Grupu Poslednja Igra Leptira osnovao je Nenad Redulović početkom 1980 godine. Posle pobede na Paliluskoj Olimpijadi Kulture 1981 godine popularnost grupe je počela da raste i formirana je stalna postava grupe u kojoj su pored Neše bili: Draško Janković (gitara), Zorica Đermanov (vokali), Olivera Perić (violina), Sašo Bogojevski (bas), Dragan Todorović (bubnjevi), Dušan Hristić (klavijature) i Dragomir Bulić (sax). Debi album "Napokon ploča" objavili su za RTV Ljubljana 11 Oktobra 1982 godine u produkciji Ljubomira Ninkovića. Sa albuma bih pored mega hitova "Nataša" i "Vrati se" izdvojio pesme "Dolazim za 7,9,13... minuta" i "Svemirksa bajka".
Početkom 1983 godine grupu su napustili Dragomir Bulić i Dušan Hristić a grupi se pridružio klavijaturista Slobodan Mitić. 19 Septembra 1983 godine za RTV Ljubljana objavili su svoj drugi album "Ponovo ploča & druge priče" u produkciji Đorđeta Petrovića (koji je ujedno snimio i miksovao album u Beogradskom studiju Akvarijus) i svih članova grupe. Muziku i tektove napisao je Neša Radulović osim pesme "Otići ću" za koju je muziku uradio Miodrag Božidarević. Sve aranžmane osim pesama "Sličuge" i "Dvadeset i dve" koje su uradili članovi grupe napisao je Dragomir Miki Stanojević. Na albumu su svirali: Ivica Švager (sax), Slavko Mitrović Cale (harmonika u pesmi "Kiks Mix") i Miodrag Božidarević (gitare u pesmama "Otići ću" i "Dvadeset dve"). Sa albuma bih pored hita "Sličuge" izdvojio pesme "Kiks mix" i "Nisam ti rekao".


Krajem 1984 godine grupu su napustile Olivera Perić i Zorica Đermanov i posle Nešinog povratka sa odsluženja vojnog roka počela je saradnja sa Zagrebačkom pevačicom Lidijom Asamović sa kojom su 17 Septembra 1985 godine za PGP RTB objavili svoj treći albim "Opet ploča-Srce od meda" u produkciji Rajka Dujmića koji je ujedno napisao kompeltane aranžmane za album. Album je snimljen u studiju V PGP RTB-a. Tekstove i muziku uradio je Neša Radulović osim pesme "Dečko, ajde oladi"za koju su muziku zajedno uradili Neša i Sašo Bogojevski. Na albumu su pomogli i svirali: Bora Đorđević, Miodrag Božidarević (gitara), Josip Boček (bas), Vladimir Janković Jett (bas) i Ljuba Ninkovic (gitara u pesmi "Mozak"). Sa albuma bih pored mega hita "Dečko, ajde oladi" izdvojio pesme "Nastasja", "Vino" i "Srce od meda".



Četvrti album "Grudi moje Balkanske" objavili su 8 Oktobra 1986 godine za PGP RTB u produkciji Duška Mandića i Rajka Dujmića koji je ujedno napisao i sve aranžmane osim pesme "The third man theme (Trodupli čovek)" koju je uradio Neša. Muziku i tekstove napisalu su Neša Radulović i Dragomir Miki Stanojević. Specijalni ženski vokal kao gost na albumu bila je Nataša Gaćeša. Sa albuma bih pored hitova "Grudi moje Balkanske" i "Umiru jeleni" izdvojio pesme "Taxi" i "Nemoj da me nerviraš". Pesma "Grudi moje Balkanske" je ubrzo postala number one hit i 25 Novembra PGP RTB je objavio dva singla Grudi moje Balkanske. Na prvom B strana pesma "Nagazi me" a na drugom B strana "Umiru jeleni".
Peti po redu album "Zajedno smo piškili u pesku" objavili su 8 Decembra 1987 godine za PGP RTB u produkciji Kornelija Bate Kovača. Album je dobio ime po pesmi koju je napisao Bora Đorđević. Album je snimio i miksovao Đorđe Petrović u studiju 5 PGP RTB-a. Muziku, tekstove i aranžmane uradili su Nenad Radulović i Dragomir Stanojević osim pesama "Tibet" i "Ruska čokolada" za koje je aranžmane napisao Kornelije Kovač. Na albumu su pevale: Jelica Sretenović (vokal u pesmi "Ruska čokolada") i Aleksandra Kovač (vokal u pesmi "Ljubim te"). Sa abuma bih pored pesama "Ruska čokolada" i "Zajedno smo piškili u pesku" izdvojio pesme "Tibet" i "Kurs za šmekere".



1989 godine grupa je prestala sa radom i Neša Radulović objavio je solo album "Niko nema što piton imade". Svoj drugi album "Modra bajka" nije ispeo da završi jer je preminuo 12 Februara 1990 godine od duge i neizlečive bolesti. ITMM 1997 godine objavio je kompilaciju "Modra bajka-Best of" na kojoj se našla neobjavljena pesma "Modra bajka".

Poklon pesme "Vrati se" sa prvog, "Nana" sa drugog albuma, "Taxi" sa četvrtog albuma, "Kurs za šmekere" sa petog albuma, "Modra bajka (Sanja zna)" neobjavljena pesma sa kompilacije i kompletan treći album Opet ploča-Srce od meda

Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta... Zanavek je ostalo zapisano na poleđini lekarskog recepta, samo dan pre nego je 12. februara 1990, u 31. godini života, preminuo Nenad Radulović... Neša Leptir. Neprikosnoveni kralj humora i scenskog nastupa u amanet nam je ostavio antologijske stihove poput "Nataše", "Umiru jeleni", "Vrati se", "Grudi balkanske", uz koje se i danas rađaju prve ljubavi i pusti poneka suza... U nedelju, u 12 časova, na Bežanijskom groblju biće održan pomen na čoveka koji je upravo životom leptira zamahnuo krilima i vinuo se u legendu. A, u porodičnom stanu fotografije, Nešine gitare i pregršt sećanja... - Veoma mi je smetalo što se svašta pričalo, da je umro od droge, da je pio... A on je tek u 27. godini popio prvu čašicu... Imao je karcinom na levom testisu, koji je kasnije metastazirao i na mozak... - s tugom započinje razgovor majka Bosiljka, a brat Željko otkriva kakav je Neša zaista bio: - Krasila ga je neiscrpna energija, radost, igra, a život mu je bio baš onakav kao što je i govorio: "Savršeno organizovani haos!" Bio je veoma emotivna osoba i sve što je pisao zapravo su balade. Tek kasnije je pojedinim pesmama dodavao brže ritmove. Obožavao je da se druži, masovno su se okupljali na keju, živeli su uz gitare i vino. Prvo čega su se dohvatili kao grupa je, zapravo, kantri muzika, nosili su one karirane košulje, a preko nje je oblačio štrikane džempere iz sela Zabojnice kraj Kragujevca, odakle mu je otac. Ponosio se svojim poreklom. I nikada nije pravio koncerte, nego žurke, kako je voleo da ih zove, silazio je među publiku... Sve se spontano dešavalo, potekli su bukvalno iz naroda, nije ih projektovao neki menadžer, svirali su na ulici, voleli su da prave performanse na otvorenom, noću, ispred FDU... Uporedo s razvojem grupe, originalnim humorom dao je pečat i "Indeksovom radio-pozorištu", u kojem je bio od osnivanja.


LEPTIR U GITARI


Svoje nastupe voleo je da započne stihovima: "U mojoj gitari živi jedan leptir i mnogo je stvari koje nas vežu, kad dođu kiše i zima tuge i meni i njemu krila se stežu", a ljudi vele da si mogao biti i na pet koncerata zaredom, a da ti se čini da si zapravo prvi put. Baš kao što se desilo i s prvom zvaničnom svirkom u Domu sindikata, kad su se danima na blagajni nizale nalepnice - RASPRODATO, dok su ih tapkaroši ljubili i na rukama nosili... Improvizovao je, glumio na sceni i nikada čak ni on sam nije znao kako će sve to da izgleda. Suze sa zvezda Kao poslednji poziv za san kao nebo kad izgubi dugu u mojoj glavi fališ ti, sve jače Zvezde kažu da stvarno je kraj i da neću te videti više u to nisam baš siguran jer samo se reka ne vraća Ja tako jako hoću da zazvoni ja tako jako hoću da si tu noćas u glavi nije kako treba suze sa zvezda padaju Život donosi suze i smeh vreme odnosi najbolje dane a najbolji su nestali sa tobom. Poslednja pesma, napisana desetak dana pred smrt i nikada neobjavljena - Često je umeo da zaboravi gde je ostavio ključeve od stana, pa je tako jednom u Domu sindikata, pevajući "Natašu", na stihu "ostao je ključ od stana" uzviknuo: "Ej, mama, ključ je kod komšinice!". Svi su počeli da se smeju, misleći da se radi o šaljivoj upadici, a ja pokrila rukama lice... Džep mu je uvek bio prazan, govorio je: "Ma, biće para...", a onda dolazio kod mene da mu dam dve "crvene". - Sve je delio s grupom na ravne časti... Upisao je prava, dao nekoliko ispita, a kad je stigao do rimskog prava - padne. Kobajagi sedne da uči, pa opet na ispit... Profesor mu kaže: "Kolega, nije dovoljno....", a on će mu na to: "Hoćete li, molim vas, da zadržite moj indeks, a ova sličica će vam možda nekada značiti". - I, napusti fakultet. Ali je dao obećanje da će se jednom vratiti... Kad je posle nekog vremena svirao upravo na Pravnom, ponosno je istakao: "Eto, obećao sam profesoru rimskog prava da ću se vratiti!" TRAGIČNA SIMBOLIKA IMENA Bio je sportista, imao crni pojas u karateu, a dok su njegovi drugovi iz Devete gimnazije igrali basket, glumio je njihovog trenera, ali baš ono po američki, sa sve kariranim sakoom... Prvi se osmelio da imitira Miloševića, i to 13. maja, na Dan milicije, a kad je neki od komandira revoltirano negodovao iz publike, na opšte oduševljene ostalih, izgovorio je: "Niko ne sme da vas bije..." U svemu što je radio krila se određena simbolika, a najveća, zasigurno, u samom nazivu grupe - POSLEDNJA IGRA LEPTIRA... - Dao je taj naziv i nikada nikome nije otkrio zašto. Verujem da je potpuno podsvesno nastalo nešto što se kasnije i desilo... Njegov život je zaista bio poslednja igra leptira, razdragana, vesela... Vinuo se brzo, živeo isto tako, i sagoreo... Do kraja je uvek davao sebe... I potrošio se. Nije umeo nikome da se odupre, skloni u stranu, svima se davao. Bio je zanesenjak, totalno neiskvaren. Ali, u celoj priči, jedan detalj možda objašnjava ponajviše... - Veoma se plašio leptira! Molila sam ga, kumila, kupovala mu poklone, ali nikada nije smeo da mu priđe... Čuvam njegove crtice koje je zapisivao u vidu dnevnika i u njima se vide dve sasvim različite ličnosti... Na sceni je bio veseljak, a u životu izuzetno setan. Jednu celu stranu posvetio je Romima... - Brinuo je o svemu, imao je mnogo ljubavi prema običnom malom čoveku. Sećam se, bio je u trećem razredu osnovne škole, 8. mart, zima, i prvi put je sam seo na autobus, odvezao se do Zelenog venca da mi kupi cveće. Doneo je tri kitice smežuranih, promrzlih ljubičica, kojima sam se, naravno, obradovala, ali sam ga pitala da li je bilo svežijih. - On mi odgovori: "Kad sam izašao iz autobusa, video sam jednu baku kako sedi na betonu, bilo mi je žao i nisam hteo da idem dalje. Kupio sam cveće od nje i dao joj sve pare što sam imao, samo da ustane i ne sedi više na hladnoći..." Eto, takav je bio.... Ni opaka bolest nije uspela da uništi vedrinu duha. Pred samu operaciju tumora na mozgu izveo je performans na VMA, pričao, pevao, imitirao, a kad je anestezija počela da deluje, obratio se osoblju: "A sad, svi na svoje radne zadatke!" I legao. Neša Leptir preminuo je 12. februara u tri sata ujutro. I, dok je gubio dah, kao da je hrabrio svoje najbliže: - Dobro sam, samo jedino ne mogu da igram fudbal... ...

"Svako od nas neku svoju priču ima, što u tami tišti a puteve bira. Samo kad je hladno, kad umori zima, slutimo je, tužni , na krilu leptira. svako od nas plaća dah svoje tišine što kroz kožu diše u vatri nemira. Samo kad je mokro, i kad duga sine svako na svom dlanu budi svog leptira."

(pesma urezana na nadgrobnoj ploči)

Izvor

POSLE 28 GODINA IZLAZI PESMA NEŠE LEPTIRA KOJU JE NAPISAO U BOLNICI PRED SMRT

Poslednji tekst Nenada Radulovića, umetnika koga nekadašnja velika zemlja zna kao Nešu Leptira, napisan u bolnici, pred odlazak, na lekarskom receptu, dobio je i melodiju

Pesmu "Suze sa zvezda padaju" porodica Neše Leptira čuvala je 28 godina, čekajući trenutak da je na pravi način podeli sa svima koji su voleli Poslednju igru leptira. Ova dirljiva pesma trebalo je da se nađe na njihovom novom albumu "Modra bajka", ali melodiju Neša nije stigao da napiše, jer ga je najopakija bolest odnela. U toku je poslednja faza montaže spota koji će u sredu u podne biti objavljen na "Jutjubu".

- Neša je imao životnu misiju da nesebično deli ljubav sa ljudima oko sebe, a moja misija je da to što je ostalo nedorečeno podelim dalje i nije mi bilo uopšte teško. Čekao se samo pravi trenutak, da pravi ljudi, koji se ne menjaju, to preuzmu i oslikaju na najbolji mogući način u duhovnom smislu, a to su Milan Đurđević i Neverne bebe - otkriva za "Sputnjik" Radulovićev brat Željko.



Đurđević je prihvatio veliku odgovornost, da posle večnih hitova Poslednje igre leptira, uz koje su odrastale generacije komponuje pesmu koja bi se dopala i samom autoru.

- Tekst sam prvi put pročitao u Lajkovcu, tokom večeri u kojoj su Neverne bebe svirale u Nešinu čast - kaže Đurđević.

- Dok smo se vraćali kolima te noći, imali smo neverovatan emotivni naboj od svega što nam se desilo. Ova pesma je morala da dođe do nas. Kada smo počeli da pričamo o njoj sa Željkom, znali smo da ćemo napraviti nešto epohalno. Prouzrokovala je buru u meni, tekst sam pročitao dva-tri puta, mislim da je drugu ili treću noć već izašlo pola pesme. To je toliko velik i nadmoćan trenutak inspiracije u odnosu na realnost koju već pola godine ne vidim - kaže Đurđević.

Presudan momenat za nastanak kompozicije bilo je i Milanovo lično poznanstvo sa Nešom Leptirom. U nekom trenutku zamenio je klavijaturistu u bendu, svirali su u Čairu pred hiljadama ljudi, zajedno putovali, a to je bio najbolji način da se upozna Neša, večiti dečak, i njegova želja za pobedom.

- Pesma je u stvari pobeda života u odnosu na sva iskušenja oko nas, a s druge strane vraćamo se suštinskoj temi, a to je ljubav, večna ljubav koja mora da pobedi. Moramo da odledimo srca, shvatimo da život postoji samo ako volimo nekog, da pogledamo šta u stvari život jeste u odnosu na ono što imamo kao nekakvu projekciju. Dnevnopolitičke prilike su nam nametnule potpuni otklon od emocija. Moramo se vratiti suštinskim autoritetima, ljudima koji su ostavili neko delo iza sebe, a Neša je ostavio veliki trag - kaže ovaj kompozitor i muzičar.

Glumac Bojan Perić u spotu nosi Nešinu autentičnu garderobu, čuvenu jaknu od džinsa i farmerke, crvene patike. Čita njegovu "Tibetansku knjigu mrtvih", poslednju koju je Radulović čitao u bolnici, pred odlazak. Tu je i Nešin sat, mikrofon. Obilazi omiljena mesta, simbole nekog srećnijeg Beograda, Pozorište Dadov, Adu Ciganliju, Košutnjak, Radio Beograd. U spotu igra i Nešin bratanac, četrnaestogodišnji budući glumac, koji odrasta uz stričevo delo.

- Nikola je kroz svoje odrastanje sa puno poštovanja pratio Nešin rad, njegovo delo. I on je umetnik, sprema se za ozbiljno bavljenje glumom, jedva je dočekao da dâ svoj pečat, svoj doprinos. Neša je ravnopravni član naše porodice i nikada nigde nije otišao. Obraćamo mu se, kao i on nama, i tako živimo sve ove godine - kaže Željko Radulović.

Nasmejani dečak koji je sreću i osmeh delio gde god se našao, muzičar i glumac Indeksovog radio- pozorišta Neša Leptir umro je u februaru 1990, u 31. godini života. Oni koji su ga poznavali kažu da je obožavao život i da nikada, ni u najtežim trenucima bolesti, nije imao nameru da ode. Očigledno je u tome i uspeo, jer, kao što je rekao u svojoj poslednjoj pesmi "Suze sa zvezda padaju" - samo se reka ne vraća.

"Dogovorićemo se", napisao je na kraju na lekarskom receptu, sa znakom uzvika, i tako one koji ga vole ostavio na još jednom novom početku.


Blic