Pohodi u lepoti, slicna noci,
podneblja vedrog koju roj zvezda prati;
od tame i sjaja sve sto moze doci
najbolje, kroz njen lik ces sagledati
istancano u svetloj toj mekoci,
koju blistavom danu nebo krati.
Vec veci sjaj il nesto jace sene
neizrecivu car upola niste,
sto vitice talasa raspletene
i njeno oko ima za zariste,
gde pomisli su jasno izrazene;
Kako je cisto njino boraviste!