Sreću se 4 puta godišnje i poseduju 7 ključeva!

Mesto susreta je visokoosigurani prostor u El Segundu, predgrađu Los Anđelesa, iza čijih se čeličnih rešetaka nalaze haj-tek obezbeđeni trezori
[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Reuters, Ilustracija

Iako zvuči kao prava naučna fantastika, priča je istinita, svetski internet saobraćaj kontroliše 14 osoba koje poseduju sedam pravih, metalnih ključeva i sastaju se četiri puta godišnje na ceremoniji koja izgleda kao u filmskom trileru.

Mesto susreta je visokoosigurani prostor u El Segundu, predgrađu Los Anđelesa, iza čijih se čeličnih rešetaka nalaze haj-tek obezbeđeni trezori. U ove prostorije ne može da prodre nikakav elektronski signal, a pristup nije dozvoljen ni osoblju zaduženom za čišćenje, pa čak ni obezbeđenju zgrade. Tomu Kruzu bi misija provaljivanja u ovu sobu zaista bila nemoguća, piše britanski "Gardijan".

Organizacija koja vlada ovim prostorom zove se ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers - Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva). Dva puta godišnje (i još dva puta u sličnim prostorijama u Vašingtonu) tu se održava takozvana ceremonija potpisivanja ključeva. Da bi se bolje razumelo o čemu se radi, važno je znati da se internet adrese sastoje iz nizova brojeva.
Da bi ljudi ove adrese mogli da upamte, ovi nizovi brojeva zamenjuju se imenima. ICANN svakom imenu na internetu dodeljuje jedan od ovih nizova brojeva, takozvana aj-pi adresa.
Banka podataka

Na taj način ICANN kontroliše "telefonski imenik" interneta, u kome se nalaze doslovce sve adrese svih sajtova na svetu. To ovoj organizaciji daje neverovatnu moć. Slom sistema doveo bi internet do haosa. Recimo, želite da ukucate ime svoje omiljene stranice, a kao odgovor dobijete nešto sasvim drugo ili ništa. Još gore je to što bi onaj koji bi osvojio neograničen pristup na banku podataka ICANN mogao celim internetom da manipuliše kako to želi. Na primer, otvori lažnu banku na koju preusmeri sve klijente prave banke. Posledice bi bile ravne najgoroj prirodnoj katastrofi.
Ko ima monopol

Poverenje u sigurnost mreže je veoma poljuljano posle otkrića da NSA špijunira kompletan saobraćaj na internetu. Iako čuvari ključeva osim iz Amerike, dolaze iz Rusije, Kine, Burkine Faso, Japana, Južnoafričke Republike, pitanje ko je ICANN dao toliku vlast u ruke je izuzetno važno za budućnost. Rik Lamb, glavni program menadžer ove neprofitne organizacije, odgovara da je to "čitava onlajn zajednica". Međutim, pošto je on nekadašnji službenik američkog Ministarstva inostranih poslova, ne čudi što kod mnogih država taj monopol proizvodi blagu jezu. Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednica Brazila Dilma Rusef pokrenuli su ovo pitanje i pred UN, a i Evropska komisija, koja za sada zvanično tvrdi da ima poverenja u ovu organizaciju, traži izmene, jer je "jasno došlo vreme za globalizaciju ICANN".

Ukoliko bi, međutim, iz bilo kog razloga došlo do pada čitavog sistema, bilo bi neophodno da se restartuje. Za ponovno pokretanje zaduženo je sedam osoba, takozvanih oficira za šifre. Oni poseduju po jedan ključ kojim mogu da otvore sef u svom vlasništvu u kojem leži memorijska kartica. Svih sedam kartica zajedno moraju da budu ubačene u jedan računar nazvan kompjuter A, koji omogućava pristup ICANN bazi podataka. Osim sedam vlasnika ključeva, ICANN na ovoj ceremoniji imenuje i sedam "lica iz senke", koji ne poseduju ključeve za sefove, već memorijske kartice na kojima se nalaze sačuvani delovi koda softvera za generisanje glavnog ključa. Ovih sedam osoba dužno je da jednom godišnje pošalje svoju sliku na kojoj u ruci drže svoju memorijsku karticu i dnevne novine od dana kada je fotografija napravljena. Ovih 14 osoba praktično drže ključeve celokupnog interneta.

Hakeri pretnja

Počevši od 2010. godine, svih 14 "sajber oficira" sastaje se četiri puta godišnje da bi prisustvovali ceremoniji na kojoj se uvek iznova generiše generalni softverski ključ. Jednoj ovogodišnjoj ceremoniji prisustvovali su i engleski novinari koji svedoče o neviđenim merama sigurnosti. Na primer, u važne prostorije može da se uđe samo posle skeniranja oka posetioca. Zatim se pristupa programu koji u 100 tačaka propisuje korak po korak proces generisanja ključa. Sve snimaju brojne kamere, koje sednicu uživo prenose preko interneta.

Da sve ove mere nisu besmislene, pokazuje slučaj od pre nekoliko godina kada je internet za dlaku izbegao katastrofu. Tada je jedan od najpoznatijih svetskih specijalista za sigurnost interneta po imenu Den Kaminski pronašao ogromni sigurnosni propust koji je odmah prijavio ICANN i za čije je popravljanje trebalo gotovo šest meseci. Na svu sreću, to nisu prvo otkrile osobe koje se bave kriminalom na mreži, jer bi posledice bile nesagledive. Den Kaminski je jedan od tvoraca novog sistema zaštite i jedan od sedam nosilaca "ključeva interneta". Ipak, sa kime će u budućnosti morati da se bori, pokazali su mu mladi hakeri, koji su provalili u njegov privatni računar i ukrali mu kompletnu prepisku, protokole četa i pasvorde.

Zaključani iza rešetaka

Koliko su bezbedonosni uređaji osetljivi, govori slučaj sa poslednje ceremonije, kada je jedan od kontrolora malo jače zalupio vratima prostorije u kojoj je sedam sefova sa memorijskim karticama. Seizmički senzor je odmah reagovao i zaključao sva vrata, ostavivši nosioce ključeva iza rešetaka - na prostoru od samo nekoliko kvadratnih metara.


(Vesti-online)