Zečevi (lat. Leporidae), porodica sisavaca iz reda dvojezubaca. Zec i kunić međusobno se razlikuju i nisu isto. Kunići su sitniji od zečeva i za razliku od njih ne prave sebi skoliništa na zemlji nego u rupama u zemlji. Uši i stražnje noge zeca dulje su nego kod kunića. I jedna i druga vrsta prisutna je u divljini. Kunića je lakše pripitomiti, dok je kod zeca to teško ili nemoguće. Zec živi usamljenički dok kinić društvena životinja koja živi u grupama[

Da li je zec dobar izbor ljubimca?

Zečevi mogu da budu prilično dražesni ljubimci, ali kao i uvek, pripreme i realna očekivanja su ono što utiče na uspostavljanje dobrog odnosa sa budućim ljubimcem. Informišite se o svim neophodnim stvarima koje se tiču nege i čuvanja zečeva.

Zečevi su vrlo druželjubive, aktivne životinje koje vole igru, i prilično su privrženi svojim vlasnicima. Dokle god znate šta možete da očekujete od zeca, velika je verovatnoća da ćete imati divne ljubimce.

Životni vek zavisi od vrste i varira od 5 do 15 godina.

• Zečevi su druželjubivi i uz nežno nošenje se mogu vrlo lako pripitomiti.
• Vole igru i zanimljivi su za posmatranje.
• Privrženi su vlasniku.
• Možete ih naučiti da koriste posip. Podložni su i blagoj dresuri.

Šta bi trebalo da znate pre nego što odlučite da nabavite zeca?

• Budući da je reč o društvenim životinjama, da bi bili srećni, potreban im je visok nivo interakcije sa vlasnicima ili drugim zečevima. Dnevno igranje i vežba izvan kaveza je u njihovom slučaju neophodan deo svakodnevnih aktivnosti i potreba.

• Zečevi nisu laki za održavanje - potrebno je dosta strpljenja i rada kako bi im se obezbedila neophodna nega.

• Granule nisu dovoljne za kompletnu ishranu zečeva - potrebno im je dosta vlakana iz kvalitetnog sena i različitog svežeg povrća.

• Budući da je reč o glodarima, trebalo bi im obezbediti igračke za glodanje; ali s druge strane, svako mesto kroz koje zec može da se provuče, mora biti dobro obezbeđeno.

• Potreban im je relativno veliki kavez. Doduše, najviše vole kada su van kaveza i kada mogu da uživaju u interakciji sa svojom vlasnicima.

• Iako je reč o prilično mirnim životinjama, zečevi nisu dobar izbor ukoliko imate malu decu, nedovoljno pažljivu prilikom nošenja i igranja sa njima.

• Zečevi vole da su u blizini vlasnika, ali najčešće ne vole da se nose.

• Verovatno će im trebati određena veterinarska nega, što može biti skupo. Trebalo bi ih sterilisati, i redovno vakcinisati.

• Urin zečeva može imati jak neprijatan miris, pa menjajte posip često (sterilisanje će neutralisati ovaj neprijatan miris). Budući da im je urin bogat kalcijumom, može da stvrdne posip, što otežava čišćenje (sirće je prilično efektno za ovu namenu).

PATULJASTI ZEC

Ne zaboravite, kunić se jako razlikuje od psa i mačke, te je i njegovo ponašanje drugačije. Nemojte od kunića očekivati da će vam ceo dan sedeti u krilu. Kunići imaju drugačije navike i potrebe. Naučićete da ih zadovoljite onda kada upoznate svog ljubimca. Neki kunići uživaju u maženju isključivo na podu, neki vole da se nose, dok drugi panično pokušavaju da pobegnu kada ih uzmete, sve je to stvar ličnosti vašeg ljubimca.
Kunići mogu naučiti da se odazivaju na svoje ime, potrebno je dozivati ga istim imenom, istim tonom onda kada ga zovete da jede, da se mazi, da dobije poslasticu.
Šuškajte vrećicama za hranu, naučite ga da kada izgovarate to ime on dobija da jede. On će to ime doživeti kao pozitivnu stvar, i znaće da ga čeka lepa nagrada kada dodje na poziv. Nakon nekog vremena kunić će dolaziti na poziv bez obzira na to da li nudite hranu ili ne. Poželjno je da ga uvek nagradite maženjem.
Većina kunića ne uživa u podizanju i okretanju na ledja, to nemojte forsirati ako nije neophodno.

Kunići su životinje koje u prirodi žive u manjim skupinama, dakle nisu samotnjaci i najsretniji su tek onda kada im dovedete druga/drugaricu. Oni se medjusobno jako lepo slažu, non stop su zajedno i zaista je neophodno da razumemo da je najbolje društvo našem kuniću drugi kunić! Dovodjenjem društva našem kuniću oplemenjujemo i upotpunjujemo život u svakom smislu! Dva kunića uvek imaju jedno drugo, nikada im nije dosadno. Oni stalno pokazuju pažnju i ljubav jedno drugom, zajedno spavaju, jedu, igraju se, jednostavno imaju nekoga njihove vrste ko ih razume i podržava.

Kako kunići razumeju ljude?

Kunići osećaju naše emocije, zato je veoma važno uvek biti staložen i miran u svom ponašanju prema kuniću. Naše unutrašnje stanje životinja oseti, i ponaša se u skladu sa tim. Kada je kunić bolestan ne smemo biti uznemireni, već se moramo korigovati i smiriti da ne bi dodatno uplašili bolesnu životinju.
Kada smo nervozni, ljuti ili tužni kunići će se najčešće sklanjati od nas, jer takvo raspoloženje nije poželjno. Dešavalo se da kunići počnu da lupaju zadnjim šapama onda kada vlasnik plače, ili se svadja sa ukućanima, to je zato što oseća da nešto nije u redu, i uplaši se. Takve emocije ne treba prenositi na životinje.
Kunići će uvek osetiti vaše trenutno raspoloženje ako je ono pojačano, na primer, osete jako agresivne, jako tužne, jako radosne emocije, i ne retko će se njihovo ponašanje menjati u skladu sa vašim emocijama. Zbog toga kunića UVEK treba sklanjati od stresnih situacija!
Staloženost je najvažnija kada se radi sa kunićem. Životinja oseti ljudsku staloženost i smirenost pa se i ona ponaša u skladu sa tim.
Lizanjem većina kunića pokazuju svoju naklonost. Ako vas kunić liže, znajte da pokušava da vam stavi do znanja da ste mu dragi.

Kuniće je nemoguće disciplinvati na način na koji disciplinujemo pse i mačke. Udarac novinom preko njuske neće objasniti vašem kuniću ništa. Kunići koji su tučeni postaće agresivni i bojaće vas se. Oni su u prirodi plen i nasilne metode discipline, kao što su batine, doživljavaju potpuno drugačije od pasa i mačaka. Na te agresivne metode vaspitavanja oni reaguju na način: „Bori se ili beži“. Dakle, kunić koji je tučen neće više biti vaš prijatelj već će biti prestravljeno stvorenje koje će od vas bežati i smatrati da ste neprijatelj. Kunića takodje možete ozbiljno povrediti ako pokušate da ga udarite. Stoga, strogo izbegavajte bilo kakav vid fizickog kaznjavanja. Divno je to sto agresivno ponasanje nije jedina metoda u vaspitanju kucnih ljubimaca. Puno uspeha ćete postići ako svom kuniću kažete oštro, glasno i kratko NE kada ga vidite da radi nešto što ne bi trebao. Ova tehnika funkcioniše dobro kod gotovo svih kunića. Svakako je najbolji savet svim vlasnicima kunića da prvo uklone sva „iskušenja“ tj. sve ono što bi vaš kunić potencijalno mogao da uništava. Takodje se dobro pokazala metoda koja predlaze zatvaranje ljubimca u kavez na 10 minuta onda kada uradi ono što ne treba. Dok to radite budite uzdržani, nemojte mu tepati i ne obraćajte pažnju na njega. Pre ili kasnije, svaki kunić će shvatiti zašto je zatvoren. Dobro ponašnje uvek treba nagraditi. Kada vaš kunić uči nove stvari i uradi „zadatak“ onako kako treba, veoma je stimulativno i pozeljno nagraditi ga brusnicom, kolutom banane, ili nekom drugom omiljenom hranom. Kada jednom vaš kunić shvati da je njegova poslušnost isplativa manje su šanse da odstupi od zahtevanog.

Kunići se mogu naučiti upotrebi toaleta!
To je sasvim izvodljivo uz malo dobre volje i strpljenja. Morate takođe razumeti da nekastrirani kunići ne mogu da kontrolišu svoj nagon za kugličarenjem i mokrenjem, jer time obeležavaju prostor u kojem se nalaze. Oni će se teško navići na toalet. Sa kastriranim kunićima to ide puno lakše zato što oni imaju znatno manju potrebu za obeležavanjem. Bitno je pre svega kuniću obezbediti prostran toalet sa kvalitetnom podlogom (drveni pelet) i iznad njega staviti senilicu. Kunić će ulaziti u toalet da bi jeo seno i krenuće sa kugličarenjem i mokrenjem unutar istog. U početku će se dešavati da vaš kunić i dalje piški na nekim mestima van toaleta. Obrišite to salvetom i salvetu stavite u toalet. Nakon nekog vremena vaš ljubimac će shvatiti šta želite od njega, te će obavljati nuždu samo na jednom mestu koje je za to predodređeno. Nikada ne posipajte ceo kavez piljevinom ili peletom, nije higijenski a navike o tome gde treba ići na toalet se gube.

Prehrana

Dobro izbalansirana prehrana je uzuzetno važna za zdravlje kunića!

. Kunići imaju izuzetno osetljiv digestivni trakt, i na prehranu treba obratiti puno pažnje. Ona je najvažnija za dobro zdravlje i imunitet kunića. Greške u prehrani mogu veoma brzo i lako dovesti kunića do uginuća.

Seno je najvažnije u prehrani svakog kunića.
Ono zadovoljava potrebu kunića za žvakanjem, ali pre svega bitno je zbog zdravlja.
Održava normalnu PH vrednost u probavnom sistemu kunića, pomaže u trošenju zubića, prevenciji zatvora i proliva.
Bez obzira na starost, rasu, veličinu i ranije navike u ishrani kunić MORA dobijati seno!!!
Ni jedan kunić ne može i ne sme živeti bez sena, zato što bez sena nema normalne probave, a bez normalne probave nema normalnog i zdravog života.
Kunić mora imati seno na raspolaganju uvek, 24 sata dnevno!
Kunići jedu i do 80 puta na dan, te im seno uvek mora biti posluženo i na dohvat ruke.
Seno treba da čini 80-90 posto dnevne ishrane vašeg kunića!

Povrće je jako bitno u ishrani kunića, jer je ono prirodan izvor hranljivih materija. Povrće pomaže u prevenciji zatvora, zato što održava kašast sadržaj u stomaku kunića. U ishranu se uvodi oko trećeg meseca života, osim u slučajevima kada ga kunići jedu od početka života uz majku.
Kada kunić napuni 3 meseca povrće se polako i oprezno uvodi u ishranu, jedna vrsta se daje par dana u malim količinama, zatim druga, i tako dok kunić ne navikne na svežu hranu. Onda se prave male porcije kojima se dodaje još novog povrća kako bi kunić navikao na sve. Kada uvedete svo povrće sa liste dozvoljenog, porcije možete povećavati u zavisnosti od toga kako i koliko vašem kuniću prija. Kunići ne bi trebali živeti bez povrća zato što se u njemu nalaze svi potrebni vitamini, minerali, i ostali veoma važni hranljivi sastojci. Povrće se dakle daje svaki dan u jednoj ili dve porcije.
Porcije ne bi trebale biti prevelike ni premale, vremenom ćete sami shvatiti koliko povrća vašem kuniću odgovara! Trudite se da svakodnevno ne dajete jedno te isto, pravite razne kombinacije kako bi kunićeva ishrana uvek bila bogata.
Raznovrsnost je veoma važna kada je u pitanju odabir povrća. Povrće bogato kalcijumom i oksalnim kiselinama na meniju se sme naći maximum 3 do 4 puta nedeljno.
Šargarepa u sebi sadrži visok nivo šećera pa se preporučuje maksimum tri puta nedeljno.
Kupusarke, poput prokelja, brokolija, kelja itd. se takodje ne daju svakodnevno, zato što nadimaju.
Lisnato povrće je osnova porcije, a korenasto dodatak, imajte to na umu kada pravite porcije.
Kupujte organsko, domaće povrće, otrovi kojim se ono prska su opasni za sva živa bića pa i za kuniće, trudite se da izbegavate kupovinu uvoznog povrća.
Perite u vrućoj vodi ili Zeolitu kako bi ste u potpunosti odstranili sve spoljašnje otrove.
Tokom sezone sveže trave kuniću se ona može uvesti u prehranu, a tokom zime sadite pšenicu i dajte kunićima izniklu travu.

Hranljive materije i vlakna su takodje prednost svežeg zeleniša. Uostalnom, šta divlji kunići jedu? Sveže, mahom zeleno i mokro povrće je maltene od iste važnosti u prehrani kao i seno! Budite sigurni da ste povrće dobro oprali kako bi ste odklonili spoljašnje tragove pesticida koliko je moguće. Čak i organsko povrće treba prati kako bi se uklonile bakterije poput e.coli.

Voće se daje kao poslastica, zbog toga što u njemu ima dosta sećera, sa njim ne treba preterivati, dajte ga samo povremeno, u par dana, male količine. Za zdravlje kunića voćni šećer nije dobar izbor, pa ga treba svesti na minimum.

Peletirana hrana

Ako se odlučite da ishrana vašeg kunića sadrži i gotovu suvu hranu birajte pelete od bilja i trava koje u sebi ne sadrže mnogo kalcijuma (idealno je ispod 0,9 %)
Ne zaboravite, peletiranu hranu kunići bi trebali dobijati malo, jednom dnevno po jednu, dve supene kašike maksimum!
Mnogi vlasnici ne koriste peletiranu hranu, već se ishrana bazira samo na senu i povrću, povremenom voću i bilju.

Voda je za kuniće jako važna, kao i za sva druga živa bića. Kunić ne može opstati bez vode. Trudite se da mu voda u pojilici ili činiji uvek bude sveža, a da pojilica nikad ne bude prazna. Takođe redovno perite pojilicu da bi voda koju unutra sipate ostala čista. Normalan unos vode je bitan zbog prevencije zatvora, izbacivanje toksina iz organizma i održavanje normalne hidriranosti. Unos vode kod je individualan, neki kunići će piti manje, neki više. Kunići koji dobijaju veće porcije povrća će prirodno piti manje vode.

Kuniću nudite hranu redovno, ujutru i uveče. Trudite se da ponuđena hrana bude što više raznolika, i dobro oprana!
Kuniću morate ponuditi minimum 4 različite vrste povrća dnevno kako biste mu osigurali sve hranljive sastojke.

Kunici su biljojedi. Sva naša ljudska hrana sem odredjenog povrća, bilja i voća za njih može biti jako otrovna, pa čak i smrtonosna! Nikada nemojte davati kunićima hleb, čokoladu, čips, keks, kukuruz, smoki niti bilo šta tome slično!

Povrće: Rukola, patlidzan, čičoka, blitva, trava pšenice, brokoli, anis, radić, cvekla,
šargarepa, paprika, kelj, rotkvica, krastavac, karfiol, prokelj, peršun, paškanat,
celer, spanać, zelena salata, hrastov list salata, endivija, keleraba, zelje, špargla,
tikvica, repa. (Od navedenog povrća davati i listove)

Bilje i cveće: Čičoka, komorač, kozja brada, zob, bela rada, slez, bokvica, bosiljak,
divlja ruža, hajdučica, kamilica, kopriva, lavanda, maslačak, matičnjak, majčina
dušica, nana, ruzmarin, neven, suncokret, šipurak, sveža livadska trava, vodopija,
gospina trava, brusnica, žalfija, ljubičica, jasmin, gavez…

Grančice: Lipa, jabuka, kruška, leska, jasen, dunja, vrba, breza, javor, topola.

Voće: Groždje, banana, narandza, ananas, borovnica, kruška, jabuka, dinja, jagoda,
breskva, kupina, trešnja, lubenica, mango, šljiva, bundeva, malina, nektarina, mandarina,
kajsija, dunja, kivi.

Povrće koje sadrži visok nivo kalcijuma ili oksalne kiseline treba davati 2 ili 3 puta nedeljno

Povrće koje u nekim slučajevima može izazvati nadimanje je:
Karfiol, brokoli, kelj, keleraba, kineski kupus, prokelj… Ako dajete u manjim količinama neće biti nikakvih problema.

Ako za neko povrće, voće, grančicu ili bilje niste sigurni da li je na popisu dozvoljenog, radije ih nemojte davati dok ne proverite, zato što može biti otrovno za vašeg ljubimca.

(ako kunić pojede bilo šta od toksične hrane potrebno je što pre dati tabletu aktivnog uglja)
Takodje je jako važno ne dozvoliti kuniću da gricka kućno cveće, većina je otrovna i opasna.
Grančice raznog drveća kao što su kruška, jabuka, lipa, breza, dunja, leska, jasen… su odlične za trošenje zuba kunića zbog svoje teksture i žilavosti. Kunić troši zube tako što žvaće u kružnim pokretima, a zubi se pritom jedni od druge troše. Grančice i grane zbog svoje žilavosti teraju kunića da ih dugo žvaće pa je trošenje lakše i bolje. Na meniu se trebaju naći povremeno, a takodje se mogu davati i listići u manjim količinama. Osim što pomažu u trošenju zuba, grančice takodje obezbedjuju hranljive materije potrebne kuniću.
Kucna apoteka za kunice:

Advantage za male mace (do 4 kg) se koriste i za kunice, protiv buva!

Kupuju se u veterinarskoj apoteci.

Flogocid mast se koristi kod povreda na kozi. Kupuje se u veterinarskoj apoteci.

Aktivni ugalj daje se ako se sumnja na trovanje (ako je kunic pojeo nesto sto ne treba) pola tablete se razmuti u vodi.

Aktivni ugalj se moze kupiti u svakoj humanoj apoteci.

Izvor: naturalpets.rs

Patuljasti zečići

Patuljasti zec je glodar koji vodi poreklo iz Juzna Evropa i deo Severne Afrike, da bi danas naseljavao celu Evropu.

Pitomi su, dragi, veseli, i inteligentni kućni ljubimci. Vole društvo ljudi, a mogu se čak i pomalo dresirati. Postoje- patuljasti, orijaši, ovnoliki (sa spuštenim ušima), dugodlaki, kratkodlaki, i dr. Dolaze u mnogobrojnim kombinacijama boja.Najpopularnije pasmine, unutar kojih postoji još nekoliko vrsta, su: Patuljasti (Dwarf), Ovnoliki (Lop), Angora i Rex. Kao i sve druge životinje, zecevi zahtevaju određenu brigu i negu. Životni vek im je oko 10 godina. Patuljasti zečevi su mnogo manji nego obični zečevi,veličina im dostize od 0.6kg do 1.5kg zavisno od vrste.

Patuljasti zecevi su veoma miroljubivi prema coveku ali su zaista u pravom smislu reči , glodari. Moraju se drzati u kavezu ili terarijumu a ako ih pustimo po sobi , moramo voditi računa da nam ne izgrizu nameštaj ili druge stvari. Ali ne treba im zameriti, to im je prirodni instinkt da troše svoje zube (sekutice) , u suportnom bi dobili deformitete zubala i velike probleme u ishrani. Zato obavezno u kavezu ili terarijumu treba postaviti neku zamenu koju mozete naći u pet shopu poput igračkica ili minerala za glodare kako bi glodali i tako trošili svoje zubiće koji non stop rastu tokom njihovog zivota.

Ishrana treba se sastojati od hrane koja je prilagodjena njima, preporučujemo Cuni Crispy koja je potpuna hrskava hrana za patuljaste zečeve i stoga potpuno zadovoljava prehrambene zahteve tih malih životinja. Hrana sadrži puno povrća, sušenog u pahuljicama i ekstrudiranim kuglicama. Zavisno o veličine, vrste i uzrasta  životinje, prosečan dnevni obrok preporučuje se u količini od 50 do 80 g za patuljastog zeca.  Sveže povrće se uključuje posle 6 meseci starosti, ali vrlo oprezno, jer ove životinje imaju jako osetljiv digestivni trakt. Seno je obavezni sastojak u ishrani zeca jer obezbeđuje optimalan balast u digestivnom traktu. Patuljastim zečevima hrana mora biti dostupna tokom celog dana. Obavezno obezbediti svakodnevno svezu vodu.

Zecevi se u stanu ili kući mogu držati u kavezu ili terarijumu u koje se kao postelja postavlja piljevina. Na jednu mu stranu stavite posude za vodu i hranu, a na drugu posudu u koju će obavljati nuždu. Zečevima je urođeno da  potrebe nuzde obavljaju na jednom mjestu. Obično izabiru uglove gde će vršiti nuždu i prilično ih je jednostavno „dresirati“. Svaki put kad vidite da hoce da obavi nuzdu van posudice, lupite dlanovima I recite glasno NE. Ponekad je potrebno I uhvatiti zeku, namociti im nosuc u izmet I poneti ih putanjom do posudice.

Sredinu mu ostavite slobodnu za ležanje. Kavez im treba služiti kao „gnezdo“ u kojem će se osjećati sigurno, gde će imati mir i u kojem će rado boraviti čak i kada su vratašca otvorena.

Zecevi su vrlo čiste životinje, nemaju nikakav miris. Dobar deo vremena provode u čišćenju svog krzna. Linjaju se svaka tri mjeseca, s time da je svako drugo linjanje izraženije. Bilo bi poželjno četkati ih u to vreme, postoje suvi šamponi u obliku pudera koji olakšavaju isčešljavanje.

Što se tiče zdravalja  nosić treba da je čist a oči zdrave i biste.Učestalo kijanje znak je prehlade ili respiratornih problema. Nemojte ih držati na promaji, niti izlagati ekstremnim vremenskim prilikama,takodje ih nemojte drzati na direktnom suncu mogu dobiti toplotni udar. Ako su im kuglice izmeta tvrde, ili ima proliv, a pogotovo ako nema stolicu, to je znak da je zec bolestan I odmah ga voditi kod veterinara. Potrebno je svremena na vreme da im se seku nokti, ali pritom voditi racuna da im se ne isecu zilice koje se jasno vide na noktima.