Arhitektura koja spaja ljude - Mostovi

Puente Nuevo




Puente Nuevo ("Novi most") je najnoviji i najveći od tri mosta koji premošćuju 120 metara (390 ft) dubok ponor kroz koji teče rijeka Guadalevín i dijeli grad Ronda, u južnoj Španjolskoj. Arhitekt je José Martin de Aldehuela, koji je umro u Malagi 1802. Glavni graditelj je bio Juan Antonio Díaz Machuca.



Most je započeo 1751 i trebalo je 42 godina za izgradnju. Pedeset radnika je poginulo tijekom gradnje. Postoji komoru iznad središnjeg luka koji se koristi za različite svrhe, uključujući i zatvor. Tijekom građanskog rata u 1936-1939 obje strane su ga navodno koristile kao zatvor i mučilište za zarobljenenike, ubijajući ih i bacajući ih s prozora na dno El Tajo klanca.



U ćelije se ulazilo kroz četvrtastu zgradu koja je nekada bila stražarska-kula. Trenutno sadrži izložbeni prostor i opisuje istoriju mosta i njegovu izgradnju.



Nacionalisti i republikanci su tvrdili da su bacili zatvorenike sa mosta u kanjon tijekom Španjolskog građanskog rata

Westminster most



Vestminsterski most (engl. Westminster Bridge) je most preko reke Temze u Londonu koji spaja Vestminster sa Lembetom. Otvoren je za drumski saobraćaj i pešake.




Sadašnji most je otvoren 1862. i zamenio je strukturalno nestabilnog prethodnika koji je stajao na istom mestu od 1750. To je jedan od najstarijih mostova u Londonu. Dug je 252 metra, širok 25,5 metara.



Gvozdene je konstrukcije, ima sedam lukova a njegove dekoracije su urađenje u gotskom stilu. Najbliža zgrada mu je Vestminsterska palata, dom Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva, a ove dve građevine imaju i zajedničkog arhitektu - Čarlsa Berija.

Među obližnjim atrakcijama su Londonsko oko, Akvarijum i druge.

Most Golden Gate



Most Golden Gate (eng. Golden Gate Bridge) jedan je od najprepoznatljivijih simbola San Francisca i Sjedinjenih Američkih Država.



Projekt koji je 1918. godine započeo mladi inženjer Joseph B. Strauss: veličanstveni viseći most koji treba zamijeniti trajekte koji su povezivali San Francisco s gradovima okruga Marin, preko ulaza u zaljev. Tjesnac između San Francisca i Tihog oceana je 1846. g. kapetan John Fremont nazvao Golden Gate, vjerojatno zbog analogije s Golden Hornom u Istanbulu. Međutim, tjesnac je u Bosporu mnogo uži, a vode pliće i manje turbulentne od ovih u Golden Gateu. Bilo je potrebno pet godina kako bi se svladao lobi prijevoznika trajekata - u to je vrijeme bilo aktivno više od 170 brodova - i da se uvjeri javnost u vrijednost ove investicije, koja je tada procijenjena na 27 milijuna dolara da bi u konačnici iznosila 35 milijuna dolara. Most Golden Gate jedan je od najprepoznatljivijih simbola San Francisca i SAD-a.



Most je izgrađen 1937. godine. Ukupna duljina mosta (uključujući prilaze) je 2737 m ili 1,7 milja. Udaljenost između dva tornja (glavni luk) je 1.280 metara (4.200 stopa), dok je visina od vode 67 metara (220 stopa). Dva tornja se uzdižu na visinu od 227 metara (746 stopa). Promjer glavnih nosećih kabela je 91 centimetar. Most je lociran na geografskim koordinatama 37°49′11″N, 122°28′43″W. Ima šest traka za motorna vozila te dvije staze za pješake i bicikliste. Dnevno mostom prođe preko sto tisuća vozila.



Golden Gate je bio najveći viseći most na svijetu nakon izgradnje 1937. godine, te je odmah postao simbol San Francisca. Trenutno je to osmi najveći viseći most u svijetu, a drugi u SAD-u, nakon mosta Verrazano-Narrows u New Yorku.

Most Khaju



Most Khaju se nalazi u provinciji Isfahan u Iranu. U vreme kada je izgrađen, on je služio i kao most preko reke Zajande, ali i kao brana, zgrada i mesto na kome su se organizovala javna okupljanja. On je predstavnik vrhunca persijske arhitekture za vreme dinastije Safavid. On, osim što je svojevrsni spomenik jednog istorijskog perioda, predstavlja i savršenu kombinaciju zdanja koje je veličanstveno, ali i jako korisno.



Ovaj most izgrađen je negde između 1650. i 1667. godine, za vreme šaha Abasa II iz pomenute dinastije Safavid. Most ima 23 luka i njegova ukupna dužina je 105m, dok je širina prolaza između 14m i 20m. Ove veličine i jačine, most je u to vreme bio dovoljno jak da ukroti reku, a širina prolaza od 7.5m omogućavala je ljudima da se na njemu i okupljaju.



Khaju most ima dva nivoa: gornji i donji. Gornji je svojevremeno služio konjima i zaprežnim vozilima, a donji je bio mirniji, namenjen šetnjama prolaznika. I danas, niži deo mosta je dostupan pešacima i prolaznicima i ostaje mesto na kome možete stati, odmoriti se i uživati u pogledu na reku ili zalazak sunca. Na zapadnoj strani postoje stepenice kojima se silazi do vode, gde su se ljudi najčešće kupali i prali veš.



Unutrašnjost ovog mosta možda je čak lepša od njegove veličanstvene spoljašnosti. On obiluje slikama i raznim radovima, originalima iz XVII veka, koje i dan-danas možete videti. U srcu mosta je osmougaoni paviljon, koji je nekada služio šahu kao mesto za predah, na kome bi satima sedeo sa svojim slugama i uživao u pogledu. Danas je tamo nekoliko čajdžinica i galerija.

Pont du Gard


Pont du Gard (fr. za Most preko rijeke Gard) je dio rimskog akvadukta koji je donosio vodu gradu Nimesu, Francuska. Nalazi se u Vers-Pont-du-Gard blizu Remoulinsa i od 1985. nalazi se na UNESCOvom popisu svjetske baštine. Sagrađen je 19. pr. Kr., dug je 269 metara i sastoji se od tri horizontalna pojasa lukova nejednake veličine, najveće visine od 48,8 m. On je najviši rimski akvedukt i pored onog u Segoviji (Španjolska), najbolje sačuvan.



Dva reda lukova čine veliki polukružni lukovi jednakog rasporeda, a treći manjeg, sitnijeg ritma, što stvara dojam ubrzanja. Luk koji na sredini premošćuje rijeku je nešto veći od ostalih, pa zaustavlja ritam arkada i lagano se približava blagim linijama pejzaža.

Pont du Gard je dio negdašnjeg 50 km dugog akvedukta koji je povezivao Uzès i Nîmes, u južnoj Francuskoj. Nekada je njime prolazilo 200 milijuna litara vode dnevno, a cijelom duljinom pad iznosi samo 17 m, dok je pad Pont du Garda samo 2,5 cm; što govori o velikoj preciznosti antičkih graditelja.



Najvjerojatnije je korišten sve do 9. stoljeća, dugo nakon pada Zapadnog Rimskog Carstva. No, kako od 4. stoljeća nije održavan, talozi minerala i otpada su doveli do njegova zapušenja i naposlijetku napuštanja.



Njegova sekundarna funkcija je bila funkcija mosta, zbog čega je preživio srednji vijek. Naime, iako je neko kamenje s njega ukradeno, lokalni feudalci su ga održavali jer im je donosio prihode mostarine. Od 18. stoljeća je počeo privlačiti posjetitelje i slava o njegovoj ljepoti se pronijela svijetom.



Danas je jedna od najvećih turističkih znamenitosti Francuske. God. 2000., na njemu je izvedena opsežna obnova prilikom koje je otvoren novi turistički centar, uklonjene su građevine s njega i promet je preusmjeren s mosta i njegove okolice.

Pokriveni mostovi
izvor:medias.rs


Pokriveni mostovi nisu nastali kao pokušaj arhitekata da stvore građevinu koja će posmatrača ostaviti bez daha. Oni su samo to što im ime kaže- mostovi koji imaju zatvorene zidove i krov.

Iako i neki od svetski poznatih mostova preko velikih reka imaju krovove, termin Pokriveni mostovi se odnosi na male, ruralne građevine koje su u 19. veku bile veoma zastupljene u Evropi, Severnoj Americi i Kanadi. U to vreme, drvo je bilo izuzetno jeftino, a za one koji su živeli u blizini velikih šuma i besplatno. Iz tog razloga su lokalni mostovi, koje je često samostalno gradilo stanovništvo okolnih naselja, uglavnom bili napravljeni od drvenih greda i dasaka. Da bi duže trajali, jer je vek trajanja nepokriveng drvenog mosta samo petnaestak godina, pokrivani su sa svih strana i tako dobijali izgled malih brvnara preko potoka, manjih reka i prirodnih useka koje je trebalo preći.


Roseman most - Ajova



Iako su oduvek bili zaštitni znak malih gradova na severu Amerike, svetsku popularnost su stekli tek 1995. godine, nakon bioskopskog hita Mostovi okruga Medison, gde je most Roseman u gradiću Winterset u Ajovi postao simbol zabranjene ljubavi fotografa Roberta i domaćiće Frančeske, koje su po likovima iz knjige Roberta Jamesa Wallera maestralno oživeli Klint Istvud i Meril Strip.


Zbog nebrige, krađe drveta, vandalizma i požara, većina pokrivenih mostova u SAD i Kanadi je nažalost uništena. Malobrojne koji su odoleli zubu vremena lokalno stanovništvo sa ljubavlju održava i štiti kao simbole jedne epohe kad je život bio jednostavniji, a ljudska priroda pitomija.






http://www.medias.rs/2013/05/19/najlepsi-mostovi-sveta-viii-pokriveni-mostovi/

Most uzdaha





Ponte dei Sospiri je most koji premošćuje Kanal Rio di Palazzo na granici sestiera San Marco i Castello u Veneciji, Italija. Most povezuje Duždevu palaču sa Novim zatvorom (Prigioni Nuove) prvim zgradom na svijetu građenom za tu svrhu.



Preko tog mosta su sprovođeni uhapšenici iz ureda državnih inkvizitora gdje su ispitivani i suđeni do tamnica u zatvoru.



Ponte dei Sospiri je barokni most od istarskog kamena kojeg je po nalogu mletačkog dužda Marina Grimanija projektirao i izveo arhitekt i kipar Antonio Contin od 1600. do 1603.



Ponte dei Sospiri je jedan od najslavnijih mostova na svijetu, uz koji se veže legenda da su njega osuđenici bacili posljednji pogled na slobodu i život - i uzdahnuli, u stvarnosti ona ima vrlo malo veze sa istinom jer se sa mosta ne vidi praktički ništa, a tu su sprovođeni sitni kriminalci koji obično nisu osuđivani na smrtnu kaznu. Istina doista su mogli uzdahnuti nakon osude, jer ona je u Mletačkoj republici bila nemilosrdna, i praktički nije bilo nikakve mogućnosti da se opozove i ponovno prođe most.



Moderna legenda o mostu glasi da će zaljubljeni parovi koji prođu ispod mosta točno u zalaz sunca i koji se poljube, ostati vječno zaljubljeni.

Most se nalazi blizu Trga Svetog Marka, tako da ga turisti rado slikaju sa mostova Ponte della Paglia i Ponte della Canonica, ili gondola sa kanala.



Ponte dei Sospiri je postao toliko slavan, da ima brojne replike širom svijeta koje su inspirirane njime, ili nose njegovo ime. Tako se po jedan Bridge of Sighs (Most uzdaha) nalazi u engleskim univerzitetskim gradovima Cambridge i Oxford ovaj posljednji se službeno zove Hertford Bridge, ali ga svi zovu Bridge of Sighs.

I New York ima jedan most Met Life Bridge koji je samo inspiriran Ponteom dei Sospiri, on povezuje dva nebodera kompanije Metropolitan Life Insurance Company.

Ponte Vecchio



Ponte Vecchio je čuveni srednjovjekovni most preko rijeke Arno u Firenci, u Italiji. Ponte Vecchio na italijanskom znači "Stari most".



Poznat je po malim dućanima koji se nalaze na samom mostu (uglavnom draguljarnicama). Smatra se da su te radnje postojale na mostu od samog nastanka mosta, pošto su vlasnici radnji na taj način izbjegavali poreznu obavezu (s obzirom da su iste "stajale" praktično na "ničijoj zemlji").

To je vjerovatno najstariji Evropski lučni most.



Tokom povlačenja Nemaca za vreme Drugog svetskog rata, most nije uništen što se nije desilo sa ostalim mostovima u Firenci. Ovo se navodno desilo zato što je vojska imala izričito naređenje od strane Hitlera.

Smatra se da je ekonomski koncept bankrota nastao ovde: kada prodavac više ne bi imao da plati svoje dugove, sto na kojem je prodavao robu („banco“) bio bi fizički uništen („rotto““) od strane vojnika i ovo bi se nazivalo „bancorotto“ (što u bukvalnom prevodu znači „polomljen sto“). Pošto više nisu imali sto, prodavci nisu mogli ništa da prodaju.



Most se sastoji od tri odvojena luka. Centralni ima dužinu od 30 metara, a druga dva manja po 27 metara. Uspon između lukova je 3,5 i 4,4 metara.



Duž mosta nalaze se brojni katanci zaključani na raznim mestima, a naručito ih ima u blizini statue Benvenuta Čelinija. Običaj sa katancima se primenjuje tek od skora, mada je poznato da se ovo primenjuje još od ranije u Rusiji i Aziji. Veruje se da će zaljubljeni par koji zaključa katanac i baci ključ u reku ostati zauvek zajedno. Zbog velikog broja katanaca koji turisti stavljaju na most, gradska administracija je uvela kazne od 50 evra kako bi sprečila da katanci oštete ovaj vekovima stari most.

Most je jako oštećen u izlivanju reke Arno 1966. u Firenci

Karlov most




Карлов мост (чеш. Karlův most) представља најстарији очувани прашки мост, који је подигао краљ Карло IV (1346—1378), 1357. године. Аутор пројекта је наводно био мајстор Ото. Вековима је мост био најважнија комуникација која је повезивала прашке градове на обе обале Влтаве. По реду је четврти камени мост у Чеха, након Јудитиног, писецког и рудницког.



Карлов мост је изграђен на месту претходног, Јудитиног моста који је срушен 1342. Изградња новог моста је започета 1357. под покровитељством Карла IV, а завршен је 1402. године. До изградње моста Фрање I, 1841. године, био је једини мост преко Влтаве.

Званично је назван Карлов мост 1870. године, а до тада се називао Прашки мост или Камени мост.



Мост је 516 метара дуг и близу 10 метара широк, обезбеђен са три торња од којих су два на Малој Страни, а трећи у Старом Граду. Украшен је са 30 статуа подигнутих око 1700. године од којих је већина у барокном стилу.

Током ноћи Карлов мост је мирно место, али се током дана мења у веома живо место са бројним сликарима, трговцима и туристима.

Kintai most u Japanu



Kintai most je istorijski drveni most sa lukovima, u gradu Iwakuni, u prefekturi Yamaguchi u Japanu. Most je izgrađen 1673, na Nishiki reci u nizu od pet drvenih lukova. Most se sastoji od pet uzastopnih drvenih lučnih mostova na četiri kamena pristaništa, kao i dva drvena stuba na suvom koritu gde počinje i završava most. Svaki od tri srednja raspona je dug 35,1 metara, dok su krajnji rasponi 34,8 metara na ukupnoj dužini od oko 175 metara sa širinom od 5 metara.


Nakon izgradnje zamka 1608 od strane Kikkawa Hiroe koji je bio prvi vladar tih prostora izgrađeno je niz drvenih mostova. Međutim, većina njih je uništeno nekoliko puta u poplavama. Novi kameni stubovi zamenili su stare drvene, međutim i taj most je srušila poplava već naredne godine. Posle rušenja prvog kamenog mosta, došlo se na ideju da se prave kamena pristaništa koja su ubirala posebnu taksu za most. Na svakih dvadeset godina rađeno je kompletno održavanje. Na ovaj način most nije bio srušen čitavih 276 godina. Most je bio ponovo srušen u jednoj poplavi 1950. Bio je u oslabljenom stanju u to vreme zbog lošeg održavanja mosta za vreme Drugog svetskog rata. Godine 1953, most je ponovo obnovljen koristeći vrlo slične tehnike originalnom uz korišćenje metalnih eksera koji su povećali izdržljivost. Nakon ovoga most više nije bio rušen od strane poplava.





Vjerovatno jedan od najnesrećnijih mostova u Japanu, Kintai je renoviran 1673. Godine  nakon što je svaki drugi pokušaj da se pređe rijeka Nishiki propao. Pet drvenih lukova su ostali netaknuti sve do 1950. godine, kada ih je razorio tajfun. Tri godine kasnije, most je ponovo obnovljen i još uvijek je prohodan.

Tower Bridge, London




Tauerbridž (engl. Tower Bridge) je pokretni most preko Temze u Londonu. Ime je dobio po obližnjem Taueru (engl. Tower of London). Izgradnja je počela 1886. godine a most je otvoren 1894.



U drugoj polovini XIX veka, razvitkom londonske luke, koja je ključni deo londonske ekonomije i njegovog istorijskog razvitka, u istočnom delu tadašnjeg Londona (današnji East End) javlja se potreba za novim mostom preko Temze. Prvi most u Londonu bio je Londonski most (engl. London Bridge) nakon čega se izgrađuje niz mostova zapadno od njega. Time su istočniji delovi bili ostavljeni bez načina prelaženja Temze bez korišćenja jednog od ovih mostova, sa izuzetkom tunela ispod Temze koji je otvoren 1870. Mana ovog tunela (engl. Tower Subway) bila je što su mogli da ga upotrebljavaju samo pešaci.

Ovaj problem više nije mogao da se ignoriše i 1876. godine Korporacija Londona (engl. Corporation of London) — nosilac izvršne vlasti tog dela Londona — odlučuje da objavi javni konkurs za dizajn novog mosta.

Glavni problem izgradnje mosta na lokaciji nizvodno od Londonskog mosta bio je da nije bilo moguće izgraditi konvencionalan most jer bi se time zatvorio pristup većim brodovima u londonsku luku. Jedino rešenje bila je izgradnja pokretnog mosta.

Konačan izbor dizajna mosta nije učinjen sve do 1884. Pobednički dizajn je napravio Horas Džons (engl. Horace Jones)



Most koji je Džons dizajnirao bio je pokretni most ukupne dužine 244 m sa dve kule, svaka visoka 65 m. Razdaljina između kula je 61 m i taj centralni deo se sastoji iz dva pokretna segmenta od kojih se svaki podiže ka gore do ugla od 83°. Kako bi se ubrzalo podizanje mosta za svaki od dva segmenta je povezan protiv-teg. Mehanizam za podizanje je hidrauličan. Po otvaranju, sistem je pod pritiskom održavala voda iz šest rezervoara za koje su, zauzvrat, pritisak stvarale parne mašine. Mehanizam je i dalje hidrauličan ali su vodu i parne mašine 1976. godine zamenili hidraulično ulje i električni motori. Mostu je potreban 1 minut da bi se u potpunosti podigao.

Iznad osnovne platforme između dve kule postoji i viseća platforma za pešake koja je zamišljena da uštedi vreme kako ne bi morali da čekaju spuštanje mosta.



Izgradnja je započeta 1886. godine. Samo za strukture koje podržavaju dve masivne kule utrošeno je 70.000 tona betona. Građa mosta je primarno čelična i on sadrži 11.000 tona čelika iako njegovim izgledom dominira kamena fasada koja ujedno štiti čeličnu konstrukciju i ima estetsku ulogu. Izrađena je od granita i kamena.


Most u izgradnji (1892. god.)
Radovi su trajali 8 godina, u izgradnji je učestvovalo 5 izvođača i 432 radnika.

Džons je umro 1887. a radove je završio ser Džon Vulf-Beri (engl. Sir John Wolfe-Barry) koji je i odgovoran za viktorijanski izgled fasade.

Most je otvorio tadašnji Princ od Velsa, budući kralj Edvard VII 30. juna 1894. godine.

Gateshead Millennium
izvor:medias.rs



Most Gateshead Millennium preko male engleske reke Tyne je prvi i jedini rotirajući most na svetu. Dizajnirale su ga firme Gifford and Partners i Wilkinson Eyre, a konstrukcija visoka 45 i dugačka 105 metara u potpunosti je napravljena je od čelika. Most služi za prelazak pešaka i biciklista.



Manji brodovi mogu da plove ispod mosta, a za prolazak većih cela konstrukcija se rotira i tako obezbeđuje 25m navigacionog prostora. Sistem za rotaciju mosta pokreće osam elektromotora kojima je potrebno oko 4 minuta da most od 850 tona pomere za 40 stepeni. Do sada je funkcionisao besprekorno, a otvara se ne samo da bi omogućio saobraćaj većih plovila, već i kao turistička atrakcija.



Zbog svog oblika i metode rotiranja, zovu ga još i Most koji namiguje ili Most koji trepće. Građani Gatesheada i Newcastla koje ovaj most spaja, godinama su se borili da se iz rečnog korita ukloni 16 ružnih čeličnih stubova koji su služli kao navigacija brodovima, da bi se sprečili sudari ispod mosta. Dodati su naknadno i nisu bili deo originalnog projekta. Sada su zamenjeni signalnim svetlima.

Potpuno sastavljen most je postavljen na mesto pomoću Asian Hercules II dizalice, najvećeg plutajućeg krana na svetu i zvanično otvoren u maju 2002. godine.
http://www.medias.rs/2013/03/30/najlepsi-mostovi-sveta-ii-gateshead-millennium/

Vasco da Gama




Vasco da Gama most proteže se preko reke Tagus u  Lisabonu, glavnom gradu Portugala. To je najduži most u Evropi (uključujući i vijadukte), u ukupnoj dužini od 17,2 km.

Most nosi šest traka, uz ograničenje brzine od 120 km/h, osim na jednom delu koji je ograničen na 100 km/h.

Nanpu, Kina

Nanpu most preko reke Huangpu je jedan od glavnih mostova u Šangaju, Kina. Glavni most je 846 metara dugačak. Dva armiranobetonska tornja u obliku slova H, svaki od 150m visok, su postavili na obe obale, sa 22 pari čeličnih kablova postavljene u obliku lepeze.



Jedan od najatraktivnijih karakteristika mosta je kružni pristupnica na most koja služi smanjenju gradijenta pristupa do mosta, a imajući u vidu minimalno korišćenje zemljišta. Kada se gleda preko celog raspona, Nanpu most, u ukupnoj dužini izgleda kao zmaj koji leži preko reke Huangpu, s glavom i repom u obliku spirale koja povezuje staru gradsku površinu Puxi sa Pudong zonom u razvoju.



Pre završetka mosta 1991., jedini način za komunikaciju između Puxi i Pudong oblasti je bio trajekt.

Magdeburg, Nemačka

VODENI MOST Wasserstrassenkreuz je izgrađen u Magdeburgu, dug je 918 m, a dubina vode na mostu je 4,25 m. Veže dva važna nemačka kanala Elbe-Havel i Mittelandkanal. Završen je 2003. godine nakon šest godina gradnje.



Inače, ideja o povezivanju ta dva kanala krenula je nakon Prvog svetskog rata,ali, zbog vojnih i političkih razloga, tek se sad realizirala. Trošak? Sitnica! 500 miliona evra! Inače, izgrađena je kao velika kada kroz koju brodovi klize i bitno skraćuju i pojednostavljuju rečnu plovidbu.

Most je konstruisan tako da mora izdržati samo težinu vode, a ne i brodova. To je zbog Arhimedovog zakona koji glasi: "Gubitak težine tela koje se nalazi u tecnosti je jednak težini istisnute tecnosti".

Vijadukt Linn Cove



Vijadukt Linn Cove je 397 metara dug betonski, segmentni most, koji se uvija po padinama Dedine planine (Grandfather Mountain) u Severnoj Karolini. Završen je 1987, kao deonica autoputa Plavi greben (Blue Rigde), a koštao je 10 miliona $.



Vijadukt je dizajnirao Figg i Muller Inc tim inženjera, Izgradnja je počela  1979.

Dugačak je je 1.243 metara (379 m), i sastoji se od 153 dijelova težine 50 tona.
Nakon što je svaki segment prevezen na mesto, svaki dio je spuštan na mesto prilagođenom dizalicom postavljenom na obe strane postojeće strukture. Jedini radovi na zemlji su bušenje i postavljanje sedam postolja koje podržavaju vijadukt. Konkretno, nema pristupni put, osim samo Blue Ridge Parkway. Most je dobio jedanaest nagrada za dizajn.

Harbour Bridge, Sydney

[Sydney Harbour Bridge je najveće inženjersko čudo grada. Građani ga od milja zovu „vješalica“. Gradnja je trajala osam godina, na mostu je radilo preko 1.400 radnika od kojih je 16 i poginulo na radnom mjestu, a otvoren je za promet 1932. godine. Ukoliko vam nije dovoljno dobar pogled koji se pruža sa osmatračnice Pylon Lookout na Sydney Harbour i Opera House, Bridge Climb pruža mogućnost uspona do vrha 50 katova visokog mosta, pogled na automobile i vlakove koji prelaze most te silazak na drugu stranu mosta.

ANZAC Bridge


Long more than 800 meters, ANZAC Bridge is one of the biggest attractions of Australia. This is a cable-stayed bridge, whose concrete columns rise to about 120 meters. The bridge piers, which are two, resemble inverted back to the Latin "V". Indeed, we must add that for a city like Sydney, which is built among the water like Venice and St. Petersburg, bridges are an indispensable element of urban infrastructure. It is really beautiful, especially at dusk and the view that opens from it is stunning.

Orezund

Orezund (Øresundsbroen , Öresundsbron ) je kombinovani most - tunel , na Eresundskom moreuzu koji povezuje gradove Kopenhagen u Danskoj i Malme u Švedskoj. Most je namenjen za drumski (četiri trake) i železnički saobraćaj (dva koloseka) i najduži je kombinovani most-tunel takve vrste u Evropi. Takođe, most je najduži most na svetu koji prelazi državnu granicu.




Izgradnja mosta počela je 1995, poslednji deo je ugrađen 14. avgusta 1999. a most je službeno otvoren 1. jula 2000. Cena izgradnje celokupne konstrukcije je iznosila oko 4,15 mlrd. evra. Očekuje se da će most isplatiti cenu svoje konstrukcije 2035. godine.

Masa mostovnog dela iznosi 82.000 metričkih tona. Najviši stub mosta visok je 204 m. Železnički koloseci se nalaze ispod drumskih traka. Plovidbena visina mosta je 57 m, ali najveći deo vodnog saobraćaja se odvija preko Eresundskih vrata koja se nalaze iznad tunela.

Na pola puta između dva kopna nalazi se veštačko ostrvo koje se na švedskom naziva Peparholm a na danskom Peberholm što znači Biberno ostrvo i čini dopunu (sa danskim smislom za humor) prirodnom ostrvu Saltholm (Slano ostrvo) koje se nalazi severno od njega. Ostrvo označava kraj konstrukcije mostovnog dela i početak tunelskog dela. Ostrvo je dugo oko 4 km, sa prosečnom širinim od 500 m, a službeno pripada Danskoj. Ostrvo je nenaseljeno i na njemu se nalazi prirodni rezervat.
Na samom početku saobraćaj na mostu nije dostigao očekivani intenzitet čemu je u najvećoj meri doprinela skupa mostarina. Tokom 2005. i 2006. saobraćaj se intezivirao, delimično zbog svakodnevnoga odlaska na posao određenog broja Danaca, koji iz Danske u Švedsku mostom redovno putuju na posao.

Chenyang, Kina



Ovaj most, koji omogućava prelazak preko reke Linsi (Linxi), završen je 1916. godine i spaja dva manja kineska sela na severu provincije Guangsi. Iako ga koriste najčešće stanovnici samo dvaju pomenutih sela, most trpi gust saobraćaj, a osim toga služi i kao jedna od glavnih turističkih atrakcija ove provincije.
Most ima dužinu od oko 65m, a širina prolaza je između 3m i 4m. Napravljen je od drveta i kamena, a sastoji se iz dveju platformi (koje se nalaze na krajevima mosta), triju stubova i pet paviljona. Na celom mostu postoji čak 19 verandi, raspoređenih na tri sprata. Zapanjujuć podatak je taj da je ceo most podignut bez upotrebe eksera! Za njegovu izgradnju zaslužna je etnička grupa Dung (Dong), jedna od 55 koje danas zvanično žive negde na teritoriji NR Kine.

Za ovaj most vezuje se i jedna legenda, koja se prenosila s kolena na koleno u nekoliko okolnih sela i, naravno, ima veze sa ljubavlju. Naime, jedan zaljubljeni par šetao je mostom, kada je neobjašnjivi vetar “gurnuo” devojku u vodu. Njen dragi nije znao kako da joj pomogne – nije smeo da skoči zbog visine na kojoj se nalazio – i stajao je na mostu, sav u suzama, ne znajući da je devojku u vodu odvuklo kraba-čudovište koje ju je u tom trenutko ubijalo. I baš kada se momak spremao da izvrši samoubistvo, iz reke je izleteo zmaj, koji je ganut njihovom ljubavlju spasio devojku, vratio je presrećnom mladiću, i ubio čudovište koje ju je napalo.



Kako bi se zahvalili zmaju i održali sećanje na njega, stanovnici okolnih sela su na osnovama tadašnjeg manjeg mosta izgradili ovaj i, kako se zmaj mogao boriti i protiv reke i protiv vetra, nazvali ga Cheng Yang Feng Yu Qiao (feng je vetar, yu voda, a qiao most). Danas je ovaj most mesto na kome se često sastaju ljubavnici iz okolnih sela.

If you are looking for some thrilling Vancouver activities, check out Cliffwalk at Capilano Suspension Bridge Park.

This is the newest of the activities at Vancouver’s Capilano Suspension Bridge Park. Open June 3, 2011, this heart-stopping cliffside journey takes you through rainforest vegetation on a series of unobtrusive cantilevered and suspended walkways jutting out from the granite cliff face above Capilano River to previously unexplored areas of the park. Not for the faint of heart, it is high and narrow and, in some sections, glass (very strong glass) is all that separates guests from the canyon far below.

Od obale do obale


Mostovi koji se protežu u obliku luka u Kraljevstvu vrtova Desau-Verlic napravljeni su od lomljenog kamena. Mnogobrojni kanali u parkovima Verlica sveukupno imaju 19 mostova, a dizajn je od mosta do mosta gotovo uvek različit.

Мост Мијо је највиши друмски most на svetu, висок 343 metara, а дуг 2,5 km. Део је
 auto puta који спаја Pariz и Barcelonu.
Градња је започета октобра 2001., а завршена јануара 2004. Самостално грађевинско
 предузеће Еифаж, га је изградило (за 400 miliona evra) без финансијског суделовања
 државе. У наредних 75 година то предузеће убираће путарину на мосту. Мост је
 пројектовао британски архитекта Norman Foster.
Највиши од седам огромних носећих стубова је висок 343 метара, што га чини за 23 метра
 вишим од Ajfelovog tornja.

При градњи је употребљено 200.000 tona betona, 36.000 тона celika и 9000 тона asvalta.
 Почетак моста се налази на 270 метара надморске висине, што није највише на свету
(почетак моста на 321 метара надморске висине има мост Ројал Горж у америчкој завезној
 држави Kolorado).

Most na Adi, Srbija – Ovaj drumski i šinski most nalazi se u glavnom gradu Srbije, i povezuje njegove opštine, Novi Beograd i Čukaricu. Most je otvoren za saobraćaj od početka 2012. godine, ali su svi zainteresovani pešaci mogli njime prošetati još dok je bio u izgradnji, tačnije 13. i 14. marta 2011. Na mostu se nalazi jedan pilon. Iako je otvoren, na njemu se i dalje radi, a kada bude završen, ovaj most sa kosim zategama biće dug 929 m, imaće šest saobraćajnih traka, dve staze za pešake i dva koloseka namenjena budućem lakom metrou.

Novi pesacki most u cetvrti Lujiazui Pudong u Sangaju  je istinska atrakcija.



Ovaj veliki kruzni pesacki nadvoznjak omogucava da se izbegnu pesaci na kruznom toku, koji vodi ka poslovnim objektima, odnosno ka trznim centrima i kaficima.

Most se nalazi oko sedam metara iznad ulice, uz brojne pokretne stepenice na ulazima i izlazima.

Moderni dizajn je donio sasvim novo i ugodno iskustvo pesacima koji tokom svoje setnje mogu uzivati i u pogledu na grad. Nocu je osvetljen, a od svog otvaranja ovaj je most postao i turisticka atrakcija, prenose kineski mediji.