Venecuela

Venecuela, službeno Bolivarska Republika Venecuela (šp. República Bolivariana de Venezuela) je najsevernija država Južne Amerike i deo je Karipske Južne Amerike. Izlazi na Karipsko more i Atlantski okean na severu, graniči se sa Gvajanom na istoku, Brazilom na jugu, i Kolumbijom na zapadu. Blizu venecuelanske obale se nalaze karipske države Aruba, Holandski Antili i Trinidad i Tobago. Glavni grad Venecuele je Karakas.


Postoje dve teorije o nastanku termina Venecuela; neki ga pripisuju Amerigu Vespučiju, koji je sa Alonzo de Ohedom 1499. istraživao severozapadnu obalu (danas poznatu kao Venecuelanski zaliv). Na poluostrvu Gvahira videli su kolibe na vodi koje su podigli domoroci plemena Anju. One su Vespučija podsećale na Veneciju, pa su ovaj kraj nazvali Venecuela - „mala Venecija“.

Druga teorija je da je ovo ime poteklo od španskog konkvistadora i geografa Martina Fernandeza de Enciza, koji je bio član Vespučijeve ekspedicije. On u svom delu „Summa de Geografía“ naziva ovaj kraj Veneciuela („Veneciuela“).

Na istoku oko jezera Marakaibo i u središnjem delu zapadno od reke Orinoko reljef je nizijski. Na krajnjem zapadu zemlje uz kolumbijsku granicu, zatim duž većeg dela obale i između spomenutih nizina pružaju se najseverniji ogranci Anda u kojima nadmorska visina doseže 5007 m (Bolivarov vrh). Istočno od Orinoka reljef se uzdiže prema jugu i istoku i čini zapadni deo Gvajanskih planina u kojima se nalazi Anđeoski vodopad, najviši na svetu (pad vode je 979 m).

Klima Venezuele je tropska, uglavnom vlažna i vruća, nešto blaža samo u planinskim predelima. Najveća reka je Orinoko koji utiče u Karipsko more velikom deltom.

Istorija

Na području Venezuele osnovana je 1522. jedna od prvih španskih naseobina u Južnoj Americi, a nešto kasnije je većina venecuelske teritorije uključeno u sastav potkraljevstva Nove Granade, a manji istočni deo je priključen Novoj Andaluziji.

Nakon nekoliko neuspešnih ustanaka zemlja je proglasila nezavisnost od Španije 5. jula 1811. pod vodstvom Simona Bolivara. Borba za samostalnost potrajala je deset godina, a u njoj su se uz Bolivara istakli i generali Antonio Hose de Sukre i Hose Antonio Paez, koji je postao prvi predsednik Venecuele nakon raspada unije s Ekvadorom i Kolumbijom godine 1830.

Politički život Venezuele u 19. i ranom 20. veku obeležili su nestabilnost, žestoka borba za vlast i diktature. Nakon smrti autoritarnog vođe Huana Visentea Gomeza godine 1935. započela je demokratski preobražaj zemlje, koji je doveo do konačnog povlačenja vojske iz političkog života 1958. Iskorišćavanje nalazišta nafte povećalo je nacionalno bogatstvo.

Godine 1998. za predsednika je izabran populist Ugo Čavez, potpukovnik padobranstva i glavni organizator neuspešnog pokušaja državnog udara u februaru 1992. Čavez je sproveo opsežne reforme političkog sistema, ojačao socijalnu državu s ciljem poboljšanja životnih uslova najsiromašnijih slojeva i zahladio odnose sa SAD, zastupajući istovremeno inicijative za regionalno povezivanje i sarađujući s komunističkom Kubom. Njegova politika je izazvala protivljenje venecuelskih privrednika i sindikata, ali je ostao popularan među stanovništvom zemlje, posebno među siromašnijima.

U Venecueli se nalazi najviši vodopad na našoj planeti, zovu ga Salto Angel... anđeoski vodopad.Visina s koje se voda strmoglavljuje i pri dnu pretvara u rosu i maglu, stvarajući efektne duge, iznosi 1000 metara!




Izvor:wikipedija

Tepui



”Izgubljeni svet” Arthura Conana Doylea zaista postoji. Možda ne u obliku i na mestu gde ga je predvideo, ali jednako uzbudljiv.

Zapravo, smatra se da je pisac svoj “Izgubljeni svet” i bazirao na neobičnom pejzažu planina u Venecueli, nazvanih “tepui”. Tepui su džinovski kampeni blokovi koji se uzdižu stotinama metara u visinu, iznad okolne prašume.

Karakteristično za ove geološke formacije je to da imaju veoma oštre uglove, i da su sa gornje strane obično ravne, pa izgledaju kao presečene. Gornji plato tepuia izuzetno je teško osvojiti, a zbog svoje izolovanosti i naročite klime na vrhovima se tokom milenijuma formirala specifična flora i fauna.

Zanimljivo je da mnoge biljne i životinjske vrste ovde otkrivene, nisu poznate nigde drugo na planeti, a smatra se da mnoge koje obitavaju na tapuiju još nisu ni pronađene.


Ipak, jedno je sigurno: iako je Arhtur Conan Doyle predvideo dinosauruse u svom “Izgubljenom svetu”, njih na tepuiju nema. U ovo su se uverili i neki od avanturista i istraživača koji su preduzeli pohod na vrh planine.

Iako je veoma teško i naporno, moguće je popeti se na vrh, u čemu svim zainteresovanima pomažu vodiči iz Paraiteopuija. Pohod na vrh traje oko pet dana.