Ove ružne osobine i navike bude se zbog društvenih mreža!

Narcizam, depresija, "sajber galamdžije" i drugi problemi.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Društvene mreže postale su neizostavni deo svakodnevice svih nas. Ne samo da ispunjavaju trenutke dokolice, nego vrlo često igraju važnu ulogu u našim ličnim odnosima. Čak i poslovanje se danas u mnogim branšama ne može zamisliti bez prisustva na Fejsbuku.
Stariji korisnici interneta navikli su se, ili se i dalje navikavaju na promene u stilu života savremenog čoveka koje su društvene mreže prouzrokovale, dok deca verovatno ne mogu ni da zamisle život bez Fejbuk profila. Mada postoje pozitivne strane ove pojave, kao što je ubrzana i olakšana komunikacija, ukoliko se Fejs pametno i odmereno koristi, tu su i negativni efekti, kojma su omladinci nesumnjivo najpodložniji. Brojni stručnjaci i studije pokazuju da Fejsbuk kod dece izaziva razne nus pojave, a ovo je lista najčešćih:

1. Narcizam. Iako nije neizbežno da Fejsbuk izazove narcizam kod deteta, profesor psihologije na Kalifornijskom univerzitetu, Lari D. Rouzen tvrdi da može da pogorša već postojeće simptome. "Fejsbuk razvija priliku da kažete šta god hoćete a da vas niko ne vidi." Na primer, ako neko sklon narcističkom ponašanju postuje status i 20 ljudi odgovori svojim komentarima, problem je ovekovečen.


2. Anksioznost i depresija. Deca koja preterano koriste društvene mreže mogu imati problema sa depresijom i anksioznošću, pokazalo je istraživanje profesora Rouzena. Roditelji koji su prijavili da njihova deca uzrasta od 4 do 8 godina koriste više različitih medija, uključujući internet, muziku i video igre, takođe su konstatovali i da imaju više psihičkih problema.

3. Poremećaj pažnje pri učenju. Upotreba Fejsuka može da ometa pažnju tokom učenja i da utiče negativno na ocene tinejdžera. Međutim, Rouzen kaže da postoji način da se ovo izbegne. On tu metodu naziva "tehničkim pauzama". Prema njegovom mišljenju, bilo bi dobro učiti deset minuta, a onda napraviti kratki predah i proveriti mejl, Fejsbuk ili mesindžer. Potom se ponovo treba vratiti koncentrisanom učenju na deset minuta, pa sve iznova.

4. Virtuelna empatija. Kada prijatelj postuje status na Fejbuku u kojem kaže da je imao loš dan, a vi odgovorite sa ohrabrujućim komentarom, upravo ste praktikovali virtuelnu empatiju. Ali da li je ovo isto što i empatija u stvarnom životu? Preliminarna istraživanja kažu da jeste, ali je potrebno da se izvrši još ispitivanja u ovoj oblasti.


5. Socijalizacija. Fejsbuk može da pomogne stidljivim tinejdžerima da izađu iz svojih školjki, tvrdi profesor Rouzen. "Takvi pojedinci mogu da izraze svoje stavove u pseudo-bezbednom okruženju. Ovo čini da se osećaju sposobnim da kažu stvari koje nikada ne bi rekli nekome u lice." Naravno, na drugoj strani istog novčića pojavljuje se problem sajber-galamdžije, zbog čega se Rouzen zalaže za ideju većeg učešća roditelja, kada je reč o upotrebi društvenih mreža od strane njihove dece.

6. Prebacivanje sa zadatka na zadatak. Rouzen smatra da će mladi, ako im se ponudi mogućnost, lako odlučiti da rade više zadataka u isto vreme. On to naziva "prebacivanjem sa zadatka na zadatak". Mladi koji odrastaju sa tehnologijom navikavaju se da rade više stvari odjednom. Oni kucaju poruku na pametnom telefonu, a istovremeno gledaju šta se događa na Fejsbuku. Ili čitaju i igraju video igru. Ovo nije uvek dobra ideja. Prema Rouzenu, potrebno je da deca nauče da kontrolišu ovu pojavu, pre nego što postane problem.