Saznajte najneobičnije vrste bračnih zajednica u različitim delovima sveta

Protivnici istopolnih brakova u svoju odbranu tvrde kako je tradicionalan brak između muškarca i žene univerzalni standard i jedina prihvatljiva forma otkad je ljudskog roda. Istina je da je to tek delimično tačno jer neobični brakovi sklapali su se oduvek.
Saznajte najneobičnije vrste bračnih zajednica u različitim delovima sveta:

1. Braća oženjena istom ženom
Poliandrija je forma u kojoj jedna žena ima više muževa i po pravilu je vrlo retka, praktikuje se još samo u "zabitijim" delovima tibetskih visoravni. Takav brak sklapa se radi očuvanja porodične imovine u regionima sa ograničenim količinama obradive zemlje i visokom stopom nataliteta. Najčešće braća ožene istu ženu i svi žive pod istim krovom. Njihova deca najstarijeg supruga zovu ocem, a ostale ujakom.
Kroz istoriju je poliandrija bila češća na područjima Arktika i Amazonije, prvenstveno zbog ekoloških uslova i nedostatka plodnih žena. Prednost ove vrste braka je u osećaju sigurnosti koju daje više muškaraca u kući, a studije pokazuju da deca sa više očeva imaju veće šanse za opstanak u divljini.

2. Brak "na određeno"
"Dok nas smrt ne rastavi" nema istu težinu u svim kulturama. Nikah mut'ah naziv je za brak koji se ograničava na određeni vremenski period i bio je popularan u starom islamskom svetu. Brak se gledao kao ugovor između muškarca i žene, koji se unapred dogovaraju koliko će vremena provesti kao supružnici.Muškarac je smeo privremeno oženiti muslimanku, hrišćanku ili židovku, pod uslovom da je nevina, dok su se muslimanke smele udati samo za muškarca iste vere.
Ako je muškarac već bio oženjen, morao je tražiti dopuštenje za sklapanje novog "ugovora". Neki spisi otkrivaju da je i prorok Muhamed svojevremeno bio u takvoj vrsti braka. Danas se nikah mut'ah praktikuje samo u Iranu kao paravan za prostituciju.

F
oto Profimedia

3. Venčanje nakon smrti
U mnogim delovima sveta dopušteno je venčati se za mrtvog čoveka, pa čak i venčati dvoje umrlih. Iz tog razloga su česte pljačke grobova - neudate žene iskopavaju se iz grobova kako bi ih muškarci naknadno oženili. Razlozi ovakvih brakova su različiti: negde se smatra da se stariji brat mora oženiti pre mlađeg pa ako stariji umre, oženi  se posmrtno kako njegov duh ne bi proganjao mlađeg.U Singapuru se češće venčaju mrtvi supružnici prema zahtevima njihovih porodica, a moguće su i rastave. U nekim slučajevima se unutar iste ceremonije obavljaju i pogreb i venčanje. U južnom Sudanu, ako čovek umre bez naslednika, običaj je njegov duh venčati s bratovom ženom, čije se prvo dete tada smatra naslednikom preminuloga.

4. Dečje venčanje
U srednjovekovnoj Evropi devojčice su se  udavale sa 12 godina, što u to vreme nije bilo čudno s obzirom na to da je životni vek bio kraći. Ipak, postojali su ekstremi gde se starosna granica pomerala na svega sedam godina. Pojam detinjstva nije postojao, već su se ljudi smatrali odraslima čim bi prestajali biti fizički zavisni o majci, najčešće između pete i sedme godine.Iako se ova forma u Evropi više ne praktikuje, u drugim delovima sveta još je aktuelna. Na primer, u južnoj Aziji, zapadnoj i istočnoj Africi i delovima islamskog sveta devojčice se prisiljavaju ili prodaju u brakove sa mnogo starijim muškarcima kako bi se skinuo finansijski teret sa njihovih porodica.

5. Klasičan istopolni brak
Iako je ova tema relativno nova i još uvek kontroverzna, brak između pripadnika istog pola postoji od davnina. Car Neron je, kažu spisi, imao raskošno gej venčanje, pesnik Marcijal davno je u pesmama opisao istopolni brak, koji je u to vreme bio strogo zabranjen.Stare katoličke i pravoslavne crkve praktikovale su tzv. "sklapanje bratstva", u južnoj Kini su se takve ceremonije dopuštale u vreme dinastija Iuan i Ming, dok je u Americi ta forma zaživela tek u 19. veku pod nazivom "Bostonski brak". Istorija istopolnih brakova je zaista duga, a o njima se uvek govorilo "u rukavicama", što je na našim područjima gotovo i danas slučaj.

Žena