[You must be registered and logged in to see this image.]

Луј XIV у посети мануфактури гоблена 1667. године


Гоблен (фр. goblén) је чест назив за тканину са сликом (у Француској познат као таписерија) односно за зидни украс са утканим сликовним сценама. Назив је изведен из назива радионице Manufacture des Gobelins коју је основала истоимена породица фарбара. Она се од 1662. налазила у краљевом власништву Луја XIV под именом Manufacture royale des gobelins (краљевска мануфактура гоблена) и под уметничким надзором сликара Шарла Ле Брена. Била је један од најпознатијих произвођача таписерија у Европи. Нацрте за гоблене израђивали су и познати сликари Рафаел, Франсоа Буше и Гоја.

U čemu je tajna Vilerovih goblena

[You must be registered and logged in to see this image.]

U našem jeziku slika uvezu se zove po francuskoj porodici Goblen. Verovatno i vaše bake imaju u kući Vilerove goblene?

Sredinom 15. veka Žan i Filiber Goblen su, na periferiji Pariza, otvorili radnju za bojenje tkanina. Posao im je ubrzo tako dobro krenuo da su narednim generacijama članovi ove porodice rešili da zaposle i masjtore za izradu tapiserija.

Njihove ručno rađene slike od vune i finog konca postale su veoma tražene i tako omiljene da je 1662. godine francuski vladar Luj XIV odlučio da njihovu radionicu pripoji kraljevskoj fabrici za izradu nameštaja.

Ova radionica i danas postoji.

U našem jeziku slika u vezu se zove upravo po ovoj francuskoj porodici. Verovatno i vaše bake imaju u kući Vilerove goblene?

Kada je 1893. godine Jakob Viler u Berlinu počeo posao sa posteljinom, kupcima je dao mogućnost da bez potrebe  posete radnju, poštom naruče motive za vez  koji je reklamirao.

Za to vreme bio je to veoma smeo i neobičan poslovni potez.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Borba petlova" Paje Jovanovića

Zanimljivo je da su već tada Vileoreve mušterije, osim iz Nemačke, bile i iz naših krajeva, piše “Politikin Zabavnik”.

Od 1907. posao se tako rascvetao da je Jakob Viler prvi put 1914. godine štampao bogat katalog na 72 strane.

Za vreme bombardovanja u Drugom svetskom ratu, Vilerova fabrika je do temelja srušena, ali su srećom šeme za goblene ostale sačuvane, jer su bile zazidane u kući vlasnika.

Iako je “Vilerova kompanija goblena” od osnivanja promenila mnoštvo vlasnika, i dalje uživa veliki ugled i omiljena je u svetu i u našim krajevima.

Kada se na njihovom zvaničnom sajtu otvori galerija slika starih majstora, istaknuto mesto zauzimaju i gobleni sa motivima “Borba petlova” Paje Jovanovića i “Kosovka devojka” Uroša Predića.

Naravno, u vezu je ovekovečena i Leonardova Mona Liza.

(MONDO)

Gobleni - nekad i sad

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vjerojatno ste svi sa brdovitog Balkana imali priliku vidjeti na nečijem zidu šarene sličice svih boja i veličina, koje su se ponosno uzdizale u svojim baroknim zlatnim okvirima, kao da se rugaju svom neuglednom rođaku miljeu, koji je beživotno visio sa televizije. Te bobičaste slike su obično prikazivale pitome i slatke prizore prigodne za cijelu obitelj, zamišljene čobanice gustih pletenica, slatke psiće tugaljiva pogleda, vazu maćuhica ili neki religijski motiv. Gobleni su predstavljali utjelovljenje socijalističkog kiča, a njihovi vjerni pratioci su bili gore spomenuti miljei koji su rigali čipku po većini tadašnjih kućanstava.Gobleni su šezdestih i sedamdesetih bili veliki hit, a domaćica koja nije vezla goblene, smatrana je najnižom vrstom društvene otpadnice, a ostale vrijedne dame su s podsmjehom gledale na njen otužni, goblen-free dom.

Goblen (fr. goblén) je čest naziv za tkaninu sa slikom (u Francuskoj poznat kao tapiserija) odnosno za zidni ukras sa utkanim slikovnim scenama. Naziv je izveden iz naziva radionice Manufacture des Gobelins koju je osnovala istoimena porodica farbara. Ona se od 1662. nalazila u kraljevom vlasništvu Luja XIV pod imenom Manufacture royale des gobelins (kraljevska manufaktura goblena) i pod umetničkim nadzorom slikara Šarla Le Brena. Bila je jedan od najpoznatijih proizvođača tapiserija u Evropi. Nacrte za goblene izrađivali su i poznati slikari Rafael, Fransoa Buše i Goja.

Neka gospođa mi je kad sam bila mala poklonila goblen, ali ja sam toj djevojčici (s psićem, naravno) izvezla žuto lice, ljubičaste oči, zelenu kosu...Iz nekog razloga mi otad više nitko nikada nije poklonio goblen, i bila sam tiho isključena iz tog misterioznog reda u kojem nije bilo mjesta za kreativni nered, nego su se boje kockica morale u nijansu poklopiti sa bojom konca, valjda su tako sebi stvarale privid kontrole bar nečega u svom životu. Odoh ja duboko, kao i obično.

Evo nekoliko sličica da vas bace u nostalgiju, i par novijih radova koji ne prikazuju baš tako čedne prizore. Usporedbe motiva zorno demonstriraju društvene promjene koje su se odvile u svega dvadesetak godina, moglo bi se reći od nevine čobanice do felatia u bazenu.

Gobleni nekad:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gobleni danas:

[You must be registered and logged in to see this image.]



Ovaj Google goblen (baš dobro zvuči) je pobjednik ZGRAF-ovog natječaja na temu globalno/lokalno.