Majke i ćerke često imaju poseban odnos. Iako su oba roditelja podjednako važna u podizanju deteta , ćerke često izgledaju kao i njihove majke u određenim pozama i kako se oblače. Da potvrdimo ovaj odnos pronašli smo slike koje ilustruju da se ćerke ugledaju na majke.

Ima li istine u tome da su ćerke iste kao i njihove majke?

Kakva mama, takva ćerka: Zbog čega majke progovaraju iz nas?



Većina dece se u detinjstvu i mladosti zaklinje da neće postati kao njihovi roditelji, međutim, kada mališani stignu, taj plan nekako pada u vodu. Zašto se to dešava?

Liz Lenz, majka dvoje dece, za "Gardijan" je ispričala da u želji da smiri svoju ćerku, koja je neprestano udarala pelenama svog godinu i po dana starog brata, imala je osećaj da je njena majka progovorila iz nje.

Za razliku od svoje majke koja je bila domaćica, Liz je želela da postane advokat, ali pre nego što je karijera uzela zamaha, postala je majka i posvetila majičinstvu. Iako nije odustala od školovanja, kaže da način na koji se ponaša je sve više podseća na njenu majku.

Doktor Džerold Šapiro klinički psihijatar je potvrdio da je ovo čest slučaj. U procesu primarne socijalizacije sve oblike ponašanja usvajamo upravo od naših roditelja. Šapiro ističe da su njegova deca par puta naglasila kako neki njegovi postupci neodoljivo podsećaju na njegovog oca, njihovog dedu. „U tom trenutku sam shvatio zapravo koliko uticaj imaju naši roditelji na naše ponašanje“ kaže Šapiro.

Prepoznavanje naših roditelja u nama nekad može izazvati mir ili potpuno suprotni efekat. Doktorka Stefani Sasipio kaže bez da obzira kakav odnos imamo prema roditeljima u sadašnjem trenutku, treba imati u vidu da su oni naša prva ljubav. Sasipio tvrdi da ljude koje volimo i koji voli nas predstavljaju integralni deo naše ličnosti.

Doktorka Suzan Džouns kaže da efekat mimikrije je vrlo specifičan za najranije detinjstvo. Deca uzrasta dve godine na sve načine pokušavaju da se uklope u svet odraslih. Oponašajući ih kako pričaju, obavljaju dnevne rutine (kuvanje, pranje sudova, spremanje ručka), voženje kola itd. Jezik, kulturne norme i praktične veštine koje deca uočavaju i oponašaju postaju sastavni deo njih u zrelom dobu.



Džouns napominje da mi nesvesno imitiramo ljude kojima se divimo, ili stručno rečeno učimo socijalne veštine.


Veze koje se ostvaruju u najranijem detinjstvu nisi baš tako lako raskidive. Ispitanica pomenuta na samom početku teksta Liz Lenz kaže da njena ćerka imitira nju, tako što sedne za kompjuter i viče „dajte mi još pet minuta, molim vas ljudi. Samo još pet minuta!“.



Izvor: Superžena