Kako su gradjene Egipatske piramide ?

I japanci konja za trku imadu

Prikaz robova koji, za trista grama sira, pola kilograma zita i litar i po piva dnevno, uz smestaj tek takav da se smestajem nazvati moze, nose ogromne kamene blokove ispunjavajuci obavezu prema mocnom faraonu, mozda, u stvari, samo muti nasa znanja o piramidama, tim vanvremenim "transformatorima" duhovne energije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Imamo li danas odgovore na pitanja koja pre cetiri-pet hiljada godina ljudi nisu smeli da postave? Nemamo, i to iz istih razloga, s tim sto nam je garantovana privilegija odlozenog, "civilizovanog" straha od odmazde onih koji odgovor znaju. Sta su piramide? Grobnice, svetilista, plod obesti vladara koji ne slute medje svojih moci?
Covecanstvo danasnjice suocava se sa fenomenom koji se predstavlja pod maskom egzoticnog, cak zabavnog. Nisu piramide tek simbol drevnog Egipta - ima ih i u Meksiku i u drugim latinoamerickim zemljama, a nedavno su slicne gradevine otkrivene i u Kini, pa i na manjim japanskim ostrvima. Legenda o slicnim graditeljskim poduhvatima na Aljasci i Islandu do daljeg ce, sudeci po trendovima, ostati pod velom tajne.


Agent Molder u Keopsovoj sluzbi

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ko ne voli da razgleda ilustrovane atlase i zivopisne slikovnice, neka potrazi novcanicu od jednog dolara - i tamo je piramida, sa okom ispod spica koji dodiruje neizvesnu tminu nebesa, uz poruku da piramidalna forma u arhitekturi ne mari za granice; ni drzavne, ni kontinentalne, ali ni one vremenske, koje ljudska bica sputavaju famom o prolaznosti, namecuci nesvest o hijerarhijskom ucenju sto sugerise da je "iz Mnozine izaslo Jedno".

Japanski primer dramaticniji je, i inspirativniji, kako od dolarskog, tako i od egipatsko-meksickog, u svetlu prozapadnjacene sadasnjice. Na ostrvu Jonaguni-Jima, smestenom u plavetnom pacifickom nevidisu izmedu japanske Okinave i kineskog Tajvana, dize se cudesna arhitektonska dragocenost visoka tridesetak i osnove siroke oko dve stotine metara, ciju starost naucnici procenjuju na nepreciznih "deset do dvanaest hiljada godina". U pitanju je - i laicko golo oko vidi - prava pravcata piramida. A profesor Masaki Kimura sa Univerziteta "Rjukju" na Okinavi odusevljeno govori o nedavnom otkricu na zapustenom ostrvcetu: "Ovo bi mogao da bude dokaz o postojanju dosad nepoznate kulture. Na svetu nema zapisa o ljudskim bicima koja su, pre punih 10.000 godina, zadovoljavala intelektualne i opste civilizacijske standarde za izgradnju ovakvog hrama."

Nije neverovatna hipoteza savremenih analiticara koji nagovestavaju da su robovi-graditelji egipatskih piramida, svakoga dana u suton, pijuckajuci sledujuce pivo uz "subvencionisani" 'lebac i sira, posmatrali redovne epizode nekog tadasnjeg "Dosijea iks", pri cemu je glavni akter, izvesno, bio daleko ozbiljniji od agenta Moldera, a tumacica centralne role osetno kontemplativnija od agentkinje Skali. "Neko to od gore vidi sve", bio je uzus prihvatljiv i tadasnjem "obicnom robu", za razliku od danasnjeg, koji je pojam slobode izjednacio sa idejom gluposti.


Arhitekte iz svemira

Erih fon Deniken i pokret astroarheologa zapamceni su kao eksperti koji insistiraju na teoriji vasionskog porekla drevne ljudske kulture. Svemirske arhitekte su, smatrao je Deniken, ucestvovale u izgradnji piramida, kako onih egipatskih, tako i onih na drugim meridijanima.

S druge strane, Karel Drbal medju "trezvenim" tumacima ovog fenomena ima status ozbiljnog teoreticara. Njemu se pripisuju "velike zasluge za prihvatanje ideja o energetskim svojstvima piramida". Vrli Ceh je tvrdio da se jedna od tajni piramida krije u "dimenzijama njenih stranica koje generisu energiju, sto se dogada iako nije jasno kako to cine".
"Samo oni koji vise vole da veruju da je to glupost, oni koji NECE da znaju, mogu tvrditi da efekta nema", kategorican je bio Karel Drbal, cije reci do nas stizu posredstvom autorskog izdanja "Moc piramida", koje je u Beogradu 1989. godine publikovao tim u sastavu: Dejan Gorski, Vesna Vicanovic, Pavle Matic i Mihailo Mijalkovic.

Autorski kvartet, koncentrisan na cudo egipatskih piramida, belezi da se za ove monumentalne gradevine "pretpostavljalo da su, pored nekih drugih funkcija, mogle sluziti i kao opservatorije". Sledi napomena da "za takva razmisljanja nesumnjivo ima osnove, buduci da su drevni Egipcani bili pazljivi posmatraci neba i astronomskih pojava", s tim sto je "neverovatno da bi tako glomazna i skupa gradjevina bila predvidena samo u ovu svrhu".
Imajuci u vidu realni upliv magije na svakodnevni zivot ljudi koji su u cetvrtom, trecem i drugom milenijumu pre Isusa Nazarecanina naseljavali dolinu Nila i okolno prostranstvo na plodnom parcetu africkog severa, piramide su "koriscene i u ritualne svrhe", pri cemu knjiga "Moc piramida" nedvosmisleno sugerise da stari Egipcani "nisu bili ni neracionalni ni rasipnici, a zavidan stepen njihovog razvitka ukazuje na njihove velike sposobnosti i umeca".


Put kojim cemo ici

Sta je nama danas ostalo od maglovitog nilskog nasleda? Sem jedne od klasicnih atrakcija zooloskih vrtova, nilskog konja (da umirimo, eto, cinike), tu su i cinjenice koje svako moze da proveri, samo ako ima strpljenja da u svom domu, o sto manjem trosku, sagradi piramidicu od providnog materijala:
Voda koja se nekoliko dana drzi pod svodom piramide potpomaze rast biljaka i deluje antisepticno;
Biljke pod piramidom brze rastu;
Mleko u piramidi se ne kvari, vec se pretvara u jogurt, koji se moze konzumirati;
Vino drzano u piramidama ima bolji ukus...

Sve je to, kao sto vidite, na minijaturnom planu. Sta je sve duze opstajalo, lepse mirisalo i bolje prianjalo uz telesno i duhovno nepce u masivnim piramidalnim zdanjima poput Keopsovog, Kefrenovog ili Mikerinovog - mozemo naslutiti ako masti pustimo na volju i prizovemo tamnu caroliju mumija.

Sta se desavalo pred docek 2000. godine na platou u Gizi? Mnoge su price obisle svetski medijski prostor, lansirane cak i iz sredista uglednih engleskih i americkih novinskih agencija. Sem koncerta francuskog maga tzv. elektronske muzike, Zan-Misela Zara, procurele su glasine o nekoliko hiljada vrhunski obucenih specijalaca koji obezbeduju prostor oko samih piramida. U kojima su, navodno, aktuelni mocnici - delom poznati, a delom nepoznati siroj javnosti - obavljali tajnovite rabote. Zasto bas tada, zasto bas u piramidi, zasto bas ti i ti (koje ovom prilikom necemo da imenujemo)?

Kao sto i umetnost mora da opstane, da izdrzi da bi kao umetnost bila vidjena, ni tajna nije tajna ako ne traje. A ako zelite u neku tajnu da proniknete, pazite kojim cete putem ici...


astrokrug.com

[You must be registered and logged in to see this image.]

Niko tacno ne zna koliko su stare piramide.Bile su prastare i zagonetne jos hiljadu godina pre nove ere.Keopskovu piramidu u Gizi sagradio je faraon Keops iz cetvrte dinastije (oko 2900 god pre nove ere)

Piramide su grobnice. Drevni egipastski kraljevi su verovali da njihov zagrobni zivot zavisi od toga koliko ce se ocuvati njihovo telo. Zato su mrtvi balsamovani a mumije sakrivene duboko ispod zemljine povrsine.


Izgradnja je predstavljala neimarski podvig. Smatra se da je oko 100 000 ljudi gradilo Keopsovu piramidu punih 20 god. Blokovi od kojih je sagradjena piramida vadjeni su u kamenolomima na jugu na drugoj obali Nila a dopremani su camcima niz reku. To se moglo raditi jedino u prolece kada se Nil izlivao pa je zato trebalo 20 god i 500 000 ovakvih plovidbi. Potom je grupa ljudi vukla blokove teske oko 2 tone na saonicama uz put. Procenjeno je se Keopsova piramida sastoji od 2 300 000 kamenih blokova.

U vreme egipatske istorije ranih dinastija, imućni ljudi su sahranjivani u vizuelno upečatljivim stepenastim građevinama poznatih kao mastabe.

Prva istorijski dokumentoana piramida priopisuje se arhitekti Imhotepu, koji je projektovao grobnicu za koju arheolozi veruju da je izgrađena za faraona Džozera, a zamišljena je kao niz mastaba, jedne na drugoj, tako da su stvarale građevinu koju je činio jedan broj stepenica koje su se sužavale prema vrhu. Rezultat je bila Džozerova piramida – koja je projektovana da služi kao džinovsko stepenište kojim će se duša pokojnog faraona uzneti na nebo. Značaj Imhotepovog dostignuća je bio toliko veliki da su ga kasniji Egipćani proglasili za boga.

Sva piramida imala je svoje ime, pa je tako piramida faraona Tetija bila poznata kao „Tetijeva kultna središta traju“, kasnije su kompleksi koji okružuju glavnu piramidu dobijali posebna imena. Većini piramida je kasnije lokalno stanovništvo davalo arapska imena.

Najplodniji period izgradnje piramida podudara se sa najvećim apsolutizmom vladavine faraona, za vreme ranog dela Starog cartsva. Vremenom, kako je autoritet faraona bio manje centralizovan a više birokratizovan, sposobnost i volja da se pokrenu ogromne mase ljudi i velika materijalna sredstva je opadala, pa su kasnije piramide bile manje, lošije i brže građene.

Mnogo godina nakon okončanja perioda građenja piramida u Egiptu, planulo je građenje piramida na području današnjeg Sudan, kada su velikim delovima Egipta zavladali kraljevi Napate. Iako je napatanska vladavina bila kratka i okončala se 661. pne, egipatski uticaj se ostavio neizbrisiv trag, pa je za vreme poslednjeg sudanskog kraljevstva Meroita (otprilike između 300. pne – 300. ne.) procvetala izgradnja Nubijskih piramida, više od dve stotine kraljevskih piramidalnih grobnica, iako jedinstvenih, ipak pod velikim uticajem egipatskih kraljevskih piramida, izgrađenih u blizini meroitskog glavnog grada.


Izvor:Wikipedia

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zatvorena prostorija pronađena u jednoj od piramida mogla bi objasniti kako su drevni Egipćani pomicali velike kamene blokove da bi izgradili te drevne spomenike. Unutrašnja rupa mogla bi potvrditi teoriju prema kojoj su piramide građene iznutra prema van kroz spiralni, nagnuti unutrašnji tunel, prenosi National Geographic.

Uvriježeno mišljenje je da su 4.500 godina stari spomenici faraona Kefrena sazidani dovoženjem dva milijuna 2.5 tonskih kamenih blokova izvana.

Mnogi stručnjaci, uključujući i francuskog arhitekta Jean-Pierrea Houdina, vjeruju da je ova rasprostranjena ideja netočna te da 'egiptolozi ignoriraju dokaze koji im govore u lice'. Hudini naglašava kako je ta ideja netočna, a egiptolog Bob Brier vjeruje da bi upotreba pojedinačne, ravne i vanjske rampe bila nepraktična u izgradnji piramide.

Za dovoženje blokova na 147 metara visok vrh bila bi potrebna 1.6 kilometara dugačka rampa, napravljena od kamenja te bi se morala povećavati visina i dužina rampi jer su kroz stoljeća rasle i piramide. Egipatska Kefrenova piramida najstarija je i najveća od tri piramide u Gizi, nedaleko od Kaira i jedini je ostatak Sedam čuda iz drevnog svijeta.




Izvor Dnevnik

Još po nešto o piramidama

[You must be registered and logged in to see this image.]

U vreme egipatske istorije ranih dinastija, imućni ljudi su sahranjivani u vizuelno upečatljivim stepenastim građevinama poznatih kao mastabe.

Prva istorijski dokumentovana piramida pripisuje se arhitekti Imhotepu, koji je projektovao grobnicu za koju arheolozi veruju da je izgrađena za faraona Dzozera a zamišljena je kao niz mastaba, jedne na drugoj, tako da su stvarale građevinu koju je činio jedan broj stepenica koje su se sužavale prema vrhu. Rezultat je bila Dzozerova piramida– koja je projektovana da služi kao džinovsko stepenište kojim će se duša pokojnog faraona uzneti na nebo. Značaj Imhotepovog dostignuća je bio toliko veliki da su ga kasniji Egipćani proglasili za boga.

Svaka piramida imala je svoje ime, pa je tako piramida faraona Tetija bila poznata kao „Tetijeva kultna središta koja traju“, kasnije su kompleksi koji okružuju glavnu piramidu dobijali posebna imena. Većini piramida je kasnije lokalno stanovništvo davalo arapska imena. Najveca volja da se pokrenu ogromne mase ljudi i velika materijalna sredstva je opadala, pa su kasnije piramide bile manje, lošije i brže građene.

Mnogo godina nakon okončanja perioda građenja piramida u Egiptu, planulo je građenje piramida na području današnjeg Sudana,kada su velikim delovima Egipta zavladali kraljevi Napate. Iako je napatanska vladavina bila kratka i okončala se 661. pne, egipatski uticaj je ostavio neizbrisiv trag, pa je za vreme poslednjeg sudanskog kraljevstva Meroita (otprilike između 300. pne – 300. ne.) procvetala izgradnja Nubijskih piramida, više od dve stotine kraljevskih piramidalnih grobnica, iako jedinstvenih, ipak pod velikim uticajem egipatskih kraljevskih piramida, izgrađenih u blizini meroitskog glavnog grada.

Veruje se da su se tehnike koje su korišćene za izgradnju egipatskih piramida prvobitno razvijale kroz veliki broj pokušaja i učenja na greškama i kasnije prilagođavane ekonomskim iskustvima i ljudskim resursima u preko hiljadu godina dugom periodu izgradnje piramide. Nedavno otkriveni grobovi radnika pokazali su kako su piramide građene i koliko su radnici bili važni: radnici na piramidama su bili plaćene zanatlije, a ne robovi, i imali su svoj grad u Gizi.

U najranijem periodu, za vreme Treće i Četvrte dinastije, piramide su građene samo od kamena. Za vreme Pete dinastije veličina piramida je prilično smanjena, a krečnjak lošeg kvaliteta zamenjen je granitom kao osnovnim građevinskim materijalom. Po prvi put za popunjavanje unutrašnjosti korišćen je šljunak, što je omogućilo da se piramide grade s manje sredstava i za kraće vreme. ' Za vreme Srednjeg carstva građevinske tehnike izgradnje piramida ponovo su se promenile. Većina piramida iz tog vremena bile su tek planine od zemljanih opeka obložene slojem ispoliranog krečnjaka. U nekim slučajevima, kasnije piramide građene su na vrhu prirodnih brda da bi se dodatno smanjila količina materijala potrebnog za izgradnju.

Paradoksalno, materijali i metodi izgradnje korišćeni u najranijim piramidama omogućili su njihov opstanak u mnogo boljem stanju očuvanosti nego što je to slučaj s piramidama kasnijih faraona. Veruje se da oblik egipatskih piramida predstavlja praiskonsku humku od koje je, po verovanju Egipćana, nastala zemlja. Takođe se misli da oblik predstavlja sunčeve zrake, a većina piramida bila je obložena uglačanim, blještećim belim krečnjakom, da bi im dala sjajan izgled kad se posmatraju iz daljine. Piramidama su često davana imena koja su bila u vezi sa sjajem sunca. Na primer, zvanično ime „Zakrivnjene“ piramide u Dasuru bilo je Južna blistava piramida, a Senvosretova piramida u el-Lahunu zvala Senvosret blista.

Iako je opšte prihvaćeno da su piramide bili nadgrobni spomenici, postoji trajno neslaganje o pojedinim teološkim načelima koja su podstakla njihovu izgradnju. Jedna teorija koja se sve više prihvata je da su piramide projektovane kao neka vrsta „sredstva za vaskrsnuće“; Egipćani su verovali da je mračni deo noćnog neba oko koga zvezde kruže fizički ulaz u nebesa, i da je jedna od osa koja prolazi od glavne grobne odaje kroz vrh Velike piramide direktno usmerena u centar ovog dela neba. Ovo sugeriše da bi piramida mogla biti projektovana kao sredstvo za magično lansiranje duše umrlog faraona pravo u prebivalište bogova.

Sve egipatske piramide izgrađene su, bez izuzetka, na zapadnoj obali Nila, koja je kao mesto zalaska sunca povezana s carstvom mrtvih u egipatskoj mitologiji.

Većina izvora navodi da je danas broj piramidalnih građevina u Egiptu između 80 i 110. Razlog za ovako neprecizno brojanje leži u činjenici da se mnogo manjih piramida nalazi u lošem stanju i da su samo brežuljci od šljunka, pa ih arheolozi polako identifikuju i proučavaju. Većina piramida je grupisana na pojedinim mestima, a najvažnije se nalaze na sledećoj geografskoj listi, od severa ka jugu.

Abu Ravaš


Abu Ravaš je nalazište najsevernije egipatska piramide, izuzev ruševina Lepsius piramide broj jedan – uglavnom uništene Džedefrijeve piramide, sina i naslednika faraona Kufua. Prvobitno se smatralo da ova piramida nikad nije ni bila završena, ali su sada arheolozi saglasni da je ne samo bila završena, već je bila i gotovo iste veličine kao Menkorova piramida – treća po veličini piramida u Gizi. Po tome bi Džedefrijeva piramida bila četvrta ili peta po veličini piramida u Egiptu.

Nažalost, njen položaj kraj velike raskrsnice puteva čini je lakim izvorom kamena, čije je iskorišćavanje počelo u rimskim vremenima a nastavilo se do početka 20. veka. Danas je malo ostalo izuzev nekoliko redova kamenja koji se uzdižu nad prirodnim brdašcem koje je činilo osnovu piramide – mada je mala satelistska piramida u boljem stanju.

Giza


Giza južno predgrađe Kaira je lokacija gde se nalaze Kufuova piramida (poznata i kao „Velika piramida“ i „Keopsova piramida“), nešto manja Kefrenova piramida, i Menkorova piramida, koja je skromnijih dimenzija, zajedno s jednim brojem manjih građevina, poznatih kao piramide „kraljica“ i Velike Sfinge. Jedino je na Kefrenovoj piramidi ostao deo originalne oplate od uglačanog krečnjaka, na samom vrhu. Zanimljivo je da ta piramida izgleda veća od susedne Kufuove (Keopsove) piramide zahvaljujući tome što se nalazi na uzvišenju, i što je strmija – u stvari ona je i niža i manja od Kufuove piramide.

Piramide u Gazi su verovatno najpopularnija turistička odrednica od davnina, a bila je popularna još u helensko doba kada je Antipater iz Sidona uvrstio među Sedam svetskih cuda. Ona je danas jedino od drevnih svetskih čuda koje postoji.

Zavjet el-Arjan

Ovo nalazište, na pola puta između Gize i Abu Sira, je mesto dve nezavršene piramide iz vremena Starog carstva. Veruje se da je vlasnik severne građevine bio faraon Nebka, dok se južna građevina pripisuje faraonu iz Treće dinastije, Kabi, poznatom i kao Hudžefa, nasledniku Sekemketa. Kabina četvorogodišnja vladavina objašnjava zašto je njegova stepenasta piramida nezavršena. Danas je ona visoka oko dvadeset metara, da je bila završena dostigla bi od četrdeset.

Abu Sir

Ima ukupno sedam piramida na ovom mestu, koje je služilo kao glavna kraljevska nekropola Pete dinastije. Kvalitet izgradnje piramida u Abu Siru je lošiji od onih iz Četvrte dinastije – možda kao znak slabljenja kraljevske moći ili manje uspešne privrede. Piramide su manje od prethodnih, a građene su od lokalnog krečnjaka slabijeg kvaliteta.

Tri najveće piramide su Njuserova (koja je gotovo nedirnuta), Neferirkare Kakaijeva i Sahurina. Ovde se nalazi i nedovršena Neferefrijeva piramida. Sve ove piramide građene su kao stepenaste oko sedamdeset metara visoke a kasnije pretvorene u „prave“ piramide popunjavanjam stepenika neučvršćenim kamenom.

Sakara


U Sakari su najveće Džoserova piramida – najstarija monumentalna kamena građevina na svetu, Userkafova piramida i Tetijeva piramida. Ovde se nalazi i Unasova piramida, kod koje je sačuvana prilazna staza, koja je među najočuvanijima u Egiptu. Ova piramida bila je takođe predmet jednog od najranijih pokušaja restauracije, koju je preduzeo jedan od sinova Ramzesa II, Sakara je takođe lokacija nezavršene piramide Džoserovog naslednika Sekemket poznata kao „zakopana piramida“. Arheolozi veruju da je ova piramida završena da bi bila veća od
Džoserove.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dahšur


Ovo područje je verovatno najznačajnije polje piramida, izuzev Gize i Sakare, iako je do 1966. nalazište bilo nepristupačno jer se nalazila u okviru vojne baze, pa je zbog toga bila gotovo nepoznata van arheoloških krugova.

Veruje se da je južna Sneferuova piramida, opšte poznata kao „zakrivljena piramida“, prvi (ili po jekim računanjima, drugi) pokušaj građenja piramide s glatkim stranama. Ona je to samo delom uspela – ali ipak privlači pažnju – i ostaje jedina piramida koja je sačuvala veliki deo originalne krečnjačke oplate, i najbolji je primer svetlosnpg efekta koji je bio svojstven svim piramidama u njihovom prvobitnom stanju.

Sevrena, Crvena piramida koju je na istom mestu sagradio faraon Sneferu, kasnije je uspešno izgrađena kao prva prava piramida sa glatkim stranama na svetu. Iako je relativno nepoznata. Srvena piramida je u stvari treća po veličini piramida u Egiptu, posle Kefrenove i Kufuove piramide u Gizi. U Dašuru se nalazi i piramida poznata kao „Crna piramida“ Amenemheta III.

el-Lišt

Dve najveće piramide u Lištu sagradili su Amenemhat I i njegov sin,Senusret I. Ova druga okružena je ruševinama deset manjih pomoćnih piramida. Nalazište, koje se nalazi u blizini oaze Fajum, na pola pute između Dašura i Meiduma, i oko 100 km južno od Kaira, veruje se da se nalazilo pokraj drevnog grada Itjtawy (čija tačna lokacja nije poznata), koji je bio glavni grad Egipta za vreme Dvanaeste dinastije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Meidum


Piramida u Meidumu je jedna od tri koje su sagrađene za vreme vladavine faraona Sneferua, za koju neki veruju da ju je započeo faraonov otac i prethodnik Huni. Neki arheolozi pretpostavljaju da je piramida u Meidumu mogla biti prvi neuspeli pokušaj izgradnje prave ili piramide s glatkim stranama.

Piramida se srušila još u drevno doba a danas stoje samo centralni delovi njene stepenaste osnoveThe pyramid suffered a catastrophic collapse in antiquity, an, poput neobične kule, što je jedinsteven slučaj među egipatskim piramidama. Brdo na kome je piramida smeštena nije prirodno nastalo – to je u stvari mala planina otpadaka nastalih kada se odustalo od spoljne oplate.

Jedna strana piramide u Meidumu se srušila i odsečena je oko 2600 pne. kada je postavljan spoljni njen zid. Piramida u Meidumu je prava piramida, tetraedar, dok je Džoserova piramida stepenasta piramida, napravljena od nazidanih pravougaonih mastaba. Kod piramide u Meidumu, potporni zidovi nisu prošireni da prihvate značajniju oplatu. Ovo dodavanje krečnjačke oplate bez produžene kamene potpore pokazalo se fatalnim, i velika humka od šljunka može se videti kraj piramide, Nakon ove nesreće, graditelji su verovatno preispitali metod gradnje. Uspeh Džoserove piramide i neuspeh piramide u Meidumu postavili su model za kasnije piramidalne građevine u Egiptu Smatra se da je bilo rušenja i za vreme gradnje „zakrivljene“ piramide u Dašuru (koju je takođe gradio Sneferu), i da je to možda bi razlog za promene u projektu za vreme izgradnje kasnije građevine. Oko 50 metara iznad zemlje, ugao strmine naglo se menja.

Neki stručnjaci smatraju da su graditelji „zakrivljene“ piramide promenili svoju graditeljsku tehniku posle neuspeha u Meidumu. Budući da nema zabeleženih rušenja piramida izgrađenih posle meidumske može se pretpostaviti da su inovacije – i katastrofalni rezultati kada one nisu poštovane – bile efikasna lekcija.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Havara

Amenemhet III bio je poslednji moćni vladar Dvanaeste dinastije, a piramida koju je sagradio u Havari, u blizini Fajuma, je verovatno sagrađena posle tzv. „crne piramide“ koju je isti vladar sagradio u Dašuru. Veruje se da je piramida u Havari bila Amenemhetovo poslednje boravište.

[You must be registered and logged in to see this image.]

el-Lahun


Piramida Senusreta II el-Lahunu je najjužnija piramida – kraljevska grobnica u Egiptu. Njeni graditelji su smanjili količinu rada potrebnog za njenu izgradnju tako što su za osnovu iskoristili 12 metara visoko prirodno krečnjačko brdo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Фигура писара са стакластим очима

[You must be registered and logged in to see this image.]

У Египту је пронађено само неколико фигура са стакластим очима. Све датирају од пре 3.700 година, пре прве окупације од стране Хикса. Заправо, то је сложен оптички систем из више делова, направљен од фино избрушених провидних каменчића кварца, силицијум-диоксида, који је слепљен провидним лепком и уграђен у очне дупље на скулптури. Постигнут је специјални оптички ефекат као да скулптура погледом прати посетиоца и до 60 степени у радијусу лево и десно од осе. Савременим оптичким машинама и уз пуно труда тешко се постиже такво савршенство..

Cтари Египћани cy скулптуру метафорички, али упорно називали Живи облик

[You must be registered and logged in to see this image.]
Улаз у подземне просторије испод сфинге.

Заки Хавас, на слици, највиши је археолошки ауторитет у Египту.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Лице Велике сфинге

Иако прилично оштећено лице, без носа и браде, оно је најмање еродирани део читавог тела. Глава је пропорционално мања од тела, што је прилично неуобичајено у старом Египту. Обе наведене околности знатно доприносе претпоставци да је глава знатно касније исклесана или преклесана. Научно су уверљиве претпоставке да је сфинга првобитно био велики камени лав. Видљива су намерна оштећења: одбијен нос, одрезана брада, ископане очи...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Упадљива је водена ерозија коју су запазили геолози и указали на много већу старост скулптуре, од раније процењиване. Сфинга је претрпела библијски потоп.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Налази се испред груди Велике сфинге. На Стели снова је записана прича о томе како је принц Тутмозис откопао скулптуру из пустињског песка, а по захтеву бога Хармакиса кога сфинга оличава. За награду, oсвојио је фараонски трон између више претендената.

Положај пирамида и њихов распоред

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Распоред три велике пирамиде одговара распореду три велике звезде у појасу сазвежђа Орион



starisvet.com

Zagonetka Sfinge

[You must be registered and logged in to see this image.]

Od vremena staroegipatskog Novog Kraljevstva (oko 1400. g.pre n.e.) pa sve do osnivanja suvremene egiptologije prie više od jednog veka, vladalo je opste mišljenje da je velika sfinga u Gizi postavljena na ulaz velikih piramida kako se uvek verovalo kao njihov čuvar, napravljena zapravo pre razdoblja četvrte dinastije (koje je započelo oko 2550 . g.pre n.e.). S druge strane, istrazivaci iz dvadesetog veka čvrsto su uvereni da je upravo tada ona i napravljena oko 2500. g.pre n.e. za vrijeme četvrte dinastije i vladavine faraona Khafre (Kefrena) i da je njegovo lice upotrijebljeno kao model za lice sfinge.1991. godine, egiptologe je uzdrmala vest dr. Roberta Schocha, geologa sveučilišta u Bostonu, da postoje dokazi koji pokazuju da su ranija mišljenja bila ipak tačna i da Velika sfinga najvjerojatnije datira iz 7000. – 5000. g.pre n.e. Tačnije, Schoch tvrdi da trup sfinge datira iz tog razdoblja, te zaključuje da je taj veličanstveni div izgradjen u nekoliko faza, od kojih je u prvoj fazi napravljen trup, a u zadnjoj je isklesana stražnja strana.
Većina egiptologa smatra da je sfinga bila napravljena kao čuvar piramida, ali ako je Schoch u pravu, ona je postojala nekoliko stotine godina pre tih gradjevina. Roberta Schocha do tog su zaključka doveli tragovi delovanja vremenskih prilika koji su vidljivi na sfingi jer, dok druge gradjevine na ovom području imaju tragove abrazije pijeska i vjetra, na sfingi se vide tragovi erozije koju je uzrokovala voda, a posljednje je razdoblje poplava i kiša ovde bilo izmedju 12.000 i 3.000. . g.pre n.e.. Njegovo odredjivanje starosti sfinge podudara se sa seizmičkim ispitivanjima, pa se nada da će dobiti dopuštenje egipatske vlade da uzme uzorke sa sfinge za radioizotopno ispitivanje pri kojemu se upotrebljava klor. Osim toga Schochne vjeruje u teoriju da sfinga ima Kefrenovo lice. Njegove tvrdnje potkrepio je pozivajući se na dokaze newyorškog forezničara Franka Dominga, da je lice sfinge izrazito “afričko” (tj.negoidno). Iako su njegova istraživanja naučno zasnovana, Schoch nije jedini savremeni istraživač koji tvrdi da sfinga potiče iz razdoblja pre dinastija.
U knjizi Zmija na nebu , samouki egiptolog John Anthony West iznosi mišljenje da je sfinga napravljena najkasnije 10.000 . g.pre n.e. ali je njegovu teoriju da su je napravili preživeli s atlantide, zajednica egiptologa odbacila kao neosnovanu. Novinar Graham Hancock u svojoj knjizi Otisci bogova tvrdi da je sfinga doista napravljena u razdoblju pre dinastija i da ju je napravila civilizacija koja je pre postojala, verovatno na delu Antarktika koji je bio pogodan za život, a posle se naselila u drugim područjima sveta, uključivši dolinu Nila. Bez obzira na to koliko to zvučalo verovatno, mora se priznati da sfinga uistinu potieče iz razdoblja pre dinastija, te da ju je napravila napredna ljudska rasa, a ne stari Egipćani; samo ostaj pitanje tko su oni bili !? Poput svog dvojnika u grčkoj mitologiji, Velika sfinga iz Gize vrlo je vješta u postavljanju teških zagonetki.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mastabe i hramovi

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvobitna egipatska grobnica je mastaba, dugačka ali relativno niska građevina, koja ima oblik zarubljene piramide. Božanska priroda faraona izražava se veličinom grobnice, naročito njenim rastom i veličinom.

Tako je najstarija piramida faraona Zosera u Sakari kod Memfisa razdjeljena ili stepeničasta piramida, koja se sastoji iz šest mastaba, izgrađenih jedna na drugoj tako što je svaka gornja manja u odnosu na prethodnu.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Hramovi, kao kuće bogova građeni su u periodu Novog carstva na desnoj obali Nila, u Karnaku,Luksoru i Edifu. Uobičajen prilaz hramu činila su dva reda sfingi i dva obeliska ispred samog ulaza u hram. Velikih dimenzija ,sa vise pokrivenih i nepokrivenih prostorija, egipatski hram se, kao i piramida ,odlikuje pravim linijama :uspravnim nosačima i vodoravnim gredama .Ispirisan biljkom i drvetom ,egipatski stub u obradi kapitela pokazuje list palme ,papirusa i lotosa.Egipatska skulptura i slikarstvo bili su namjenjeni hramovima i grobnicama ,ali ne kao dekoracija već da izraze božansku prirodu faraona i da osiguraju blagostanje njegove duše.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Šta je to tajna Sfinge ?

[You must be registered and logged in to see this image.]


Velika sfinga stražari u egipatskoj pustinji, oko deset kilometara daleko od Kaira, i čuva tri velike piramide u Gizi. Ovo je čudovište načinjeno od kamena, s glavom čovjeka i tijelom lava koji leti s naprijed pruženim šapama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tijelo je samo grubo izvajano, dok je glava detaljno obrađena. Oči su tajanstvene, i imaju pogled koji još niko nije umeo da objasni. Gledaju preko pustinje s nekom tajanstvenom nadmoćnošću.

Figura je visoka preko 20 metara, a duga 63 metra. Vjeruje se da je Sfinga stara najmanje 5000 godina! Zašto je sagradena ? Jedino tumačenje nalazimo u maloj kapeli, koja se nalazi između šapa čudovišta. U njoj su zapisi koje su to ostavila dva drevna egipatska kralja. Oni objašnjavaju da Sfinga predstavlja jedan od oblika boga sunca Harmakisa, i da je njen zadatak da groblje oko piramida odbrani od svakog zla.

Osim velike sfinge iz Gize, u Egiptu ima još sfingi. Njihove glave predstavljaju likove kraljeva. U svetim egipatskim spisima reč ''sfinga'' znači »gospodar«. U primitivnim religijama verovalo se da kralj poseduje snagu i lukavstvo različitih životinja. Tu moć je sticao stavljajući na glavu njihove kože. Zato su Egipćani predstavljali svoje kraljeve i bogove kao poluživotinje-poluljude.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sfinga je iz Egipta prešla i u druge civilizacije, u Asiriju i Grčku. U tim zemljama sfinge su bile predstavljene s krilima. U Asiriji su to obično bili muškarci, a u Grčkoj su imale glavu žene.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Grci su imali jednu legendu o Sfingi. Sfinga je živjela na jednoj steni i ubijala je svakog putnika koji bi prošao a nije umeo da reši zagonetku koju bi mu ona postavila:

''Šta ide ujutru na četiri noge, u podne na dve, a uveče na tri?''

Edip joj je odgovorio da je to čovek, jer kao dete puzi na sve četiri, kao odrastao ide na dve noge, a kao starac hoda pomažući se štapom. To je bio pravi odgovor, pa se Sfinga u besu bacila sa stene i umrla.

[You must be registered and logged in to see this image.]

znanje.