Hitskin.com

**Učlanjen** : 04.01.2012

Liv Ullmann

Liv Ullmann ?url=http%3A%2F%2Fstatic.playbill.com%2Fe3%2F9a%2F662fe7dc467c91c2888b0d1bd6af%2FLiv-Ullmann

Liv Johanne Ullmann (Tokyo, 16. decembar 1938-) je norveška glumica, poznata
kao muza i česta suradnica švedskog filmskog režisera Ingmara Bergmana.

Biografija

Razgovor sa Liv Ullmann

27.11.2011.

SD: Znači, niste ikona?

Liv Ullmann: Nisam ikona. Ustvari, ono šti je Shane rekla izvan teatra danas bilo je lepše nego nešto što sam čula na aerodromu pre više godina. Jedna gospođa, prišla je vrlo blizu mene i zagledala se pa rekla, „Niste li nekada bili Liv Ullmann?“

SD: Znači, pokušali ste da sačuvate mnoge lekcije koje ste naučili od Bergmana? Bergman baca tako dugu senku na vašu karijeru, bilo to dobro ili loše sada...

LU: Pa, to su sada vaše reči...

SD: Ja to prema knjizi koju ste napisali „Changing“...

LU: Pa, napisala sam je pre 25 godina...

SD: Znači tada je bila sveža...

LU: Pa, da, a onda sam proživela još 25 godina više. I više od toga. Nakon što smo se rastavili u najboljim odnosima – pre 32 godine, a znamo se 36 godina. Valjda je tako. Da, apsolutno je najbolji reditelj sa kojim sam radila, kao glumica na, mislim, deset filmova i kao reditelj na dva scenarija. Ali ja verujem da ono kakav si kao osoba jeste odraz tvog dela, tako da njegova senka nije ono pod čim ja hodam. Ja radim sa svojim životom i moj život i iskustvo pokazujem preko njega.

Što se tiče učenja, ono odakle naučiš – što se tiče režije – jesu loši reditelji koje si imao, zato što preko loših reditelja naučiš kako ne treba da se ophodiš prema glumcima i ljudima sa kojima radiš. Oni koji gaze po tvojoj fantaziji i ne poštuju tvoje iskustvo. Naučiš više odatle ako želiš da postaneš i sam reditelj. Ja bih rekla da radim pod suncem koliko sam dobila od Ingmara. Zapravo, ja ne radim ni pod čijom senkom.

SD: Drago mi je da smo to raščistili.

LU: Beše ovo dug odgovor.

SD: Pomenuli ste loše reditelje, a čini mi se da ste najveće iskustvo dobili pre onih sa kojima ste radili u Americi. Samo dve reči: Lost Horizon.

LU: Da, to je bilo baš loše. Postoje mnogi kritičari koji imaju taj film na listi 50 najgorih filmova ikada snimljenih, i skoro da je na samom vrhu. Ali ja sam se fantastično provela, a ekipa - Charles Boyer, John Gielgud, Peter Finch – bila je sjajna.

SD: To me zbunjuje. Kada ste u nečemu takvom a ispadne katastrofalno. Da li ste znali to tada?

LU: Ne! Mada, znala sam da ne umem da igram i pevam...

SD: Što je i neka prepreka za mjuzikl...

LU: Da, znam! Rekla sam im a oni su rekli, „O, nije važno, tako si slatka i šarmantna, zaobići ćemo to.“ Tako da je neko pevao umesto mene a onda sam zaigrala, što je izgledalo kruto i čudno, ali ono što sam rekla je istina. Bio je to moj prvi film u Holivudu i sve sam im verovala.

I dalje osećam da film nije uspešan, ali sam imala fantastičan provod. Kada smo kod toga, te prve godine u Holivudu – koja mi je bila i poslednja – snimila sam 4 filma. Za razliku od Grete Garbo koja je samo rasla i rasla, ja sam uspela da zatvorim dva studija. I to je istina!

SD: Da li ste u tom periodu govorili u intervjuima u Švedskoj, „Obožavaju me u Americi“?

LU: Jesam. A oni su govorili „Što se sada uobrazila.“ Nisu shvatali da sam se sjajno provodila. I sada 30 godina kasnije koga briga?

SD: Upravo. Povezuju vas sa Bergmanom u toliko filmova. Sada se pretapate između saradnika i životih saputnika...

LU: To je bilo samo tokom dva filma.

SD: Ali čak i tada, posle toga, i dalje ste bili u njegovoj orbiti, u njegovim filmovima. Kada ste izašli iz nje, kako je bilo u „The Emigrants“ (reditelj Jan Troell), na primer? Mnogi reditelji su posesivni i ne dozvoljavaju ljudima da se igraju u drugom dvorištu...

LU: On je bio takav. Nije me Ingmar doveo u Holivud već „The Emigrants“...

SD: Zbog Zlatnog Globusa – bili ste nominovani, tako?

LU: Dobila sam ga. Bila nominovana i za Oskara i tada sam došla u Holivud i snimila 4 filma. On je osetio da želim da osetim malo sveta i kada se sve završilo vratila sam se i snimila za njega film, a on je pomislio, „Pa, dobila je svoju lekciju i sada će da radi „ Scenes From a Marriage“, i beće sretna da je ovde.“

SD: Da govorite „Ne“ svo vreme valjda nikada ne bi ni živeli.

LU: To je tačno, zato što sam uradila još jedan mjuzikl. Na Brodveju. To je bilo još tužnije.

SD: Koji je ubio Richarda Rodgersa (pisca tog mjuzikla)...

LU: Ne. Nije ga ubilo to! Bio je bolestan pre nego me je upoznao....

SD: Da li ste verovali u popularnost koju ste dobili, ili ste sumnjali u sebe?

LU: Sumnjala bih u sebe nakon pregleda svojih grešaka, ali ne potraje to dugo. Godinama ne čitam kritike na taj način zato što je život mnogo veći i izuzetniji od čitanja kritika i onoga čime se baviš. Nisam predstavljena onim što je loše ili dobro u terminima mog rada, predstavljena sam onim što pokušavam da pokažem kroz svoj rad.

SD: Naravno.

LU: Jel to bilo previše ozbiljno?

SD: Ne, ni najmanje. Pokušavate da živite dobar život.

LU: Da. Mrzela sam, volela sam, pevala sam i šta sve nisam. Jutros sam doputovala iz Država i ako zvučim malo odsutno mora da je do razlike u vremenu.

SD: U Edinburgu ste pomenuli da ste ostala prijateljica sa Bibi Andersson. Zajednica žena je postojala oko Bergmana, ali se nije činila takmičarskog duha, ili možda jeste bila, ali ne na način da uništi grupu.

LU: Jake smo bliske prijateljice, mi žene koje smo radile sa Bergmanom. Bibi i ja smo najbolje prijateljice i poput sestara smo. Prvi put smo radile zajedno u Norveškoj mnogo godina pre nego sam radila sa Bergmanom na filmu, na jednom danskom filmu. Nije bilo kuća, bilo je na jednom ostrvu i živeli smo u školi i Bibi i ja smo delile učionicu sa krevetima u njoj. Ležeale bi tako i maštale o budućnosti, obe sveže udate, po 20 godina stare i rekle smo ako ikada postanemo roditelji da ćemo biti kume našoj deci.

Mislim da smo se vezale jako iako sam ja kasnije uradila više filmova sa Ingmarom od nje, nastavila je da mi bude sestra i nikada me nije izneverila. To govori mnogo o njenoj snazi i prijateljstvu koje joj je važnije od rada. Ne znam da li bih reagovala na taj neverovatan način kao što je ona.

SD: Da li je bilo teško nastaviti čist poslovni odnos nakon intimnog sa Bergmanom?

LU: Oh, to je bilo veliko olakšanje. Snimili smo dva filma dok smo živeli zajedn, The Shame i The Passion of Anna, i doručci su nam bili užasni. Sedeo bi razmišljajući šta će raditi, a kada bi imao košmare o njima bi mi pričao, a ja bih pomislila „Oh, lepo. Znači ja ću morati da proživim taj košmar za njega.“ Kasnije, kada smo ostavili te stvari iza nas bilo je neverovatno. Radili smo mnogo bolje kao prijatelji, a iskreno smo bliski prijatelji.

SD: Da li vas je podržao kada ste poželeli da bude reditelj?

LU: Jeste. Bio je pun podrške. U filmu koji ste upravo odgledali (Faithless), smo viditi Lenu Endre koja toliko svog života daje tako slobodno... mislim da je to najbolja uloga na filmu.

SD: Rekao bih da glumci žele da rade sa vama zbog vaše prošlosti, zato što shvatate. Postoji nivo poverenja koji se odmah uspostavi.

LU: Mora da bude mnogo poverenja. Najpre morate da budete otvoreni u onome šta želite kako bi znali da ne krijete ništa.

SD: Da li ste se osećali bliskom kinematografiji uopšte? Ili ste bili izolovani jer ste u Skandinaviji?

LU: Ali, znate, gledamo i mi filmove u Skandinavji.

SD: Ja sam iz Australije. Mi smo ih dobili tek prošle godine.

LU: Kada sam poslednji put bila tamo, Doris Day je i dalje bila ikona. Mi imo sreće da vidimo dosta nesinhronizovanih filmova iz Francuske, Rusije, Češke, Poljske, tako da imamo fantastično edukovanje od strane tih filmova. Naši filmovi nisu poput njihovih, tako da nas ti filmovi stvarno inspirišu. Zato je jako važno da mladi ljudi danas gledaju tu vrstu filmova. Zbog toga je jako tužno što danas dobijamo sve te crtane filmove i filmove sa ubijanjem, dok smo u moje vreme imali mnogo više filmova za odrasle. Sve se svodi na rez-rez-rez-rez, ne vidite o čemu je život, kakvo vam je srce, na šta vam reaguje puls. Filmovi treba da reflektuju ljude u koje gledate, a oni to više ne čine.

Mislim da oko 80 procenata filmova koje ljudi odgledaju dolaze iz Holivuda, i samim tim je teže naterati ih da odgledaju druge filmove, zato što ne žele da ih gledaju, predugi su i spori. Život je dug! Zar ne mogu da daju 2 sata, ili više, i vide da li će se nešto promeniti u njihovom životu? Ili će možda dobiti nešto o čemu će popričati sa nekim? Ili možda budu zapanjeni i odluče da urade nešto drugačije u njihovom životu. Dobro je biti pod uticajem.

.................................

**Učlanjen** : 04.01.2012

Liv Ullmann Tumblr_m5grpiFHl41qmr9rao1_1280

..............

Teško je za filmskog stvaralaca da danas napravi ozbiljniji film, ili čak komediju, ali na ozbiljan način. Danas sam u avionu gledala braću Farel. Silovali su kokošku! To čak nije ni smešno!

SD: Slažem se. Ispričajte mi priču o susretu između Woodya Allena i Ingmara Bergmana koju ste uspeli da izvedete...

LU: Oh, da. Nastupala sam u Njujorku i bilo je to usred sedamdesetih... i Ingmar je poželeo da dođe i odgleda je. Ali on je veoma izolovan. Woody Allen me je stalno pozivao na večeri jer se toliko divio Ingmaru. Toliko zna o njemu. I tako, rekla sam mu da će Ingmar doći u grad. Woody reče, „Aaaah! Mogu li da ga upoznam? Ne mogu da verujem.“ I tako sam nazvala Ingmara i rekla da bi Woody Allen želeo da ga upozna na šta je on rekao, „To bi mi bilo zadovoljstvo.“

I tako je Ingmar došao na dva dana, prvog dana da pogleda predstavu, drugog dana da ima večeru u svom apartmanu, jer znate, on je genije pa ne bi da se šeta po ulicama i tako... I imali bi smo večeru sa Woodyjem u Ingmarovom apartmanu. Woody me je pokupio kod pozorišta u limuzini sa šoferom koji je nosio bele rukavice kome se nije obraćao – i Woody je neka vrsta genija! I tako smo sedeli u limuzini a Woody je bio toliko nervozan. Došli smo do apartmana i vrata su se otvorila. Njih dvojica su se pogledali. Trebalo je da im vidite oči, samo su se zagledali jedno u drugoga. „Zdravo.“ „Zdravo.“ I to je jedina stvar koju su rekli jedno drugome, zdravo, zdravo. To je živa istina!

Tako smo seli za stolom i oni nisu razgovarali međusobno! I Ingrid, Ingmarova žena, kojoj obično nije dozvoljeno da govori kada su umetnici prisutni, pričala je!

Bila je to čudna večera. Kada se završila, nisam sigurna ni da su se pozdravili. Pogledali su jedno u drugoga sa tim osmehom prepoznavanja. Onda sam se vratila sa Woodyijem u limuzinu i on mi je rekao, „Hvala ti Liv. Ovo je događaj.“

Ingmar me je zatim nazvao kada sam se vratila u sobu i rekao, „Hvala ti Liv. On je stvarno poseban.“ A nisu rekli ni jednu reč jedno drugome tokom večere!

SD: Kakvo je iskustvo igrati i režirati Erlanda Josephsona?

LU: Pa, on je jedan od mojih najboljih prijatelja i znamo se preko 35 godina. Jedino sam se zbog njega unervozila što ću biti režiser zato što smo navikli da u pauzama ogovaramo reditelje, deleći sve te divne tajne. Odjednom bila sam izolovana. Ne znam da li su me ogovarali, ali više nisam bila deo te grupe. Ali bio je fantastičan, prebacio se sa mog drugara na pozornost prema meni kao prema reditelju i počastvovao me time. I pružio mi je nešto sasvim novo od onoga što sam dobijala od njega kao glumica. Bio je u sva moja četiri filma, i ne mogu da zamislim scenu bez njega. On je jako dobar čovek. Mnogo toga je proradilo zahvaljujući njemu, smao zato što mi je dozvolio da promenim svoju ulogu.

SD: Kada ste vi i Bibi Andersson ležale u krevetu u onoj učionici maštajući o tome šta želite da postignete, da li ste prevazišli svoja očekivanja?

LU: Oh, jesam. Ko je mogao da zamisli. Mislim da je život divan i veoma sam zahvalna što i dalje imam Bibi i što i dalje možemo da se izvalimo na sofi i pričamo o tome šta ćemo sledeće da radimo. To prijateljstvo je potrajalo. A ako nemam šta više da radim, uvek mogu da postanem ikona!

Filmovi kao glumica:

1962	Tonny
1966	Persona
1968	Shame
1968	Hour of the Wolf
1969	The Passion of Anna
1971	The Emigrants
1971	The Night Visitor
1972	The New Land
1972	Cries and Whispers
1972	Pope Joan
1973	Scenes from a Marriage
1973	40 Carats
1973	Lost Horizon
1974	Zandy's Bride
1974	The Abdication
1976	Face to Face
1977	The Serpent's Egg
1977	A Bridge Too Far
1978	Autumn Sonata
1980	Richard's Things
1984	The Bay Boy
1986	Let's Hope It's a Girl
1987	Gaby: A True Story
1987	Farewell Moscow
1988	La amiga
1988	A Time of Indifference
1989	The Rose Garden
1991	Mindwalk
1991	Sadako and the Thousand Paper Cranes
1992	The Long Shadow
1992	The Ox
1994	Drømspel
1994	Zorn
2003	Saraband
2006	The Danish Poet
2008	I et speil, i en gåte