Da vam je neko rekao da će naši fudbaleri, već otpisani od svih i za sva vremena, da pobede Albaniju usred Albanije, i to u meču u kome je domaćin priželjkivao trijumf za istorijski plasman na Evropsko prvenstvo, ne biste mu poverovali, zar ne? Iskustvo nas, međutim, uči da bi trebalo.


- Mi se nekako uvek borimo protiv jačih od sebe. Protiv Osmanlija kada su najjači. Protiv Austrugara isto. Ređajte dalje sami. Evo, fudbaleri, takođe. Izgubili sve šanse, još otišli tamo posle “afere dron”, dočekale ih kamenice i napeta atmosfera, a pobede. I to u meču koji im, takmičarski, ne znači. Proradio je taj naš inat, koji nas već vekovima krasi – kaži viši kustos istoričar Darko Žarić, direktor Muzeja Toplice.


Istina, nama ovdašnjima “žreb” nam kroz istoriju ne daje baš lagane rivale, ali, na kakvom prostoru živimo - mi i ne možemo da upadnemo u neku lakšu grupu. Sa druge strane, gde god da živimo, i čime god da se bavimo, epilog nekih važnih životnih borbi uvek zavisi od više faktora. Kada je o fudbalerima reč, njihov uspeh u Elbasanu delovao je kao nemoguća misija. Govorilo se o brojnim faktorima opterećenja (niz loših rezultata, blede partije, “vruće gostovanje”, konstantna tenzija, kamenovan autobus), a zapravo su to bili – faktori rasterećenja. Kako sad to? Prosto, naši su i pre polaska u Albaniju bili – omalovažavani. Tamošnji mediji bili su puni ubeđenja da će gosti doživeti debakl, da stižu otpisani, da oni, zapravo, i ne znaju da igraju fudbal kada su zajedno. Dobro, dešava se to nama često, nije baš da nam je nepoznat taj osećaj omalovažavanja već vekovima. A to ume da podigne čoveka sa kolena. Da pomisli ono čuveno, gramatički ne baš savršeno pravilno, “E, ti će mi kažeš da ne mogu!”. Čovek onda zajedno sa onim do sebe pokaže da ne pristaje na poniženje. U Elbasanu se baš to i desilo.


- Kako će ekipa odigrati zavisi od mnogo faktora. Od igračkih kvaliteta, zatim od timskog duha, ali i od spoljnih, takozvanih “situacionih faktora”. Ovi sadašnji situacioni faktori bili su - kohezivni. Ujedinili su naše jer su dočekani sa visokom dozom potcenjivanja. Govorili su Albanci o njima kako su, eto, dobri igrači, ali nikakav tim. To omalovažavanje kompetentnosti, međutim, ne doživljava se kao da je ono na račun tima, nego na račun cele Srbije. To je probudilo želju kod igrača da pokažu da vrede – ističe sportski psiholog Ljubica Bačanac.

To mu, dakle, dođe taj “čuveni srpski inat”. Pa, dobro. Deluje kao da su želja, ljubav i reakcija na spoljašnji faktor bolji opisi. Samo, kako god to sve zvali, koliko je taj naš inat - stvarno moćno oružje?



- Nedavno sam na međunarodnoj konferenciji imao predavanje o našem čuvenom prelasku preko Albanije 1915. Godine i to iz ugla planinara i istoričara. Sada bi nekom planinaru trebalo 3.600 evra samo za opremu da 11 dana pređe preko albanskih planina, gde su tek troškovi za hranu. A naš narod, go i bos – prešao. Kad proradi ta naša želja, taj naš inat, mnogo nemogućeg postaje moguće. Kad je najteže, mi smo najjači – kaže Žarić.

Veliki korak za budućnost

Samopouzdanje je bilo poljuljano našim igračima posle serije neuspeha. Sada su stvari drugačije.
- Veliki je korak napred što su ovim trijumfom povratili zajedničko samopouzdanje i pojedinačnu kompetentnost. Mnogo toga tek može da se očekuje od njih – kaže Bačanac.

Ovaj naš fudbalski tim je samo potvrdio da su čuda na dohvat kada se držimo zajedno. Čak i kada se obrukamo jer ne pobedimo realno slabašne Jermene, čak i kada nas ne baš neki naročito jaki Danci usred Beograda deklasiraju. Međutim, kada postane baš teško, a pritom počne i omalovažavanje, i to nas kao kolektiva, kao zajednice, onda je priča drugačija.

- Ekipa se ujedinila, niko nije morao ništa da joj priča. Sami su osetili potrebu da pokažu svoje dostojanstvo, zajedničko dostojanstvo, zajednički cilj. Svi remetilački faktori, poput kamenja kojim su gađani u Tirani, još više su ih ujedinili. Doživeli su to kao izazov. Da pokažu onima naspram sebe da mogu da funkcionišu zajedno i da pritom budu uspešni. Pokazali su to, u krajnju ruku, i nama samima – zaključila je Ljubica Bačanac.

Inat proradi „kad treba“

Koliko ume da bude čudesan taj čuveni srpski inat, taj stav „e, sad ću baš da ti pokažem“, poznato je već vekovima.
- Inat je možda stvarno postao deo kolektivne svesti, ali ono što je sigurno, to je da se on probudi u najtežim trenucima. Tada na izazov reagujemo baš onako kako svi vrlo dobro znamo da reagujemo.

Neki srpski sportski inati



Atina 1995. - košarka

Sankcije, pa titula

Finale prvenstva Evrope u košarci. Rival - sjajna Litvanija. Drugi rival - hiljade Grka na tribinama koji su bili protiv naših plavih. A naš odgovor? Devet trojki Aleksandra Đorđevića i sjajna partija cele ekipe za prvu titulu od raspada SFRJ.


Sevilja 1996. - rukomet

Hrvati na kolenima

U prvom posleratnom okršaju naših i hrvatskih sportista, uz suze RTS-ovog komentatora Srđana Kneževića, na prvenstvu Evrope u Španiji pobedili smo izuzetnu selekciju Hrvatske sa 27:24. Ti Hrvati su dva meseca kasnije postali olimpijski šampioni u Atlanti.


Barselona 1997. - košarka

Saletov prkos

Novi veliki trijumf nad večitim rivalom slavio se na Evrobasketu 1997. Trojka Saleta Đorđevića pred sam zvuk sirene presudila je Hrvatskoj za čuvenih 62:60. Plavi su tako obezbedili četvrtfinale, a nedugo zatim ponovo osvojili zlato.


Zagreb 1999. - fudbal

Remi u komšiluku

Odmah posle bombardovanja, naši fudbaleri su gostovali u glavnom gradu Hrvatske. Komšije su se nadale da će pobedom proći na šampionat kontinenta, a umesto njih usred Zagreba su slavili naši, odigravši 2:2.


Sidnej 2000. - odbojka

Olimpijsko zlato

Finale olimpijskog odbojkaškog nadmetanja u Sidneju donelo nam je okršaj sa gorostasnim Rusima. Uz čuveno iskakanje Vanje Grbića sa terena, pa poentiranje, stiglo se do podviga, zlata.


Indijanapolis 2002. - košarka

Pali i Amerikanci

Usred SAD pobedili smo Amerikance u košarci, i to u četvrtfinalu Svetskog prvenstva. Kad smo već to pregurali, onda smo osvojili i zlato. Uz dramu, doduše, jer je Argentina savladana u produžetku.


Elbasan 2015. - fudbal

Slavlje u Albaniji

Otpisani od svih, u rezultatski nama nebitnom meču, a Albancima "utakmici života" u kojoj su hteli da pobedom ostvare istorijski, prvi plasman na prvenstvo Evrope, fudbalska reprezentacija Srbije pobedila je u Elbasanu sa 0:2.


Blic.