Muzika može da spusti krvni pritisak, smanji stres, poboljšava dugoročno i kratkoročno pamćenje kod ljudi koji pate od demencije, služi kao pomoć kod ljudi sa Parkinsonovom bolesti...

Bilo da pevaju u horu, slušaju Baha u kolima ili đuskaju u diskoteci, većina ljudi voli neki oblik muzike, koja ima lekovita svojstva, pokazuju brojna istraživanja.
Tako, na primer, klasična muzika, posebno kompozicije Đuzepe Verdija mogu da spuste krvni pritisak, smanje stres, a nedavno istraživanje je pokazalo da redovno slušanje muzike može da poboljša kako dugoročno tako i kratkoročno pamćenje kod ljudi koji pate od demencije. Terapija muzikom se koristi i kao pomoć kod ljudi sa Parkinsonovom bolesti da ponovo prohodaju.


Evo kako sve slušanje i sviranje može da pomogne:

Snižava pritisak
Jedna od najintrigantnijih načina na koji muzika pomaže zdravlje je efekat koji ima na srce i cirkulaciju. Još 2008. godine američko istraživanje je merilo pritisak zdravih ljudi dok su slušali muziku po svom izboru. Krvni sudovi su se raširili 26 odsto pošto su slušali muziku koju smatraju prijatnom, dok je taj procenat bio 19 posle gledanja smešnog videa, a 11 posle slušanja prijatnih zvukova.
Poznato je da je bitno održavati nizak krvni pritisak kako se krvni sudovi ne bi blokirali jer to dovodi do bolesti i srčanih udara.
"Efekti su vidljivi odmah, što sugeriše da postoji direktan uticaj na krvne sudove. Muzika harmonizuje nervni sistem", kaže dr Mihael Miler, vođa istraživanja.
Druge studije su pokazale da slušanje omiljene muzike aktivira otpuštanje nitrik oksida, koji pomaže krvnim sudovima da ostanu elastični i funkcionalni.

Smanjuje bolove posle operacije
Mnogi hirurzi slušaju muziku dok operišu, a to je dobro i za pacijente čak i dopk su pod anestezijom. Švedska studija je pokazala da su pacijenti koji su operisani pod totalnom anestezijom, a tokom operacije je puštana muzika, imali manje postoperativne bolove. Veruje se da je razlog tome što muzika smanjuje stres i može da aktivira otpuštanje oksitocina, hormona koji opušta i uvećava toleranciju na bol.
Još jedno istraživanje je pokazalo daa pacijenti koji su slušali "prijatnu" muziku, uključujući Baha i Luisa Armstronga, dok su imali operaciju zamene kuka, imali potrebe za manje anestetika i imali su sniženi nivo hormona stresa kortizola.
Slušanje muzike može da pomogne telu da se brani od zaraza i infekcija. Kanadsko istraživanje je pokazalo da muzika podiže nivo prirodnih "ćelija ubica". Nemačko i britansko istraživanje je pokazalo kako 50 minuta slušanja dens muzike povećava količinu antitela, verovatno jer smanjuje stres.

Pomaže kod demencije
Novo istraživanje je pokazalo daa pacijenti koji su bili na živom nastupu nekog pevača, pa slušali njegove pesme ili druge pomoću mp3 plejera, bolje komunicirali i bolje pamtili. Četiri nedelje posle eksperimenta, mnogi od bolesnika su mogli da se sete gde su bili, koje je doba dana i imena ljudi. Njihova memorija o skorašnjim i davnim događajima je takođe pokazala napredak.
"Često muzika aktivira sećanje, i to ne samo pesmu, već i mesto i vreme kada su je čuli", kaže Helen Odel-Miler, profesorka muzičke terapije koja dodaje i daa korišćenje instrumenata, pevanje i pljeskanje poamže dementnim pacijentima da komuniciraju.
Još jedno istraživanje je pokazalo da je pacijentima sa demencijom bilo potrebno manje lekova posle šest nedelja muzičke terapije.
Početnok godine objavljena je studija koja je dokazala kako ljudi koji sviraju neki instrument imaju 36 odsto manje šanse da postanu dementni jer sviranje održava mozak fit i otporniji na štetu koja nastaje starenjem.

Foto: Sutterstock

Za zdravo srce
Muzika poboljšava varijaciju intervala između otkucaje srca.
"To je kako naše srce reaguje na stres. Kod zdrave osobe broj otkucaja zna da varira, pa je nekada 60 otkucaja u minuti, nekada 65 ili 70", kaže dr Miler i kaže da je dobra varijacija srčanog intervala prognoza da niste u opasnosti od razvoja veće srčane bolesti u bliskoj budućnosti.
"Ukoliko je 90 otkucaja u minuti, srce nema sposobnost da se navikne na svakodnevne stresove, a to je posebno opasno ukolikoste već imali srčani udar", dodaje doktorka i dodaje da ne postoji određena vrsta muzike koja je dobra za srce, već preporučuje da slušate pesme koje volite. Preporučuje da slušate muziku koju niste čuli neko vreme kako bi ste osetili "žmarce", jer to ispušta dopamin, koji stvara osećaj prijatnosti i zadovoljstva.
Foto: Sutterstock
Pomoć kod nesanice
Pokazalo se i da muzika pomaže ljudima koji imaju problema da spavaju. Tu se misli na opuštajuću muziku, kao što je klasika koja se pokazala efikasnim i kod akutne i hronične nesanice kod odraslih.
Pomaže kod moždanog udara
Muzika se pokazala i kao pomoć kod ljudi koji imaju poteškoća sa kretanjem, kao što je to slučaj sa onima koji se oporavljaju od moždanog udara ili imaju Parkinsonovu bolest.
"Kod Parkinsonove bolesti postoji problem sa moždanim signalima, pa osoba želi da se pomeri, ali telo ne reaguje. Pojedini pacijenti su imali neverovatna poboljšanja kada im pustimo muziku", kaže neurolog Džesika Gren i dodaje da je verovatno razlog tome što muzika aktivira otpuštanje dopamina.
Muzika takođe stimuliše regije mozga koje kontrolišu pokret. Finsko istraživanje je pokazalo da su pacijentikoji su svaki dan slušali muziku poboljšali pamćenje i pažnju.
Foto: Profimedia
Pevanje pobeđuje astmu
Pevanje ili sviranje duvačkog instrumenta može da poboljša disanje i delimično pomaže ljudima koji imaju problema sa plućima, kao što je astma ili hronična opstruktivna bolest pluća. Zato bolnica u Londonu čak nudi časove pevanja pacijentima sa disajnim problemima.
Pevanje poamže ljudima da dišu efikasnije, koristeći stomačne mišiće kako bi uzimali duge, duboke udahe.
Novo nemačko istraživanje je pokazalo da ljudi koji sviraju duvački instrument, imaju znatno manje šanse da razviju slip apneu, poremećaj koji izaziva hrkanje i prekid dotoka kiseonika tokom sna.
Za bolju koncentraciju u vožnji slušajte rege
U vožnji je mnogo sigurnije slušati laganu, ali ritmičnu muziku poput regea nego hevi metal ili rok. Vozači koji u vožnji slušaju brze ritmove su puno agresivniji i doživljavaju dvostruko više nesreća od onih koji slušaju laganu muziku. Ritam je važan jer zadržava budnost.

Ritam gradi mozak beba
Uticaj muzike na telesno, mentalno, emocionalno i duhovno stanje ljudi poznat je odavno, a sada je i naučno potvrđen. Američki istraživači otkrili su pozitivan uticaj Mocartove muzike na matematičku inteligenciju i orijentaciju u prostoru kod dece, a poznati britanski violinist Jehudi Menuhin tvrdi da muzički talent duguje roditeljima koji su pevali i svirali pre nego što se rodio.
Pesmice smiruju bolesnu decu
Istraživanje je pokazalo da je pesmica "Twinkle, Twinkle Little Star", koju su hospitalizovana deca slušala, sprečavala ritanje i plač.

Foto: Profimedia

Uspavanke deluju na nerođenu decu
Dr Mišel Odent veruje da trudnice imaju prirodnu potrebu za pevanjem svom detetu, a u prošlosti su žene širom sveta uvek pevale uspavanke svojoj deci i bebama.
Sviranje potiče empatiju
Učenje dece da sviraju pozitivno deluje čak i na najmlađu decu jer uklanja njihov nemir, uveseljava ih i podstiče razvoj mozga i društvene empatije, pokazale su tri američke studije. Svako dete može da nauči da peva i ritmički da se kreće uz muziku. Primarni muzički razvoj odvija se u periodu od rođenja do šeste godine.

(Daily Mail / agencije)