Za Amerikance je danas, pored Dana nezavisnosti, najveći praznik u godini. Dobro će se jesti, piti i naravno, neće se raditi. Ćurka je nezaobilazna na njihovoj trpezi danas. Ipak, jedna strana priče retko se priča. Otkrivamo za vas - zašto je Dan zahvalnosti jedan od najlicemernijih praznika na svetu?

Bila je hladna i surova zima. Nakon 66 dana teškog putovanja, engleski doseljenici su stigli u „obećanu zemlju” – Ameriku gde su se složili da odmah uspostave jednakost među sobom i prihvatili zajedničko ime Pilgrims - hodočasnici.

Naseljenim u luci, kojoj su dali ime Plimut, u današnjoj državi Masačusets, prvi zanos i sreću uskoro su pomutili zima i konstantna glad.

A onda su se pojavili Indijanci... oni su prve doseljenike nahranili i naučili kako da uzgajaju kukuruz i drugo povrće. Kada su hodočasnici naredne jeseni uzgojili dovoljno, da mogu preživeti predstojeću zimu, proslavili su to uz trpezu sa Indijancima, a na trpezi je, uz ostalo, bila i divlja ćurka.

Zbog toga je ovo nezaobilazno jelo današnjih proslava Dana zahvalnosti. Osim pečene ćurke ostala jela mogu da variraju, ali trpeza mora da je puna. Ovo je jedan od omiljenih američkih porodičnih praznika.

Datum i mesto održavanja proslave prvih Dana zahvalnosti je diskutabilna i tema je rasprava. Najstariji izvor proslave Dana zahvalnosti ukazuje na datum 8. septembar, 1565. kada je proslava održana u Svetom Augustinu u Floridi.

Osim u SAD Dan zahvalnosti se praznuje i u Kanadi, drugog ponedeljka u oktobru.

Dan zahvalnosti koji to nije

U Grenadi takođe postoji nacionalni praznik proslave Dana zahvalnosti i praznuje se 25. oktobra. Međutim, osim istog imena, ne deli ništa zajedničko sa praznikom u Severnoj Americi. Ovde, obeležava se godišnjica američke invazije na Grenadu 1983. godine i smaknuće tadašnjeg grenadskog premijera Maurisa Bišopa, a slične praznike imaju i Japan i Nemačka.

Mesto koji se danas zvanično uzima kao mesto održavanja prvog Dana zahvalnosti („first Thanksgiving”) je američki grad Plimut u saveznoj državi Masačusets 1621. godine.

Proslava Dana zahvalnosti uvedena je 1789. godine na preporuku predsednika Džordža Vašingtona i odobrenje Kongresa.

Kasnije, 1941. godine predsednik Ruzvelt potpisao je zakon kojim se i zvanično uspostavlja Dan zahvalnosti kao praznik koji se proslavlja četvrtog četvrtka u novembru u znak sećanja na dobrotu Indijanaca i prvu zajedničku trpezu dva naroda.

Ili tako bar kaže romantična priča...


U stvarnosti doseljenici su vrlo brzo po dolasku počeli da istrebljuju Indijance. Čak i kada to nisu činili uništavali su drevni narod jer su sa sobom doneli viruse i bolesti na koje Indijanci nisu navikli niti su ih mogli preboleti. Zato danas ono malo preživelih Indijanaca živi u rezervatima. Toliko o zahvalnosti.

Ali, to je već druga priča...


dnevno.rs