Antički Naisus (današnji Niš) je mesto u kome je rođen čuveni  rimski  imperator i vojskovođa Flavije Valerije Konstantin (Konstantin Veliki)  274. godine.  U doba kada je u njemu rođen,odnosno u periodu od III do V veka,  Niš postaje snažan i neosvojiv «kastrum», a u doba kada Konstantin postaje vladar cele Rimske imperije, Niš koga je Konstantin bogato ukrasio,  postaje značajan administrativni, ekonomski i vojni centar provincije Gornja Mezija.


Konstantin Veliki predstavlja značajnu istorijsku figuru, kako u svetskoj, tako i u istoriji Niša. Poznat je ne samo kao vladar i mudar vojskovođa već i kao veliki vizionar i pobornik hrišćanstva. Njegove vizije i snovi u kojima mu se ukazivao «labarum» ili «hristov monogram» i reči Hristove: «Pod ovim znakom ćeš pobediti» (In hoc singno vinces) vodili su ga u mnoge bitke u kojima je pobeđivao daleko mnogobrojnije neprijatelje, tako da je logičan sled događaja bilo priznavanje hrišćanstva za zvaničnu rimsku religiju 313. godine čuvenim Milanskim ediktom.


Svetska istorija i istorija hrišćanstva zauvek će ga pamtiti kao nekog ko je hrišćanstvo iz katakombi i gladijatorskih arena izveo na svetlost dana i utro put daljem razvoju jedne od najrasprostranjenijih svetskih religija.
Hrišćanska tradicija Niša, koja je počela još u IV veku i nastavila se Konstantinovim priznanjem hrišćanstva, ostavila je u Nišu brojne tragove, tako da iz perioda od IV-VI veka nalazimo ostatke:


• Ranohrišćanske bazilike sa martirijumom u Jagodin mali (martirijum i ostaci crkve predstavljaju posebnu kultnu građevinu u kojoj su se čuvale mošti i relikvije hrišćanskih mučenika)

• Ranohrišćanske grobnice sa freskama u ulici Kosovke devojke (jedna od retkih oslikanih grobnica iz ovog perioda; na zidu grobnice je naslikan hristov monogram u vencu od palminog lišća, koji je tako postao jedan od zvaničnih obeležja grada Niša)

• Ranohrišćanske grobnice sa Hristovim monogramom na svodu koja je pronađena u Jagodin-mali. Hristov monogram naslikan na svodu grobnice iznenađuje i posle toliko vekova svojom živošću, svežinom i kvalitetom izrade

• Ranohrišćanske grobnice u Niškoj Banji, pored instituta «Radon».


jugoisticnasrbija.

Za dve nedelje tim od 45 arheologa, arhitekata, antropologa, fotografa i radnika otkrili su 31 grobnu celinu od kojih je devet zidanih zasvedenih grobnica,12 zidanih i još 10 slobodno ukopanih grobova.


- Ova iskopavanja predstavljaju za sada najveća arheološka istraživanja na prostoru ranohrišcanske nekropole u Jagodin-mali. Pronalazak grobnica za nas je više nego očekivan, ali nas iznenađuje izuzetna grupisanost grobnih celina, njihov veliki broj na maloj površini, raznolokost i kvalitet grobnih konstrukcija, broj izvršenih sahrana i znacaj grobnih priloga - izjavio je vođa tima Toni Čerškov.

Prema njegovim rečima, pronađene grobnice svrstavaju se u red najznačajnijih spomenika ranohrišcanskog perioda i po značaju se mogu porediti sa nalazima na nekropolama velikih gradskih centara Pečuja, Solina kod Splita, Sofije i Soluna.


Način na koji su grobnice zidane i mnoštvo predmeta od stakla, keramike, čak i delovi platna koje je verovatno imalo svrhu pokrova ukazuju da se radi o grobnicama u koje su sahranjivani bogati građani koji su na ovim prostorima živeli izmedju IV i VI veka nove ere.

Svaka od zidanih grobnica ima na zapadnoj strani nišu u kojoj je smešten takozvani žižak, preteča kandila i lakrimarijum, posuda za sakupljanje suza.

U otkrivenim grobnicama nema predmeta od zlata ili nekih drugih plemenitih metala jer su sve sem jedne opljačkane, predpostavlja se još u antičko doba.


Kao poseban raritet Čerškov navodi otkriće pojasa izrađenog od kože sa bogatim bronzanim aplikacijama koji je pronađen uz lobanju u jednoj od grobnica. Za sada ovaj nalaz nije dostupan javnosti, smešten je u frižideru, a nakon obavljene reparacije i konzervacije verovatno će se naći u nekoj od muzejskih postavki.

Čerškov kaže da ima vrlo ozbiljnih indicija da se ranohrišcanske grobnice u ovom delu Niša protežu na površini od čitava dva kvadratna kilometra,a da su mnoge uništene izgradnjom brojnih objekata društvenog značaja ali i privatnim kučama, lokalima i poslovnim prostorom.