Da, mogli ste i da poljubite Tita. Naravno, ako ste Olivera Katarina. Olivera je bila pozvana da peva drugu Titu i drugarici Jovanki, posle dočeka Nove 1975. godine na Brionima. Tri godine kasnije (1978), Olivera je ponovo pevala pred Titom. Ovoga puta na planini Tara. Na Tari je trebalo ostati šest dana. Olivera je trebalo samo da se pobrine za orkestar. Tada se desilo nešto, što danas može izgledati samo kao anegdota, ako se zanemari pozadina tog događaja. Naime, kada je trebalo da obavi poslednji razgovor sa orkestrom pred nastup, iznenada su joj javili da je čitav orkestar vraćen u Beograd. Srećom, tu se zatekao Milutin Popović Zahar, koji se ponudio da joj pomogne. Bila je van sebe od straha. Počela je da peva svoju pesmu "Ti si moje janje", koja može da se izvodi bez orkestra. Međutim, umesto da izgovori "Ti si moje janje", Olivera je otpevala "Ti si naše janje", i ukopala se od straha. Nije znala kako će to da protumače, jer nije želela da pomisle da je ona Titu poručila da je ovca. Izvinila se odmah. A jedan od političara je dodao — "Ne zaboravite — ona je glumica". Dobila je veliki aplauz i vrtoglavo nestala sa scene.