora", tenkovi M-84, protivavionski topovi "bofors", ali i nova sredstva naoružanja, koja će tek biti uvedena u naoružanje Vojske Srbije - poput besplitnih letilca.

U sastavu ešalona Rečne flotile nalazi se 14 brodova, desantno jurišni čamci, minolovci, brod posebne namene "Kozara", patrolni čamci i rečni brod posebne namene "36 Šabac", u čijem prikazanom umeću su uživali sa Kalemegdana brojni građani.

17:26 - POČEO NASTUP RUSKE AERO GRUPE STRIŽI

17:32 - PADOBRANCI ODUŠEVILI GRAĐANE


Padobranci Specijalne brigade danas su, u okviru vojne parade povodom 70 godina od oslobođenja Beograda, izveli padobranski desant, demonstrirajući po kiši visok nivo obučenosti.

Pripadnici te elitne jedincie Vojske Srbije su sa državnom i zastavom Vojske Srbije precizno sleteli u blizini spomenkia "Večna vatra", praćeni aplauzima brojnih građanina.

17:47 - ZAVRŠENA PARADA, RUSKE "LASTE" OSTAVILE GRAĐANE BEZ DAHA

Piloti ruske avio-grupe "Striži" danas su nad Beogradom u avionima "mig 29" prikazli akrobatsko umeće u vazduhu, čime je završena vojna parada organizovana povodom Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.


Piloti četiri aviona prikazali su vrhunske sposobnosti, kreirajući razne formacije u vazduhu što je oduševili građane, isto kao i samostalni let na petom avionu, takođe pripadnika popularnih "Lasta".

Prethodno su piloti aviona i helikoptera Vojske Srbije priredil svojevrsni defile u vazduhu, uz demontstriranje visokog umeća, što su građani takođe propratili sa velikim odobravanjem.


novosti