Broj elemenata u kosmosu je beskonačan, a u njihovim fundamentalnim osnovama je frekvencija ili zvuk. Svaka vrsta materije ima karakterističnu frekvenciju na kojoj normalno vibrira. To isto važi i za ćelije, tkiva, organe i čitavu fiziologiju. Kao ljudska bića mi vibriramo unutar nas samih i u skladu sa našom okolinom.

Naučne studije odavno su pokazale da su zvuci, uključujući muziku, oblici vibracione energije koja može imati značajan uticaj na žive organizme. Na primer, poznato je da rok muzika izaziva prestanak rasta biljaka, dok Betovenove simfonije izazivaju superioran razvoj.

Godinama su obavljane brojne studije u vezi efekata zvuka na ljudsku fiziologiju. U proteklih 30 godina obnovljen je interes za fiziološke i psihološke efekte muzike. Naučnici su otkrili da neki zvuci mogu da izazovu bolest, a da neki mogu da očuvaju zdravlje, i emotivno i telesno.

Delovanje zvuka na materiju nije neka izmišljotina. Konkretni primeri se pojavljuju jos 1787. godine, kada je Ernst Chladni (1756-1827), fizičar i muzičar vršio veoma jednostavne eksperimente na način da je gudalom gudio po ploči na kojoj je bio razasut suvi pesak. Za rezultat na ploči su se kao posledica stacioniranih talasa formirali geometrijski likovi, takozvane Chladni figure. Istim eksperimentima kasnije se služio i Hans Jenny (1904 -1972), švajcarski doktor, umetnik i istraživač, samo što je koristio frekvencijske generatore pa je mogao tačno da proučava određenu frekvenciju i njen uticaj na ploču što Chladni sa svojim gudalom nije mogao. Koristio je vibracionu, metalnu ploču, a za aktiviranje piezoelektrični kristalni oscilator. Na površinu ploče je stavljao razne materijale kao što su pesak, spore, piljevina, voda, viskozni fluidi i ispitivao kako će se formirati. Neke figure su bile stacionarne dok su druge rotirale ili pulsirale krećući se poput gusenice. Naravno da je ceo njegov rad ostao zbeležen kako na fotografijama tako i na filmovima. 1967. je Hans Jenny objavio knjigu o kimatici, relativno novoj naučnoj disciplini koja proučava uticaj vibracija i talasa na formiranje materije.

Najzanimljivije istraživanje je ipak bilo kada je svoj tonoscope upotrebio za proučavanje ljudskog glasa. Naime, primetio je da samoglasnici u starim jezicima kao što su hebrejski, Sanskrit i kineski, proizvode u pesku na ploči znakove kakvi se koriste u pisanom obliku za navedene samoglasnike. Novi, moderni jezici to ne proizvode. Kako je to moguće? Po svoj prilici drevni narodi su znali za ovakve pojave. Smatra se da su ti stari jezici mogli uticati i transformisati fizičku realnost kroz svete spise, mantre, recitacije i pevanja. Čak su mogli i vršiti fizička ozdravljenja, odnosno lečiti putem zvučnih vibracija.
Zanimljivo je da i instrumenti australijskih Aboridžina proizvode slične efekte sa svojim instrumentima.


Moguće da je sve ovo odgovor na skepticizam vezan za mantre i njihovo dejstvo koje im pripisuju na istoku. U Vedama je svaki deo ljudskog organizma, od glave do pete označen tačno određenom mantrom tj. vibracijom. U ta davna vremena bili su poznati svi, pa čak i najfiniji delovi mozga koje i moderna anatomija prepoznaje. Dakle, pojedini zvuk bio je zvukovni izraz određenog sićušnog delića ljudskog mozga.

A šta to znači? Kada bi nam bio poznat zvuk za svaki deo tela ili organa, mogli bi da se lečimo tim vibracijama, jer bi sama bolest značila poremećaj vibracija. Morali bi ponovo, kao nekada naši preci, naučiti da izazovemo rezonanciju između bolesnog i zdravog stanja. Možda je to bio temelj savršene medicine o kojoj govore Vede tvrdeći da se nekada tako lečilo?

Uvek su mi smešno izgledali „iscelitelji“ koji mašu rukama i pevaju, međutim… Kada sam videla kako određeni zvuk deluje na materiju, shvatila sam da isto tako može da deluje i na naše organe, vodu u organizmu ili krv… Fenomenalno izgleda ideja da stavite slušalice na uši i pustite zvuk za regulisanje pritiska ili uklanjanje alergije. Sa druge strane, ne smem ni da zamislim šta može da se desi sa ćelijama u našem organizmu upotrebom nekog „pogrešnog“ zvuka… Ako u eksperimentima pri korišćenju nekih frekvencija fluid počinje da „eksplodira“ i rasipa se, šta bi se desilo sa nama?

Pomenuću samo da neki smatraju frekvencu od 528 Hz za baznu, kada je lečenje u pitanju. Čudna podudarnost je da tu frekvencu koriste neki genetičari kako bi neutralisali poremećaje u DNK kodu, genetskom nacrtu na kome se temelji život.Jer… zvuk je osnova forme i oblika, a vibracija je duh materije.


wordpress