Bedtime Story (1964)




Role: Freddy Benson
Directed by: Ralph Levy
Cast: David Niven, Shirley Jones
Runtime: 99 min

Marlon Brando - glumac zvani želja


Deset godina od odlaska jednog od najvećih glumaca 20. veka, Marlona Branda



TEK kada je Marlon Brando umro, mi ostali popeli smo se jedno mesto naviše - prokomentarisao
je Džek Nikolson kada je pre deset godina objavljena vest o smrti njegovog kolege, povremenog
 prijatelja i jednog od najvećih glumaca 20. veka. Čovek koji je proslavio „metodičnu“ glumu
imao je više sledbenika od bilo koga u istoriji kinematografije, ali danas, deceniju posle
njegove smrti, i kritičari i publika su složni - jedan je Brando!


Bio je buntovnik i rođeni improvizator. Noćna mora za reditelje i glumce zbog svoje
nonšalancije. Ubacivao je dijaloge kad i kako mu padne na pamet, ulazio i izlazio
na scenu gde je on mislio da treba, sam osmišljavao svoje likove.
- Ali i u svojoj neposlušnosti bio je neodoljiv i veoma ubedljiv. Kada bi stao na scenu,
njegov talenat i harizma širili su se u koncentričnim krugovima i gutali sve drugo u kadru
- priznao je reditelj Elija Kazan.
- Protiv čega se buniš - pitanje je upućeno Džoniju, njegovom legendarnom liku

iz „Divljaka“. „Šta nudiš?“ - odgovara Džoni u filmu. A ova replika, baš kao i slika
mladog buntovnika u kožnoj jakni i na „trijumf“ motoru obeležiće Branda zauvek.
Njegov neskriveni mačizam i sirova seksualnost „eksplodiraće“ u filmskim klasicima
„Tramvaj zvani želja“ i „Na dokovima Njujorka“, koje je uradio sa Kazanom.




I u privatnom životu držao se principa i svoje ekscentričnosti. Svađao se i mirio sa
kolegama, glumcima, ženama. Otvoreno je koketirao sa homoseksualizmom, ali i

zavodio pet žena istovremeno. Ženio se tri puta i imao najmanje 11 dece koje je
priznao. Predani biografi pripisali su mu avanture sa Merlin Monro, Marlen Ditrih,
Grejs Keli, pa čak i sa Kenedijevom udovicom Žaklinom. Međutim, nekadašnji seks
simbol u poznijim godinama pretvorio se u sopstvenu karikaturu. Bio je jedan od
najplaćenijih glumaca svog vremena, dobitnik dva Oskara, koji je pred kraj živeo
od penzije iz Udruženja glumaca i umro u dugovima.
Ali i pre holivudske karijere Marlon Brando je pokazivao neposlušnost i otpor prema
svema. Odrastao je sa ocem ženskarošem, sklonom besnim ispadima, i majkom

alkoholičarkom, koju je obožavao.
- Bila je prelepa. Šteta što je najveći deo života provela na podu - kazao je jednom.
Pre nego što je kao 19-godišnjak došao u Njujork, u glumački studio Elije Kazana,
Brando je već imao pozamašnu „karijeru“ buntovnika. Zaključavao je profesore u
kancelarije, palio vatru, lomio školski inventar. Izbačen je iz nekoliko škola,
uključujući i vojnu akademiju.




- Kada su od mene tražili da odglumim bes samo bih „odglumio“ oca dok me tuče i bilo
 je savršeno - prisetio se Brando u jednoj od svojih kasnijih ispovesti.
Klasik Tenesija Vilijamsa „Tramvaj zvani želja“, legendarni glumac prvo je oživeo
na Brodveju. Njegov Stenli Kovalski bio je mamac za publiku, a holivudski producenti
odmah su nanjušili novu zvezdu.
Filmski debi imao je kao 26-godišnjak, 1950. u „Ljudima“. Ulogu paraplegičara spremao
je tako što je ceo mesec proveo ležeći u krevetu u bolnici za veterane. Samo

godinu dana kasnije zaigrao je u filmskoj verziji „Tramvaja...“ i - ušetao među legende.
- Za samo četiri godine Brando je snimio toliko remek-dela koliko mnogima nije
uspelo za ceo život - zapisao je svojevremno kritičar „Njujork tajmsa“, aludirajući

na „pobednički niz“ koji su nastavili „Viva Zapata“, „Julije Cezar“, „Divljak“ i
„Na dokovima Njujorka“. Za ulogu boksera Terija Maloja u „Dokovima“ nagrađen
je prvim Oskarom.


.........

Tokom šezdesetih godina, Brando je imao više promašaja nego hitova. Snimajući
„Pobunu na brodu Baunti“ (1962) toliko se zaljubio u čarobne predele Tahitija
da je kupio svoje privatno ostrvce na koje se preselio okrećući leđa Holivudu.
Njegov povratak među veličanstvene dogodio se 1972. neprevaziđenom rolom
mafijaškog bosa don Vita Korleonea u Kopolinom „Kumu“. Postoji li na svetu
neko ko nije čuo za repliku: „Daću mu ponudu koju neće moći da odbije“.  
- Oskar koji je dobio za ovu ulogu mala je nagrada za onoliki talenat - zapisao
je čuveni kritičar Rodžer Ebert.




Na ovu listu besmrtnosti treba dodati i Brandovu rolu u Bertolučijevom „Poslednjem tangu
u Parizu“, objavljenom iste godine. Zbog kontroverznih scena seksa sa Marijom Šnajder,
veliki majstor glume ponovo se povukao iz holivudskog cirkusa, povremeno se vraćajući
sa sporednim, ali upečatljivim ulogama, poput one u „Apokalipsi danas“.
Mada nikada nije bio „pouzdan“ saradnik, u poznijim godinama njegovo ponašanje postajalo
je sve bizarnije, a neprevaziđeni glumac postajao je sve depresivniji. Tome su doprinele i
porodične tragedije. Najpre je 1990. njegov sin Kristijan ubio ljubavnika svoje sestre Šajen,
verujući da je ovaj zlostavlja. Brando je sve vreme bio uz sina na suđenju, a kasnije je

govorio da su advokatski troškovi ubrzali njegov bankrot. Kristijan je osuđen zbog ubistva,
ali je njegova sestra pet godina kasnije izvršila samoubistvo jer nije mogla da preboli
smrt ljubavnika.




Bio je ovo udarac od kog se veliki Brando nikada nije oporavio. Retko se pojavljivao u javnosti,
uglavnom u invalidskim kolicima i sa bocom kiseonika prikačenom na njih. I dok se njegov život
osipao naočigled miliona obožavalaca, glumom je odavno zaslužio besmrtnost.
- Jedino što glumac duguje publici je da ne bude dosadan - govorio je.
A to je ono što nikada nije bio.


I DALjE ME PLAĆAJU
JEDAN od najcenjenijih glumaca svih vremena o sopstvenom „zanatu“ nikada nije imao visoko
mišljenje.
- Jedini razlog što sam još u Holivudu jeste to što nemam moralne snage da odbijem novac
- govorio je Brando.
A kada su ga u poznim godinama, već deformisanog od debljine, pitali zašto se tako zapustio,
odgovorio im je: „Šta me briga što sam debeo kad me i dalje plaćaju“.


novosti.rs