Mediana

Nadomak Niša, na nekadašnjem rimskom putu "Via militaris", današnjem E-80 (Niš-Sofija), leže ostaci Medijane, velikog i velelepnog naselja u čijim su letnjikovcima nekada odsedali Konstantin Veliki i drugi rimski carevi. Iako je do sada istražen samo mali deo ovog lokaliteta, pronađeni ostaci svedoče da se ovde odvijao važan deo istorije Evrope.

U predgrađu današnjeg Niša (u antičko doba se zvao Nais) na površini od oko 80 hektara izgrađen je carski kompleks Medijana, koji je po svom bogatstvu mogao da se meri sa carskim rezidencijama u Solunu, Carigradu (Istanbul), Nikomediji (Izmiru) i Antiohiji u Turskoj. Konstantin Veliki, inače rođeni Nišlija, poželeo je 317. godine da na tom mestu podigne carski kompleks. Dosadašnjim arheološkim istraživanjima otkriveni su tragovi 80 zgrada među kojima su bile i raskošne vile ukrašene vrhunskim mozaicima, peristilima (šetalištima), sa nimfejima (fontanama) i termama (javnim kupatilima). U ravnici blizu Niške banje arheolozi još uvek tragaju za ostacima letnje rezidencije cara Konstantina. Pronađeni su tragovi velelepne građevine koja se prostirala na fantastičnih šest hiljada kvadratnih metara, izgrađena od šarenog mermera i ukrašena mozaicima.

O nekadašnjoj raskoši svedoči i vodeni toranj koji je sakupljao vodu iz obližnjeg akvadukta (vodovoda). Ovaj kompleks je decenijama bio zapostavljen te su tako na njemu nikli trošni kućerci zbog kojih arheolozi nisu mogli da istraže prilaz carskoj vili, a u jednoj kući, koja je srušena tek pre dve godine, čuvale su se koze!

Konstantinov rodni grad Niš bio je u to vreme u rangu njegove prestonice Konstantinopolja (današnjeg Istanbula). U jednom trenutku Konstantin odlučuje da stari kompleks poruši, terene niveliše i tu podigne zgrade čiji su temelji danas vidljivi. Najpoznatiji rimski graditelji počinju gradnju carske vile sa peristilom, monumentalne terme, luksuzne vile sa oktogonom, ali i horeum (žitnica) i vojničke barake. Pretpostavlja se da je ovaj kompleks izgrađen negde oko 330. ili posle 330. godine. Medijana je dugo skrivala mozaik sa 471,5 kvadratnih metara u čijem je kružnom medaljonu prikazana krilata Meduza izuzetne lepote, a tek novim istraživanjima otkrivena je i sasvim jedinstvena grobljanska crkva s kraja 4. veka u čijoj se unutrašnjosti pojavljuje Hristov monogram. Posebno važno otkriće je bronzana ograda iz 326. godine koja je okruživala ceo ovaj kompleks.
U bici kod Jedrena, 378. godine, gine rimski car Valens koji je držao istočnu oblast carstva pa Goti preplavljuju ove krajeve. Od tada Medijana više nije carska rezidencija, ali ostaje carsko imanje na kojem se formira neka seoska zajednica koja i dalje donosi prihode carskoj blagajni. Već u drugoj polovini 4. veka rimski carevi više nisu posećivali Medijanu.

Pronađeni su temelji crkve koja je temenom apside nalezala na stariji zapadni ogradni zid. Crkva je malih dimenzija i skromno zidana. Zidovi su rađeni od rečnih oblutaka koji su ređani i vezivani blatom do određene visine. Preko njih su postavljene ravne grede i krov, verovatno na dve vode. Arheolozi su došli do jedinstvenog otkrića kada su u malternom patosu centralnog dela crkve, ispod naslaga zemlje, otkrili kvadratno mozaičko polje veličine od oko 50x50 centimetara. Na njemu je bio ucrtan Hristov monogram, od kombinacije slova H i R. Ovakav isti monogram pronađen je u još jednoj od niških grobnica u kojoj su bile freske. Zanimljivo je da ovakav tip crkve do sada nije pronađen na Balkanu.

Veliko otkriće na Medijani je pronalazak tri cela i jednog prepolovljenog dela bronzane ograde na kojoj se kao ukras nalaze glave meduza i lavova. Radi lakšeg spajanja tih delova ograde, svaki deo obeležen je s jedne strane rimskim, a sa druge, grčkim brojevima. Između tih delova nalazili su se stubići na čijim su vrhovima bila poprsja božanstava, u podnožju njihove noge, a ako je bilo muško božanstvo, prikazane su i genitalije. Na pronađenim stubićima je lik boga lekara Asklepija, na drugom, koji je oštećen, verovatno je lik boginje zdravlja Higije, na trećem je lik Lune, boginje Meseca, a na četvrtom je, po svoj prilici, lik boga Sunca Sola. U prvi mah se mislilo da je ova ograda pripadala nekom paganskom hramu i da je odvajala najsvetiji deo hrama od prostora gde su se okupljali vernici. Međutim, naknadnim istraživanjem otkriveno je da se slična ograda nalazi i na reljefu Konstantinovog slavoluka u Rimu. Zasad postoje dve pretpostavke - ili je to bila ograda u paganskom hramu ili ograda koja je služila za carski ceremonijal!
Ovakva ograda do sada nigde nije pronađena na teritoriji Rimskog carstva. Prema nekim tipskim karakteristikama, za sada je zaključeno da bi ona mogla biti izrađena negde u prve dve decenije 4. veka. Pronalazak bronzane ograde, s jedne, i crkve, s druge strane, pokazuje vreme kada hrišćanstvo napreduje a kada je paganstvo u odstupnici. Moguće je da su pagani sakrili tu ogradu misleći da će hrišćanstvo brzo da nestane.

Hristov monogram Konstantin koristi još od 312. godine. Prema predanju, uoči bitke sa Maksencijem, Konstantinu i njegovoj vojsci ukazao se na nebu ovaj svetlosni znak sa natpisom „Ovim ćeš pobediti", a onda mu se u snu javio i Spasitelj s istim znakom, rekavši da ga stavi na ratne zastave. Ujutro je Konstantin naredio da se na sve ratne zastave stavi Hristov monogram, koji je je stavio i na svoj šlem, a vojnici na svoje štitove. Božju milost Konstantin je odmah osetio i počeo da beleži pobedu za pobedom iako je suparnik bio jači. Konstantin je stigao skoro do Rima. Odlučujuća bitka odigrala se kod Milvijskog mosta. Uveren u svoju pobedu, Maksencije je krenuo da od svog glavnog vojskovođe preuzme komandu. Ali, kada je na njega kročio, most se srušio. Maksencije je pao u Tibar i udavio se. Konstantin svečano ulazi u Rim i postaje vladar zapadnog dela carstva. Posle pobede nad Licinijem na istoku, postao je jedini vladar tada najmoćnije imperije. Ovaj znak u upotrebi je negde do druge polovine 4. veka, kada se javlja krst sa zavijutkom na vrhu kao slovo R. Posle toga javlja se samo krst koji je, prema predanju, Konstantinova majka carica Jelena pronašla na Golgoti. I od tog vremena u upotrebi je (na novcu i spomenicima) krst kakav i danas koristimo.

straživanja na Medijani još nisu završena. Posetioci danas mogu da vide samo ostatke temelja, mozaika i mermernih figura koje su ukrašavale ovo carsko odmaralište. Dragoceni arheološki nalazi, od kojih su neki izuzetne lepote, čuvaju se u Narodnom muzeju u Nišu i Muzeju Medijane u Brzom Brodu, selu nadomak Niša. Svim dosadašnjim arheološkim ispitivanjima, koja traju čitavih 75 godina, otkriveno je samo osam procenata blaga koje se čuva na ovom lokalitetu! Iskopavanja se nastavljaju sa mnogo više ambicija, snage i novca. Istraživači veruju da ih na Medijani čekaju nova epohalna otkrića..

upoznajsrbiju