Mulen Ruž je najpoznatiji kabare na svetu, i nastao je mnogo pre kabarea u Las Vegasu. Prepoznatljiv je po cvrenoj vodenici koja se nalazi na krovu lokala, a i sam naziv Mulen Ruž to znači. Sagrađen je i otvoren 1889, poznat kao tradicionalni kabare gde je rođen ples kan kan. Međutim u početku je imao više reputaciju bordela, gde su dolazili stariji Parižani koji su tu mogli videti mlade, zgodne devojke i nikako nije bio elitno mesto. Međutim vremenom se klijentela promenila i Mulen Ruž postaje jedno od najprestižnijih mesta za izlazak i opuštanje. Mnogi svetski poznati umetnici su tu nastupali: Edit Pjaf, Frenk Sinatra, Elton Džon. Slikar Tuluz-Lotrek bio je redovan posetilac kabarea. Naslikao je i nekoliko slika Mulen Ruža koje su poznate širom sveta.

Poseta Mulen Ružu je i danas jako popularna, i za svaku predstavu se potroši malo bogatstvo, ali je vredno za uživanje koje dobijate i na trenutak se prepustite čarima pariskih noći.

Мулен руж (фр. Moulin Rouge - у дословном преводу црвена ветрењача) ( 48°53′3″N, 2°19′56″E) је париски ноћни клуб и кабаре који је 1889. дао саградити Жозеф Олер, тадашњи власник париске Олимпије. Мулен руж се налази у Паризу, у Монмартру, чувеном боемском делу града, а на самом крову има велику имитацију црвене ветрењаче.

У року од само неколико деценија Мулен руж постаје популарна туристичка дестинација у којем су на програму разне музичке представе (од тога најпознатији плес кан-кан) за зрелију публику широм света. У ентеријеру преовлађује ретро-декор из 19. века што локалу даје онај чувени боемски изглед.

У Мулен ружу су наступали многи уметници као што су Ла Гули, Жозефина Бекер, Френк Синатра, Ив Гилбер, Џејн Аврил, Едит Пјаф и други. Мулен руж је на својим сликама овековечио постимпресионистичког сликар Анри де Тулуз-Лотрек.

Од 2002. године прослављени играч српског порекла Александар Јосиповић наступа у Мулен Ружу.

"Мулен руж“ је такође и наслов романа писца Пјера ла Мира. Књига је екранизована 1952. И 2001. снимљен је филм Мулен руж! у којем главне улоге тумаче Јуан Макгрегор и Никол Кидман. Оба филма била су номинована за Оскара, али га ниједан није освојио.

PARIZ - Najpoznatiji pariski kabare "Mulen Ruž" postavio je čak šest rekorda u okviru samo jedne večeri. Svoje podvige, hram boemskog života ostvario je povodom 18. novembra, Svetskog dana rekorda.


Trupa "crvene vetrenjače" upisala se u Ginisovu knjigu rekorda postavivši, jedan za drugim, šest novih rekorda. Ona je tako novi rekorder u dizanju noge - 720 za 30 sekundi, podvig koji je ostvarilo 30 plesačica u ritmu čuvene Ofenbahove muzike. One su, takođe, postavile i rekord najvećeg broja uzastopnih špaga u plesu frenč kan-kan (62 za 30 sekundi). Plesači Adonis i Nikola postavili su rekord u izvođenju pirueta - 34 za 30 sekundi.



Ali, rekorde nisu nizali samo plesači već i akrobate, pa je tako žongler Mario uspeo da uhvati najveći broj kegli - 128 za pola minuta i da izvede najviše trostrukih pirueta (735) istovremeno žonglirajući sa pet kegli. Nekoliko koraka od "Mulen Ruža", na stepenicama crkve Sakre ker, duo Stikan uspeo je da se popne uz 23 stepenika za manje od jednog minuta držeći osobu na glavi, preneli su lokalni mediji.

Mulen ruž


Kabare s poznatom vetrenjačom zapravo imitacijom vetrenjače na krovu, "Mulen ruž", (Crveni mlin), otvoren je 6. oktobra 1889. u boemskoj četvrti, na Monmartru, blizu Pigala

Dao ga je sagraditi i bio je njegov prvi impresario Katalonac Žozef Oler tadašnji vlasnik pariske Olimpije.

Mulen Ruž smatraju rodnim mestom francuskog kankana. Kankan neki inače opisuju kao omiljeni ples na radničkim slavljima. Ovde je to počelo kao zavodnički ples kurtizana koje su ga učinile šokantnim, i za taj period i vulgarnim. Prvo je to bio individualni ples. Kasnije su s tog mesta proterali kurtizane, a igračice kankana su uglavnom birali među neuspešnim balerinama. Ples je dobio akrobatske i atletske primese.



Mesto je ovekovečio postimpresionista Anri de Tuluz-Lotrek, brojnim posterima i scenama noćnog života. Andrej Beli 1906. piše Alekandru Bloku o «Taverni pakla» u Mulen Ružu. Tu se 1907. glumica koju su zvali Žermaina pojavila se obučena u tri male školjke. Tu su nastupali Žozefina Beker, u suknjici od banana, Frenk Sinatra, Edit Pjaf, Ela Ficdžerald, Liza Mineli, Elton John. Britanski Princ od Velsa je nekada spadao u redovne posetioce tog kabarea.


O tom mestu gde se spaja porok i umetnost snimljeni su mnogi filmovi, 1952. u filmu «Mulen Ruž», Džona Hjustona igrala je tada raskošna Za-Za Gabor, a u onom iz 2001. Nikol Kidman. Zapravo, snimljeno je šest filmova tog naslova 1928, 1934, 1939, 1944, 1952, i 2001. Uz to, slavni Žan Renoar je 1955. snimio film «Francuski kankan», baziran na izmišljenoj priči o nastanku Mulen Ruža.

Ugledni pariski Mond na svom sajtu daje omaž tom mestu jednim istorijskim videoklipom pod naslovom 120 godina kankana, kabare zauvek.

Danas je to turistička atrakcija, a među gostima najviše ih je iz Kine, Amerike, Rusije i Nemačke. Stočlanu trupu koja tamo nastupa i u koju se ne ulazi lako, čine igračice iz 17 zemalja, a najviše ih je iz Australije.




vreme.

Perje, nakit, prelepe devojke, osmesi, sreća, radost, magična muzika i opčinjavajući ples. Ovo je Mulen Ruž – mesto gde je „nastao svet zabave“, scena koja fascinira lepotom, čudesno putovanje kroz istoriju, Pariz, šou-biznis, umetnost – putovanje koje nema cenu!

Doživeti svet zabave Mulen Ruža najlepše je ukoliko se posmatra čitav kraj Pigal na kojem se uzdiže, ali i sagledati carstvo boemije iznad ovog kabarea, čuveni Monmartr. Mulen Ruž leži na bulevaru Kliši, na čijem glavnom trgu je davne 1814. godine vođena velika bitka između francuske i ruske vojske. Ovaj događaj promeniće istoriju sveta, ali će i sačuvati Pariz od razaranja. Sam Monmartr postaće važan i stecište ljudi slobodnog duha i velike strasti. I zato su se ovde nastanili umetnici, radnici, svi željni zabave u noćnim satima kada sklone u stranu svoje četkice i štafelaje, korpe za pranje veša, metle i varjače. Pigal će postati i simbol razvrata. Godinama je bio „crvena četvrt Pariza“. Danas posmatram ostatke te izvikane ljubavi prema erotici. U ulici je pregršt seks-šopova, različiti stilovi erotske zabave, seks teatri i sumnjiva lica koja nude turistima da makar zavire u te, crveno obojene prostore. Prostitucija je odavno napustila Pigal. Danas su ovde vladari turisti, svi željni stare slave Monmartra i pogleda na Mulen Ruž i Pariz.


Šestog oktobra te davne 1889. godine, dvojica prijatelja Žozef Oler i Šarl Zidler, otvoriće u prostoru kluba „Pariska bašta“ jednu čudnu i do tada neviđenu salu namenjenu plesu, pesmi i zabavi. Vođeni ljubavlju prema Monmartu i njegovim mlinovima, na vrhu zgrade postaviće crvenu vetrenjaču, a klub će nazvati Mulen Ruž (Crveni mlin). Publika, većinom džentlmeni i bogati Francuzi, osetiće atmosferu ovog mesta kao utočište od ludila koje je tih dana zahvatilo Pariz. U društvu umetnika, pre svih slikara, ali i devojaka koje su po ceo dan mukotrpno radile naporne poslove, Mulen Ruž će „eksplodirati“ energijom koja je postala simbol zabave. Nastala je vrlo čudna pojava. Bogataši će sa strane posmatrati razuzdanost i plesnu energiju siromašnih Parižanki, koje su teškom mukom tih večeri na sebe stavljale ručno sašivene šarene kostime i haljine, a kroz pesmu i igru „surov i težak dan pretvarale su u divnu zabavnu noć“. Iz prikrajka je posmatrao i slikar Tuluz Lotrek. Aristokrata, prijatelj Van Goga, od detinjstva suočen sa čudnom bolešću koja ga je učinila vrlo niskim, Lotrek je gledao zabavu Mulen Ruža opčinjen sopstvenim maštarijama. Upravo će ovaj slikar doneti slavu ovom kabareu, mestu u koje ga je upravo Van Gog jedva naterao da uđe i pogleda „tu parisku novotariju“.

Ovaj hram plesa i muzike bio je tek jedno od mnogih mesta namenjenih šarenolikom provodu. Monmartr je bio simbol nevine radosti. Balkon Pariza, kako ga i danas nazivaju, bio je carstvo siromašnih, ali i najkreativnijih. Tada se na njegovom vrhu nije uzdizala bazilika Svetog Srca, bela mermerna građevina koja je podignuta kao večno sećanje na poraz od Prusa i na krvave posledice Pariske komune, koja je upravo ovde započeta. Dvojica plemića, inače redovni posetioci Mulen Ruža, upravo su u ovom kabare teatru odlučili da „kazne“ Pariz i Francusku jer su republičkim aktima izdvojili crkvu iz državnog uređenja. I ova bazilika je postala tema sprdnje Parižana. Delovala je nestvarno i „suviše belo“. Danas je, kao po običaju, omiljeno stecište turista i zaista je vrh pariske romantike.


Godišnje Mulen Ruž poseti oko 600.000 posetilaca. Svake večeri, bez izuzetaka, održavaju se po dva šou programa u kojima igra 80 plesača i plesačica. Među njima su pripadnici čak 14 različitih nacija. Postavljanje trenutno aktuelne predstave „Magija“, svojevremeno je koštalo čak 8 miliona evra.


Mulen Ruž bilo je mesto gde su nastupale najveće zvezde svetskog šou-biznisa: Ela Fitzdžerald, Lajza Mineli, Frenk Sinatra, pa čak i ekscentrični Elton Džon. Njihovi nastupi bili su fascinantne gala večere, koje su samo nastavak tradicije koju su u Mulen Ružu postavile legende francuske šansone: Moris Ševalije, Edit Pjaf, Iv Montan. Više od 123 godine najlegendarniji kabare na svetu dočekuje milione posetilaca koji se dive čuvenim performansima.

Svetla u sali su se gasila, publika je postajala tiša, a zavesa na sceni je lagano počela da se pomera – počeo je čuveni šou Mulen Ruža „Magija“ (Feerie).
Glasno i iznenada, začulo se: „Neka zabava počne!“

Šou „Magija“ postavljen je davne 1961. godine, a kreirao ga je proslavljeni rediteljski par Doris Haug i Ruđero Anđeleti. Bila je prava senzacija uobličiti glamurozne koreografije plesom 80 plesača i plesačica. Svoj pečat spektaklu dao je koreograf Bil Godson, koji je najzaslužniji što šou „Magija“ krasi 60 „Doris devojaka“. Ostalo je upamćeno da je nakon prvog izvođenja predstave nastao muk u sali Mulen Ruža, a onda su usledile ovacije. Svet je prvi put tada ugledao tačno 1000 različitih kostima ukrašenih perjem i kristalima. Izrada navedene garderobe, koja se i danas koristi, bila je dugo čuvana tajna. Vlasnici najprestižnijih obućarskih radnji, potpisivali su ugovore kojima su se obavezali da će čuvati tajnu o izgledu čak 800 pari obuće koje će nositi Doris plesačice. Tek će 20 godina nakon izvođenja prve predstave, novinari saznati i strogo čuvanu tajnu – da je ženska obuća rađena u veličinama od broja 35 pa do veličine 47. Na scenografiji su radili umetnici iz Italije, do tada najzaslužniji za holivudske spektakle koji su se snimali u filmskom studiju u Rimu. Scenograf koji je radio kulise za film o Kleoptari, u kojem je glumila Elizabet Tejlor, isti je umetnik koji je kreirao scenu šou programa „Magija“. Ova predstava je, posle više od 40 godina, na scenu vratila i legendarni akvarijum. Jedna od najomiljenijih tačaka Mulen Ruža davno je bila i podvodni ples devojke sa pitonima, u staklenom akvarijumu, uz muziku i scene koje su opisivane kao „nešto što svet nikada nije video“. Takvi opisi bili su deo početka 20. veka, ali i memoara srpskog kralja Milana Obrenovića koji je o ovoj tački pričao svojim prijateljima. Godina kada je otvoren Mulen Ruž, bilo je i vreme kada je kralj Milan abdicirao sa srpskog prestola i nastanio se u Parizu.

Šou „Magija“ čine četiri segmenta. Prvi je posvećen Mulen Ružu danas i juče, kada svih 100 umetnika teatralno uđe na scenu i na tren stvore magiju nostalgije za najslavnijim danima ovog mesta. Drugi segment posvećen je gusarima, treći cirkusu, a poslednji segment je posveta istoriji Mulen Ruža sa čuvenom završnicom i legendarnim kan-kanom. Ovaj, tipično francuski ples, u stvari se nazivao „kvadril“, sve dok ga jedan opčinjeni Britanac u londonskim novinama nije nazvao „kan kan“. Slavu mu je ipak doneo slikar Tuluz Lotrek koji je naslikao prvi plakat za Mulen Ruž. Na plakatu je bio crtež plesačice „La Goulue“, njegove muze. Ona će postati slavna, za tajne unutrašnjosti Mulen Ruža i tog „skaradnog plesa“ saznaće i pariske gospođe, a svet će dobiti novo umetničko delo – plakate. Plesačice su imale svoje legendarne nadimke: Lepak, Dizačica nogu, Dečiji sir…

Doris devojke nose naziv po čuvenoj Nemici, koja je kao devojčica došla u Pariz i bez znanja roditelja uzimala časove plesa. Krišom će postati vrlo strastveni posetilac i plesačica u Mulen Ružu. Zvali su je „Miss Doriss“. Bila je slatki i grešni san svih pariskih džentlmena. Ona će sredinom prošlog veka kreirati svoju plesnu grupu koju će činiti prelepe devojke. Zajedno sa kolegama i sa vlasnikom Žaki Klerikom (Jacki Clerico), doneće novu slavu Mulen Ružu. Sujeverni vlasnik će sve predstave nazivati imenima koja počinju slovom F: Ferei, Frou Frou, Frisson, Fascination i druge. Doris devojke ne smeju biti niže od 175 cm, dok plesači moraju biti visoki tačno 185 cm. Danas je među njima najviše Australijanaca, Britanaca i plesača iz zemalja Istočne Evrope. Uz svakodnevne probe, kontrolišu im težinu i ne smeju izgubiti ni dobiti više od 2 kilograma.


columbo.

Čuveni francuski kabare „Mulen ruž“, kolevka plesa kankan i noćna atrakcija Pariza, proslavio 125. rođendan.
Simbol „grada svetlosti“ i čitave Francuske, „Mulen ruž“, posle Versaja i Ajfelovog tornja, treće je omiljeno odredište stranaca.
Mulen ruž“ godišnje poseti 600.000 ljudi, od čega polovinu čine stranci.
Čuveni kabare, koji ima 450 zaposlenih, prošle godine je zaradio 65 miliona evra, a u njemu najviše novca ostavili su Kinezi, Rusi i Amerikanci.Strance svake večeri iznova privlači čarolija više od 1.000 različitih kostima punih perja i šljokica. Zato turisti u Parizu ne propuštaju priliku da pogledaju tradicionalni ples igračica 14 nacionalnosti koje moraju da imaju diplomu klasičnog plesa i da budu visoke najmanje 1,75 metara.Prateći momci – „Doris bojz“, akrobate i žongleri koji izvode svoje tačke oko plesačica, moraju da budu umetnici i visoki najmanje 1,85 metara.
Nekoliko puta godišnje održava se kasting koji privlači nekoliko desetina već preporučenih umetnika koje bira stroga i zahtevna direktorka baleta „Mulen ruža“ Žanet Farao.



[size]
Agencije turistima nude posebne pogodnosti, pa tako ulaznica u „Mulen ruž“ sa bocom jeftinijeg šampanjca košta 117 evra, dok za večeru sa poznatim „Tuluz Lotrekovim“ menijem u restoranu najpoznatijeg noćnog lokala u Parizu treba izdvojiti i više od 200 evra.
[/size]

Toulouse Lautrec: slikar Moulin Rougea
Moulin Rouge ne bi bio poznat kao danas, bez doprinosa odanih muškaraca i žena. Toulouse-Lautrec je jedan od najzanimljivijih ljudi koje je povijest Moulin Rouge ikad vidjela. Ali tko je bio točno i kako je doprinio izgradnji ugleda Moulin Rougea?
TKO JE TOULOUSE-LAUTREC?
Henri de Toulouse-Lautrec rođen je 1864. godine u Albi u jednoj od najstarijih francuskih plemićkih obitelji. Tijekom cijelog svog života, a posebno tijekom djetinjstva, Toulouse-Lautrec je imao nekih zdravstvenih problema zbog svojega roditeljskog srodstva. Pojavio je bolest koja je udove učinila abnormalno kratkom. Nakon što nije uspio na završnom ispitu, odlučio je nastaviti svoj san o postanku umjetnika. Kasnije se preselio u Pariz i cijeli svoj život posvetio slikarstvu. Pripadajući postimpresionističkom pokretu , njegove slike prikazuju život u Montmartreu krajem 19. stoljeća. Pateći alkoholizam zbog svoje nerazumne konzumacije absinta i konjaka i sifilisa u isto vrijeme, bio je zbrinut u sanatoriju prije smrti u dobi od 37 godina.
KAKO JE POVEZAN S MOULIN ROUGEOM?
Montmartre kafići bili su nekakva utjeha u Toulouseu-Lautrecu, način da se zaboravi na njegovo stanje i to ga je uvelike toliko cijenilo. Govoreći o tome, upoznao je svoju mušku "La Goulue" čije je pravo ime Louise Weber u jednoj od kafića kojima je neko vrijeme provodio. Toulouse-Lautrec je bio redovni kupac Moulin Rougea i stoga nije čudo što je imao sposobnost hvatanja nekih izvanrednih trenutaka mjesta na vrlo vjeran način. Nekada je bio na Moulin Rougeu koji svake večeri prikazuje sve što je promatrao oko sebe. Godine 1891. napravio je prvi reklamni plakat Moulin Rougea koji je postao jedan od najpoznatijih predstavljanja kabare do danas. Također je oslikao neke poznate osobe kao što su Astride Bruant, Jane Avril i Yvette Guilbert. Njegovi portreti Jane Avrila s kojim se sprijateljio i njegovi predstavci Moulin Rougea danas se smatraju remek-djelima koja nam omogućuju zaroniti u atmosferu Montmartre i Moulin Rouge krajem 19. stoljeća.