Kišni ljudi

Kišni ljudi
Autori: Ana Parabucki i Iva Božić



Bila je godina 1789. kada je Bendžamin Raš opisao svog pacijenta Tomasa Fulera kao čoveka "koji jedva da šta može da razume, bilo teorijski ili praktično, što je kompleksnije od brojanja". Kada je upitan koliko sekundi je živeo čovek koji je star 70 godina, 17 dana i 12 sati, Tomas je dao tačan odgovor – 2210508000. Za 90 sekundi, uključujući i ispravke u računu za 17 prestupnih godina. Ipak, prvo zvanično korišćenje termina savant sindrom u naučnoj literaturi pojavljuje se u radu iz 1783. godine u žurnalu German Psychology Journal, gde je Gnoti Sauton izneo slučaj Džeredaje Bakstona – "munjevitog kalkulatora vanserijskog pamćenja".



Iako se terminologija s vremenom menjala, danas smo se vratili terminu savant sindrom. Termin idiot savant je smislio Daun 1887. godine, na osnovu 10 slučajeva sa kojima je radio u sanatorijumu Earlswood Asylum. Ovaj termin nije skovan sa namerom da bude uvredljiv. U to vreme "idiot" se odnosio na osobe sa IQ vrednošću ispod 25. Ipak termin je bio potpuno pogrešan, s obzirom da gotovo svi oni koji imaju dijagnozu savant sindroma imaju u IQ veći od 40. Može vam se desiti i da naletite na termin "autistični savant", ali imajte na umu da se on ne odnosi na svakog sa savant sindromom. Tek oko 50% savanata je i autistično, a preostalih 50% pate od povrede ili oboljenja CNS-a. Sem toga, interesantno je i da neki poslednji izveštaji ukazuju na "savantolike" sposobnosti kod starijih ljudi sa fronto-temporalnom demencijom.


Postoji mnogo stvari o savantima koje ne znamo. Ali par vekova posmatranja i izučavanja ipak su nam pružili neke informacije. Iako je ovaj poremećaj veoma redak u opštoj ljudskoj populaciji, to nije slučaj u onom delu ljudske populacije koja boluje od autizma – savant-veštine se javljaju kod kod svake desete autistične osobe. Ako govorimo o polu, savanata ima mnogo više kod muškaraca (isti je slučaj i sa autizmom).

Jedno od objašnjenja na tu temu dali su Gešvind i Galaburda u svom radu o cerebralnoj lateralizaciji. Kako ističu, leva moždana hemisfera se razvija kasnije u poređenju sa desnom, i samim tim je i podložnija prenatalnim uticajima. Kod fetusa muškog pola cirkulišući testosteron može dostići veoma visoke koncentracije i može usporiti rast ili nekako drugačije uticati na razvoj osetljive leve hemisfere. Ovo zapažanje je dovelo do teorije "patologije superiornosti", gde je jedna jedna od tvrdnji danas dobro poznat koncept kompezacije od strane desnog mozga ukoliko se levom nešto desilo. U skladu sa ovim je i činjenica da veštine koje poseduju savanti su one koje pripadaju domenu desne hemisfere: konkretne, ne-simbolične, umetnosti orijentisane, direktno spoznajne. Sa druge strane, leva hemisfera je, između ostalog, zadužena za logiku, simboličnost, jezik. Najčešće veštine su takozvane "splinter" veštine koje obuhvataju opsesiju ka nekim radnjama ili stvarima ili pamćenje podataka, kao što su brojevi tablica, mape, sportski rezultati (mnogo njih), muzički komadi, istorijski fakti, i tome slično. Interesantno je da se, iako su upečatljive, veštine koje imaju savanti javljaju u vrlo uskom okviru i da ih je moguće podeliti u 5 kategorija: muzičke, umetničke, matematičke, kalendarske i mehaničke ili prostorne veštine. Oni koji nam ponajviše golicaju um su takozvani čudesni savanti, i danas ih širom sveta živi manje od 50.



Oni su više nego interesantni. Oni predstavljaju svojevrstan prozor u ljudski mozak. Ali celokupan koncept savant sindroma je mnogo više od gena, kompleksnosti mozga i naučne radoznalosti. Možda možemo i da naučimo nešto posmatrajući svet iz perspektive ovih izvanrednih ljudi i njihovih porodica i prijatelja. Pre nego što vam predstavimo neke od najinteresantnijih slučajeva savant sindroma, imajte na umu da je reč savant poreklo vodi od francuskog glagola savoir, u prevodu "znati". I evo zašto je naziv opravdan – dajemo vam Fantastičnih Deset.

1. Kim Pik, pravi Kišni čovek



Kim PikIako nikad niste čuli za Kim Pika, velike su šanse da ste gledali film Kišni čovek. Kim je bio inspiracija za glavnog lika u filmu koga glumi Dastin Hofman.

Kim Pik je rođen sa ozbiljnim oštećenjem mozga. Njegov doktor je preporučio Kimovom ocu da ga smesti u neku instituciju i zaboravi na dečaka. Po lekarevom mišljenju, ozbiljni razvojni poremećaji koje je Kim imao bi mu onemogućili da hoda, a učenje nije dolazilo u obzir. Kimov otac je zanemario doktorove savete.

Do svoje smrti, Kim se mučio sa običnim motornim funkcijama i teško je hodao. Bio je ozbiljno onesposobljen, nije mogao da zakopča košulju, a rezultati na testovima inteligencije su pokazivali da mu je IQ daleko ispod proseka.
Ali ono što je Kim mogao je zapanjujuće: pročitao je oko 12 000 knjiga i sećao se svega u vezi sa njima. ˝Kimpjuter˝, kako ga mnogi zovu iz milja, je čitao dve stranice odjednom – njegovo levo oko čita levu, a desno desnu stranu. Bilo mu je potrebno oko tri sekunde da pročita dve strane i zapamti sve na njima. Kim je znao činjenice i trivijalnosti iz petnaest različitih oblasti, od istorije, preko geografije, do sporta. Kada bi mu neko rekao datum, on bi odmah znao da kaže koji je to dan u nedelji. Takođe, sećao se svakog muzičkog komada koji je ikada čuo.

Kada je film Kišni čovek izašao, Kim i njegov otac su putovali kroz Ameriku i gostovali u različitim mestima. Ovakve socijalne interakcije su bile veoma korisne za njega i on je postao manje stidljiv i imao je više samopouzdanja.

2. Lesli Lemki



Lesli Lemki nije imao lak početak života. Rođen je sa ozbiljnim defektima koji su iziskivali od lekara da hirurški ukolone njegove oči. Njegova majka ga je dala na usvajanje, i medicinska sestra po imenu Mej Lemki (koja je u to vreme imala 52 godine i odgajala petoro svoje dece) ga je usvojila kada je imao 6 meseci.

Kada je bio malo dete, Leslija su morali da hrane na silu da bi naučio da guta. Pre svoje dvanaeste godine nije mogao da stoji. U petnaestoj, Lesli je konačno naučio da hoda (Mej je morala da veže njegovo krhko telo uz svoje da bi ga naučila da hoda, korak po korak).

U šesnaestoj godini, Lesli Lemki je procvetao. Jedne noći Mej se probudila i našla Leslija kako svira delo Čajkovskog - Koncert za klavir br.1. Lesli, dečak koji nije imao nikakvo obrazovanje iz klasične muzike, svirao je ovo delo bez greške nakon što ga je čuo samo jednom na televiziji.

Od tada pa nadalje, Lesli je svirao sve stilove muzike, od regtajma do klasične muzike. Kao i što je bio slučaj sa delom Čajkovskog, mogao je da čuje muziku samo jednom i da je odsvira savršeno. Postao je poznat pošto je bio predstavljen u emisijama na nacionalnoj televiziji. Pre nego što je njegovo zdravstveno stanje počelo da se pogoršava, Lesli je održao više koncerata širom sveta.

3. Alonzo Klemons



Kao dete, Alonzo je zadobio povredu glave u nesreći koja je promenila njegov život. On ne može da se hrani, niti da veže pertle, ali može da se bavi vajarstvom.

Nakon što na trenutak vidi sliku životinje na TV ekranu, Alonzo može da izvaja savršenu 3D figuru, odgovarajuću u svakom detalju, do nivoa mišićnih vlakana.

4. Gotfrid Mint

Gotfrid Mint



Gotfrid Mint je bio jedan od najranije poznatih savanata u istoriji. Godine 1776., osmogodišnji Gotfrid je upisan na umetničku akademiju gde su njegovi profesori primetili da je ˝veoma slab, nesposoban za težak rad, veoma talentovan za crtanje, čudno stvorenje, puno umetničkih kaprica, pomalo nevaljao˝.

Jednog dana, Gotfridov mentor, slikar Sigmund Hendenberger, je slikao mačku kad je Gotfrid uzviknuo ˝To nije mačka!˝. Mentor ga je pitao da li on ume bolje i poslao je dete u ćošak da crta. Mačka koju je Gotfrid nacrtao je bila toliko živopisna da je on od tada poznat kao Rafael mačaka:
U toku njegovog skučenog života koji je provodio uglavnom u zatvorenom prostoru, razvio je skoro očinski odnos prema domaćim životinjama, naročito prema mačkama. Dok bi sedeo i slikao, mačke bi uglavnom sedele na njegovim leđima ili ramenu; često bi se dešavalo da satima sedi u neugodnom položaju da ih ne bi uznemirio. Uglavnom bi druga mačka sedela pored njega na stolu, posmatrajući kako napreduje njegov rad; ponekad bi mačići sedeli u njegovom krilu. Sa ovim stvorenjima je vodio veseo razgovor, dok bi bilo koje ljudsko biće u okolini oterao na vrlo asocijalan način.

5. Žil Trehan



Žil Trehan deo svog života provodi u gradu Urvil, na ostrvu u blizini Azurne obale, između Kana i Sen Tropea. Nikada niste čuli za njega? To je zato što Urvil postoji samo u njegovoj glavi.

Kada je imao pet godina, Žil je naučio sebe da crta trodimenzionalne objekte. U dvanaestoj je počeo da pravi grad koji je nazvao Urvil (po francuskoj naučnoj stanici na Antarktiku). U početku je koristio lego kockice, ali je ubrzo shvatio da može mnogo lakše da proširi svoj imaginarni grad pomoću crteža.

Urvil nije samo beskorisna ideja – Žil ima 250 detaljnih crteža, kompletnu ˝istoriju˝ osnivanja grada, a objavio je i knjigu sa detaljima o gradu.

6. Džeredaja Bakston



Džeredaja Bakston, rođen u Darbiširu, u Engleskoj, 1707. godine, nije umeo da piše. Prema svim izvorima, on nije imao nikakvo znanje iz nauke ili bilo koje druge oblasti, ali je poznavao brojeve. Ispostavilo se da je Džeredaja jedan od najranijih mentalnih račundžija i savanata.

Za Džeredaju brojevi su bili svuda – sve što je video ili iskusio asocirao je sa brojevima. Izmerio je površinu sela u kome je rođen hodajući oko njega. Kada je posmatrao ljude kako igraju, njegova celokupna pažnja je bila usmerena na broj njihovih koraka. Na predstavi, Džeredaja bi bio okupiran brojanjem reči koje glumci izgovaraju.

Njegovu veštinu je testiralo Kraljevsko društvo, 1754. godine – njegov matematički mozak je mogao da operiše sa brojevima koji su imali do 39 cifara.

7. Orlando Serel




Orlando Serel nije rođen sa autizmom, njegove savantske
sposobnosti su se pojavile posle povrede mozga. Dok je desetogodišnji
Orlando igrao bejzbol lopta ga je jako pogodila u levu stranu glave. Od
udarca je pao na zemlju, ali se ubrzo potom oporavio, ustao i nastavio
da igra.

Orlando je imao glavobolje neko vreme posle udarca. Kada su
glavobolje prestale shvatio je da ima nove sposobnosti: mogao je da
izvede kompleksne kalendarske proračune i sećao se kakvo je vreme bilo
svakog dana posle udarca.


Ono što čini Orlanda jedinstvenim jeste činjenica da bi on mogao da
drži ključ koji otključava genija u svakom od nas. Orlando Serel nije
posedovao posebne veštine pre nego što ga je udarila lopta za bejzbol.
Čini se da su njegove izvanredne sposobnosti jedini sporedni efekat
udarca. Da li bi to moglo da znači da kada se ključna hemisfera u mozgu
stimuliše, svi mi možemo da dostignemo nivo genijalnosti koju Orlando
poseduje, i više? Samo vreme i istraživanja će pokazati. Do tada možemo
samo da posmatramo Orlanda i naučimo ono što možemo iz njegovog
iskustva.

8. Stefan Viltšir, ljudska kamera



Stefan Viltšir je nem od detinjstva – dijagnostifikovan je kao autističan i poslat u školu za decu sa posebnim potrebama. Tamo je i otkrio strast ka crtanju – prvo životinja, zatim londonskih autobusa, potom zgrada i gradskih znamenitosti. Tokom svog detinjstva, Stefan je komunicirao putem svojih crteža. Polako, uz pomoć učitelja, naučio je da govori u devetoj godini (njegova prva reč bila je „papir“).

Stephen ima prilično upečatljiv talentat: on može da nacrta precizan i detaljan crtež pejzaž grada nakon što ga je video samo jednom! Tako je nacrtao 10 metara dugačku panoramu Tokija nakon jednog kratkog obilaska grada helikopterom.

9. Elen Budro



Kao i Lesli Lemki, Elen Budro je slepa i autistična, ali i savant sa izuzeznim muzičkim sposobnostima. Ona može da odsvira ma koju melodiju nakon što ju je čula samo jednom i uz to Elen „čuva“ ogroman repertoar pesama u glavi. Jednom prilikom pokušao je da joj doskoči neki novinar tražeći od nje da svira neke nepoznate pesme – i nije uspeo. Elen ih je znala sve.
Elen poseduje još dve neobične savantske veštine. Uprkos svom slepilu ona je sposobna da hoda nikad ne udarajući u predmete. Dok se kreće, Elen pravi cvrkutave zvuke koji najviše podsećaju na ljudski sonar.
Sem ovoga, Elen kao da poseduje vrlo precizan digitalni sat unutar svoga uma. Kako bi joj pomogla da prevaziđe svoj strah od telefona, Elenina mama ju je podsticala da sluša preko telefona „tačno vreme“. Tada joj je bilo osam godina i od tada Elen u svakom trenutku zna koliko je sati i minuta ne pogledavši u časovnik.

10. Danijel Tamet: Čovek-mozak



Danijel Tamet

Na prvi pogled ne biste rekli da je Danijel Tamet bilo šta sem normalnog mladog čoveka. To je zato što je tridesetogodišnji Danijel funkcionalan autistični savant sa izuzetnim matematičkim i jezičkim sposobnostima.
Danijel je postao poznat nakon što je izrecitovao broj Pi na 22,514 decimalnih mesta, iz glave naravno (3/14, na svetski dan broja Pi), kako bi skupio što više novca za Nacionalno Društvo za Epilepsiju.

Brojevi su, kako Danijel kaže, za njega sasvim posebni. On ima redak oblik sinestezije i svaki broj do 10 000 za njega ima poseban oblik, boju, teksturu i osećaj koji izaziva. On može da “vidi” rezultat matematičke operacije i da “oseti” da li je broj prost. Pogledajte kako Danijel vidi broj Pi i druge brojeve.



Danijel govori 11 jezika, a jedan od njih je islandski. Godine 2007., kanal 5 je snimao dokumentarac o njemu kad su ga i izazvali da nauči jezik za nedelju dana. Sedam dana kasnije, Danijel je gostovao na islandskoj televiziji – odgovarajući na pitanja na jeziku svojih domaćina.



Kako opisuje u svojim memoarima, “Born on a Blue Day: Inside the Extraordinary Mind of an Autistic Savant” (Free Press), Danijel je sebe naterao da nauči šta kad treba da se radi. Da ponudiš gostu piće, pogledaš ga u oči; da ne stojiš na tuđem mestu. To su sve svesne odluke.
Skoro su ga prijatelji upozorili da u svojoj želji da ostvari kontakt očima, on bulji u ljude. “Stalno je nategnuto,” kaže Danijel. “Ako se suviše trudiš, odlepićeš. Ali moraš da pokušaš”.



Postoji velika razlika između Danijela i drugih čudesnih savanata: Danijel može da vam kaže kako on to radi i to ga čini neprocenjivim onima koji pokušavaju da objasne savant sindrom:
Profesor Alan Snajder objašnjava zašto je Tamet od velikog naučnog značaja. “Savanti najčešće ne mogu da vam kažu kako rade ono što rade,” kaže Snajder. “To njima prosto dođe. Danijel može. On opisuje ono što vidi u svojoj glavi. Zato je uzbudljiv. On bi mogao da bude kamen iz Rozete”



srneurosoc.

Autistični dečak pametniji od Ajnštajna: Dokazaću da teorija relativiteta nije tačna!

Kada je imao dve godine, mladom Amerikancu Džejkobu Barnetu (14) dijagnostifikovan je Aspergerov sindrom (oblik autizma), a njegovim roditeljima je rečeno da je bolest prisutna u izraženoj formi i da dečak najverovatnije nikada neće čitati, govoriti, niti biti sposoban za samostalan život.


Džejkob se sprema da doktorira kvantnu fiziku i ima IQ veći od Ajnštajnovog

Lekari su, međutim, neverovatno pogrešili. Džejkob je već sa 10 godina upisao Univerzitet u Indijanopolisu, sada se sprema da doktorira kvantnu fiziku, a sa IQ 170 najverovatnije je inteligentniji i od Ajnštajna.

Ovaj mladi genije tvrdi da će jednog dana dokazati da Ajnštajnova teorija relativiteta nije tačna. Profesori, drugovi i porodica, zapanjeni njegovom spektakularnom inteligencijom i naobično brzim napretkom, veruju da je moguće da se jednoga dana uvrsti i u dobitnike Nobelove nagrade.

Pored uspešnog bavljenja naukom, ovaj simpatični tinejdžer je i preduzetnik i pisac. Zajedno sa svojom porodicom vodi humanitarnu fondaciju “Džejkobs plejs”, namenjenu autističnoj deci, a svoju priču koristi kako bi razvio svest i razbio mitove o autizmu.

O Džejkobu se snima i film

Mada izlgleda da mu sve ide lako, njegova majka, Kristin Barnet, kaže da je njegov uspeh rezultat velikih napora, i da još uvek mora svakodnevno da radi kako bi se izborio sa svojim autizmom.

Ona je prošlog meseca objavila i svoju biografsku priču - “Iskra: priča majke o odgajanju genija” - a u toku su i pregovori da se po njoj snimi film.

- Nadam se da će stvarno inspirisati decu da nešto konkretno rade i da će ih ohrabriti da rade ono što vole - kaže Barnet u intervjuu koji je povodom majčine knjige i predstojećeg filma dao za list “Indijanopolis star”.



izvor:blic.rs

Ko su pravi “kišni ljudi”?



Britani Majer

Piše:S. Milić


Film “Kišni čovek” iz 1988, dobio je četiri Oskara, a jednog od njih “zaradio” je i Dastin Hofman, za maestralno odigranu ulogu Rejmonda Babita koji pati od autizma a, istovremeno, ima sposobnost da neverovatnom brzinom obavlja složene aritmetičke proračune (a pritom nije u stanju da, recimo, ode u kupovinu ili da sam pređe ulicu).

Film je podstakao interesovanje za tzv. savante – ljude koji i pored smetnji u razvoju (u polovini slučajeva radi se o autizmu) uspevaju da briljiraju u jednoj ili više oblasti. Po američkom istraživaču Daroldu Trefertu sa Univerziteta Viskonsin, koji je tri decenije posvetio savantima, ovo stanje može biti genetsko ili – stečeno (izazvano povredama mozga ili bolešću). Kako objašnjava - „nemaju sve autistične osobe sindrom savanta, niti svi savanti imaju autistični poremećaj“.

Ovaj fenomen sreće se izuzetno retko. Trenutno u svetu nema više od 50 ljudi sa ovim sindromom, koji se najčešće manifestuje kroz fenomenalnu memoriju, jedinstven talenat za matematiku, likovnu umetnost ili muziku.

Ovi ljudi mogu bez greške pomnožiti “u glavi” sedmocifrene brojeve, naučiti napamet nekoliko tomova encikloperije, ponoviti od reči od reči dvočasovno predavanje ili “kao iz puške” reći kog će dana u sedmici doći, recimo, Nova 2050. godina.

PAMTI SVE ŠTO JE IKADA PROČITAO!


Zadivljujuće je koliko se informacija može pohraniti u običnom ljudskom mozgu koji, povrh svega, još i nije sasvim zdrav. Do sada nije osmišljena prihvatljiva teorija koja bi objasnila kombinaciju talenata i nedostataka koje poseduju savanti. Inače, savantizam je šest puta češći kod muškaraca nego kod žena, što se poklapa i sa statistikama o zastupljenosti autizma...

A evo priče o nekoliko danas najpoznatijih svetskih savanta...

Kim Pik je verovatno najpoznatiji svetski savant – upravo on bio je inspiracija za “Kišnog čoveka” (posledica poznanstva scenariste Barija Moroua sa Pikom, 1984). Rođen je 11. novembra 1951. u Solt Lejk Sitiju, SAD. Do četvrte godine nije prohodao, a i dan-danas ne može sam da otkopča dugme, dok mu je IQ - svega 73. Međutim, počeo je da čita već sa 16 meseci i zauvek pamti čak 98 procenata pročitanog! Interesatna je njegova tehnika: levu stranu čita levim okom a desnu – desnim, tako da istovremeno “prelazi” dve strane (što traje samo 8-10 sekundi!). Do sada je napamet naučio sadržaj 12.000 knjiga. Kim može da izračuna dan u nedelji za svaku godinu za koju ga pitaju. Pročitao je 9.000 tomova specijalne literature, uključujući i redove vožnje po celom svetu, kao i telefonske imenike i adresare nekoliko američkih gradova.
Pik je takozvani megasavant - jer su njegove genijalne sposobnosti izražene u mnogim oblastima: od istorije, književnosti i geografije, pa do brojeva, muzike i sporta, i - nije autističan, već je rođen sa anomalijom mozga. Sve ovo dovelo ga je “pod lupu” stručnjaka NASA-e, pa je pre neku godinu bio podvrgnut seriji ispitivanja, uključujući kompjutersku tomografiju i magnetnu rezonancu. Prošlogodišnja studija potvrdila je da pati od FG sindroma, koji izaziva fizičke anomalije kao što je hipotonija (mala mišićna masa) i makrocefalija (abnormalno velika glava). Uz to, u njegovom slučaju prisutna je i parcijalna agenezija – nedostatak skupa nerava koji povezuju dve moždane hemisfere (zato se spekuliše da su se njegovi neuroni sami “snašli” i napravili drugačije međusobne veze, pa otud neverovatni kapacitet memorije). Pre neku godinu počeo je da svira klavir, koliko mu to dozvoljavaju njegova fizička ograničenja.


Ričard Vouro rođen je 14. aprila 1952. u Njuportu, Škotska. Kada je imao tri godine, utvrđeno je da je „umeren do teško retardiran”, da bi kasnije dijagnoza bila promenjena u – autizam. Nije naučio da govori sve do 11. godine, a posle operacije katarakte oštećen mu je vid. Čim je naučio da hoda – počeo je da crta na školskoj tabli, što je zadivilo nastavnika umetnosti. Prvu izložbu imao je sa 17 godina u Edinburgu. Početkom 1970-tih jednu od njegovi izložbi otvorila je Margaret Tačer, koja je tada bila ministar obrazovanja (Tačerka je kupila neke radove, a na nju se ugledao i papa Jovan Pavle II). Do 1977. njegova slava stigla je u SAD, a 1983. dokumentarac koji je snimljen o njemu „Njith Eyes Njide Open“ (Širom otvorenih očiju) proslavio ga je u čitavom svetu.
Svoje slike Vouro je radio neobičnom tehnikom – vosak-ulje-krejon. Nije koristio modele, već je slikao na osnovu prizora koje je video tek usput – na primer - u knjigama ili na televiziji. Njegova fenomenalna memorija omogućavala mu je se seti gde je nacrtao svaku sliku i da kaže tačan datum nastanka. Pejzaži i slike mora puni su detalja i dramatičnih prizora intenzivnih boja. Do 2002. prodao je preko hiljadu slika, i imao više od sto izložbi. Umro je od raka pluća, 2006.

PRAUNUK SOMERSETA MOMA


Jedan od najtalentovanijih svetskih džez pijanista, Derek Paravičini, rođen je 26. jula 1979. u Suriju (Engleska), čak 15 nedelja pre očekivanog termina, što je dovelo do oštećenja mozga i slepila (od kiseonika u inkubatoru). Kasnije se razvio i autizam. Ovo nije sprečilo Dereka da počne da svira sa svega dve godine. Pohađao je školu za slepe u Londonu, gde je i počeo da uči klavir, tako što je jednostavno ušao u muzičku sobu i odgurnuo pijanistu! Sa devet godina održao je svoj prvi veliki koncert u Barbikan holu u Londonu. Iste godine, bio je glavna zvezda dokumentarca „Musical Savants“. Razlozi za njegov neverovatan talenat traže se i u činjenici da je, zbog slepila, deo njegovog mozga koji bi u normalnim okolnostima bio iskorišćen za vid i detekciju svetlosti – upotrebljen za “ekstra” razvoj audio sposobnosti – Derek može bez greške da “detektuje” 20 tonova koji su istovremeno odsvirani. Dobio je nadimak Čovek-aj-pod, jer ima apsolutan sluh i sve što jednom čuje – može da ponovi. Ipak, Paravičini i dalje ima intelektualne sposobnosti četvorogodišnjeg deteta - čak se i samostalno odeva uz veliki trud. Inače, on je pra-praunuk čuvenog pisca Someresta Moma.



Bob Petrela, 58-godišnji žitelj Los Anđelesa, zvanično je priznat za čoveka “koji ništa ne zaboravlja”. Svoje sposobnosti pokazao je još u školi: svaki test rešavao je bez greške, ako bi samo jednom pročitao gradivo. Pamti datume upoznavanja sa svim svojim prijateljima i praktično sve razgovore koje je vodio u poslednje 53 godine. U njegovom mozgu zauvek su urezani snimci fudbalskih utakmica i svi dočeci Novih godina u poslednje četiri decenije. Izgubiši jednom mobilni telefon, umeo je ponovi spisak više stotina kontakata “iz glave”.


Muzičar Tristan Mendoza rođen je 1989. na Filipinima. Autizam mu je dijagnostikovan kada je imao dve i po godine. Vrlo rano počeo je da svira, a trenutno studira muziku – perkusije. Neverovatan je izvođač na marimbi.
Ima četvoro braće i sestara.

ROĐEN PLAVOG DANA


Možda trenutno najeksponiraniji savant je Britanac Danijel Tamet, poznat i kao Brainman (Čovek-mozak). Rođen je 31. januara 1979, kao prvo od devetoro dece u radničkoj porodici u Londonu. U detinjstvu je bolovao od epilepsije, kao i od blažeg oblika autizma. Poznat je po tome što ume da izračuna dan u nedelji za svaki datum koji mu se zada, i da trenutno “izbaci” rezultat množenja sedmocifrenih brojeva. Kod njega sinestezija (sjedinjenje čula), koja je posledica epilepsije, pomaže da intuitivno “pogodi” umnožak. U njegovom umu, svaki ceo broj do 10.000 ima svoj jedinstveni oblik, boju, teksturu i “osećaj”. Zato Danijel intuitivno, bez mentalnog napora, „vidi“ rezultate proračuna kao sinestezijske “pejzaže”, i može da „oseti“ da li je broj prost ili složen. Ovo znači da je za njega množenje dva velika broja u glavi - slivanje dve raznobojne forme u jednu.
U svojim memoarima „Born on a Blue Day“ (Rođen plavog dana – zato što je rođen u sredu, dan koji “vidi” kao plav) opisao je da vizuelna slika broja 289 posebno ružna, da je 333 posebno atraktivna, a da je „pi“ - predivan. Broj 6 nema jasnu sliku, 4 je “tih i stidljiv”, dok je za 25 rekao da je “energičan i vrsta broja koju biste pozvali na žurku“. Svoje brojeve nije samo opisivao, već ume i da ih naslika, a najpoznatiji je njegov akvarel broja “pi”. Postao je zvezda dokumentarca „The Boy With The Incredible Brain“ (Čovek sa neverovatnim mozgom), gde je prikazan njegov susret sa Kimom Pikom. Drži evropski rekord u recitovanju “iz glave” 22,514 cifara broja “pi” - za pet sati i 9 minuta.

Danijel (za sada) govori 11 jezika i uči ih neverovatnom brzinom. Da bi pokazao svoje sposobnosti, naučio je islandski – za samo nedelju dana! Pojavio se na islandskoj televiziji, razgovarajući na islandskom, sa islandskim profesorom jezika – bez gramatičkih grešaka. Osim maternjeg engleskog i pomenutog islandskog, trenutno su mu “na repertoaru” francuski, finski, nemački, španski, litvanski, rumunski, urdu, estonski, velški i esperanto. Najviše voli estonski, jer je bogat samoglasnicima. Tamet (prezime koje zvuči kao estonsko) kreirao je na novom jeziku nazvanom “mänti”, koji je neka vrsta kombinacije finskog i estonskog.
Njegova nova knjiga „ Embracing the Wide Sky” (Obuhvativši široko nebo) baca svetlost na misteriju mentalnih sposobnosti savanta - Tamet tvrdi da su razlike između mozgova – preuveličane.
Profesor Alan Šnajder sa australijskog Nacionalnog univerziteta naglašava da je Tanet specifičan po tome što može, za razliku od ostalih savanta, da opiše “kako čini to što čini”. Iako je Danijel sposoban za samostalan život, teško razlikuje levu od desne strane, ne vozi kola i otežano se snalazi u prostoru. Svakog dana, pre nego što izađe iz kuće, opsesivno prebrojava stvari koje je obukao. Ako ne uspe da popije svoju šolju čaja u određeno vreme, postaje vrlo nervozan, a iznenadni zvuk telefona ili nenajavljena poseta prijatelja dovode ga u stanje stresa - kada je uznemiren, mahnito hoda ukrug.

OBJAVILA I CD


Među svetski poznate savante “umešala” se i jedna devojka, Britani Majer iz Južne Karoline (SAD). Ona je rođena u petom mesecu: “Nije bila veća od moje ruke” - priseća se majka. Teška tek nešto više od pola kilograma, devojčica je imala samo pet procenata šanse da preživi. Preživela je, ali je izgubila vid, zbog kiseonika iz inkubatora, a utvrđena je i teška retardacija i autizam. Interesovanje za muziku pokazala je još kao beba, jer je puzala ka zvučnicima kada bi ih začula. U petoj godini još nije govorila, ali je – počela da peva. Roditelji su shvatili da je muzika spona kojom mogu stići do kćerke, pa su joj kupili klavijature. Nosila je instrument kud god bi krenula, čak i u školu za decu sa posebnim potrebama. Sa šest godina, seća se majka, zasvirala je “Twinkle, Twinkle, Little Star”, a nekoliko dana kasnije i Šubertovu “Ave Maria”. “Bio je Božić i to smo čuli na putu za školu” – objašnjava otac. Za nekoliko meseci sama je naučila da svira stotine pesama. Tokom godina počela je da govori, iako sa velikim naporom. Pofesor Skot Prajs sa Univerziteta Južne Karoline jednostavno je zanemeo kada je prvi put čuo Britani - kaže da je njen talenat, i bez formalnog obrazovanja, bio čudesan. On već pet godina poučava Britani i tvrdi da ona “ne ponavlja kao papagaj ono što čuje, već ukrašava i improvizuje”. Trenutno radi na poboljšanju tehnike sviranja, jer ona koristi samo – šest prstiju. Britni je počela da komponuje, a nedavno je objavila i svoj prvi CD. Sa majkom trenutno živi u Njujorku.

KRHKOST I LEPOTA


Čime se može objasniti fenomen genijalnih autista? Naučnici samo navode mogućnosti izvedene iz neobičnosti u strukturi mozga:
- Mehanizam sindroma savanta još nam je neobjašnjv – priznaje dr Džejms Makgauh, koji istražuje slučaj Boba Petrele - ali poznato je da su kod autista sa superpamćenjem neki delovi mozga veći nego kod običnih ljudi.
Već pomenuti dr Darold Trefert naglašava da savanti svetu pokazuju “krhkost mozga i njegovu lepotu”. No, nažalost, smatra on, iako je građa mozga u potpunosti proučena i razdvojena na sastavne delove, sistem u celini – još je tajna.

Moguće objašnjenje nudi psiholog iz Minhena, Ljudmila Lotvina:
- Zdrav mozak ima mehanizam “skladištenja” - odnosno formiranja miliona “kutija” sa informacijama. Mozak ume da pomeri u odgovarajuću “kutiju” ono što je neophodno u sadašnjem trenutku i – ništa više. Kod savanta verovatno ne postoji takav mehanizam – oni žive u skladištu svojih sećanja, u okruženju svojih “blaga”, bile to brojke, matematičke strukture, slike, zvuci ili reči.



Naučnici se nadaju odgonetanju tajne “kišnih ljudi”, jer bi tako možda uspeli da povećaju intelektualne sposobnosti onih “običnih” ...


trećeoko

Sposobnosti uma


Sve što nas okružuje naš mozak procesuira, svaki detalj, slika ili zvuk prolaze našim osjetilima i skrivaju se u mozgu. Većinu tih podataka „običan“ čovjek brzo zaboravlja, no postoje ljudi koji imaju zapanjujuću memoriju. Najpoznatiji slučaj opisan u znanstvenim knjigama primjer je Solomona Sherishevskog, koji je pamtio sve činjenice koje su ga okruživale tijekom života.

Fotografsko pamćenje, odnosno eidetske slike, obično se definira kao sposobnost pojedinca da se prisjeti slika, zvukova ili raznih stvari s izvanrednom preciznošću i u velikoj količini. Na jačinu prisjećanja može utjecati nekoliko faktora, kao što su trajanje i učestalost izloženosti podražaju, svjesno posmatranje, važnost toga što se pamti za dotičnu osobu i sl. Ljudi koji imaju općenito dobro pamćenje često se koriste mnemotehnikom, tj. raznim tehnikama pamćenja kako bi zapamtili informacije, dok onī s fotografskim pamćenjem pamte veoma specifične detalje.

Primjer takvog pamćenja su Akira Haraguchi koji je točno nabrojao prvih 100.000 decimalnih mjesta broja pi, Stephen Wiltshire koji može iz sjećanja gotovo savršeno nacrtati sve što je vidio, Kim Peek po kojem je napravljen film Kišni čovjek.

Jedna od najvećih misterija u proučavaju svijesti naziva se „povezanim problemom.“ Nitko ne zna kako povezujemo našu cjelokupnu percepciju u jednu cjelinu, ti se procesi odvijaju u mozgu. Na primjer, kada držite cvijet, vidite boje, vidite njegov oblik, udišete njegov miris i osjećate njegovu teksturu. Vaš mozak uspijeva povezati sve te osjetilne doživljaje zajedno u jedan koncept cvijeta. Sinesteti mogu imati dodatne percepcije koje se nadovezuju na taj, opći koncept cvijeta (to može biti glazba, dodatne boje i oblici, riječi…). Njihova se osjetila isprepleću, zbog čega ponekad vide kako je neko slovo obojeno nekom bojom ili da određeni dan u tjednu ima svoju osobnost. Sinestezija je osam puta češća kod pjesnika, slikara i romanopisaca. Ono što njihovim čitateljima može izgledati kao zgodna pjesnička slika, za njih je stvaran doživljaj.

Dok je većina tipova sinestezije poetska, leksičko-gustatorna sinestezija ne izaziva tako ugodan osjećaj. Znanstvenici su ustanovili kako riječi koje imaju u sebi slovo „m“ okidaju ukus mente u ustima ispitanika, dok riječi koje u sebi imaju glasove „aye“ imaju okus na slaninu, riječi koje imaju u sebi „x“ imaju ukus jaja. Također su primijetili da riječi koje predstavljaju hranu imaju ukus baš onakav kakav je ukus te hrane. (Jedan od tih ljudi je napomenuo: „Nikada nam ne pričajte o kuhanom povrću kada jedeno desert.“)

Osim poznatih sinesteta (Tesla, Kandinski, Baudelaire, Rimbauld, List…) navest ćemo i Daniel Tammeta koji govori devet jezika (od kojih je jedan sam izmislio), vidi oblike i teksturu brojeva, može računati vrlo velikim brojevima brzo i s lakoćom te zna imena i osobnost svih brojeva od nula do 10.000. U njegovom slučaju sinestezija je možda posljedica epilepsije od koje je patio kad je bio mali, u spoju s autizmom.



worldpress