|
| |
Autor | Poruka |
---|
Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:35 | |
| lete trotoarima papirici jeseni kao pregrst rumenih makova
tako bih zeleo da ove noci svi usne jedan topao san, svi ovi sto se mrste i odvlace iz trece smene umor i duse u trecerazredne sobe svojih već zardjalih brakova,
pretplaćeni na ukus uhodane sigurnosti, na isti ukus neznosti i topline, gde se istim lazima iz dana u dan ispisuje istovetna i bespomocna hronika,
gde, kad se probude, ostavljaju samo oblike svoga tela u vrelom zadahu posteljine i kaslju u ogledalo dok se umivaju, i ricu dok pljuju u vedro ispod umivaonika
zato i hocu da podelimo bez ikog ovu poslednju krisku cutanja i sazvacemo je svako nad svojim krilom halapljivo i gladno
zar ne nalazis da je dirljivo smesna ova mala cekaonica izmedju lutanja i lutanja?
presedecemo jos koji nestrpljivi sat, a onda, prvim jutarnjim vozom otputovati iznenadno |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:36 | |
| MOSTOVI
U meni veceras jedna reka razbila ogromna brda daleka, muci se urlice, razmice klance i kida svoje zelene lance, i rije kroz moje srce i pece i kroz oci mi kipi i tece.
U tebi veceras ta ista reka, cudno je meka. I cas je srebrna, i cas je plava, u njoj se tisina odslikava.
Svako u sebi reke druge, pod istim mostovima sretne, zato su nase srece i tuge uvek drukcije istovetne. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:37 | |
| ... Ako ti jave: umro sam, ti znaš: ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao. I osmeh jedini jezik koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag.
Nemoj da budeš tužan toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast, čudno drag.
Noću kad gledaš u nebo, i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da vidik zarumeni, upamti - to ja još uvek šašav letim i živim.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:37 | |
| Odluka
Zivot je sve nesto iz pocetka. Juce i prekjuce sutra ne vrede. Nema na svetu dva ista petka, dve iste nedelje, dve iste srede. Pa cemu onda razocaranja? Ako je jedna ljubav - corak, Odmah se drukcije i lepse sanja. I kad si najvise tuzan i gorak nekih se novih ociju setis i shvatis da letis... divnije letis. Ko je to video da decak pati? Da kunja kmezav i da place? Svaki put moras iznova znati da volis bolje, da volis jace. Ne da se vadis. Ne da se tesis. Vec da se istinski do neba smesis. Nema na svetu dve iste srede, dva ista utorka, dva ista petka. Sve nove ljubavi drukcije vrede. Zivi se svaki put iz pocetka. Zivi se da se nikad ne pada. Da budes snazniji posle oluje. I da se u tvom srcu vec sada 100 zlatnih zvezda unapred cuje |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:38 | |
| kuda cu? u koji grad da svratim?
dan je niz mutna polja prosut
vucaram svetom dva prazna oka zurim u lica prolaznika koga da pitam, gladan i mokar, zasto se nismo sreli nikad?
il je vec bilo? trebao korak? mozda je sasvim do mene dosla. al' ja, u krcmu svratio gorak, a ona ne znajuci-prosla
ne znam ceo svet smo obisli u zudnji ludoj podjednakoj, a za korak se mimoisli
da, mora da je tako |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:38 | |
| krug ne razumem se ja u ovo kamenje sto miruje - i to mu je sva krivica
mozda sam samo zbog ljuljaski imao obraza da ostanem sve do sada ovom svetu u gostima
inace, objasnite mi ljudi, sta cu ovako divno blesav sa ovih milion ptica u mojoj krvi i kostima?
mozda postoji molitva koja sve resava i sve prasta?
mozda i u kockama uzidanim u drumove zivi nekakv nemir neprestan i dug?
ali sta cemo kad nas uvek i opet uvek ima ovakvih koji stalno koji stalno, koji stalno ponovo cvetamo kao basta od aprila do septembra, pa onda opet ponovo tako, i ponovo, i ponovo - u krug? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:38 | |
| aorist
ti svakako razumes: sve je, sve je, sve je gotovo
uplaseno sam pijan i prazan i sam
ponekad netko naidje da me zabrinuto voli i pazi, neko kome prepričavam sve tvoje putokaze do mog usijanog temena
nikome nemoj reci, ali ja, ja koji najmanje znam o sreci, hteo bih malo nespretne srece tom nekom drugom da dam
i dok umire drvece i vetar po liscu gazi, hteo bih da mu bude dobro, sasvim dobro, u ime aorista moje ljubavi i davnoproslog vremena Odgovorite sa citatom |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:40 | |
| carobna pesma
1. cesto te tako vidim
istina , kao u nekoj dalekoj srebrnoj magli ali divno te vidim
na nogama ti cizme od sedam svetlosnih milja
u ruci ona lampa u koju, posle aladina, umesto duha zatvaras obrise vecitog vremena
i cujem sapuces: sezame i svet se pred tobom rasklapa 2. dodirom tvojih misli prostori sebe otkrivaju
duzina tvog vida tinja i pokrece krvotok jes nenacetih svetova
letis na carobnom cilimu i dizes se za pticama tamo gde je sve prozirno, sve u jednoj dimenziji kao na decijem crtezu, al ima neceg ljudskog, dubljeg od covecanstva
tamo te cekam budan u svom kosmickom snu 3.
nikad ti nisam rekao koliko do suza volim tvoju trsavu glavu koja u sumrak mirise na sapun i jesenji vetar
glavu u kojoj stanuju samo visoke boje, ogromne, nedostizne,
sposobnu da razume spirale nebeskih ognjeva, geometriju sna i hrabrost novih Ikara koji ce krenuti sutra ka nepoznatim suncima brzinom prema kojoj je svetlost obicno puzanje 4.
sine moj, i ja letim
kao sto ptica ne ostavlja otiske krila u vazduhu, tako se i ja krecem verujuci u ono sto bih hteo da vidim, a ne sto stvarno vidim
mozda to znaci uci u unutrasnjost tisine
mozda to znaci postici ono sto ne moze svako:
da zivot ne bira nas, vec mi njega da biramo 5.
ja sam svoja najcudnija, najlepsa putovanja, prevalio kroz pustos ove vetrovite glave
i tu su stali beskraji o kojima, i ne slutis
biti putnik kroz mudrost, to znaci: baviti se vratolomijom bezumlja
ne srljajuci, vec - drhtavo, dostojanstvenom neznoscu jedne predivne lude 6.
zato bezim od kuce
nadjes me kako sedim u restoranu kraj reke i mucim se da oljustim sa chela i sa misli zemljinu tezu chamotinje, jednolikost zivota i otupelost zanosa
u bestezinskom stanju vina i tihe muzike, odlepim se i lebdim
lebdim nad samim sobom tako zamisljam nebo 7.
onda pridjes i kazes mi : tata, idemo kuci
ostavljam na stolu osmeh i prepunu pepeljaru malih dogorelih krila
otvaram vrata i ulazim ne u svet, vec u sebe
i ne prolazim dalje, nego u sebi ostajem Odgovorite sa citatom .......
9.
i dok hodamo tako, hteo bih da te zamolim: preleti beskonacnost, prestigni vreme i mastu,
al nikad ne zaboravi kako se koraca po zemlji
dodirni rukama grive dalekih dvojnih zvezda, nek ti se damari usklade sa eksplozijom pulsara,
al nikad ne zaboravi kako se koraca po zemlji
pocetak pocetka je svuda kraj kraja je u nama
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:41 | |
| Gledacu kako sunce nagriza drvecu ruke pa su dlanovi liscca ranjavi i krti, a mostovi tegle na ledjima topli vetar sto prve kise najavljuje.
I ako vec svi odlaze po nekakvom zakonu pomirljivosti i umora, ucinicu to odjednom, ne postujuci priglupe i svakodnevne smrti, nestpljiv da dozivim taj mrak sto mi se u zenice strmoglavljuje.
I smeskajuci se, a necu objasniti zasto se smeskam i sta osecam dok mi se u raznobojnim klikerima ociju hiljadu svetlosti menja.
Morate vec jednom shvatiti: ja samo na sebe podsecam ovako pijan od snova i proklet od poverenja.
Posle mene slobodno disite i vi sa rukama od crepa, i vi sa rukama od kolaca.
I prelamajte se u bezbroj nijansi od crne od bele, - nikad me necete stici jer bio sam drukcija prizma.
Ja sam ispred nosa svih vrlo postovanih pronalazaca prvi uspeo da patentiram pod istim rednim brojem osmeh zanosa i cinizma.
Ja sam ispred nosa svoje vrlo cenjene generacije prvi isao da onjusim oblake i prvi se namrsten vratio.
I sad znam da je mudrije uciniti korak van sebe nego proci milione kilometara u svojim grudima.
Inace, bio sam pomalo vanbracno zaljubljen u vetrenjace i stanicne restoracije i posteno sam, cini mi se, platio, kiriju sto sam ziveo medj ljudima.
Nije mi zao sto sam ispao naivan kao dimnjak - sanjalica koji za zivota ceka da ga proglase za vulkan, iako nisam bljuvao ni pepeo ni zhar put oblaka i ptica.
Ja sam vecito cvetao plavo i to bez razloga plavo kao jorgovan u blatu ispred kasapnica.
Ja sam mislio: dobro, razmrskajmo usijane celenke o zid, mozda ce se iz toga izleci nekakvi dani. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:42 | |
| Ja sam mislio: dobro, sve grobare na bastovanski kurs, mozda cemo nauciti na kosti da kalemimo cvet.
Sad mi zbilja vise nicega nije zao i necu urlati ni sliniti u rukav ako sutra neko ko bude pozvan da nisani - na mene prstom ne nanisani.
Pljujem ja pomalo na vs, nadmeni buduci.
Da se nismo ovako prljavi grizli i parili, da nismo ovakvi nakazni pre vas krvarili i sanjarili, voleo bih da vidim na sta bi licio vas okupani, puderom posuti, razmazeni svet.
Kad umrem, samo ce mi biti zao ptica, jer sve vreme sam sanjao letove, pa ono drugo za mene nije imalo narocitog smisla i znacenja.
A vi se nasmejte kad spuste u raku velikog klovna i njegove nerazumljive svetove umorne od zivotnog segacenja.
I neka sve prodje bez molitvi i rodoljublja. Ulicarkama donji ves od kaludjerickih riza!
Nisam bio ni ikona, ni vojnik, ni gradonacelnik u provinciji kome bone decu vaspitavaju.
Cirkusi su bili moja najveca ljubav i moj najveci patriotizam, i radjao sam se kad su ginuli, a umro kad vaskrsavaju.
Vi mozda shvatate: bio sam tu da vam prstom na usni napisem osmeh i na trepavicama suzu u isti mah.
Bio sam razapeta celicna zica izmedju bivsih koji sve lepo veruju i buducih koji u svemu traze trik.
Po meni je igrala balerina sa amputiranom nogom i kisobranom u ruci, i svima vam je zastajao dah.
Kazite hvala sto se nisam prekinuo i zgrusao vreme u crven krik.
Hocu da cujem taj aplauz kojim ste dlanove raskrvarili pod ogromnim satorima neba naduvenim od ridjih vetrova sto oluju obecavaju.
Jer posteno je, na kraju krajeva, razumeti komedijase koji su se zbog vas izmotavali. iako su mogli da sidju u publiku i da za svoje pare psuju i obozavaju.
Ako sve to mora da bude u nekakvo prolece, - neka bude. Belo od kisa prolece je tek okrecena fabrika etiketa na granama ispod kojih idemo.
Zalepite mi usput na celo jedan list i nista vise, - ako se razumemo.
Ostalo moze da ostane kao i kad sam disao. Neka se leprsaju suknje i marame. Nek neko nekom zariva noz u vrat, i neko nekom i dalje sapuce: draga.
Neka izgleda kao da sam se vrlo uctivo i diskretno udaljio i u slivnike prospite svaki svaki drugi smisao.
U destoj sam leteo na mesec. U dvadesetoj sam leteo na grudobrane. U tridesetoj sam odleteo dovraga.
Na kraju: ne umivajte me, molim vas. Maramicom mi pokrite lice ako vam smeta moja budalasta maska.
I cegrtaljke u sake, a onda:
orkestar, molim jedan sasvim tihi jecaj! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:42 | |
| Upalite sve ulicne svetiljke i reklame neka grad izgleda kao arena pre mog odlaska.
Zar ne primecujete, gospodo i dame, da smo u smrti opet nekako samo deca.
Vama ce od naseg poslednjeg kikota utrnuti rskavica u zglobovima, a to je, ustvari, nasa poslednja naivna sala, poslednja salva crnog snega po vasim licima sivim.
I ko zna, mozda cemo samo svoju prazninu dati na cuvanje grobovima, a mi cemo ostati da se cerimo i naricemo ovde negde u travi, ovde negde u liscu, ovde negde pod kamenom i dalje neverovatno zivi.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:42 | |
| carolija
nekom zabranjuju zvezde. nekome krila. i laste
ja ne zabranjujem nista. sme se sve sto se ne sme. samo jedno te molim: pokusaj da ne rastes ni mrvu svima za inat, do kraja ove pesme. u toj se pesmi zivi slobodno, lepo i ludo.
mozes da izmisljas. mastas, da radis sve naopako. u njoj i najvece cudo prestaje da bude cudo, jer sve sto pozelis kad zazmuris - ostaje zauvek tako.
isturi hrabro i divno prkose detinjaste i lazi i sebe samog. sme se sve sto se ne sme.
i sme se vise od svega!
jedini: nemoj da rastes za inat i tebi i meni do kraja ove pesme.
i svaki put kad te slome, pa moras nov san da stvaras, ne sanjaj ga u mraku dotrci blize zori. na pragu ove pesme tako se divno bori i kad namignes samo i osmehnes se polako
izbroj u sebi do deset i to u vecnost pretvori. i sve sto zmureci smislis ostace zauvek tako. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:43 | |
| .... sad i sam svatam kako se hoce, kako se zeli, kako se moze i u samocu i van samoce: dalje od svoje tesne kozhe.
sad i sam umem da se pruzim. da sebe ucinim za osmeh duzim. da sebe ucinim za pamet duzim. da srce svoje van sebe drzim.
srce se nema da se ima. srce se ima da ga das svima.... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:43 | |
| zmurke
1. postoji nesto brze i od same mogucnosti da se covek sporazume sa svojom misli nekakva groznica uobrazilje. carolija. trag koji se vec dogodio unapred.
secam se svoje prve skolske torbe. nisam zurio da je otvorim. dugo sam je posmatrao, obilazio oko nje i zamisljao u njoj obilje neobinih stvari.
i danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima. lepse mi je da zamisljam sta moze biti unutra. uvek je tako sa zatvorenim stvarima.
i tek kad oljustis omot, prestaje svaka carolija, jer vise nema smisla ni jedna igra pogadjanja.
2. jer sve je u nama kad zmurimo, a strano kad otvorimo oci. i sve je nase dok zelimo, a tudje kad se ostvari.
mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi, unutra, u skladistima tajni i korenju energije. samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa. a unutra, u nama, kipe orijaska sunca. sve se to dogadja zato sto nismo skinuli omot sa svog jos uvek pitomog i detinjastog srca.
dobivsi sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog zivota, mi u tom srcu nosimo sve ono sto postoji i sto ce tek postojati u nasim drugim zivotima. i ne kvarimo ga kao igracku, da otkrijemo cime voli. i ne kvarimo ga da vidimo cime se boji i cime sanja.
3. kad zvezde padaju avgusta, ne trci da ih potrazis u travi. ne sakupljaj ih po sumama i ne vijaj za bregovima. samo zatvori oci. bar ti znas da se igras zmurke.
uhvati ih u letu i sve ce u tebe duboko otkotrljati.
zazelis li se mora ili severnih snegova, zazelis li se planina, jezera ili pustinja, samo zazmuri u svet, ne odmotavaj omot vida, i sve ce se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:44 | |
| Poruka
Kad prođu zore, kad zaspe kiše, i nas odavno ne bude više, ovo je, moj daleki sine, poruka za tvog još daljeg sina i za kćer najdaljih naših kćeri kroz mnogo nadanja i godina,
za snove šarene i beskrajne, pegave pahulje budućih zora,
za čavrljanja, kikot i tajne i za sva pitanja bez odgovora.
Kad svenu zore, kad zgasnu kiše, i nas odavno ne bude više, reci nek budući lepše sanjaju, zamoli da čudno lepo sanjaju, naredi da bolje od nas sanjaju, pomozi im da tačnije sanjaju, ako ne sanjaju - daj im da sanjaju, viči da sanjaju, sanjaj da sanjaju,
dok u njihovim detinjim grudima pokojna naša srca odzvanjaju i čuju i kuju i odjekuju kao zvonici među ljudima.
Kaži im: onamo, blizu neba, planina jedna na sve njih čeka. Mi smo je zidali od sna i hleba da se uspentramo u svetlost nekad.
Mi smo je digli. A nikad stigli. Za ljudski vek je ogromna bila. I posrćući - u vis smo pali, sa ožiljcima najlepših krila.
Kad minu zore, kad umru kiše, i vidiš: nema nas nikada više reci im da smo se ko ljudi složili: mene podelili, tebe podelili, njih smo pomnožili.
Ovo je, moj daleki sine, osmeh i šapat za tvoga sina i za kćer njegovih najdaljih kćeri kroz bezbroj nadanja i godina. I želja da se nešto produži.
Da se pre oduži.
Da se ne oduži, već da se šalje, od njih još dalje, mnogo dalje.
Reci im: onamo, blizu neba još divnih treba, još jakih treba, naivnih treba i čudnih treba.
Davno smo s mukom sve to sređivali. Sad smo na kraju i to sredili. Klinci su mame i tate nasleđivali. Sad smo mi, roditelji, decu nasledili.
Zato im na uho promrmljaj tiše, kad zore izgore kad splasni kiše
- nas sutra mora tamo negde zajedno s njima da ima za jednu običnu mrvu najglasnije, za jednu običnu mrvu najčasnije, za jednu običnu mrvu najviše.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:45 | |
| VOJVODINA
Volim je od štala do neba, od blata do pšenice, toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša, vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice, tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša, gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali, gde su starice tepale i pragove branili golim šakama, pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli, pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, - tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku, belju od jaganjaca, crnju od paljevina, tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku, kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina, pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba, ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara, zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav - volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica, jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama, i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica večito će lepršati nad našim umornim glavama.
I volim je prosjačku pred crkvama, nedeljama u ritama, i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima, i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, čas raspusnu, čas pitomu, i birtijašku, što osvanjiva štucajući pod stolovima, pa Vojvodinu bečku i varmeđsku, sa tuđim barjacima pred četama, K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama, ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu, obešenu o bandere, probušenu po čelima, uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu, i partizansku, kad je oktobra donela proleće selima, volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako. Prskajte kajsije zvezda z kosi drveća njenog. Uvek će biti krovova pozadi krova svakog, jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno. I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga, kad nisi gola beda, u dronjcima i plaču, ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga, ti što si dugovala i naplatila račun, nazdravlje, diži čaše, razbij astale šakom, zapevaj preko njiva, neka zabride kosti, volim te što si prosta, sirova, divlja tako, i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti, ti,što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški, ti, ljuljaško i rakožut, zubat osmeh ne skrivaj, pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški, makedonski i lički, preko dalekih njiva, i voleću te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova, jer se e stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaća, od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova... Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:45 | |
| ....na svu srecu, ja ti ne mogu pomoci i umoran sam od trazenja resenja, koje je uvek na dohvatu nasih kratkih ruku. I prolazi vreme, ruke nam jacaju, ali ne rastu.
a da zakoracis? ne, ne smes prva, a ja ne mogu biti ispred tebe. da krenemo skupa? ko bi se toga setio?
ne kradi mi medjuvreme, ako vec ne osecas svoje. postacu hladan i promenicu se, ali kad-tad cu eksplodirati. ko ce da skuplja parcice? ti? pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog.
ne kradi mi medjuvreme. ono nije nase. ono je moje. i nije izmedju nas. ono je izmedju mene i mene.
ne kradi mi medjuvreme, bojim se - upasces u njega. ne kradi mi sebe od mene, budalo glupa. postaces medjuvreme i ostaces zauvek sa mnom bez mene. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:46 | |
| vidim da sigurno nesto jesam. ovde sam. tamo sam. jedno sam. sve sam. pa ipak, ne znam sta sam i gde sam.
krenem ponekad, pa se bojim: koracam, a k`o da u mestu stojim.
stanem ponekad, pa se stidim: vidim, a k`o da nista ne vidim.
stanem ponekad, pa se bojim: da l` ja postojim, il` ne postojim? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:47 | |
| zasivacu te vetrom. posle cu, znam, pobrkati moju kozu sa tvojom. ne znam da li me shvatas: to nije prozimanje. to je umivanje tobom.
ljubav je ciscenje nekim. ljubav je neciji miris, sav izatkan po nama. tetoviranje mastom. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:48 | |
| Uspavanka
Svet ovaj, u stvari, i nije tako rdjav i zao, mada poneko place i samuje i brine.
Mozda je suton s krova sasvim slucajno pao.
Mozda bi i noc da svane, mozda bi i noc da sine.
Volim da svako valja i verujem beskrajno: svanuca postoje zato da covek lakse dise.
I sklapam oci. I sanjam potajno to vrelo to sjajno jutro od vetra i vlati sto se nad krosnjama njise.
A sigurno je vazno i od svega najprece: za svaki obraz na svetu po jedan poljubac skrojiti.
I kad se umoris gorko, i trne u tebi vece, divno je svoj jastuk nadom zaliti i obojiti.
I vazno je ovo, vaznije od najpreceg:
kad se toliko lepote u sebi cuva i ima, umeti, da niko ne sazna, bar komadic tog neceg umotati u snove i dosanjati svima.
Tako ce vek tvoj biti manje samotan, zao, sa manje briga, ruznoce, i placa, i straha i tuge.
I svaki put kad budes komadic sebe dao i svoje snove svetu po vetrovima slao,
licice jutro na tebe vise nego na druge.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:48 | |
| Nepovratna pesma
Nikad nemoj da se vraćaš kad već jednom u svet kreneš Nemoj da mi nešto petljaš Nemoj da mi hoćeš-nećeš. I ja bežim bez povratka. Nikad neću unatrag. Šta ti znači staro sunce, stare staze, stari prag? Tu je ono za čim može da se pati Tu je ono čemu možeš srce dati. Al' ako se ikad vratiš moraš znati tu ćeš stati I ostati. Očima se u svet trči Glavom rije mlako veče Od reke se dete uči ka morima da poteče. Od zvezda se dete uči da zapara nebo sjajem. I od druma da se muči i vijuga za beskrajem. Opasno je kao zmija opasno je kao metak da u tebi večno klija i čarlija tvoj početak. Ti za koren nisi stvoren Ceo svet ti je otvoren. Ako ti se nekud žuri, stisni srce i zažmuri. Al' kad pođeš - nemoj stati Mahni rukom. I odjuri. Ko zna kud ćeš. Ko zna zašto. Ko zna šta te tamo čeka. Ove su želje uvek belje kad namignu iz daleka. Opasno je kao munja opasno je kao metak da u tebi večno kunja i muči se tvoj početak. Ti si uvek krilat bio samo si zaboravio. Zato leti. Sanjaj. Trči. Stvaraj zoru kad je veče. Nek' od tebe život uči da se peni i da teče. Budi takvo neko čudo što ne ume ništa malo, pa kad kreneš - kreni ludo, ustreptalo, radoznalo. Ko zna šta te tamo čeka u maglama iz daleka. Al' ako se i pozlatiš, il' sve teško, gorko platiš, uvek idi samo napred. Nemoj nikad da se vratiš.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:49 | |
| Možda je bio maj, juli ili avgust kao sada, možda je bio ponedeljak, sreda ili petak... veče ili noć... ne pamtim više... ni boje majice koju je tog dana nosio ne sećam se ni frizure, ni reči, ni glasa... samo pamtim taj pogled kojim me voleo... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:49 | |
| Pronadji nove svetove i izatkaj im nebo. I podari im vazduh da zive i da disu.
Al nikad ne zaboravi kako se koraca po zemlji.
Samo se tako mozemo jedan drugom pribliziti.
Cetiri ulice tamo, i tri ulice ovamo, i jedva primetan osmeh, i ciste, iskrene oci,
to je prostranstvo bezdana koje bih hteo da premostim od moje zvezde do tvoje. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:49 | |
| U doba mog detinjstva igrao sam se pošte. Sakupljao sam lišće dok idem od škole do kuće. Svakom bih listu, uz osmeh, nešto lepo prišapnuo, najlepše što sam čuo i video tog dana. Sa druge strane lista šaptao sam adresu. Hiljade izmišljenih imena neznanih lijudi. Milione imena. Sve bih to onda, ovlaš, zapečatio poljupcem. I puštao niz vetar. I evo šta se sad događa, sad posle toliko godina! Javljaju mi se mnogi znani i nepoznati. Ponovo sakupljam lišće i čitam odgovore pisane rukopisom žilica koje venu. Javljaju mi se divni daleki prijatelji, azbukom rane jeseni koju umem da čitam. Nije teško naučiti. Samo malo zažmurim. Ovlaš. Kroz trepavice. I dišem polako vetar, A vetar se i ne čuje drukčije, sem nozdrvama i usnama.
2. Katkad su razglednice vrlo čudne. Na jednoj strani piše nam Iaoce sa neke pošte stare dve i po hiljade godina: "Ko zna da ne zna - najviši je." Na drugoj strani, dodato rukopisom Montenja. Mišel de Montenj. Francuska, I 553; "Ko misli da ništa ne zna, taj ne može ni znati da ništa ne zna". 54 Zar ti to ne liči po malo na igru »pokvarenih telefona"? Kad reči putuju kroz vekove, svako ponešto dopiše ili izbriše. Ili sve izvrne naopako, po svome. Tako nastaje usijani vrh čovekovog uma: poslovica. Ona pripada narodu. Zato narod i kaže : "Poslovica je svemir u zrnu žita."
3. Noć polagano zri. Čuje se lepet krila. To se vetar umorio. Sleteo je na krov i kjuje oko dimnjaka staklene perle retke kiše. Od mnogo misli izaberi jednu, najvažniju. Bavi se samo njom, dok je sasvim ne savladaš, kao veliki džudista jedan munjeviti zahvat, kao veliki bokser svoj tajni kontraudarac, kao veliki hirurg, zanet vajanjem prirode, samo njemu znan rez na srcu. Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaće zadatke. Najveća nevolja na svetu je, sine moj, imati neuredan um.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić Čet 24 Maj - 19:50 | |
| Mesečevo srebro
Ne priznajem rastanke i nikad neću Suviše boli kada se grubo otkine cvet koji tek niče Kada na samom početku priče vreme zatreperi i stane baš kada bleda još prazna zora mesečevo srebro ućuti i kada zamre let povetarca što dahom sluti uzdahe nove, nasmejane Ja želim da još s tobom gledam kako se bude zlatasta mora da s tobom dišem i da te volim i vatrom noći i zore sjajem I zato ne dam, i zato neću i zato rastanke ne priznajem Želim da živim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim želim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom dokle me ima dok postojim Želim da sanjam tvoje snove i da kroz virove tvoje reke ponovo osetim prste u kosi da razvejano seme maslačka tvoj vetar nosi i sipa u šarene misli neke u žute duge na modrom tlu Zato ne dam i zato neću Zato moj odraz još vešto krije istih osmeha tajne daleke Zato ću uvek biti sa tobom u dašku misli ili u snu Još uvek naš cvet negde niče još uvek naše tajne snije i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri sleću Svi su rastanci tužne price zato ja rastanke ne priznajem i nikad neću. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Miroslav Mika Antić | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 4 od 26 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5 ... 15 ... 26 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 41 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 41 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN