|
| |
Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Luis Cernuda Pet 29 Dec - 9:10 | |
| Luis Cernuda (1902-1953) Španj. pjesnik; r. 1902, 963. Emigrirao poslije građanskog rata i umro u tuđuini. Fini lirik čista izraza u zbirkama Obris zraka i Gdje boravi zaborav. U kasnijim zbirkama izražavao gorčinu progonstva i pomirenost sa sudbinom: Kao onaj što čeka zoru; Očaj himere. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Luis Cernuda Pet 29 Dec - 9:11 | |
| KAD BI COVJEK
Kad bi covjek mogao reci ono što voli, kad bi covjek mogao uzdici svoju ljubav do neba, kao što je oblak uzdignut u svjetlosti, kad bi poput zidova što se ruše da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu, kad bi covjek mogao razoriti svoje tijelo, ostavljajuci samo istinu svoje ljubavi, istinu samoga sebe, koje se ne zove slava, sreca ili ambicija, nego ljubav ili želja, ja bih konacno bio onaj, kako sam se zamišljao, onaj što svojim jezikom, svojim ocima i rukama objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu, istinu svoje istinske ljubavi.
Ne poznajem slobodu, osim slobode da budem zarobljen u nekome, cije ime ne mogu cuti bez uzbudenja, zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju, za koga sam danju i nocu ono što želi, a moj duh i tijelo plove u njegovu duhu i tijelu, kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi, slobodno, sa slobodom ljubavi, jedinom slobodom koja me ushicuje, jedinom slobodom za koju umirem.
Ti opravdavaš moje postojanje, Da te ne poznam ne bih živio, da umirem neznajuci te, ne bih umro, jer nisam živio. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Luis Cernuda Pet 29 Dec - 9:11 | |
| NE ŽELIM VRATITI
Ne želim vratiti tužni duh Na mjesta koja je plač moj obišao Drhtati sakriven medu živim tjelesima Kakav sam i sam bio.
Ne želim sjećati se Sretna trenutka u nevoljama Radost i tuga sve je isto Sve je tužno kada se vraća.
Još me prati kao svjetlost daleka Ona sudbina dijete One mile mladenačke oči Ona stara rana.
Ne bih htio da se vratim Radije još više umrijeti Iščupati sjenu Zaboraviti zaborav. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Luis Cernuda Pet 29 Dec - 9:12 | |
| OSTAVI MI GLAS
Ostavi mi ovaj moj glas kao što pampi ostavljaju njene šikare želja njene presušene rijeke o stijene obješene.
Pusti me da živim kao zarđali čelik bez pesnice dignute prema oblacima neću da znam za zavidnu slavu s repom i rogovima od pepela.
Imao sam prsten od mjeseca pružena u noći početkom jeseni. Dadoh ga siromahu tako mladom da su mu oči izgledale kao dva jezera.
Naposljetku utopih se, prijatelji. Sada spavam gdje nema buđenja. Ne znati više za sebe pomalo je tužno. Daj mi gitaru da sačuvam suze. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Luis Cernuda Pet 29 Dec - 9:13 | |
| Ne umem ja to za jednu noć, Mila moja, Meni je hladno dok te gledam golu, Ti si vulkan a ja krhki poeta, Dodiri tvoji pesma su, Od dva -tri stiha I pola refrena. I osmeh tvoj, Bezrepi zmaj od šarenog najlona, Odmorište hoće na mom licu, Ko ne zna nebo da dohvati, Sanja da ulovi pticu, Zastoj je kod mene U voznom redu Mila moja, Još čekam vozove Koji su prošli, I verujem Da je čovek dublji od bunara. Po reci slikam daljine., I ćutim o jednoj ženi Koja nosi vetar Ispod balske haljine. Hajde, sad se polako obuci, Promaja je preteča atomske bombe, Doći će i po tebe tvoj Vronski, Eto, nisu svi muškarci dovoljno muški Uzimaj mene za primer i utehu, Srce mi odnelo pamet i moć, Mila moja, Ne umem ja to za jednu noć. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Luis Cernuda Pet 29 Dec - 9:16 | |
| DESDICHA
Un día comprendió cómo sus brazos eran Solamente de nubes; Imposible con nubes estrechar hasta el fondo Un cuerpo, una fortuna.
La fortuna es redonda y cuenta lentamente Estrellas del estío. Hacen falta unos brazos seguros como el viento, Y como el mar un beso.
Pero él con sus labios, Con sus labios no sabe sino decir palabras; Palabras hacia el techo, Palabras hacia el suelo, Y sus brazos son nubes que transforman la vida En aire navegable. Luis Cernuda /Un río, un amor (1929)/ |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Luis Cernuda Pet 29 Dec - 9:18 | |
| Rekao sam ti vjetrom, igrajući se u pijesku poput malog mačka ili ljutito poput oluje;
Rekao sam ti suncem, Onim istim sto tijela zlati, mlada i gola I smiješi se nevinosti našoj ;
Rekao sam ti oblacima, tim sjetnim pjesnicima što nose nebo, bijelim tugama u bijegu
Rekao sam ti cvijećem, Bićima providnim, nježnim, stidljivim putnicima ljudske radosti;
Rekao sam ti i vodom, bezbojnim životom, čuvarem zasjenjenog lišća; Rekao sam ti strahom, I radošću sam ti rekao, Dosadom i teškim riječima.
I nije mi dovoljno: S druge strane života reći ću ti smrću; S druge strane ljubavi reci cu ti zaboravom.
Luis Cernuda |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Pon 1 Jan - 12:38 | |
| Ne poznajem slobodu osim slobode da budem zarobljen u nekome čije ime ne mogu čuti bez uzbuđenja, zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju, za koga sam danju i noću ono što želi, a moj duh i telo plove u njegovu duhu i telu, kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi, slobodno, sa slobodom ljubavi, jedinom slobodom koja me ushićuje, jedinom slobodom za koju umirem.
Ti opravdavaš moje postojanje. Da te ne poznajem, ne bih živio, da umirem ne znajući za te, ne bih umro jer nisam ni živio." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 5 Maj - 15:13 | |
| Ne umem ja to za jednu noć, Mila moja, Meni je hladno dok te gledam golu, Ti si vulkan a ja krhki poeta, Dodiri tvoji pesma su, Od dva -tri stiha I pola refrena. I osmeh tvoj, Bezrepi zmaj od šarenog najlona, Odmorište hoće na mom licu, Ko ne zna nebo da dohvati, Sanja da ulovi pticu, Zastoj je kod mene U voznom redu Mila moja, Još čekam vozove Koji su prošli, I verujem Da je čovek dublji od bunara. Po reci slikam daljine., I ćutim o jednoj ženi Koja nosi vetar Ispod balske haljine. Hajde, sad se polako obuci, Promaja je preteča atomske bombe, Doći će i po tebe tvoj Vronski, Eto, nisu svi muškarci dovoljno muški Uzimaj mene za primer i utehu, Srce mi odnelo pamet i moć, Mila moja, Ne umem ja to za jednu noć. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 10:55 | |
| LJUBAV
Ljubav je oganj što nevidljiv gori, rana što boli, al se ne osjeća, ona je nikad zadovoljna sreća, bol što ne boli nego mukom mori.
Ne željet drugo nego da se ljubi, između svijeta ići sam i zdvojan, u zadovoljstvu ne bit zadovoljan, zaradu htjeti tamo gdje se gubi.
Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji: pobijeđenome na usluzi biti, vjernost poklanjat onom tko nas bije.
No kako ljubav može darom svojim smrtna nam srca skladom ispuniti, kad tako mnoge suprotnosti krije? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 10:55 | |
| JAKOB I RAKELA
Sedam je godina Jakob pastir bio Labanu, ocu brđanke divne Rakele; ne ocu, već njoj je služio dane cijele i samo nju je kao nagradu htio.
S nadom u dan jedini tekli su dani i sati, čim pogleda je, sretniji je od sviju: ali se otac njezin lukavstva lati, mjesto Rakele dao mu je Liju.
Vidjevši tužan pastir kako je varkom obmanut tako pastiricu svoju izgubio, kao da je nije zaslužio dvorbom žarkom
sedam godinanovih produžio je zadatak, rekavši:"Služit ću i dalje, ako ne bude bio za tako dugu ljubav život kratak." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 10:55 | |
| O DOBRA DUŠO MOJA
O dobra dušo moja, ti se vinu tako prerano iz bolnog života i odmaraš se sred rajskih ljepota, a ja još idem kroz zemnu gorčinu.
Ako u zračnom stanu nebeskome misó na život smije da vas gane, sjeti se katkad ljubavi odane koja je sjala u pogledu mome.
I ako možda ustanoviš da ti ugađa nešto ova patnja kleta koju zbog tebe sad podnosim bijedan,
moli se Bogu, što ti život skrati, nek me što prije digne s ovog svijeta, da s tobom budem, da te opet gledam. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 10:56 | |
| ROBINJA BARBARA
Robinja me ova svojim robom čini i jer živim u njoj ne da mi da živim. Oči ne vidješe nikada na svijetu tako lijepu ružu u niježnome buketu.
Ni na nebu zvijezde ni cvijeće iz polja, ništa nije lijepo kao ljubav moja: neobično lice, oči mirom gore, crne i umorne, no smrću ne more.
Čista živa ljupkost u njima joj tinja te je gospa onom kome je robinja. Njene crne kose, kada se pojave, nitko već ne smatra da su lijepe plave.
Ta crnina divna sve ljubavlju pjeni, te bi i snijeg htio da boju promijeni. Vesela joj blagost bistru umnost krije: tuđinka je čudna, no barbarka nije.
Ta spokojna duša oluju sputava, uz nju patnja moja odmorena spava. Tame robinjica svojim robom čini i jer živim u njoj, ja moram da živim. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 10:56 | |
| U PROGONSTVU
Kako se duži moje jadno stanje i ta lutanja mučna kako traju! Kako se krati i primiče kraju moje zaludno ljudsko putovanje!
Vijek je sve kraći, a jadi sve veći, utjeha svaka gubi se i gine. Ako mi kakva nada načas sine, znam, varka će me velika opeći.
Trčim za dobrom, a ono mi bježi, i napol puta izgubim mu sliku; posrćem, padam i očaj me kida.
Kad ono žuri, moj korak je teži, pogledam gdje je, je l' još na vidiku: ono se gubi iz nade i vida. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 10:57 | |
| VODE
O, s pravom ste se, vode, na put dale, da biste jednom stigle dobru svome i predale se moru širokome koje ste dugo tražile i zvale.
No jao onom tko se svijetom kreće i vječno plače nade izgubljene, a s bolom zna da suze prolivene željenom cilju nikad doći neće.
Premda vam prave staze nisu znane, premda vas putem mnoga smetnja prati, ipak stižete u žuđenu luku.
Ja, uvijek bolan, kroz noći i dane, putujem putem dobro mi poznatim, a nikad stići gdje me želje vuku. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 10:57 | |
| Iz Indije
Ljepota ove hlađane planine, sjene zelenog kestenova granja, ovi potoci blagog otjecanja gdje svaka žalost nestane i mine.
Mukli šum mora u tom stranom kraju, počinak sunca kad za gore pada, skupljanje u tor i posljednjih stada, borba oblaka u nebeskom sjaju.
I sve od ove prirode bogate, što nam je tako raznoliko dano, sve me to muči kad nisam uza te.
Bez tebe sve me vrijeđa i ranjava, bez tebe tu me mori neprestano uz mnogu radost mnogi jad i strava. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 11:06 | |
| Mondego
Mondega blage i prozirne vode, spomena moga odmore i hlade, gdjeno iskusih da me kobne nade za sobom dugo, kao slijepca, vode.
Sad sam daleko, no sjećanje stiže za mojim tragom i svuda me goni pa ne da da vas zaborav ukloni, i što sam dalje, to sam vama bliže.
Može me sudba, taj gospodar duše, nositi svijetom i zemljama novim, predana moru i vjetru što puše.
No duša moja živi s vama skupa: na krilu misli ona da vas plovi i u vama se, bistre vode, kupa.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 11:07 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 11:07 | |
| Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji: pobedjenome na usluzi biti, vernost poklanjati onom ko nas bije.
Luis de Camoes |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 11:07 | |
| A GOOD DUHO MY
O my dear sister, you are so premature of your painful life and resting in the midst of heavenly beauty, and I am still going through bitterness.
If in the airship of the heavenly mire of life you may be thrown away, remember sometimes the loving loyalty of mine.
And if you may find that you have been hurting this suffering of the chaos that I am sad to bear for you,
pray to God, that your life may be shortened, let me ascend from this world as soon as possible, so that I may be with you, to see you again.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 11:08 | |
| ENDECHAS A BARBARA ESCRAVA
Aquela cativa Que me tem cativo, Porque nela vivo Já não quer que viva. Eu nunca vi rosa Em suaves molhos, Que pera meus olhos Fosse mais fermosa.
Nem no campo flores, Nem no céu estrelas Me parecem belas Como os meus amores. Rosto singular, Olhos sossegados, Pretos e cansados, Mas não de matar.
Uma graça viva, Que neles lhe mora, Pera ser senhora De quem é cativa. Pretos os cabelos, Onde o povo vão Perde opinião Que os louros são belos.
Pretidão de Amor, Tão doce a figura, Que a neve lhe jura Que trocara a cor. Leda mansidão, Que o siso acompanha; Bem parece estranha, Mas bárbara não.
Presença serena Que a tormenta amansa; Nela, enfim, descansa Toda a minha pena. Esta é a cativa Que me tem cativo; E. pois nela vivo, É força que viva. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 11:09 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 11:09 | |
| Deseo
Por el campo tranquilo de septiembre, del álamo amarillo alguna hoja, como una estrella rota, girando al suelo viene.
Si así el alma inconsciente, Señor de las estrellas y las hojas, fuese, encendida sombra, de la vida a la muerte. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 11:10 | |
| Contigo
¿Mi tierra? Mi tierra eres tú.
¿Mi gente? Mi gente eres tú.
El destierro y la muerte para mi están adonde no estés tú.
¿Y mi vida? Dime, mi vida, ¿qué es, si no eres tú? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Luis Cernuda Sub 19 Maj - 11:10 | |
| Diré cómo naciste
Diré cómo nacisteis, placeres prohibidos, Como nace un deseo sobre torres de espanto, Amenazadores barrotes, hiel descolorida, Noche petrificada a fuerza de puños, Ante todos, incluso el más rebelde, Apto solamente en la vida sin muros.
Corazas infranqueables, lanzas o puñales, Todo es bueno si deforma un cuerpo; Tu deseo es beber esas hojas lascivas O dormir en esa agua acariciadora. No importa; Ya declaran tu espíritu impuro.
No importa la pureza, los dones que un destino Levantó hacia las aves con manos imperecederas; No importa la juventud, sueño más que hombre, La sonrisa tan noble, playa de seda bajo la tempestad De un régimen caído.
Placeres prohibidos, planetas terrenales, Miembros de mármol con sabor de estío, Jugo de esponjas abandonadas por el mar, Flores de hierro, resonantes como el pecho de un hombre.
Soledades altivas, coronas derribadas, Libertades memorables, manto de juventudes; Quien insulta esos frutos, tinieblas en la lengua, Es vil como un rey, como sombra de rey Arrastrándose a los pies de la tierra Para conseguir un trozo de vida.
No sabía los límites impuestos, Límites de metal o papel, Ya que el azar le hizo abrir los ojos bajo una luz tan alta, Adonde no llegan realidades vacías, Leyes hediondas, códigos, ratas de paisajes derruidos.
Extender entonces una mano Es hallar una montaña que prohíbe, Un bosque impenetrable que niega, Un mar que traga adolescentes rebeldes.
Pero si la ira, el ultraje, el oprobio y la muerte, Ávidos dientes sin carne todavía, Amenazan abriendo sus torrentes, De otro lado vosotros, placeres prohibidos, Bronce de orgullo, blasfemia que nada precipita, Tendéis en una mano el misterio. Sabor que ninguna amargura corrompe, Cielos, cielos relampagueantes que aniquilan.
Abajo, estatuas anónimas, Sombras de sombras, miseria, preceptos de niebla; Una chispa de aquellos placeres Brilla en la hora vengativa. Su fulgor puede destruir vuestro mundo.
El viento y el alma
Con tal vehemencia el viento viene del mar, que sus sones elementales contagian el silencio de la noche.
Solo en tu cama le escuchas insistente en los cristales tocar, llorando y llamando como perdido sin nadie.
Mas no es él quien en desvelo te tiene, sino otra fuerza de que tu cuerpo es hoy cárcel, fue viento libre, y recuerda. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Luis Cernuda | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 404 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 404 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|