Bubašvabe su prastari organizmi koji postoje na Zemlji oko 300 miliona godina. Preživele su nestanak dinosaurusa, a i danas uspešno odolevaju našim pokušajima da ih istrebimo. Kako uspevaju u tome?

[You must be registered and logged in to see this image.]

1) Bubašvabe su pravi svaštojedi

Bubašvaba mogu da jedu najrazličitiju hranu. Zabeleženo je, čak, i da su bubašvabe jele sapun, lepak ili kožu.

2) Mogu dugo da opstanu bez hrane

Ne samo što mogu da jedu bilo šta, već bubašvabe mogu da prežive i do mesec dana bez trunke hrane i nedelju dana bez vode. Najbolji primer je činjenica da bubašvabe mogu da prežive i do nedelju dana bez glave.

3) Fleksibilno telo

Telo bubašvaba je izuzetno fleksibilno, pa im omogućava da se zavuku i sakriju u najmanje rupe u zidovima, stenama ili kamenju.

4) Brzo razmnožavanje

Postoji oko 4000 vrsta bubašvaba koje žive širom sveta u najneverovatnijim uslovima. Sve te vrste imaju zajedničku osobinu izuzetno brze reprodukcije. U roku od godinu dana, od jedne bubašvabe može da se stvori na stotine hiljada njih. Uglavnom se razmnožavaju polaganjem jaja. Veliki broj jedinki jedne vrste povećava verovatnoću da nekoliko jedinki preživi, ako se sredina izmeni. Tih nekoliko preživelih se ponovo razmnoži neverovatnom brzinom, pa sve u krug. Stoga ih je nemoguće istrebiti.


[You must be registered and logged in to see this image.]

5) Bubašvabe bi preživele nuklearno razaranje

Dokazano je da bubašvabe imaju izuzetno visoku otpornost na radijaciju, dovoljnu da prežive eksploziju nuklearne bombe. To se pripisuje njihovoj ćelijskoj strukturi, koje je izuzetno jednostavna, ali se često regeneriše.

6) Neverovatna sposobnost prilagođavanja

Jedan od glavnih razloga što su uspele da toliko dugo opstanu je neverovatna sposobnost prilagođavanja najtežim uslovima. Nije im problem da žive u nepovoljnom sredinama, neke vrste bubašvabe su pronađene da žive u aktivnim vulkanima. Takođe, naučnici su fascinirani njihovom sposobnošću da brzo postanu imune na otrove koje im ljudi postavljaju.

daliznate

Žohari

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uobičajeni kućni žohari: a) Njemački žohar b) Američki žohar c) Australski žohar d-e) Orijentalni žohar

Žohari (znanstveno ime: Blattodea; latinski: Blatta; u lokalnim dijalektima poznati kao gaštapani i bakule) kukci iz reda žoharaša, spljoštenog tijela dužine cca 25 mm. Imaju tri para dugačkih nogu, glava im je prekrivena štitastim prsnim kolutićem. Usni organ je prilagođen za glodanje i žvakanje. Poznato je 3500 vrsta, 15 ih možemo pronaći u Srednjoj Europi. Fosilni ostaci nam govore da su se tokom evolucije vrlo malo mijenjali. Najraniji fosili slični žoharu potječu iz karbonskog perioda od prije 354–295 milijuna godina.

Rasprostranjenost

Žohari su među najstarijim i najuspješnijim živim bićima na Zemlji. Većina vrsta živi u tropskim i suptropskim predjelima. Jako su prilagodljivi i možemo ih naći širom svijeta. Poznato je 3500 vrsta, 15 ih možemo pronaći u Srednjoj Europi. U Hrvatskoj žive dvije vrste žohara, to su: Blatella germanica (njemački žohar) i Blatta orientalis (orijentalni žohar).

Život

Osjetljivi su na svjetlost i uglavnom su aktivni samo noću. Žive u grupama na mračnim ,vlažnim i toplim mjestima. Ženka odlaže u omotu između 12 i 50 jajašaca, ovisno o vrsti. Po boji i obliku omota možemo reći o kojoj se vrsti žohara radi. Kad jajašca sazriju omot puca i iz nje izlaze ličinke. Ličinke i odrasli žohari imaju slične životne navike. Brzina razvoja žohara ovisi o tri čimbenika vlazi, temperaturi i hrani. Biotički potencijal im je vrlo visok, za dvije vrste koje žive u Hrvatskoj je sljedeći: Ženka Blatella germanica (njemački žohar) tokom jedne godine može dati do 35300 jedinki a ženka Blatta orientalis (orijentalni žohar) tokom jedne godine može dati 200 jedinki.

Čovjek i žohari

Uobičajeni kućni žohari: a) Njemački žohar b) Američki žohar c) Australski žohar d-e) Orijentalni žohar
Žohari se smatraju štetočinama, iako samo oko 30 vrsta žohara živi u urbanim područjima što je manje od 1% ukupne vrste. Vrste koje su se prilagodile životu uz čovjeka predstavljaju veliki higijenski problem za čovjeka. Prehrambene proizvode zagađuju svojim izmetom i prisutnošću. Uzročnici su i mnogih alergija u odraslih i djece, dokazano je da kod djece mogu izazvati astmu. Alergeni se nalaze u slini žohara, fecesu, sekretima, ljuskama oklopa i mrtvim tijelima žohara. Pogoduje im nečistoća jer se hrane ostacima hrane. Najčešće ih možemo pronaći u skladištima, kuhinjama, kupaonama(potrebna im je voda za razvoj) i sl. Za čovjeka su još opasni kao prenositelji nekih bolesti kao: tuberkuloza, kolera, tifus, guba itd. Pošto su noćne životinje dosta ih je teško za otkriti, otporni su na insekticide, sposobni su dugo preživjeti bez hrane i brzo se razmnožavaju. Jedna od najboljih preventivnih mjera je održavanje čistoće u prostorijma za život, pogotovo u prostorijama koje služe za držanje i pripremu hrane.

(Wikipedija)

Postoji dosta izreklamiranih proizvoda u borbi sa ovom napašću, ali većina njih ima određene nedostatke.

Bubašvabe su problem koji ne nestaje sam po sebi. One su naši nezvani i nepoželjni  gosti. Zato, svako ko ima bubašvabe u svojoj kući, želi da ih se otarasi. Postoji dosta izreklamiranih proizvoda u borbi sa ovom napašću, ali većina njih ima određene nedostatke: bubašvabe nestaju, ali na kratko vreme, u kući ostaje neprijatan miris, a hemijski preparati su opasni po zdravlje ljudi i životinja.
Postoji jedan provereni način kako da se otarasite bubšvaba i bubarusa, koje se više neće vraćati i zagorčavati vam život.

Kako se otarasiti bubašvaba zauvek:
Uzmite 1 sirovo žumance, naspite u njega 30-50 gr borne kiseline u prahu (boraks ili acidi borici u prahu). Mešajte do stvaranja guste smese. Od ove smese napravite loptice prečnika oko 1-2 cm. Sačekajte da se osuše (oko sat vremena) i  rasporedite ih po celoj kući na vidnim mestima i po ćoškovima. Posebnu pažnju poklonite kuhinji i kupatilu. Ne zaboravite da mesta treba da budu vidljiva, ne sa vaše tačke gledišta, već sa tačke gledišta bubašvaba: površine polica, regala, plakara, kuhinjskih elemenata i svega sto se nalazi iznad vaših očiju.
Atraktivnu kuglicu zamaskiranu bornom kiselinom, bubašvaba neće osetiti, ali obavezno će joj prići iz radoznalosti. Dodirnuće je svojim brkovima i biće osuđena, ako ne na smrt, onda  na pakleni svrab. Neće moći da upozori svoju braću, i ne samo zato što nihova komunikacija nije dostigla visoki stepen razvoja, već zato što bubašvaba nije u stanju da poveže lepu privlačnu lopticu sa posledičnim patnjama.
[You must be registered and logged in to see this image.] Foto Profimedia
Dakle, lopticama će prilaziti sve više novih i zdravih bubašvaba, a odlaziti smrtno obolele. Štaviše, takva bubašvaba je u stanju zaraziti zdravog kolegu u kontakta sa njim.
Ispočetka će vam izgledati da bubašvabe nije briga za vaše trikove, kako se mirno kreću  po vašim lopticama i ne osećaju nikakvu nelagodnost. Ali, nakon 3-4 nedelje ćete  svaki dan čistiti ogromnu količinu mrtvih bubašvaba (naravno ako ste ih imali puno).
Posle toga bubašvabe nestaju! Da li  zauvek? Ako se nakon 6 meseci pojave  ponovo, znači ženke (ili samo jedna) su  uspele  da polože jaja i izlegle su se nove generacije. Metoda borbe je – ista. Ponekad bubašvabe mogu dotrčati od komšija, gde su  pokušavali da ih otruju. Ako su vaše loptice na mestu, ne sekirajte se, kako su dotrčale, tako ce mahnito i pobeći.
Ovakve loptice su bezopasne za ljude i kućne ljubimce, zato ih možete bezbedno stavljati po kući ili stanu u kojem borave i  mala deca, psi ili mačke. Borna kiselina nije otrovna, služi za dezinfekciju, 3% borne kiseline je acidi borici, rastvor za ispiranje oka. Ako ne pronađete bornu kiselinu u prahu, koristite 3%-ni rastvor borne kiseline, koji se prodaje u svakoj apoteci po izuzetno povoljnoj ceni. Jedno sirovo žumance pomešajte sa 100 ml borne kiseline i dodajte malo brašna i  zamesite loptice.

(UspešnaŽena)