Entoni Hopkins: Oskari su odvratni, a Hičkokovi kasni filmovi užasni

Oskarovac Entoni Hopkins je, nedavno u intervjuu izjavio da je odvratno na šta su ljudi sve spremni kada počne sezona nominacija za Oskara. Poznati glumac je, u intervjuu, u kome je pričao o predstojećem filmu "Hičkok", u kome glumi legendarnog režisera, takođe izjavio da je Alfred Hičkok na kraju karijere pravio "užasne filmove".

Entoni Hopkins je u intevjuu za "Hafington post" priznao da mu se kasni Hičkokovi filmovi uopšte ne sviđaju:

"Mislim da je u kasnim godinama mogao da se penzioniše, jer su neki od filmova bili užasni", rekao je Hopkins, koji više ceni Hičkokove klasike poput "Prozora u dvorište", "Vrtoglavice", "Sever-severozapad" i "Psiho".

Pored neverovatne karijere, zapanjujuć je podatak da Alfred Hičkok nikada nije osvojio Oskara, a Hopkins se osvrnuo na proces nominacije, kroz koji je on prošao, pre nego što je podigao zlatnu statuu za ulogu Dr. Hanibala Lektora u filmu "Kad jaganjci utihnu":

"Znate, prošao sam ja kroz to. Osvojio sam Oskara za "Kad jaganjci utihnu". Morate da budete fini prema ljudima, šarmantni, da flertujere...uh, ma daj! Ljudi se promene kako bi bili nominovani i mislim da je to odvratno. To nikada nije bilo u mojoj prirodi", priča Ser Entoni Hopkins.

Najnovije ostvarenje Entoni Hopkinsa, "Hičkok", bavi se periodom režiserovog života kada je snimao psihološki horor "Psiho", ali i odnosom slavnog režisera sa svojom ženom Almom Revil.

Izvor: Blic

....................



Uloga koja mu je promenila život i pretvorila ga u zvezdu sa A-liste jeste uloga psihopate Hanibala Lektora iz 1991. godine u filmu “Kad jaganjci utihnu” gde je glumio sa Džodi Foster. Ona je došla u pravo vreme – kada je digao ruke od toga da će postati velika filmska zvezda i u Brodveju igrao u predstavi “M Butterfly”. Hanibal Lektor mu je doneo Oskara, a Džodi Foster je priznala da je jedva pričala sa njim tokom snimanja jer ga se plašila. 

“To nije tačno. Ponekad bismo ručali zajedno, ali većinu vremena sam bio zatočen u svojoj staklenoj kabini”, rekao je, ali ne misli da je ovo bila njegova najveća uloga do sada . ”Definitivno ne. Naučio sam tekst i pojavio se u staklenoj kabini. To je bila dobra uloga za mene, ali moji najbolji nastupi na filmu su ‘Remains Of The Day’, ‘Nixon’ i ‘The World’s Fastest Indian’”. 

Iako kaže da je najbolja stvar kod filma što ga je vratila i u pozorište, na daske koje život znače ne namerava da se vraća. 

“Ne mogu to. Ista uloga svako veče, iste reči, isto sve. Sećam se da su me pitali da radim Hamleta i samo sam rekao – ‘odjebite’. Sada mogu da radim ‘King Lear’ na filmu za BBC, što je za mene savršeno. To jedva čekam.” 
Hopkins je poznat po svom neverovatnom pamćenju i mogućnosti da zapamti sedam strana scenarija isprve. Svaku rečenicu čita i po 300 puta kako bi je zapamtio i nikada do sada nije koristio rezervni scenario. Pitate se da li na pragu 80. godine njegovo pamćenje bledi? 

“Ne”, odgovara samopouzdano. “Isto je kao i pre, ali radim na njemu. Učim tekst, memomerišem tešku poeziju samo da bih održavao um u kondiciji. Morate sve da pokrećete.” 

Entonijeva filozofija života je zapanjujuća, neki bi rekli i surova. Govorio je i o prijateljima koji su preminuli kao što je glumac Džon Hert. Da li mu nedostaje? 

“Ne. Smrt je deo života. Svi završimo isto. Ne mogu vam ljudi nedostajati kada su otišli. Tako je kako je, moramo to da prihvatimo. Kada sam otišao u Vels da vidim grob majke i oca shvatio sam da od nas ostaju samo kosti i zato moramo da živimo ovaj život koji imamo.” 

Hopkins kaže da se u svoj rodni grad vraća na svakih par godina, a u kuću u kojoj je odrastao vodio je i suprugu Stelu. 
”Novi vlasnik je izlazio napolje, a Stela i ja smo pitali da li možemo da uđemo. Popeli smo se do moje stare spavaće sobe, a iako se mnogo toga promenilo, osećaj je bio isti. Gledao sam kroz prozor i tu je bio taj isti pogled. Bilo je veoma emotivno, kao da sam se sreo sa duhovima iz prošlosti, ali moj dom je i dalje tu.” 

Njegov život danas ne može više biti drugačiji od mesta u kojem je odrastao. Živi u kući u Malibuu, a prvi komšija mu je Bob Dilan. Kaže, nikad se nisu sreli. 

“Nikada! Poslao mi je slatku poruku dobrodošlice, ali nikada zapravo nisam naleteo na njega uprkos činjenici da živi u kući iznad mene.” 

Obožava da se vozi kroz SAD, gleda stare filmove i šouove Tomija Kupera i provodi vreme sa ženom za koju kaže da je “svetlo njegovog života”, Stelom. Da li se kaje zbog nečega? 

“Napravio sam mnogo, mnogo grešaka. Ali da li žalim? Ne. Ne žalim zbog besa, ne žalim zbog pića. Život može biti bolan, a bolan je svakome – takav je dogovor. Prevaziđite to, učinite najbolje što možete od sebe dokle god možete. A najbolji čaj je napravljen od kipuće vode.”



b92.net

Iz filma Legenda o strasti