|
| |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Uto 20 Jan - 18:21 | |
| Blizanci
Dva blizanca, uz to naša Božanstva: smrt i san – prija Ta sličnost brata i sestre: plaši - On blaži, ona turobnija.
No ima drugi par, i nije Mu ravnog, sličan se ne rodi, I nema čari užasnije Što ovim blizancima vodi:
U krvnoj vezi, ne slučajnoj, A s nama samo onih dana Kad svojom nerazrešnom tajnom Opčinjuju nas sve do rana -
I ko još, oseti kad linu, Kad stine krv il kipti, davi, Kraj vaših iskušenja minu - Samoubistvo i ljubavi?!
* * *
Oluja je prošla. Još pušeći se, ležao je Visoki hrast oboren Perunom I plavičasti njihov dim s grana vijugao se Po zelenilu osvježenom jakom kišom A već odavno nije glasnije i potpunije Ptičiji pijev po gaju se razlio, I duga svojim krajem U zelene vrhove se uprla. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Uto 20 Jan - 18:22 | |
| Bože, utehu onom dadni
Bože, utehu onom dadni Koga pripeke muči plam, Koji k’o prosjak goli, jadni, Kraj tuđih vrata luta sam. On u prolazu samo kreće Preko ograda pogled svoj, Na hladovinu i drveće - Raskoš letnji u šumi toj. Za njega neće lisne grane Gostoiljubivi spremit’ sag; Na njega neće ni fontane Rasuti rose biser blag… Pećina plava i duboka Zalud ga mami kraju svom… Ni prah sa rosnog vodoskoka Osvežit neće glavu tom! Bože, utehu onom dadni Koga na životni put kreće jad, Te kao prosjak bedni, jadni, Kraj tuđih vrata luta sad. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Uto 20 Jan - 18:29 | |
| Ja znadoh oči
Ja znadoh oči- o te oči! Kako ih ljubljah, sam bog zna! Od njenih čarnih, strasnih noći Ne mogoh otkinut dušu ja. U ponorima tog pogleda, što život do dna razotkriva, Takav se u njem bol ogleda, Takva dubina strasti skriva! U trepavici sjeni tada Disaše tužan i čudesan, On sav umoran, k’o naslada, I, kao patnja, sav udesan. I nijednom se to ne zbude U trenucima divnim onim Da me susretom ne uzbude I da bez suza u njih ronim. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Uto 20 Jan - 18:29 | |
| Ja još se mučim
Ja još se mučim tugom čežnja, još tebi stremim dušom svom - i u sumraku uspomena još ljubav dajem liku tvom. Tvoj mili lik, nezaboravan, uvijek i svuda nosim ja, lik nedostižan, miran, stalan, ko zvijezda što na nebu sja. Posljednja ljubav O, na zalazu naših dana ljubav je tiša i praznovjerna… Sijaj, svjetlosti oproštajna, ljubavi zadnja, luči večernja! Pola je neba palo u sjenu, još na zapadu sjaj se žari, - pričekaj malo, sutonski trenu, potraj, potraj, predivna čari! Pusti da krv u žilama sni, u srcu žara sve je manje… O posljednja ljubavi, ti jesi blaženstvo i očajanje. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Pet 23 Jan - 11:45 | |
| Posljednja ljubav
O, na zalazu naših dana ljubav je tiša i praznovjerna… Sijaj, svjetlosti oproštajna, ljubavi zadnja, luči večernja!
Pola je neba palo u sjenu, još na zapadu sjaj se žari, - pričekaj malo, sutonski trenu, potraj, potraj, predivna čari!
Pusti da krv u žilama sni, u srcu žara sve je manje… O posljednja ljubavi, ti jesi blaženstvo i očajanje. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Pet 23 Jan - 11:47 | |
| Nesanica
Jednolik odboj sata, znan: Ta mučna povest noći, zavet! Taj jezik što je svakom stran I jasan svakom, kao savest!
Bez tuge – da l je ko od nas Sred svemirskoga slušao muka Ta jecanja vremena, mukla, Proročko-oproštajni glas?
Čini nam se: osiroteli svet Sustigo usud; kud i ne bi! U borbi s prirodom celom, opet Prepušteni smo samima sebi.
I život naš tu, pred očima Ko privid na kraju zemlje lebdi, I s našim vekom i druzima U sumračnoj daljini bledi…
I novo neko, mlado pleme Pod suncem upravo stasava! A mi, pak, druzi, I naše vreme Već smo pod smetom zaborava!
Pokatkad samo, obred žalni Dok vrši u ponoćni čas – Taj pogrebni glas metalni Oplakuje, katkada, nas! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Pet 23 Jan - 11:47 | |
| SIVE SJENE SE SMIJEŠALE...
Sive sjene se smiješale, Boja zgasla, zaspo zvuk, Život, kretnje su nestale U val mraka, dalek huk... Roj leptira prhat stane, Tek čujan zraku nijemu... Čas tuge neiskazane!... Sve je u meni, ja — u svemu!...
Oh sutone tihi, prisni, Lij se na dno bića mog, Tihi, sneni i mirisni, Zalij me i smiri svog. Maglom samoumirenja Prepuni mi osjećaj!... Daj okusit uništenja, U svijet sna me pomiješaj! |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Ned 25 Jan - 19:28 | |
| Bože, utehu onom dadni
Bože, utehu onom dadni Koga pripeke muči plam, Koji k’o prosjak goli, jadni, Kraj tuđih vrata luta sam. On u prolazu samo kreće Preko ograda pogled svoj, Na hladovinu i drveće - Raskoš letnji u šumi toj. Za njega neće lisne grane Gostoiljubivi spremit’ sag; Na njega neće ni fontane Rasuti rose biser blag… Pećina plava i duboka Zalud ga mami kraju svom… Ni prah sa rosnog vodoskoka Osvežit neće glavu tom! Bože, utehu onom dadni Koga na životni put kreće jad, Te kao prosjak bedni, jadni, Kraj tuđih vrata luta sad. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Ned 25 Jan - 19:28 | |
| Ja znadoh oči
Ja znadoh oči- o te oči! Kako ih ljubljah, sam bog zna! Od njenih čarnih, strasnih noći Ne mogoh otkinut dušu ja. U ponorima tog pogleda, što život do dna razotkriva, Takav se u njem bol ogleda, Takva dubina strasti skriva! U trepavici sjeni tada Disaše tužan i čudesan, On sav umoran, k’o naslada, I, kao patnja, sav udesan. I nijednom se to ne zbude U trenucima divnim onim Da me susretom ne uzbude I da bez suza u njih ronim. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Ned 25 Jan - 19:29 | |
| Ja još se mučim
Ja još se mučim tugom čežnja, još tebi stremim dušom svom - i u sumraku uspomena još ljubav dajem liku tvom. Tvoj mili lik, nezaboravan, uvijek i svuda nosim ja, lik nedostižan, miran, stalan, ko zvijezda što na nebu sja. Posljednja ljubav O, na zalazu naših dana ljubav je tiša i praznovjerna… Sijaj, svjetlosti oproštajna, ljubavi zadnja, luči večernja! Pola je neba palo u sjenu, još na zapadu sjaj se žari, - pričekaj malo, sutonski trenu, potraj, potraj, predivna čari! Pusti da krv u žilama sni, u srcu žara sve je manje… O posljednja ljubavi, ti jesi blaženstvo i očajanje. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Ned 25 Jan - 19:33 | |
| Posljednja ljubav
O, na zalazu naših dana ljubav je tiša i praznovjerna… Sijaj, svjetlosti oproštajna, ljubavi zadnja, luči večernja!
Pola je neba palo u sjenu, još na zapadu sjaj se žari, - pričekaj malo, sutonski trenu, potraj, potraj, predivna čari!
Pusti da krv u žilama sni, u srcu žara sve je manje… O posljednja ljubavi, ti jesi blaženstvo i očajanje. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Pon 26 Jan - 20:03 | |
| Od života što besneo je tu
Od života što besneo je tu, Od krvi, što se lila kao reka, Šta dođe do nas, šta osta od nekad? Tek dve-tri humke sad su na tom tlu.
I dva-tri hrasta, što u isti mah Na njima rastu široko i smelo I šušte dično, ne misleć, zacelo, Pod korenima – čiji kriju prah?
Za prošlost priroda ne mari baš, Njoj tuđ je privid naših leta, znamo, I pred njom uvek nejasno saznaš O samom sebi – da si njen san samo.
Po redu ona decu svoju svu Na kraju zaludnog podviga i puta Svu zaredom savija u skut, U mirotvorni ponor što sve guta. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Čet 23 Apr - 21:35 | |
| Fjodor Ivanovič Tjutčev, (rus. Фёдор Иванович Тютчев, 5. decembar 1803. – 27. jul 1873.) bio je poznat ruski pesnik, diplomata. Stanovao je u Minhenu, Torini, poznavao je Hajnea, Šelinga. Tjutčev nije bio profesionalni književnik i nije uzimao učešća u književnom procesu.
Tjutčev napisao je približno 400 pesamma. Njegove rane pesme zasnovani su na tradiciji ruske poэzije 18. veka. U 1830im Tjutčev potpao je pod uticaj evropejskog romantizma. Pisao je filosofske pesme o svemiru, prirodi i čoveku. U 1840e napisao je nekoliko članaka o Rusije i zapadnoj civilizaciji. U 1850im Tjutčev stvorio je pesme u koji ljubav kao tragedija je glavnom temom. Ove ljubavne pesme su objedinjene u «Denisjevski» ciklus: naziv ukazuje na adresata: ljubavnicu Tjutčeva Elenu Aleksandrovnu Denisjevu. U 1860-im i 1870-im Tjutčev pisao je uglavnom političke pesme.
Njegova najpoznatija pesma je «Silentium!», stih iz ovaj pesme «izrečena misao je laž» jedan je od njegovih najpoznatijih aforizama kao i «Rusija je umom neshvatljiva». |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Sub 13 Jun - 11:55 | |
| УПОЗНАХ ЈОЈ ОЧИ
Упознах јој очи – ах те очи! Како их љубљах Бог само зна! Од њених чарних, страсних моћи Не знадох души откинути сна.
У понорима тог погледа, Што живот до дна разоткрива, Какав се у њему бол огледа, Таква дубина страсти сакрива!
На трепавицама сенка тада Дисаше тужна и чудесна, А поглед уморан од наслада, Сав као патња дрска, обесна.
И никад се још десило није У тренуцима дивним оним Да сусрет с њима жуд не открије И да без суза у њих уроним. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Uto 28 Jul - 9:47 | |
| СНОВИ
Ко што океан земљу обузима, Живот је сновима окружен одасвуд; Настане ноћ — и звучним таласима Стихија бије о спруд.
То је њен глас: гони и моли нас... Већ је у луци оживео чаробни чун; Плима расте и брзо односи нас У бескрај таме пун.
Небески свод, буктећи славом звезданом, Гледа тајанствено, из дубине у сени, — И ми пливамо, пламтећим безданом Одасвуд окружени.
СНЫ
Как океан объемлет шар земной, Земная жизнь кругом объята снами... Настанет ночь — и звучными волнами Стихия бьет о берег свой.
То глас ее: он нудит нас и просит... Уж в пристани волшебный ожил челн; Прилив растет и быстро нас уносит В неизмеримость темных волн.
Небесный свод, горящий славой звездной, Таинственно глядит из глубины, — И мы плывем, пылающею бездной Со всех сторон окружены. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev Ned 29 Nov - 19:28 | |
| SILENTIUM! Ћути и тајно снове сниј, И осећања своја криј - Нека у самом душе дну Грану, и нека зађу ту; Јав звезда ноћу нећеш чути - У души и ти сјај - и ћути. Како да срце каже све? И ко да схвати твоје сне? Зна ли тај шта је теби драж? Казана мисао је лаж! Не праскај - изворе не мути, Већ боље, из њих пиј - и ћути. У самом себи живет знај - У души имаш раскош, сјај Тајанства, дивних мисли бук; Заглушиће их спољни хук И бели дан их потиснути - Ослушкуј њихов пој - и ћути!... |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Fjodor Ivanovič Tjutčev | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 630 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 630 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|