Prinuđeni ste da sedite za kompom po ceo dan? Ipak možete da zaštitite oči.

[You must be registered and logged in to see this image.]

 Rad za računarom se ne svrstava u teške fizičke poslove, ali i on ima svoje negativne uticaje na naše telo. Između ostalog, svakodnevno i dugo sedenje pred monitorom može oštetiti vaš vid.
 Ovo su saveti koji vam mogu pomoći da sprečite ovakav ishod.
 1. Pravilno postavite radni sto. Postavite ga na mesto na sa kojeg možete videti najudaljeniju tačku prostorije. Takođe je preporučljivo da račuran ne postavite pored prozora jer prejako dnevno svetlo može da uzrokuje stres za oči.
 2. Menjajte fokus. Posle svakih 10 minuta pogledajte udaljeni predmet koji se nalazi na najmanje 3 metra od vas. Držite pogled na tom predmetu najmanje 10 sekundi, pravilno dišući i trepćući.
3. Nemojte raditi za računarom u mraku. Prostorija uvek mora biti dobro osvetljena. Ako radite za računarom u mraku, to oštećuje vaš periferni vid.
 4. Ne sme biti odsjaja na monitoru. Potrudite se da eliminišete reflektiranu svetlost. U suprotnom, vaše telo će se nesvesno pomicati da izbegne ovaj jak izvor svetlosti, što će dovesti do štetnog nepravilnog držanja.
 5. Pravilno trepćite. Zdravo oko, sa normalnim očnim pritiskom, trepće 10-12 puta u minutu, otprilike svakih 5 sekundi. Kada ne trepće dovoljno, oko se napreže, suši se i brzo zamara. Pokušajte to da izbegavate.
 6. Lagana vežba treptanja. Lagano i brzo trećite 20 puta, bez stiskanja očnih kapaka. Lice treba da vam bude opušteno. Pošto trepnete 20 puta, zatvorite oči i odmorite se nekoliko trenutaka.
SD

Dugotrajno sedenje ispred monitora može da dovede do gubljenja pamćenja


Pripadate grupi onih koji za život zarađuju sedeći u kancelariji ispred monitora, najnovija studija Kalifornijskog univerziteta iz Los Anđelesa mogla bi neprijatno da vas iznenadi.
Novo istraživanje pokazalo je da ova navika utiče na debljinu slepoočnog moždanog režnja koji je odgovoran za memoriju.

U istraživanju sprovedenom na 35 osoba starosti od 45 do 65 godina, kod onih koji su proveli više sati pred ekranom nedelju dana pre istraživanja primećena je tanja struktura moždanog režnja, što bi moglo da dovede do demencije.


SD

Bolovi u leđima "ruku pod ruku" sa umornim očima

Dugo sedenje za računarom povezano je sa većim rizikom od srčanog udara, moždanog udara, metaboličkog sindroma i ranije smrti, a kažu da čak i redovno vežbanje neće poništiti štetu.  
Čovek je, smatraju stručnjaci, “napravljen” da bi se kretao, i nepomeranje je najteže za svako ljudsko biće.  
Bolovi u leđima znak su da morate napraviti pauzu. Ako nakon dugog sedenja osećate bol u donjem delu leđa, najverovatnije je da vaša stolica nije na određenoj visini. Trebalo bi da podesite visinu stolice kako biste održali pravu kičmu u donjem delu. Bol u srednjem delu kičme je posledica pogrbljenog sedenja. Napravite pauzu i istegnite glavu, vrat i kičmu u suprotnom položaju od onog u kome sedite dok radite na računaru.  
Bolovi u prstima i zglobovima ruke su posledica brzog i snažnog kuckanja po tastaturi i izvijanja zgloba. Ako vam je tastatura podignuta sa gornje strane, spustite “nožice” i namestite je da bude u ravnom položaju. Takođe, prilagodite stolicu na visinu na kojoj će laktovi biti pod uglom od 90 stepeni i što bliže kukovima.  
Dugo sedenje može izazvati i bolove u nogama. Nemojte ukrštati noge dok sedite, a visinu stolice podesite tako da vaša stopala dodiruju pod a noge prave ugao od 90 stepeni.  
I naravno, krećite se što više možete. Češće pauze sačuvaće vam zdravlje. Jer niko neće brinuti o vašem zdravlju bolje od vas samih.