Naučnici su uspeli da razdvoje atom, pošalju ljude na mesec i pronađu molekule DNK, ali za ove misterije ljudskog ponašanja još uvek nema kompletnih objašnjenja

Ljudske osobine i ponašanje su i dalje velika misterija za nauku. Ovo su deset stvari čiji uzrok i dan danas ne možemo da razumemo. Naučnici su uspeli da razdvoje atom, pošalju ljude na mesec i pronađu molekule DNK, ali za ove misterije ljudskog ponašanja još uvek nema kompletnih objašnjenja. Pogledajte koje su to osobine od kojih stučnjake i dalje boli glava.

Stidljivost

Osećaj nedostatka komfora ili nelagodnosti javlja se kod svake osobe. U zavisnosti od karaktera, nekim ljudima je češće, a nekima ređe neprijatno pri upoznavanju novih ljudi, pogotovo u novim situacijama sa potpuno nepoznatim ljudima. Stidljivost se čak genetski prenosi, a na nju utiče i način i uslovi odrstanja kao i lična iskustva.

Umetnost

Slikanje, igranje, vajanje i muzika su načini ljudi da se dokažu suprotnom polu i izraze svoja osećanja. Takođe, kroz umetnost može se podeliti znanje ili iskustvo. Univerzitet u Novom Meksiku je istražio ljudsku želju za umetnošću, a dokazano je da su žene najproduktivnije kada su najplodnije. Ali, odakle taj poriv dolazi i zašto je mnogima potreban za srećan život i dalje nije poznato.

Adolescencija

Ovo je period odrastanja i psihičkog i fizičkog razvitka, koji se najviše razvija u toku puberteta. Period adolescencije se najčešće vezuje za tinejdžere. Za razliku od ljudi, životinje ne prolaze kroz ovakav period. Studije su pokazale da mozak “reorganizuje” činjenice pre odrastanja što dovodi do odgovornosti kada već dođemo u zrelije godine, al i dalje čekamo celo objašnjenje.

Kopanje nosa

Jedan od četiri tinejdžera pati od ove navike, a najčešće to rade čak i do četiri puta dnevno. Neprijatna ali česta navika ne donosi nikakvu korist. Objašnjenje za ovo ne postoji, a neki pretpostavljaju da je ovo dobro za imunitet.

Sujeverje

Izraz koji predstavlja verovanje u natprirodne uzroke ili da su dva potpuno individualna događaja povezana bez ikakvog konkretnog razloga, kao što su astrologija, predskazanja, vračanje i ostale stvari koje se protive zakonima prirode. Neobična navika nema nikakav evolucionaran smisao, a konkretno objašnjene za ovu pojavu ne postoji.

Nesebičnost

Ljudima je u prirodi da čine dobra dela, ali teško je razumeti zašto. Nesebičnost je princip brige o blagostanju druge osobe. To je tradicionalna vrlina u mnogim kulturama, kao i sastavni deo mnogih religijskih tradicija. I dalje je nejasno koja je poenta činiti dobra dela, ako se ona ne vraćaju istom merom, piše Vanderslist.




Ljubljenje

Kulturne konotacije pritiskanja svojih usana na tuđe ili na neki predmet variraju. U zavisnosti od kulture ili konteksta, poljubac može da bude simbol ljubavi, strasti, privlačnosti, poštovanja, pozdrava, prijateljstva, mira i sreće, između mnogih drugih razloga. Postoje teorije da je ljubljenje povezano sa sećanjem na dojenje, a naši daleki preci su hranili decu direktno iz svojih usta, što im je povezalo osećaj deljenja pljuvačke sa užitkom. U svakom slučaju, dokazano je da ljubljenje smanjuje nivo hormona stresa, a povećava hormone sreće, ali zašto toliko želimo da se ljubimo nije pitanje koje ima odgovor.


Smeh

Do smeha dolazi u raznim situacijama: golicanjem, humorističkim pričama ili mislima, a smatra se vizuelnom ekspresijom velikog broja emotivnih stanja kao što su uživanje, veselje, sreća i olakšanje. U nekim trenucima može da bude izazvan i suprotnim emocijama kao što su poniženje, izvinjenje, zabuna ili smeh iz pristojnosti. 

Nekontrolisano rumenilo

Ovo je isključivo ljudska osobina. U trenucima neprijatnosti ili emotivnog stresa, počećete da rumenite, ali po tom pitanju ništa ne možete uraditi. Poznato je da do ovoga dolazi i pri romantičnim gestovima. Po nekim mišljenjima, razlog crvenila je rezultat pojačanog rada simpatetičkog nervnog sistema, ali i dalje se čeka pravi razlog. 


Snovi

Iskustva zamišljenih slika, zvuka i raznih iskustava dešava se skoro svaki dan, dok spavate. Snovi nam pomažu da “složimo” emocije bez hormona stresa koji inače prate stvarne događaje. Oni takože pomažu sa pamćenjem i rešavanjem problema. Istraživanja su dokazala da se ljudi lakše prisećaju sekvenci koje su morali da nauče posle sna, nego kad su bili budni ceo dan. Ali, zašto dolazi do ovoga još uvek nije poznato.


Autor: EPK