Posttraumatski stresni poremećaj je psihički poremećaj izazvan zastrašujućim događajem. Simptomi mogu da uključuju flešbek epizode, košmarne snove i tešku anksioznost, kao i nekontrolisane misli o događaju.

Većina ljudi koja prolazi kroz traumatična iskustva ima poteškoće da se vrati u svoje uobičajeno stanje nakon toga. Potrebno je da prođe neko vreme, ali većina osoba uspe da vrati u normalu. U nekim slučajevima simptomi mogu da se pogoršaju ili da potraju mesecim,a nekad čak i godinama. Dešava se i da potpuno izmene život osobe. U ovakvim slučajevima možemo reći da osoba ima posttraumatski stresni poremećaj.

Važno je potražiti stručnu pomoć čim se uoče simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja da bi se sprečilo da on pređe u svoju dugotrajnu formu.


Simptomi

Simtomi posttraumatskog stresnog poremećaja počinju do tri meseca nakon stresnog događaja. U malom broju slučajeva mogu se pojaviti i nekoliko godina posle događaja.

Simptomi PTSP su obično svrstani u tri gupe:

1) ponovno proživljavanje traume kroz snove ili povratne i nametljive misli

2) izbegavanje stimulusa koji podsećaju na traumu

3) povišena nadražljivost i emotivna uzbuđenost.

Simptomi ponovonog proživljavanja traume mogu biti: flešbekovi i ponovno proživljavanje traumatskog događaja u trajanju od nekoliko minuta do nekoliko dana i uznemirujući snovi o traumatskom događaju.

Simptomi izbegavanja stimulusa koji podsećaju na traumu mogu biti: pokušaji da se izbegne razmišljanje ili razgovor o traumatskom događaju, osećaj emotivne obamrlosti, izbegavanje aktivnosti u kojima je osoba nekad uživala, osećaj beznađa, problemi sa pamćenjem, otežana koncentracija i teškoće u održavanju emotivnih veza.

Simptomi povišene nadražljivosti i emotivne uzbuđenosti mogu biti: razdražljivost ili ljutnja, osećaj krivice ili stida, autodestruktivno ponašanje kao što je pretarana konzumacij alkohola, problemi sa spavanjem, opažanje stvari koje ne postoje.

Simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja mogu da se pojavljuju i nestaju. Može postojati i više simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja kada je osoba u stresnoj situaciji ili je nešto podseti na on što je prošla. Zvuk pucnjave na filmu ili scena nasilja može biti dovoljna da osoba ponovo u sebi proživi traumatično iskustvo.

Kada da potražite stručnu pomoć

Normalno je imati širok raspon osećanja nakon traumatičnog događaja. Možete iskusiti strah ili brigu, nedostatak fokusa, tugu, promene u kvalitetu sna i u količini hrane koju uzimate. Možete imati košmare i nepestano misliti o događaju. Sve ovo ne znači da imate posttraumatski stresni poremećaj.

Ali ako imate ove uznemirujuće misli duže od jednog meseca, ako su teške ili ako imate osećaj da vam je teško da povratite kontrolu nad svojim životom, razgovarajte sa svojim lekarom ili terapeutom. Ako počnete sa lečenjem na vreme, sprečićete da se simptomi pogoršaju.

Uzroci

Osoba može razviti posttraumatski stresni poremećaj ako proživi, vidi ili sluša o događaju koji proizvodi u njoj intenzivan strah, bespomoćnost ili užas.

Još uvek nije utvrđeno zašto neki ljudi razviju posttraumatski stresni poremećaj. Kao i većina psihičkih poremećaja, i PTSP je verovatno uzrokovan od strane više faktora:

Povećan rizik za razvijanje psihičkih tegoba, kao što je povećan rizik od nastajanja anksioznosti i depresije

Celokupno životno iskustvo, uključujući i broj i težinu trauma koje je osoba imala od ranog detinjstva

Nasleđene karakteristike ličnosti – temperament

Individualni način na koji mozak reguliše hemijske supstance i hormone koji se oslobađaju u stresu.


Faktori rizika

PTSP može nastati u bilo kom starosnom dobu. Faktori koji povećavaju verovatnoću nastanka PTSP su : ženski pol, iskustvo intenzivne ili dugotrajne traume, ranija traumatična iskustva, postojajne drugog psihičkog poremećaja kao što su anksioznost ili depresija, nedostatak podrške porodice i prijatelja, prisutan psihički poremećaj u porodici u prvom kolenu, uključujući i PTSP i depresiju, zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu.

Žene su u većem riziku da obole od PTSP jer su one izloženije traumama koje mogu da dovedu do PTSP.

Vrste traumatičnih događaja

Posttraumatski stresni poremećaj je posebno čest kod osoba koje su učestvovale u ratovima i oružanim borbama. Ovaj poremećaj se ponekad naziva i „borbeni zamor“ ili „borbeni stres“.

Načešći događaji koji dovode do razvoja PTSP su: izloženost borbenim dejstvima, silovanje, zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu, seksualno zlostavljanje, fizički napad, pretnja oružjem i slično.

Mnogi drugi traumatični događaji takođe mogu dovesti do PTSP, uključujući požar, prirodne katastrofe, pljačke, uvrede, građanski rat, saobraćajne nesreće, avionske nesreće, mučenja, otmice, potencijalno smrtonosne bolesti, teroristički napadi i mnogi drugi događaji koji su opasni po život.

Posttraumatski stresni poremećaj može da izmeni život osobe, može da utiče na posao, odnose sa drugim ljudima pa čak i uživanje u svakodnevnim aktivnostima.

Osoba koja ima PTSP je u većem riziku da razvije druge psihičke poremećaje uključujući: depresiju, zloupotrebu droga i alkohola, poremećaje ishrane pa čak i da pokuša sebi da oduzme život.

PTSP takođe povećava rizik od nastanka sledećih stanja: kardiovaskularnih bolesti (šlog, infarkt), hroničnog bola, autoimunih bolesti (reumatoidni artritis ili bolest tireoidne žlezde) i oboljenja mišićno-skeletnog sistema.

Od kada je ljudi ima i istih problema: Ratnici patili od post traumatskog stresa i pre 3.000 godina


Tim istraživača sa Anglia Raskin univerzieta analizirao je drevne mesopotamske tekstove u kojima su zabeležena svedočenja vojnika koja se u potpunosti poklapaju sa modernom dijagnozom PTSP-a.

Naučnici su pronašli dokaz da su ratnici patili od post traumatskog stresnog poremećaja (PTSP) još daleke 1300. p.n.e.

Prof Džejmi Haker Hjuz, bivši konsultant i klinički psiholog britanskog ministarstva odbrane, rekao je da se dosad verovalo da je prvi opis PTSP-a dao grčki istoričar Herodot.

O atinskom ratniku Epizelosu koji se borio u Maratonskoj bici 490. p.n.e, antički istoričar piše: „Iznenada je izgubio vid, mada ničim nije bio dotaknut".

U studiji „Ništa novo pod suncem", prof Hjuz tvrdi da postoje opisi ovog poremećaja u drevnim mesopotamskim spisima koji potiču iz perioda između 1300. p.n.e. i 609.

U to doba, muškarci su provodili godinu dana na izgradnji puteva, mostova i drugih građevina kako bi očvrsnuli, a zatim bi isto toliko vremena proveli u ratu, nakon čega bi im bilo dopušteno da 12 meseci budu sa svojom porodicom, a onda bi započeli ceo ciklus iz početka.

U izjavi za BBC, prof Hjuz kaže da simptomi koji su se javljali kod ovih asirijskih vojnika jasno ukazuju na ono što danas nazivamo post traumatskim stresnim poremećajem.

– Oni opisuju kako čuju i vide duhove ljudi koje su ubili u bici, a to je upravo ono o čemu svedoče današnji vojnici koji su iskusili borbu prsa u prsa – naveo je britanski naučnik.

Dijagnoza PTSP-a prvi put je uspostavljena nakon Vijetnamskog rata.

– Od kada postoji ljudska civilizacija i od kada se vode ratovi, postoji i post traumatski stresni sindrom. To nije nikakvo otkriće 21. veka – zaključio je prof Hjuz.


dnevno