Venecuela

Венецуела, или званично Боливарска Република Венецуела (шп. República Bolivariana de Venezuela) је држава која се налази у северном делу Јужне Америке . Смештена је између Колумбије на западу, Бразила на југу и Гвајане на истоку, док на северу излази на обале Карипског мора и Атлантског океана на североистоку. Укупна дужина обале је око 2.800 км. Уз североисточну и северну обалу Венецуеле налазе се острвске државе Тринидад и Тобаго, Гренада, Курасао и Аруба. Са површином од 916.445 км² налази се на 6. месту међу јужноамеричким и на 33. месту међу светским државама и територијама. Према подацима пописа становништва из 2011. у земљи је живело нешто мање од 29.000.000 становника (рачунајући и избегла и расељена лица), или у просеку 30,2 ст/км².

Географијом Венецуеле доминирају високи Анди на западу, басен Амазона на југу и Оринока у централном и јужном делу делу земље, пространи љаноси и карипска обала. Биодиверзитет који варира од тропских кишних шума на југу до приморске тропске вегетације на северу, и од високопланинских шума на западу, преко високотравних савана у централном делу до мочвара у делти Оринока на истоку сврстава Венецуелу у земље са најразноврснијим биолошком сликом на свету. Највиши водопад на свету са висином од 979 метара Анђеоски водопад један је од бројних симбола ове земље.

Шпански конкистадори колонизовали су подручје данашње Венецуеле до 1522, а нешто раније око 1515. на острву Кубагва основали су град Нуево Кадиз који је био први шпански град на тлу Јужне Америке. Венецуела је била прва шпанска колонија на континенту која је прогласила независност од Шпанске империје 1811. што је довело до рата за независност. Победа бораца за независност предвођених револуционаром Симоном Боливаром у бици код Карабоба 1821. утрла је пут ка независности Венецуеле. Дан када је извојевана ова велика победа 24. јун Венецуела слави као национални празник.

У политичком смислу Венецуела је савезна република са председником као врховним поглаваром на челу. Чине је 23 савезне државе, дистрикт Каракас и зависне острвске територије уз обалу. Венецуела има вишедеценијски територијални спор са Гвајаном око територије од око 159.000 км² западно од реке Есекибо (територија Гвајана Есекиба или Zona en Reclamación) коју Венецуела сматра законитим делом своје територије.

Венецуела се убраја у земље са изразито високом стопом урбанизације, а већина њене популације живи у великим градским центрима у северном делу земље. Главни и највећи град у земљи је Каракас, а међу највеће градове у земљи спадају и Маракаибо, Сијудад Гвајана, Маракај, Валенсија, Баркисимето, Мерида и Сан Кристобал.

Главни извор прихода је нафта чије процењене резерве од скоро 300 милијарди барела сврставају Венецуелу на прво место у свету а држава је и међу највећим светским произвођачима овог енергента. Поред нафте важан извор прихода представља извоз пољопривредних култура, посебно кафе и какаа.

Етимологија

Тачно порекло о термину имена Венецуеле није познато и постоји неколико теорија.

Експедиција предвођена конкистадором Алонсом де Охедом је 1499. истраживала приобално подручје северозападне Венецуеле. Члан експедиције је био и Венецијанац Америго Веспучи. Приликом упловљавања у залив Маракаибо истраживачи су на његовим обалама уочили многобројне сојенице. Веспучија су те сојенице асоцирале на његов родни град познат по бројним каналима, због чега је новооткривеном подручју дао име Veneziola што на тосканском наречју италијанског језика значи мала Венеција. Под утицајем шпанског језика италијански деминутив iola је замењен шпанским обликом uela при чему се дошло да садашњег имена земље - Венецуела. Такође и немачки колонизатори који су истраживали ово подручје у првој половини 16. века су ову територију називали Klein-Venedig односно мала Венеција. У прилог овој тези иде и чињеница да домородачка племена у подручју залива Маракаибо и данас живе у сојеничарским насељима која се ту називају палафито (palafito).

Међутим, морепловац и географ Мартин Фернандез де Енцисо који је такође био део Оједине експедиције, у свом делу Summa de Geografía тврди да је експедиција током истраживања подручја наишла на домородачка племена која су себе називала Венециуела (Veneciuela) апа је према томе име данашње земље изведено од имена њених староседелаца

Географија

На истоку око језера Маракаибо и у средишњем делу западно од реке Ориноко рељеф је низијски. На крајњем западу земље уз колумбијску границу, затим дуж већег дела обале и између споменутих низина пружају се најсевернији огранци Анда у којима надморска висина досеже 5007 m (Боливаров врх). Источно од Оринока рељеф се уздиже према југу и истоку и чини западни део Гвајанских планина у којима се налази Анђеоски водопад, највиши на свету (пад воде је 979 m).

Клима Венезуеле је тропска, углавном влажна и врућа, нешто блажа само у планинским пределима. Највећа река је Ориноко који утиче у Карипско море великом делтом.

Административна подела

Венецуела се дели на 23 (савезне) државе, један федерални град и једну Федералну зависносну територију која се састоји од великог броја венецуеланских острва. Венецуела тврди за има право и на територију Гвајана Есекиба, а коју Гвајана сматра својом територијом.

 Амазонас
   Анзоатеги
   Апуре
   Арагва
   Баринас
   Боливар
   Карабобо
   Кохедес
   Делта Амакуро
   Фалкон
   Гварико
   Лара
   Мерида
   Миранда
   Монагас
   Нуева Еспарта
   Португеса
   Сукре
   Тачира
   Трухиљо
   Јаракуј
   Варгас
   Зулија
   Федерална територија Венецуеле
   Федерални град Венецуеле

Историја

На подручју Венезуеле основана је 1522. једна од првих шпанских насеобина у Јужној Америци, а нешто касније је већина венецуелске територије укључено у састав Вицекраљевства Нове Гранаде, а мањи источни део је прикључен Новој Андалузији.

Након неколико неуспешних устанака земља је прогласила независност од Шпаније 5. јула 1811. под водством Симона Боливара. Борба за самосталност потрајала је десет година, а у њој су се уз Боливара истакли и генерали Антонио Хосе де Сукре и Хосе Антонио Паез, који је постао први председник Венецуеле након распада уније с Еквадором и Колумбијом године 1830.

Политички живот Венезуеле у 19. и раном 20. веку обележили су нестабилност, жестока борба за власт и диктатуре. Након смрти ауторитарног вође Хуана Висентеа Гомеза године 1935. започела је демократски преображај земље, који је довео до коначног повлачења војске из политичког живота 1958. Искоришћавање налазишта нафте повећало је национално богатство.

Године 1998. за председника је изабран популист Уго Чавез, потпуковник падобранства и главни организатор неуспешног покушаја државног удара у фебруару 1992. Чавез је спровео опсежне реформе политичког система, ојачао социјалну државу с циљем побољшања животних услова најсиромашнијих слојева и захладио односе са САД, заступајући истовремено иницијативе за регионално повезивање и сарађујући с комунистичком Кубом. Његова политика је изазвала противљење венецуелских привредника и синдиката, али је остао популаран међу становништвом земље, посебно међу сиромашнијима.

Становништво

Венецуела има 28 милиона становника. Годишњи раст становништва је 1,4% (2005). Наталитет је 18,91, а морталитет 4,90 (на 1000 становника, 2005). Свака жена просечно рађа 2,51 деце (2000), а смртност новорођенчади је 2,617% (2000).

Међу становништвом 67% су местици, 21% европљани (Шпанци, Италијани, Португалци, Немци и други), 10% африканци и 2% индијанци. Индијанци су подељени на многа племена, а данас живе углавном у прашумама и на делти Оринока.

Већина становништва (85%) живи у градовима на северу земље. У области јужно од Оринока живи само 5% становништва, иако ово подручје представља скоро половину венецуеланске територије. Главни град Каракас је уједно највећи град Венецуеле. Други већи градови су:

Град Становника
Каракас 1.836.000
Маракаибо 1.609.000
Валенсија 1.196.000
Баркисимето 811.000
Сијудад Гвајана 629.000
Пуерто Ла Круз 199.000
Мерида 196.000

Уз шпански језик, говоре се и многи индијански језици. Око 96% верника припада католичкој цркви.

Амазонас (држава Венецуеле)

Амазонас или Амасонас (шп. Estado Amazonas), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Обухвата скоро петину површине Венецуеле, али има мање од 1% укупне популације те државе. Покрива укупну површину од 180.145 км ² и има 157.293 становника (2011). Његова густина је 0,8 становника по км ².

Главни и највећи град је Пуерто Ајакучо, али до почетка ХХ века био је Сан Фернандо де Атабапо. Иако савезна држава носи назив по реки Амазон, већина држава лежи у сливу реке Ориноко.

Амазонас има највећи проценат староседелачких народа у Венецуели. На националном нивоу то је око 1,5% становништва Венецуеле, али проценат домородаца у Амазонасу је скоро 50%.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Пуерто Ајакучо
Површина 180.145 km²
Становништво 2011.
- Број 157.293

Анзоатеги

Анзоатеги (шп. Estado Anzoátegui), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Налази се на североисточном делу земље. Анзоатеги је добро познат по својим прекрасним плажама које привлаче бројне посетиоце. Његова обала састоји се од једне плаже дуге око 100 км. Главни град је Барселона, а значајни су и градови Пуерто ла Круз и Ел Тигре.

Држава има укупну површину од 43.300 км ² и има 1.574.505 становника (2011).

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Барселона
Површина 43.300 km²
Становништво 2011.
- Број 1.574.505

Апуре

Апуре (шп. Estado Apure), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Покрива укупну површину од 76.500 км ² и има 520.508 становника (2011). И типични је представник регије Љанос.

Главни и највећи град је Сан Фернандо де Апуре или кратко Сан Фернандо.

Територија државе Апуре је првобитно била део неких других држава, али у складу са новим територијалним устројством Венецуеле, формирана је 1824. године, а до 1909. добила и данашње границе.

Територија је позната по чапљи плумес. Такође, Апуре је позната и као поприште многих оружаних сукоба за време Рата за независност, као и током грађанског рата у Венецуели.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Сан Фернандо де Апуре
Површина 76.500 km²
Становништво 2011.
- Број 520.508

Арагва

Арагва (шп. Estado Aragua), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни град је Маракај. Ова савезна држава покрива укупну површину од 7.014 км ² и има 1.758.873 становника (2011).

Име Арагва потичу од назива староседелаца за једну врсту палме. Држава Арагва се налази на северу Централног региона Венецуеле. Кроз ову државу се смењују и равнице и џунгле и карипске плаже. Први национални парк у Венецуели отворен је управо овде.

Главни град је Маракај, а други важни градови су Турмеро и Ел Лимон.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Маракај
Површина 7.014 km²
Становништво 2011.
- Број 1.758.873

Баринас (држава Венецуеле)

Баринас (шп. Estado Barinas), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни град је Баринас. Ова савезна држава покрива укупну површину од 35.200 км ² и има 821.635 становника (2011).

Покојни председник Венецуеле, Уго Чавез је рођен у овој држави. Његов брат Адан Чавес је гувернер државе Баринас.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Баринас
Површина 35.200 km²
Становништво 2011.
- Број 821.635

Боливар (држава Венецуеле)

Боливар (шп. Estado Bolívar), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Обухвата скоро петину површине Венецуеле, али има мање од 1% укупне популације те државе. Покрива укупну површину од 238.000 км ² и има 1.648.110 становника (2011). Његова густина је 0,8 становника по км ².

Главни и највећи град носи исто име као и држава Боливар.

Историја

Територија коју покрива данашња савезна држава Боливар је претходно била део шпанске провинције Гуајана, за време шпанског царства (од 1585), а у саставу исте провинцију као део Венецуеле (до 1864). Након Федералног рата, провинције у Венецуели су замењене савезним државама.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Боливар
Површина 238.000 km²
Становништво 2011.
- Број 1.648.110

Карабобо

Карабобо (шп. Estado Carabobo), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни и највећи град је Валенсија. Ова савезна држава покрива укупну површину од 4.650 км ² и има 2.365.665 становника (2011).

Савезна држава Карабобо се налази на северу земље, око два сата вожње од Каракаса. Главни град ове државе је Валенсија, која је значајан индустријски центар у Венецуели.

Карабобо је познато и као место битке која се одиграла 24. јуна 1821. године, а која је била одлучујућа победа у рату за независност Венецуеле од Шпаније. Венецуеланску војску је тад предводио Симон Боливар.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Валенсија
Површина 4.650 km²
Становништво 2011.
- Број 2.365.665

Кохедес

Кохедес (шп. Estado Cojedes), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни град је Сан Карлос. Ова савезна држава покрива укупну површину од 14.800 км ² и има 324.260 становника (2011).

Географија

Држава Кохедес се налази на западу Централног региона Венецуеле. Цела држава лежи уз реку која се назива „где се све дешава." Она има површину од 14.800 km², што чини 1,62% националне територије. Клима је врло топла.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Сан Карлос
Површина 14.800 km²
Становништво 2011.
- Број 324.260

Делта Амакуро

Делта Амакуро (шп. Estado Delta Amacuro), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Држава се налази на крајњем истоку Венецуеле и покрива укупну површину од 40.200 км ² и има 166.907 становника (2011) [1].

Делта Амакуро је окружена на западу са савезном државом Монагас, држава Боливар је на југу, а на северу су Залив Парија и Атлантски океан. Такође, океан је и на истоку, а тамо је и латиноамеричка држава Гвајана.

Главни и највећи град је Тукупита.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Тукупита
Површина 40.200 km²
Становништво 2011.
- Број 166.907

Фалкон (држава Венецуеле)

Фалкон (шп. Estado Falcón), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни и највећи град је Каро. Ова савезна држава покрива укупну површину од 24.800 км ² и има 966.127 становника (2011).

Држава Фалкон се налази на западу Венецуеле. Полуострво Парагуана је повезано са остатком Фалкона са превлаком Меданос. Острво Аруба је 27 км од северне обале Парагуана полуострва. Друга два "АБЦ" острва (Бонер и Куракао) су мало даље од обале Фалкона. Држава се граничи са Зулиом на западу, и Ларом и Јаракујом на југу.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Каро
Површина 24.800 km²
Становништво 2011.
- Број 966.127

Гварико

Гварико (шп. Estado Guárico), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Покрива укупну површину од 64.986 км ² и има 802.540 становника (2011).

Главни град је Сан Хуан де Лос Морос или кратко Сан Хуан.

Током колонијалног времена, територија државе Гварико била је део провинције под истим именом. Након Федералног рата, провинција Гварико је проглашена савезном државом у оквиру Венецуеле. Године 1899. Гварико се појављује и као независна држава, али се након тога поново враћа под окриље Венецуеле.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Сан Хуан де Лос Морос
Површина 64.986 km²
Становништво 2011.
- Број 802.540

Лара (држава Венецуеле)

Лара (шп. Estado Lara), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Покрива укупну површину од 19.800 км ² и има 1.909.846 становника (2011).

Главни и највећи град је Баркисимето.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Баркисимето
Површина 19.800 km²
Становништво 2011.
- Број 1.909.846

Мерида (држава Венецуеле)

Мерида (шп. Estado Mérida), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Држава носи име по главном и највећем граду Мерида. Ова савезна држава покрива укупну површину од 11.300 км ² и има 907.938 становника (2011).

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Мерида
Површина 11.300 km²
Становништво 2011.
- Број 907.938

Клима и вегетација

Клима је умерена само у малом подручју државе Мерида. Обично постоји неколико драматичних климатских промена које се дешавају свакодневно. Клима у граду Мерида има просечне високе температуре између 24° С и 25° С, а ниске температуре између 14° С и 16° С. У неким унутрашњим градовима, распон у температуру је много већи. Киша пада скоро сваки дан, у јануару и фебруару. За Венецуелу, држава Мерида је једно од најхладнијих места. У августу и септембру је киша често пада и ноћу.

Вегетација је бујна и има много језера и река, а велики број њих које су добро снабдевене са пастрмкама. Најважнија река у држави Чама, јер велики део водних ресурса са планина Венецуеле су део њенох слива. Званично дрво државе је буцаре, а цвет фрајилејон. У држави се може наћи и дрво колорадито. То је дрво које расте на највишим надморским висинама на свету. У овим планинским стаништима живе и медведи, те кондори који се често могу спазити изнад лагуна које су богате пастрмком.

Миранда (држава Венецуеле)

Миранда (шп. Estado Miranda), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни и највећи град је Лос Токес. Ова савезна држава покрива укупну површину од 7.950 км ² и има 3.028.965 становника (2011).

Миранда је друга савезна држава по броју становника у Венецуели, после државе Зулија. Држава има врло висок Индекс хуманог развоја у Венецуели. Самим тим, али и због других чињеница, Миранда представља важан политички, економски, културни и комерцијални центар у Венецуели.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Лос Токес
Површина 7.950 km²
Становништво 2011.
- Број 3.028.965

Монагас (држава Венецуеле)

Монагас (шп. Estado Monagas) једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Ова савезна држава покрива укупну површину од 28.930 км² и има 926.478 становника (2011).

Држава Монагас је окружена државом Сукре на северу, државом Анзоатеги на западу и југу, Боливар је на југу, Делта Амакуро је на југу и истоку и залив Парија је на североистоку.

Главни град је Матурин.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Матурин
Површина 28.930 km²
Становништво 2011.
- Број 926.478

Нуева Еспарта

Нуева Еспарта (шп. Estado Nueva Esparta) једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни град је Ла Асунсион. Ова савезна држава покрива укупну површину од 1.150 км² и има 462.480 становника (2011).

Налази се на североисточној карипској обали Венецуеле и то је најмања и једина острвска држава у Венецуели. Нуева Еспарта (нова Спарта) име је добила због јунаштва које су њени становници показали за време Рата за независност Венецуеле, поредећи се са јунаштвом спартанских војника античке Грчке. Главно острво је Маргарита које има површину од 934 км². Маргарита је једно од најпопуларнијих туристичких дестинација у Венецуели. Да би се привукли туристи острво је проглашено као слободна економска зона, што га чини погодним за куповину на њему.

Главни град Нуеве Еспарте је Ла Асунсион, али главни урбани центар је Порламар. Други важни градови за острво су Хуан Гријего, Пампатар (центар лучке управе), Пунта де Пиједрас, Сан Хуан Баутиста, Геварас, Хернандез, Виља Роса, Бела Виста (Маргарита), Ваље дел Еспириту Санто.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Ла Асунсион
Површина 1.150 km²
Становништво 2011.
- Број 462.480

Португеса

Португеса (шп. Estado Portuguesa), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни и највећи град је Гванаре. Ова савезна држава покрива укупну површину од 15.200 км ² и има 942.555 становника (2011).

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Гванаре
Површина 15.200 km²
Становништво 2011.
- Број 942.555

Флора и фауна

Доминантна вегетација у Португеси је савана, али има и шума дуж речних токова, те густих шума у подножју Анда. Експолоатација дрвене грађе (патуљасти храст, махагонија, тиковина, еукалиптус и бор) су главни извор прихода у држави. Од животиња, присутни су медведи, јагуари, (обе врсте су угрожене), армадило, папагаји, опосуми, мајмуни дрекавци, јелени, оцелоти, пуме и јужне тамандуе. Постоје птице попут ћубастих курасова, колибри, велике питанге и кардинали. Један од највећих врста мољаца у свету може се овде наћи.

Сукре (држава Венецуеле)

Сукре (шп. Estado Sucre), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни и највећи град је Кумана. Ова савезна држава покрива укупну површину од 11.800 км ² и има 975.814 становника (2011).

Држава Сукре се налази у Источном региону.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Кумана
Површина 11.800 km²
Становништво 2011.
- Број 975.814

Тачира

Тачира (шп. Estado Táchira), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни и највећи град је Сан Кристобал. Ова савезна држава покрива укупну површину од 11.100 км ² и има 1.263.628 становника (2011).

Привреда

Крајем XIX века, држава Тачира је била место где је откривена нафта у Венецуели. Експлоатација је уследила много година касније. Међутим, главна приведна грана и највећи приходи државе долазе од производње кафе и ананаса, а не од нафте. Узгој стоке је такође, врло важна грана у држави. Индустријски сектор се базира на обради кромпира, шећера, млека и сира и производњи текстила.

Тачира је једна од три венецуеланске државе Анда (друге две су Мерида и Трухиљо).

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Сан Кристобал
Површина 11.100 km²
Становништво 2011.
- Број 1.263.628

Трухиљо (држава Венецуеле)

Трухиљо (шп. Estado Trujillo), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни и највећи град је Трухиљо. Ова савезна држава покрива укупну површину од 7.400 км ² и има 765.964 становника (2011).

Држава је подељена на 20 општина и 93парохија.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Трухиљо
Површина 7.400 km²
Становништво 2011.
- Број 765.964

Јаракуј

Јаракуј (шп. Estado Yaracuy), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни град је Сан Филипе. Ова савезна држава покрива укупну површину од 7.100 км ² и има 646.598 становника (2011).

Географија

Географија државе Јаракуј је планинска. То је место где се завршавају Анди, а почиње приморски појас. Држава је подељена на два планинска система. Између планина лежи пољопривредно земљиште у долини реке Јаракуј. Већина градова и општина су у овој долини, укључујући и административни центар Сан Филипе.

Економија Јаракуја је углавном пољопривреда (шећерна трска, кукуруз, сточарство).

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Сан Филипе
Површина 7.100 km²
Становништво 2011.
- Број 646.598

Варгас (држава Венецуеле)

Варгас (шп. Estado Vargas), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни град је Ла Гвајра. Ова савезна држава покрива укупну површину од 1.496 км ² и има 342.845 становника (2011).

Држава је овај назив добила по имену првог председника Венецуеле, Хосе Марија Варгаса. Обухвата приморски регион на северу Венецуеле и у њој се налазе највеће луке и аеродроми у земљи.

Године 1999. држава Варгас је претрпела велике поплаве и клизишта, што је изазивало велике губитке живота и имовине. То је доволо до принудног кретања становништва у друге државе, јер су неки мањи градови потпуно уништени.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Ла Гвајра
Површина 1.496 km²
Становништво 2011.
- Број 342.845

Зулија

Зулија или Сулија (шп. Estado Zulia), једна је од 23 државе у Боливарској Републици Венецуели. Главни и највећи град је Маракаибо. Ова савезна држава покрива укупну површину од 63.100 км ² и има 3.887.171 становника (2011).

Савезна држава Зулија се налази у северозападној Венецуели. Окружује Маракаибо језеро. Ово језеро је највећи водени субјект те врсте у Латинској Америци и његов слив покрива једну од највећих резерви нафте и гаса у западној хемисфери.

Зулија је велика гранична држава, одваја Венецуелу од Колумбије на истоку ове земље. Граничи се на северозападу са Гуајира полуострвом и планином Перија, на истоку лежи до држава Фалкон и Лара, а на југу до андских венецуеланских држава Тачира, Мерида, и Трухило.

Држава је економски важна за комплетну земљу због нафте и минералних експлоатација, али и као један од главних пољопривредних региона Венецуеле, истичући се нарочито у областима као што су стока, банане, воће, месо и млеко, итд.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град Маракаибо
Површина 63.100 km²
Становништво 2011.
- Број 3.887.171

Федерална територија Венецуеле

Федерална територија Венецуеле (шп. Dependencias Federales de Venezuela), једина је зависна федерална територија у оквиру Венецуеле. Укупна површину коју покрива територија је 342 км ² и има 1.865 становника (2011).

Територија обухвата скоро сва венецуеланска острва у Карипском мору и заливу Венецуеле. Ова острва, са укупном површином од 342 km², су ретко насељена и према резултатима пописа из 2011 само 2.155 људи живе тамо стално, са још стотинак са острва Маргарита, који тамо бораве сезонски због риболова. Територија нема град, а локална власт је под надлежношћу градоначелника Каракаса.

Држава Застава Венецуеле Венецуела
Главни град (нема)
Површина 342 km²
Становништво 2011.
- Број 1.865