Olivera Vučo kao pevačica u švedsko - jugoslovenskoj erotskoj drami "Ann and Eve" (1970), švedskog režisera Arne Mattssona, izvodi na maestralan, sebi svojstven način, romsku pesmu KALJINA MALJINA, koju je snimila 1969. za PGP RTB u sklopu ploče "Ža, ža". U filmu promoviše poslednji album, ali više je ona proslavila sam film nego on nju, s obzirom da je ona tada već bila najveća zvezda SFR Jugoslavije, koja je uporedo gradila i karijeru u inostranstvu.
Koliko god da je film šokirao tadašnju konzervativnu Jugu zbog eksplicitnih tema i slobodnih scena koje su donele Šveđanke, toliko je Olivera Vučo kao i uvek oduševila svojom pristojnom i gracioznom pojavom.
kreja
Master
Poruka : 5893
Lokacija : prva lijevo
Učlanjen : 18.12.2021
Raspoloženje : super
Naslov: Re: Olivera Katarina Pon 30 Maj - 20:06
kreja
Master
Poruka : 5893
Lokacija : prva lijevo
Učlanjen : 18.12.2021
Raspoloženje : super
Naslov: Re: Olivera Katarina Pon 30 Maj - 20:09
PROGONE ME 30 GODINA
Zbog nacionalizma uklonjena iz javnog života. Izdržava je sin, pošto ima penziju 10.000 dinara
Možda najveća filmska i muzička diva bivše Jugoslavije, Olivera Katarina, ovih dana nestrpljivo čeka vesti o sudbini filma "Čarlston za Ognjenku", njene prve filmske uloge trideset godina nakon što su komunistički moćnici odlučili da naglo unište njenu do tada burnu umetničku karijeru.
"Zvali su me (producenti) i dali mi lepu i veliku ulogu u filmu. Snimanje je trebalo da počne u avgustu ali ne znam šta se trenutno dešava sa filmom" — govori vidno razočarano Olivera.
Nije raspoložena da kaže nešto više o samom projektu ili o kakvoj se ulozi radi i priznaje da nije sigurna da li je ovo trenutak kada će biti prekinut njen "filmski post" koji traje od 1974. godine, kada se poslednji put pojavila u čak četiri filma:
"Intimno su mi poverili: 'samo nemojte da kažete da ćete vi igrati jer kada se to čuje nećemo dobiti sredstva za film'. Eto kakve sam sreće. Milion puta mi neko nešto obeća i sve tako padne u vodu" — kaže umetnica.
Smatra da je sazrelo vreme da se konačno revidira njena karijera u očima kritike i javnosti i to je bio jedan od razloga da objavi autobiografsku knjigu "Aristokratsko stopalo", u kojoj nudi objašnjenja zašto je prekinuta njena karijera i zašto je neki i danas onemogućavaju da je nastavi.
"Zašto se to desilo? Zato što sam etiketirana kao srpski nacionalista! Pevala pesme svih naroda sveta, proslavila se romskom muzikom ali kad sam zapevala izvornu srpsku muziku sa trubačima, to je bio skandal jer je to za tadašnji režim bila muzika koja vuče na nacionalizam što je bilo nepoželjno" — seća se Olivera Katarina.
Ključni trenutak kada su je "Bogovi iz Centralnog komiteta zbrisali i sklonili sa televizije i iz umetnosti za sva vremena", prema njenim rečima, nastupio je kada je pred televizijskim kamerama u srpskoj narodnoj nošnji izvela pesmu "Zarudela zora na Moravi".
Kada to govori, sa smeškom se priseća da je u to vreme u njenoj televizijskoj emisiji nastupio i Oliver Dragojević, i da su u duetu izveli jednu srpsku narodnu pesmu, naravno oboje obučeni u šumadijske nošnje.
Smatra da je lep potez što su se predsednici Srbije i Crne Gore i Hrvatske izvinili za počinjene ratne zločine ali naglašava:
"Dragojević kaže da neće u Srbiju jer su sveže rane i da još nije vreme, i ja njega razumem i to poštujem. Imam isti takav odnos i nemam nameru da idem u Hrvatsku da pevam sve dok se Srbima ne omogući da se vrate svojim kućama" — odlučno kaže.
Ne snima filmove, nema je na televiziji, ne dobija pozive da održi koncerte, ploče snima povremeno, i bez pravog odjeka u javnosti, a njen novi materijal nema ko da izda.
Ipak, upitana da li možda pesma "Romanija", posvećena Radovanu Karadžiću na njenom poslednjem izdanju izvornih pesama, objavljenom u Republici Srpskoj, potvrđuje navode o njenom nacionalizmu i u trenutnoj političkoj situaciji još više pomaže da bude bačena na marginu, Olivera odlučno kaže da se ne odriče svojih stavova.
"Bila sam na ratištu i toga se ne odričem. Dok su ovde mnogi sedeli i pili čaj, bila sam na prvim linijama kod Knina, u Baniji, na Majevici pa sve do Osijeka, da vidim šta se tamo stvarno dešava dok gine naša mladost. Nisam tamo bila sa puškom i u to vreme sam napravila tu pesmu" — seća se Olivera.
Tragedija srpskog naroda je velika i još je nismo dovoljno svesni, kaže Olivera, i dodaje da je već nekoliko puta boravila na Kosovu i Metohiji, i da je za nju "bolno i tragično kako Srbi tamo žive".
Iako ima status istaknutog umetnika kaže da joj je penzija od 10.000 dinara mala i da ne bi mogla živeti da je ne izdržava sin koji živi u Španiji. "To je realnost i moj život. Bila sam na mestima koje mnogi nisu dosegli, svojom pesmom sam zatvarala filmski festival u Kanu.
Žao mi je što sam prerano uklonjena iz javnog života a mogla sam mnogo više da uradim. Moja priča nije vesela i boli me što mi se čini da sam ostala neshvaćena. Mislim da sam išla ispred vremena" — zaključila je Olivera Katarina.
Aleksandar Arežina
kreja
Master
Poruka : 5893
Lokacija : prva lijevo
Učlanjen : 18.12.2021
Raspoloženje : super
Naslov: Re: Olivera Katarina Pon 30 Maj - 20:12
MLAĐE BOLJE RAZUMEM NEGO SVOJU GENERACIJU
Kao što pisca prepoznaš po prvoj rečenici kojom počinje roman, tako glumac prepozna reditelja pri prvom ekspozeu. Kada nas je okupio i krenuo da objašnjava šta od nas očekuje, videla sam da taj mladi reditelj zna šta hoće, ne luta, nije nesiguran, ima čvrsto mišljenje koje sledi, i osetila sam se potpuno u sigurnim rukama kao što sam se osećala kod Saše Petrovića — kaže glumica Olivera Katarina, koja se ulogom u filmu "Čarlston za Ognjenku", reditelja Uroša Stojanovića, vratila posle trideset godina na filmsko platno.
Uroša od početka snimanja poredite sa Sašom Petrovićem? U čemu se ogleda njihova sličnost?
■ Oni su pravi veliki umetnici kod kojih se glumac oseti zaštićeno. Poznata sam po tome da se teško predajem svakom reditelju. Predam se samo onda kada sam potpuno sigurna da je on u pravu i da je na pravom putu na kome mogu da ga sledim. Sledim reditelja kada vidim da je to čvrst stav, ali da ima imaginaciju. Uroš ima izuzetnu snagu ličnosti, a to što radi nije uobičajeno. Isto tako Saša je celu ekipu doveo u euforično stanje radosti i želje da zajedno, kao kolektiv, učinimo nešto značajno. To je isto bilo kod Uroša. Mi smo radili u oduševljenju. Snimali smo na teškim lokacijama, po hladnom vremenu, penjala sam se po kranovima, stajala na ledenoj vodi, ležala na pesku, ali sve smo izdržali.
Film "Čarlston za Ognjenku" prati pozitivna aura, mnogi ga najavljuju kao prekretnicu u domaćem filmu. Kako ga vi doživljavate?
■ Mi superiorno nastupamo jer smo uvereni da smo uradili nešto značajno i lepo. Ovom prilikom želim da zahvalim divnom čoveku — producentu Bati Neneziću, koji je imao hrabrosti, srca i ljubavi prema umetnosti da je poverovao u mladog Uroša, da mu je pružio neverovatne mogućnosti u ovim vremenima kada je teško doći do novca.
Igrate ulogu kakva nije do sada viđena na domaćem filmu. Koliko vam je ovo iskustvo bilo novo, neobično?
■ Igram Veliku Boginju, baku dvema devojkama, Maloj Boginji koju igra Katarina Radivojević i Ognjenki koju tumači Sonja Kolačarić. Dušan Kovačević je kad je došao na snimanje rekao: "Znao sam da ćeš se vratiti, makar kao duh!" S velikim uživanjem sam radila tu ulogu, pri tom u komplikovanom kostimu. Imala sam stalno opanak na glavi. Taj kostim mi je pomogao da igram. Ovde sam se prvi put na filmu susrela s novom tehnologijom. Kada zaustim da nešto kažem, iz mojih usta kreću leptiri, i to sam morala da odigram, da bi se ti leptiri kasnije kompjuterski dodali.
Da li je postojao bilo kakav generacijski jaz tokom rada na filmu?
■ Odgovorno tvrdim da me mlada generacija mnogo bolje razume nego moja generacija. Pre svega, Uroš, koji je godina moga sina, prepoznao me je kao glumicu. Dopuštao mi je slobodu da dodam, da improvizujem, obogatim scenu nekim rešenjem, davao mi je mogućnosti. Uroš izuzetno poštuje glumca. Radila sam s raznim rediteljima, neki su nervozni, galame na glumce, vrše neke pritiske, sve to nije slučaj s Urošem, s njim se sve moglo dogovoriti, i ako imaš jak argument uvek će da ga prihvati, ali njegova će biti poslednja, što je i prirodno. Postoji velika generacijska razlika s glumicama s kojima sam imala direktne scene. Meni ništa nije bilo teško, unosila sam radni elan, sve ih hrabrila kada nastanu momenti umora, prezasićenosti od čekanja. Na filmu je poznato koliko su dugi sati čekanja na zimi, uz sendviče.
U filmu i pevate. Koliko numera?
■ Izgleda da ima više numera. Pevam pesmu japanskog kompozitora Šigeru Umebajašija. To je drugi Japanac koji je za mene pisao muziku. Prvi je bio Dome Suzuki, japanski kompozitor čiju sam pesmu pevala na velikom festivalu u Tokiju i zastupala Japan na njihovom jeziku. To, nažalost, naša publika nikada nije imala prilike da čuje.
Od skorašnjih izleta u svet, prošle godine ostvarili ste izuzetnu saradnju s Marinom Abramović, koja vas je uključila u jedan od svojih scenskih performansa?
■ Divno smo sarađivale. Uključila me je u svoj projekat koji sam izvela u okviru njenog performansa u Gugenhajm muzeju u Njujorku, gde se nastupa samo po pozivu. Moje pevanje je pobudilo velike emocije. Marina je plakala dok sam snimala, i stalno mi je govorila da ne može da shvati da imam takav glas i takve emocije. Uzvikivala je stalno: "Ovakve emocije ne postoje na Zapadu."
Da li je po završetku snimanja bilo drugih poziva?
■ Čekam drugi Urošev film, jer sam izgleda za njega sudbinski vezana. Borim se kako znam i umem da posle trideset godina napravim oproštajni koncert. Kada sam to rekla Urošu, on se naježio. Moj sin to neće da prihvati, a ja bih volela i taj jedan da mi daju. Je l' ova Srbija normalna, zašto mi ne daju da pevam? Zar je moguće da sam mogla da pevam u Gugenhajmu, 72 puta u "Olimpiji", u Kanu, Lenjingradu, Rimu, gde sve nisam, a da mi u mojoj Srbiji ne daju.
Kako bi izgledao taj koncert?
■ Želela sam da na sceni imam Evropu, da napravim atmosferu Pariza. Da mi "banu" moji Cigani, za koje sam sudbinski vezana, koji me vole i koje volim. Sa kojima sam pevala u "Olimpiji". Sa Ciganima sam jedne godine pevala na Kalenić pijaci uz trubače. Zar to nije tragikomično da ja mogu da pevam samo na pijaci? Oni po sto hiljada evra daju nekom da peva na trgu, a ne daju za umetnički program koji želim da podarim svojoj publici. I da završim sa izvornim narodnim pesmama po kojima sam isto tako poznata. Prva sam se izborila da truba dođe na televiziju. Bila je to "Zarudela zora na Moravi", kada sam dovela trubače i zemljoradnike iz Mrčajevaca sa čika Obrenom Pjevovićem koji je autentični pesnik i kompozitor.
Kakvi su vaši planovi?
■ S obzirom na to da je knjiga "Aristokratsko stopalo" čitana i da je "Prosveta" štampala dupli tiraž, odmah sam dogovorila sledeću knjigu. Gospođica Maja Gojković me je pozvala da napravim koncert u Novom Sadu u Srpskom narodnom pozorištu. Hvala joj. Što se tiče moje muzike, PGP mi je obećao da će štampati trostruki album. Ma, meni mnogi obećavaju, i to samo kao nekim čarobnim štapićem nestane.
BEZ NACIONALNE PENZIJE
Bila sam iznenađena kada me je Lane Gutović, koji je bio član komisije za dodelu nacionalnih penzija, pozvao u svoju emisiju. To je bilo neposredno posle odluke po kojoj sam odbijena. Rekao mi je da uopšte nisam bila na spisku, tako da me nisu ni uzeli u razmatranje. Znači, neko me je izbacio sa spiska, jer me je Udruženje filmskih glumaca Srbije kandidovalo. Ako on nije imao priliku da govori o meni kao moj kolega, ko je to odlučio? Imala sam zasluge po dve linije, muzičkoj i glumačkoj. Ko je mene sklonio sa spiska? To je pitanje komisiji i pitam ministra zašto sam nestala sa spiska?
VIŠE OD 70 KONCERATA U "OLIMPIJI"
Olivera Katarina igrala je u desetak domaćih i isto toliko inostranih filmova. Za film "Goja" nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu "Skupljači perja" (1967) Aleksandra - Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta. Pevala je kompozicije Enia Morikonea, Šarla Demona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa... U čuvenoj francuskoj "Olimpiji" održala je 72 koncerta.
Autor: N. Tusić | 13.01.2008. |
Poslednji izmenio kreja dana Pon 30 Maj - 20:16, izmenjeno ukupno 1 puta
kreja
Master
Poruka : 5893
Lokacija : prva lijevo
Učlanjen : 18.12.2021
Raspoloženje : super
Naslov: Re: Olivera Katarina Pon 30 Maj - 20:14
TUŽNO JE KOLIKO SE STIDIMO SEBE
Još pre trideset godina borila sam se za to da se ne odreknemo onoga lepog što imamo i što treba da pokažemo svetu. To su između ostalog i frula, i truba, i narodna nošnja, i izvorno i grupno pojanje, i "Đelem, đelem"... Sve to se uvek dopadalo silnim strancima kada dođu, samo se ne dopada nekim "srpskim" ideolozima
Čak i da se povremeno na malim ekranima ne pojavi antologijska scena iz filma "Skupljači perja" (1967) Aleksandra-Saše Petrovića, kada Bekim Fehmiju razbija čašu, a ona peva "Đelem, đelem" ime Olivere Katarine ostalo bi krupnim slovima upisao u hronikama koncerata, budući da je u čuvenoj francuskoj "Olimpiji" održala 72 uzastopna koncerta, kojima su prisustvovale sve vodeće francuske filmske i muzičke zvezde toga vremena. Oliveru u "Leksikonu Ju-mitologije" nazivaju najvećom jugoslovenskom glumačkom i muzičkom divom, a mnogi muškarci "od ukusa" govorili su da je, bez premca, bila najlepša žena koju su ikada videli. Igrala je u dvadesetak domaćih i nešto manje stranih filmova. Autor je zbirke pesama "Beli badnjaci", autobiografske proze "Aristokratsko stopalo", ove godine vratila se filmom "Čarlston za Ognjenku" Uroša Stojanovića. Pevala je i izvorne narodne pesme i francuske šansone - a njene pesme "Ljubav", "Ala mi je večeras po volji", "Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi", "Nije to, ljudi, istina" postale su antologijske. U četvrtak, 19. juna, u Centru "Sava" na velikom koncertu ponovo će se oriti njen glas.
Kako ste osmislili koncert?
■ Prvi deo će biti pesme komponovane za mene i francuske šansone, drugi deo će biti tradicionalna srpska muzika koju ću pevati "a kapela", sa jednom grupom pevača iz Požege. Nastupiće i mladi duvači iz tog kraja i profesionalni ansambl "Kolo". Mislim da je sve jako dobro zamišljeno i da se već polako stvara jedna divna atmosfera. Na probama smo svi bili oduševljeni kako to zvuči. Treći deo je ciganski, u kome će me hor pratiti u izvođenju romske muzike. Zadovoljna sam zvukom i očekujem da će me beogradska publika lepo primiti.
Zahvaljujući vama pesma "Đelem, đelem" našla se i na repertoaru grupe "Vaja kon dios". Kako ste došli do nje?
■ Pokojni urednik Radio Beograda Duško Radetić, koji je imao i svoj poznati ansambl, išao je na studijska putovanja po Rusiji, Moldaviji i Rumuniji. Tako je jednom prilikom u Moldaviji među tamošnjim Romima našao pesmu "Đelem, đelem". To kako Romi sa severa Moldavije pevaju pesmu razlikuje se od izvođenja južnih Roma iz Turske ili nekih drugih krajeva. Pesma je ušla u film "Skupljači perja" i obišla svet. Neposredno posle filma postala je svetska himna Roma. Mnogo godina kasnije pojavila su se različita izvođenja te pesme.
Nikada se niste stideli srpskog porekla?
■ Pevala sam u narodnoj nošnji "Zarudela zora na Moravi" i posle toga sam zbrisana sa televizije. Tužno je koliko se stidimo sebe. Stidimo se opanka, šajkače, svoje prelepo izvezene narodne nošnje. Trebalo je da dođe jedan Francuz Žan-Pol Gotje i da pre nekoliko dana u Etnografskom muzeju vidi blago Srbije i kaže da to može da ga inspiriše, te da Srbi treba da budu ponosni na ono što imaju i da treba da im je čast što pokazuju deo svoje kulture i tradicije. Ovde je vladalo sumanuto mišljenje da narodnu nošnju ne treba isticati. Bila sam prisutna kada je političar Marković opomenuo grupu "Đerdan", koja izvodi isključivo narodne pesme, da treba da nose "gradska" odela. Izloženi smo ogromnim pritiscima na identitet, koji jako dugo traju i to je davnašnja tema. Još pre trideset godina borila sam se za to da se ne odreknemo onoga lepog što imamo i što treba da pokažemo svetu. To je između ostalog i frula i truba i narodna nošnja i izvorno i grupno pojanje i "Đelem, đelem"... Sve to se uvek dopadalo silnim strancima kada dođu, samo se ne dopada nekim "srpskim" ideolozima. Tužno je što ovaj mali narod nema pravo na svoju posebnost.
Glumica ste, pevačica, pisali ste i pesme i prozu. Stiče se utisak da vam mnogo toga ide od ruke?
■ Nažalost, ništa mi ne ide s lakoćom, sve ide s mukom samo što ja zaista jesam veliki borac i istrajavam na ovom teškom putu. Zaista ne nailazim na razumevanje ni kod koga osim kod naroda. Čini mi se da me naš narod voli i to mi daje, nekako, snagu. To mi neverovatno daje krila. To pomaže umetniku, kad oseti da prelazi "rampu". Kada oseti da se njegove emocije pretaču u krvotok onih koji imaju priliku da upoznaju to što umetnik ispreda u bilo kojoj formi. Ne mogu da se pohvalim da sam nailazila na podršku zvaničnika. Ni u vreme mog najvećeg uzleta u svetu nisam ovde imala podršku. Nailazila sam na ruganje. Sećam se da su ispredali kako je "Olimpija" jedna kafana i da sam pevala na stolu. Tako se pričalo, verovali ili ne?!
Odakle vam tolika snaga za sve?
■ Verujem da je osnovni izvor moje energije, za koju ljudi govore da je fantastična, u velikoj povređenosti moje duše. U dubokoj povređenosti i želji da iznova priđem ljudima i da pokušam da ih urazumim, da ne budu baš toliko nepravedni prema meni. Sve mi se čini da će me neko ipak razumeti sa više dobrote, sa više pravdoljubivosti i iskrenosti. Čini mi se da sam u pravu kad vidim da uspevam da doprem do mladih. Veoma mladi ljudi od 19-20 godina me sada otkrivaju preko knjige, mojih snimaka, muzike i filmova koje razmenjuju preko Interneta. Ako me nije razumela moja generacija, koja je dozvolila da živim u grobu, u mraku bez mogućnosti da preživim, neka to čini taj klub mojih mladih poštovalaca. Istina ipak dopre, doduše, ovog puta, kasno. Više nisam u stanju da nađem pravu reč za sve ono kroz šta prolazim svih ovih decenija. I dan-danas me isto prati. Očekivala sam da će se u ovim mojim godinama naći bar neko ko će mi pružiti podršku da moj povratak prođe što dostojanstvenije. Osećam se kao nahoče Srbije. Zašto je to tako, analiziraće jednom ovi mladi koji su uz mene, jer za to što se dešava sa mnom ne postoji nijedno realno, nijedno pravo objašnjenje. Tu vam staje pamet. U ime čega se i ko odriče moga dara!
LIČNA KARTA
Ime: Olivera Katarina rođena Petrović Datum rođenja: 5. mart u Beogradu Horoskopski znak: Riba Osobenosti: Opisivali su je kao rasnu, vatrenu crnku, sa očima koje plamte strašću Privatni život: Bila je supruga pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Iz braka sa političarem Miladinom Šakićem ima sina Maneta Šakića.
OD POLITIČARA NI RUŽA
Niste se libili da otvoreno podržite političare?
■ To me je žestoko koštalo. Onog trenutka kada sam podržala Nikolića, a tada sam tako i mislila i osećala i to sam javno i rekla, pre glasanja, svi donatori koji su mi nudili pomoć su nestali. A od ovih koje sam podržala nisam ništa više očekivala — do jedne ruže. Ali nisam ni tu ružu dobila.
Ipak na snimanje filma "Čarlston za Ognjenku" došao je sam predsednik Tadić i želeo da se fotografiše sa vama?
■ Sve to stoji. Vrlo je lepo što je došao da proprati snimanje i da podrži našu ekipu i naš film koji smo tako ambiciozno radili, ali sam očekivala od moćnih ljudi ove zemlje, osim toga što umeju da budu veoma civilizovani i ljubazni, da učine nešto više za umetnika koji čeka svoju šansu 30 godina. Da nađu načina da mi pomognu. Nisam očekivala kule i gradove, već da mi se nekim gestom olakša da taj koncert izgleda onako kako ja mislim da zaslužuje jedan umetnik posle tri decenije nepravednog čekanja.
Pon 30 Maj - 20:03
