Vrhunska snaga, a i nevolja, leži u nepristupačnosti ljubavi. Ona caruje u najvišim sobama uma, zaključana iza takvih brava da prva otvara drugu, a osma devetu ali suprotni postupak, da peta otvara četvrtu ili treća drugu vrlo teško ide.

Drugim rečima, ljubav je zaključana tako da se u njene odaje lako ulazi, a teško iziazi. Ključari svih brava su emocije. Dok dolaze isti tamničari, koji uvek zaključavaju sledeće ljubavne zanose, ljubav će se uvećavati u svojoj prijatnoj izolovanoj sobi, gramzivo spremna da poveća svoju energiju kroz vaše čulne zanose, ali nikad voljna da svoju veliku snagu uloži u trajno zadovoljstvo svoga nosioca, vas, koji je tako usrdno i uredno hrani.

Ljubavni oltar

Vrata ljubavnog oltara će se spontano otvoriti tek kada istovetne emocije — koje su redom zaključavale vrata, obilaze i da provere da Ii katanci još stoje — prestanu da dolaze. Ali, to je spor način koji dugo traje, i sloboda Ijubavi, kao i sloboda od Ijubavi, dolaze polako, često nikada, jer se brave u takvom slučaju dugo i postepeno otključavaju.

Kada bi ljubav bila nežna biljka kako se često opisuje, volela bi svetlost i sunce. Svaki cvet, ma koliko bio lep, vredi samo ako se pretvori u plod. Plod je materijal koji priroda zahteva, jer je on jedina svrha i stvarnost,
dok cvet nije ništa drugo do varka, to i jeste glavna uloga svakog cveta pod kapom nebeskom.

Samo oslobođena ljubav može dati svoje plodove, a to se događa kada napusti svoje mračne visoke odaje. Postoji samo jedan brz način za oslobađanje ljubavi iz stega sopstvenog uma: ljubav se može otključati samo ako je neki tajni neznani emocionalni ključ zaključan zajedno s njom. On može da otvori vrata obrnutim redom. Taj ključ je, takođe, emocija, često jednostavna, staronagonska i više animalna nego ljudska. Ona je sposobna da otvori vrata kada se ubaci namerno i nezavisno od bilo koga, osim vas. Svaki čovek ima tu tajnu emociju, ali je često ne poznaje i ne zna da je upotrebi. Neznana tajna emocija može brzo da otključa vrata obrnutim redom i da oslobodi i ljubav i ljudsku jedinku.

Tajna emocija je naječešće mirisna, ali može biti izazvana vidom, sluhom iii dodirom. Ona mora biti jednostavna, to znati da zub vremena treba da se slomi na njoj, a ne da je ošteti.

Da bi tajna emocija ostala čila i čitava, morate da je upotrebite uvek kada je ljubavna veza na pomolu, drugim rečima — uvek morate da je imate uz sebe, jer nikad se ne zna kada će zatrebati. Vi je sami odaberite već danas i najbolje je da to bude mirisna emocija vezana za neko vaše lično, prijatno iskustvo, najbolje iz rane mladosti, a koje nije nastalo uticajem bilo kog čoveka. Najbolje je da tajna emocija ima poreklo iz neorganske prirode: kiša, grom, vetar, more, reka, a može da potiče i od biljaka ili životinja.

Dva uslova

Dva su uslova delotvornosti vaše tajne emocije — da je nastala pre vremena zaljubljivanja i da je nezavisna od uticaja voljenog objekta, to znači — memorijski sterilna u odnosu na njega.Postoje razlike izmedu žene i muškarca u vrsti i količini emocija na putu prema hermetičkim odajama uma, a one, izgleda, nestaju kada se u te odaje stupi.

Za ljubav,bez obzira da li je trajno ii privremeno stanje, najvažnije je da je slobodna. Kada nije slobodna, ljubav je, neurogeno gledano otpevana pesma, bez obzira da Ii je reč o rajskoj melodiji ili gomili neprijatnih zvukova.

Zato je zdrava samo ona ljubav koju stalno hrane nove zdrave emocije i u stanju je da se lako oslobađa stega uma. Kod ljubavi nije štetna dugotrajnost, kako bi se moglo učiniti, već je i kod kratke i kod duge Ijubavi najvažnija dinamičnost, pri čemu se emocije stalno uvećavaju, a ona se stalno oslobađa.

Ljubavna patnja ne nastaje zbog toga što emocije stalno ulaze u tajne ljubavne odaje, već što se očekivani odgovor ne vraća. Jasno je da za to nisu krivi ni muškarac, ni žena kao inspiratori ljubavi, već sam zaljubljeni, jer on (ona) nema načina da bude zadovoljan(na) svojim ljubavnim statusom, a skloni su da nezahvalno krive, ni manje ni više nego baš onoga koji ih je doveo u stanje zaljubljenosti.

Često se kaže ,,kamo sreće da je nikada nisam sreo (srela), sve bi bilo drukčije”. Nije tačno: sve bi bilo isto, možda i gore. Bolje bi bilo da pomognu sami sebi, umesto što štetnim odsustvom skromnosti misle da imaju pravo da im zadovoljstvo padne sa neba.

Za svaku ljubavnu nepriliku ili patnju postoji emocionalni ključ. Kako neko može da pomisli da će mu od koristi biti tuđ ključ? To nikako ne može, ma kako se upinjali i zavaravali. Taj ključ zaista, morate vi sami da napravite, jer on nije ni od gvožđa, ni od zlata — već od istog materijala od kog ste i vi sazdani.




Izvor:Tekst napisao Prof.Dr.Jovo Toševski

Ljubav je sredstvo, a ne cilj


Za­hva­lju­ju­ći ose­ća­nju lju­ba­vi i od­no­su lju­ba­vi, mno­gi na­ši po­stup­ci do­bi­ja­ju du­blji smi­sao. Ali,da li je i sa­ma lju­bav pre­ma part­ne­ru isto što i smi­sao ži­vo­ta? Mno­gi ve­ru­ju da je­ste. Ve­ru­ju da je upra­vo ta­kva lju­bav naj­vi­ši ili naj­sna­žni­ji ste­pen lju­ba­vi.

Iz­ja­va: "Ti si smi­sao mo­ga ži­vo­ta", od­no­sno: "Ne mo­gu da za­mi­slim ži­vot bez te­be", sva­ka­ko da mo­že da pri­ja kao znak ve­li­ke i sna­žne lju­ba­vi, ali mo­že i da pla­ši. S ta­kvim iz­ja­va­ma oso­ba u stva­ri po­ru­ču­je: "Ja sam za­vi­sna od te­be ta­ko da je moj ži­vot bez te­be ne­mo­guć". Ta­ko na­sta­je za­vi­snost od dru­ge oso­be, za­vi­snič­ka lju­bav.

Ka­da je oso­ba uve­re­na da je smi­sao nje­nog ži­vo­ta da je vo­li ne­ko od­re­đen, ona je sprem­na da pre­đe pre­ko bi­lo ko­je gra­ni­ce ka­ko bi tu lju­bav ostva­ri­la ili sa­ču­va­la. Bi­ti bez lju­ba­vi ta­kve oso­be je za nju ka­ta­stro­fa - besmi­sle­no bi­ti­sa­nje. Uko­li­ko je part­ner na­pu­sti ili umre, ta­kva oso­ba ne­će bi­ti sa­mo tu­žna zbog gu­bit­ka oso­be ko­ju još uvek vo­li, već će ose­ća­ti de­pre­si­ju zbog be­smi­sla da­ljeg ži­vlje­nja. A ta­da sa­mo­u­bi­stvo mo­že po­sta­ti pri­vlač­na ide­ja.

Ako oso­ba iz­ja­vi: "Moj ži­vot ima smi­sla sa­mo dok me Onili Ona vo­li, a ako pre­sta­ne da me vo­li,on­da ću se ubi­ti", ona tvr­di da je Nje­go­va lju­bav uslov nje­nog po­sto­ja­nja. Re­ći da će ne­ko ži­ve­ti sa­mo ako i sve dok je da­ti uslov is­pu­njen je­ste isto što i re­ći da ne­ko ne že­li da ži­vi uko­li­ko da­ti uslov ni­je is­pu­njen. Iz tog raz­lo­ga psi­ho­te­ra­pe­u­ti u ra­du sa lju­di­ma če­sto za­u­zi­ma­ju čvrst stav da je ve­o­ma po­gre­šno da ne­ko sam se­bi uslo­vlja­va pra­vo na sop­stve­ni ži­vot is­pu­nje­njem ne­ka­kvog uslo­va. Pra­vo na ži­vot mo­ra bi­ti bez­u­slov­na ka­te­go­ri­ja. Smi­sao ži­vo­ta je sam ži­vot.

I ro­di­te­lji če­sto svo­joj de­ci po­ru­ču­ju da su im ona smi­sao ži­vo­ta. Sve to u že­lji da im po­ka­žu i do­ka­žu ko­li­ko ih vo­le. A on­da ka­da ta de­ca od­ra­stu i ka­da se po­la­ko pri­pre­ma­ju da se odvo­je od svo­jih ro­di­te­lja i za­poč­nu sa­mo­stal­ni ži­vot, mo­gu ose­ća­ti kri­vi­cu što svo­jim ro­di­te­lji­ma od­u­zi­ma­ju 'smi­sao' nji­ho­vog ži­vo­ta. Ne­ki ro­di­te­lji, u že­lji da spre­če gu­bi­tak 'smi­sla' vla­sti­tog ži­vo­ta, na raz­li­či­te na­či­ne ne­sve­sno za­bra­nju­ju de­ci da ko­nač­no od­ra­stu i da se odvo­je.

Uosta­lom, mit o lju­ba­vi ko­ja do­no­si sre­ću je to­li­ko pro­žeo za­pad­nu ci­vi­li­za­ci­ju da smo ko­lek­tiv­no po­br­ka­li sred­stvo i cilj. Ume­sto da lju­bav bu­de jed­no sred­stvo, emo­ci­ja ko­ja nas po­ve­zu­je dok za­jed­nič­ki pu­tu­je­mo kroz ži­vot, ona je po­sta­la cilj ko­jem se te­ži. Naš ko­lek­tiv­ni fan­ta­zam ostva­re­nja ve­li­ke i traj­ne lju­ba­vi za nas je isto što i sre­ća ko­joj ne­ma kra­ja, ko­nač­no is­pu­nje­nje ži­vot­nog smi­sla.

(MONDO)

Više nema "zaključavanja ljubavi" na pariskom mostu

Romantične duše će morati da pronađu neki novi način da bi dokazale svoju ljubav: od 1. juna na čuvenom pešačkom mostu u Parizu "Pont des Arts" biće zabranjeno postavljati katance kao zalog ljubavi


PARIZ - Romantične duše će morati da pronađu neki novi način da bi dokazale svoju ljubav: od 1. juna na čuvenom pešačkom mostu u Parizu "Pont des Arts" biće zabranjeno postavljati katance kao zalog ljubavi.

Naime, ljubavni parovi su godinama na ogradi mosta postavljali bravice ispisane svojim imenima, a ključeve bacali u Senu, kako bi njihova ljubav trajala večno.

Prema pisanju lista Figaro, od ponedljka, tokom nedelju dana, biće sprovedena akcija "otključavanja" mosta Umetnosti, tokom koje će biti skinuti svi katanci, a koja će biti propraćena umetničkim performansom koji će trajati do kraja leta.

Rutual kačenja katanaca davao je izvesni šarm mostu, koji je izgrađen 1804. za vreme vladavine Napoleona kako bi povezivao Luvr sa ostalim delovima Pariza.

Prisustvo na hiljade metalnih bravica, međutim, počelo je da predstavlja ozbiljnu pretnju za strukturu mosta i po mnogima da narušava izgled građevine koja je pod zaštitom države.

Deo ograde se 2014. srušio pod težinom katanaca, zbog čega je most morao da bude zatvoren na nekoliko sati.

Gradonačelnica Pariza An Idalgo pozvala je zaljubljene parove da katance zamene selfijem. Ostaje da se vidi da li će taj njen predlog naići na pozitivan odziv.


novosti.rs

Zaključana ljubav


Kroz povijest su ljubavnici tražili načine kako da izraze svoju vječnu i neraskidivu ljubav. Neki su to napravili kroz luda djela, a drugi kroz rimastične stihove poput: "U SRCE SAM TE ZAKLJUČALA, NE MOŽEŠ IZAĆI, KLJUČIĆ SAM IZGUBILA, NE MOGU GA NAĆI!" - uglavnom "zbljuv" za sve, osim za zaljubljene!

Na tisuće zaključanih lokota može se vidjeti na ogradi uz neizgovorivi Hohenzollernbruecke most u Njemačkom Koelnu. Ovaj fenomen zove se Lokoti ljubavi, a vjeruje se da potječe iz Italije. To je nova vrsta "vandalizma" u kojem zaljubljeni zaključavaju lokote s urezbarenim imenima na vrata, ograde, mostove i slične javne lokacije kako bi iskazali svoju nenadmašnu ljubav. Lokoti ljubavi u Europi su se pojavili ranih 2000-tih godina, a ovaj ritual u Rimu poslužio je i kao ideja za knjigu Federica Moccie pod naslovom Ho Voglia di te koja je kasnije adaptirana u istoimeni film .