Poštanske marke

Поштанска марка

Како је мали лепљиви папирић на елегантан начин решио проблем корумпиране поштанске службе

[You must be registered and logged in to see this image.]

Текст: Марија Видић

Четрдесетих година 19. века у оквиру реферме британског поштанског система који је до тог тренутка био веома хаотичан и представљао плодно тле за корупцију и разна недела, настала је прва поштанска марка. Систем је био пред пуцањем јер они који примају пошиљку често нису желели или могли да плате услугу. С друге стране, пошиљаоци се нису либили да шаљу огромне, кабасте ствари, или да упорно свакодневно шаљу писма. Пошта је све носила, али није могла да наплату доставу.

Роланд Хил

[You must be registered and logged in to see this image.]

Прва марка која је све то решила на једноставан начин, а уједно постала украс за пошиљку, позната је под називом Пени блек (Penny Black). Издата је 1. маја 1940. године у Великој Британији у оквиру иницијативе за промену начина функционисања поштанског система коју је покренуо сир Роланд Хил, учитељ и проналазач, а касније и директор поштанске службе. На њој је био лик тада двадесетједногодишње краљице Викторије и врло је наликовала данашњим маркама, осим што није имала перфориране ивице, већ сасвим равне. Како је Британија била једина земља са поштанским маркама, на њима није било потребе да се назначи порекло, о ком је говорила и сама слика.

За изумитеља поштанске марке може се узети и Вилијам Доквра, британски трговац који је са својим колегом Робертом Маријем крајем 17. века установио сасвим рудиментарни поштански систем Лондона, такозвани Лондон пени пост. Они су за један пени преносили писма искључиво унутар града Лондона. Међутим, на писма чији је транспорт плаћен нису лепили марку налик данашњој, већ су лупали печате, што се може сматрати директном претечом.

Но, вратимо се Хиловој реформи поштанског система. Највећа промена коју је он увео била је систем наплате – сада је пошиљаоц морао да плати услугу. Поштанске марке у наредним годинама постале су врло тражене и поред тога што се услуга по сваку цену морала платити. Према подацима Британског поштанског музеја, пре увођења ове марке, у 1839. години, послато је 76 милиона писама. Године 1850. број достављених писама износио је око 350 милиона!

Тако је ово парченце папира, углавном правоугаоног и понекад троугластог или другог облика са сличицом, постало један од оних изума који су мали, јефтини, необично једноставни, али који су дали невероватан допринос савременом друштву. Наредних година су и друге државе почеле да уводе сличан систем, а најпре су то учиниле Швајцарска и Бразил.

Иако је наплата поштанске услуге постала драстично ефикаснија, то није утицало на број пошиљки, напротив. Тек је крајем 20. века пошта је постала растерећенија како је телефонирање појефтинило, а људи су почели да се дописују и кроз електронску пошту.


Elementarium

Poštanska marka

[You must be registered and logged in to see this image.]

Marke Mauritiusa iz 1963. godine

Poštanska marka je obično na komadu papira utisnuta novčana protuvrijednost poštanske usluge. Poštanske marke izdaju pošte da bi označile naplaćene troškove za transport pisama, paketa, razglednica ili nekih drugih poštanskih pošiljki. Pošta označava sa žigom da je poštanska marka upotrebljena i na žigu se nalazi datum, naziv pošte, kao i ponekad vrijeme poništavanja marke. Marke su nazubljene radi lakšeg odvajanja iz bloka. Na poštanskoj marki nalazi se obično:

naziv države koja je marku izdala,
nominalna vrijednost,
motiv predstavljen grafičkim rješenjem,
popratni tekst,
amblem pošte,
godina izdavanja,
autor marke.

Postoje izdanja koja na sebi nemaju sva svojstva. Tako npr. poštanske marke Velike Britanije na sebi ne nose naziv države.

Prve ideje o uvođenju poštanskih marki u promet pripisuju se slovencu Lovrencu Koširu, koji je 1835. godine predložio austrijskom ministarstvu trgovine, kao zamjenu sistema naplate poštarine od primaoca pošiljke, naplatu već od pošiljaoca. Time bi se omogućilo širenje pošte, kao i mogućnost slanja pošiljki i drugim ne tako bogatim staležima. Pošiljke bi se frankirale po uzoru na postojeće taksene marke. Prijedlog je od strane austrijskih službenika odbijen. U isto vrijeme sa istom idejom se bavio i James Chalmers, koji je tri godine kasnije napravio prvi nacrt za poštansku marku. Ovaj predlog je prihvatio Sir Rowland Hill, zadužen za reformu engleske pošte. 1. maja 1840. godine izlazi prva poštanska marka, nazvana one Penny black, koja se pušta u opticaj 6. maja 1840. godine, mada postoji primjerak sa datumom 2. maja 1840. godine. Motiv je izabran od 1100 prijedloga, te se na marki nalazi portret kraljice Viktorije na crnoj pozadini i u vrijednosti od jednog pennija. Grafičku izradu obradio je Henry Corbald.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Evropi uskoro izlaze marke i u drugim državama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najskuplja poštanska marka na svijetu tre skilling iz 1853. godine, Švedska

Oblik i veličina

Oblik poštanskih marki je obično četverokut u raznim omjerima stranica. Zbog lakšeg tiska i odvajanja iz tabaka, format je ostao još od početka izdavanja. Pošte nekih zemalja izdaju u zadnje vrijeme izdanja raznih oblika, trokutaste su još u 60-tim godinama bile česte u izdanjima francuske pošte i pošta afričkih zemalja koje su u bile francuske kolonije, dok se okrugle markice pojavljuju u nekoliko zadnjih godina, pogotovo u izdanjima sa motivom nogometa. Poznata su također izdanja u obliku srca koja imaju više filatelističku i reklamnu vrijednost, obično povodom dana sv. Valentina. Poznati su također i drugi oblici kao romb, osmerokut, peterokut, šesterokut, izgled geografske karte, banane, kokosovog oraha, grba države itd. Pošta Butana je 1973. godine izdala seriju od 7 okruglih poštanskih maraka, koje su ujedno i gramofonske ploče sa narodnom muzikom, historijom i himnom Butana. Veličina je obično određena podjelom na redovne i prigodne marke. Tako da su redovne marke po pravilu manjeg formata, jednostavnije izrade i visokog tiraža, a prigodne veće, kvalitetnije izrade, tiska i manjeg tiraža. Po pravilu se format marke definiše kao B x H gdje je B širina (vodoravno), a H visina (okomito) poštanske marke.

Okrugla marka sa motivom runolista 2004, Bh. pošta

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poštanska marka u obliku srca, 2005, Bh. pošta

[You must be registered and logged in to see this image.]

Marka u obliku romba, 2004, Bh. pošta

[You must be registered and logged in to see this image.]

Trokutasta marka sa motivom nosoroga, Čad

[You must be registered and logged in to see this image.]

Wikipedia

Vodeni žig

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vodeni žig na poleđini poštanske marke britanskih kolonija, sa motivom krune i oznakom CA - Crown agent

Vodeni žig je vid zaštite poštanskih marki utiskivanjem žiga u papir. Radi se o specijalnom žigu, koji je na papiru otisnut u pravilnim oblicima i pravilnim razmacima. Vidljiv je pod ultraljubičastim svjetlom, ali i pod normalnim osvijetljenjem. Slične žigove tiskaju se na novčanicama, kao zaštita od krivotvorenja. U filateliji je od posebitog značaja položaj i pravac vodenog žiga na marki. Tako se može razlikovati marka na kojoj je vodeni žig zaokrenut za 90° ili za 180°. Filatelistička vrijednost se može razlikovati od standardnog položaja. Motiv vodenog žiga je obično vezan sa simbolikom, tradicijom pošte i države izdavanja, te se mogu razlikovati kraljevske krune, historijski simboli, ime države, kao i jednostavna grafička rješenja biljaka i životinja.

Materijal (papir)

Razvojem tehnologije, papir za tiskanje marki se od prvobitnog relativno nekvalitetnog papira, razvio u visokokvalitetni papir sa raznim vidovima zaštite. Najčešće korišteni materijal za tiskanje poštanske marke je visokovrijedni papir koji u svom sastavu ima fluoroscentne materije, koje onemogućavaju krivotvorenje, te omogućavaju kontrolu pri automatskom žigosanju na automatima, prilikom otpreme poštanskih pošiljki. U početku se na marke dodatno utiskivala fluoroscentna zaštita obično u vidu uske fluoroscente trake, te postoje izdanja sa i bez zaštitne trake. Kvalitetni zahtjevi papira odnose se također na trajnost, sposobnost držanja boje, ljepila na poleđini, određenu debljinu papira, kao i mehaničke osobine papira moraju zadovoljavati kriterije koje postavljaju pošte prilikom automatskog očitavanja, žigosanja, sortiranja i otpreme poštanskih pošiljki. Postoje i izdanja pojedinih pošta koja su na drugim materijalima, kao npr.:

drvo (furnir) u izdanju švicarske pošte,
plastične materije, izdanje pošte Butana kao gramofonske ploče, pošte Demokratske republike Njemačke
aluminijumska folija u izdanju sovjetske pošte,
zlatna folija u izdanju pošte Burundija
platno u izdanju austrijske, švicarske i talijanske pošte.

No svi drugi materijali osim papira, pokazali su se nepraktičnim za upotrebu, te su ta izdanja više pogodna za filateliste i završavaju obično u albumima, neupotrebljena u poštanskom prometu.

Papir koji se koristi u tiskanju poštanskih marki može se podijeliti na:

Ručno izrađeni papir,
Vlaknasti papir,
Papir sa svilenim koncem,
Papir u boji
Visokokvalitetni papir,

Kvalitet gumene poleđine

Na poleđini poštanske marke nalazi se tanki nanos ljepila ili gume koja u dodiru sa vodom reagira, te se time aktiviraju ljepljive materije. Danas se gumeni nanos nanosi na prazan blok prije tiskanja, dok se ranije ljepilo nanosilo tek nakon završenog tiskanja, obično ručno četkom. Na početku su se koristila ljepila životínjskog porijekla, kasnije ljepila na biljnoj bazi. Danas se uglavnom koristi ljepila na osnovi sintetičkog polimera poli-vinil-alkohola. Glavna je osobina svih ljepila da reagiraju u dodiru sa vodom ili povećanim stepenom vlažnosti, te se aktiviranjem ljepljivih materija, omogućava ljepljenje marke na poštansku pošiljku. Neke pošte danas isključivo koriste samoljepljive marke, npr. pošta SAD-a, dok neke povremeno izdaju samoljepljive marke. One se po pravilu teško odvajaju od papira te su za filateliju relativno manje vrijedne. Na tržištu se pojavljuju otopine koje omogućavaju odvajanje od papira samoljepljivih marki, mada kvalitet zaostaje od tzv. standardnog gumiranja. Pokušaji njemačke pošte pedesetih i osamdesetih godina da u ljepilo dodaju mirišljave materije (sa okusom mente i sl.) ostao je kao eksperiment i nije prešao u praksu.

Kvalitetno možemo prepoznati dobro gumiranje, po tome da zalijepljena marka zadržava oblik i ne gužva se nakon što je odlijepimo sa papira i presujemo.

Vrste poštanskih maraka

Redovne marke

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dio serije redovnih maraka Luksemburga

Redovne marke služe u poštanskom prometu za naplatu poštanskih troškova. Tiraž im je obično visok, pa se može reći gotovo neograničen, kao i vrijeme u kojem se koriste. Izdaju se u vrijednostima poštanskih pošiljki kao i dodatnim vrijednostima koje omogućavaju kombiniranje za naplatu poštanske pristojbe. Grafički su nižeg kvaliteta i izdaju se velikim tabacima ili rolama (trakama). Takođe se izdaju u karnetima i mogu pri kupovini većih količina u nekim se poštama povoljnije kupiti. Danas neke pošte npr. austrijska, izdaje redovne marke u samoljepljivim rolama u količini od 100 komada, koje kvalitativno odudaraju od standarda i imaju za cilj uštedu na šalteru pri radu sa poštanskim pošiljkama.
Prigodne marke

[You must be registered and logged in to see this image.]

Serija prigodnih maraka iz Gornje Volte

Prigodne marke su izdanja povodom nekih godišnjica, sportskih događaja, rođendana poznatih osoba, marke sa motivima flore i faune, automobila, itd. Vrijednost im je obično veća i tiraž im je ograničen. Kvalitativno imaju bolje grafičko rješenje i tiskane su na boljem papiru. Postoje prigodne marke u serijama, kao i pojedinačne prigodne marke. Nominalna vrijednost im je veća i neke ih pošte prodaju samo na pojedinim specijaliziranim šalterima. Ponekad im je ograničeno vrijeme prodaje, te se povlače iz prodaje, mada danas sve rjeđe.
Marke iz automata

[You must be registered and logged in to see this image.]

Marka iz automata njemačke pošte u vrijednosti 10 pfenninga

Marke iz automata su obično samoljepljive marke na kojima je otiskana vrijednost naplaćene poštarine. Automatizacija procesa u sortiranju i frankiranju pošte dovela je do upotrebe automata za markiranje u nekim poštama. Praktično su sve vrijednosti moguće, jer se direktno na automatu utipkava vrijednost. Izdanja su obično jednostavna, pravokutnog oblika, na bijelom papiru, ponekad u boji i često sa grbom pošte na naličju. Osim toga naznačena je vrijednost, datum, kao i pošta izdavanja. U filateliji nisu posebno omiljeni tip, mada ih svi veći katalozi katalogiziraju. Kataloška vrijednost se određuje paušalno za svaki primjerak, te u zavisnosti od nominalne vrijednosti, dodaje se vrijednost proporcionalna nominalnoj vrijednosti. U Evropi gotovo svaka veća državna pošta, koristi marke iz automata. Ponekad se može naći, npr. u izdanjima španske pošte posebna izdanja, koja sa specijalnim motivom obilježavaju neki datum. Ne treba ih mijenjati sa dodatnim vinjetama, naljepnicama za preporučene pošiljke.

Službene marke

Službene marke, ponekad nazvane taksene marke, služe za naplatu državnih taksi, te zapravo ne spadaju u filatelistička izdanja. Ta izdanja pošte često preuzimaju, obično u ratnim uslovima, uslijed visoke inflacije, nedostatka poštanskih marki na tržištu, te ih sa dodatnim žigom ili bez, puštaju u promet. U novije vrijeme su ta izdanja rijetka, te su za filateliju interesantnija izdanja sa početka dvadesetog stoljeća, kao npr. marke Austrije i Njemačke.

Porto marke

Porto marke su marke kojima se naplaćuje poštarina od primaoca pošiljke u slučaju da je ista na pošiljci nedovoljna. Danas su gotovo nepoznate, te ih gotovo nijedna pošta ne izdaje. Obično su jednostavnijeg grafičkog rješenja, te istog motiva, sa raznim vrijednostima u raznim bojama. U prvoj fazi razvoja pošte, kada se poštarina naplaćivala od primaoca, nile su zapravo naznaka poštaru koliku nadoknadu mora naplatiti od primaoca. Kasnije se razvila u obaveznu marku dodatnim frankiranjem, ali vjerovajtno zbog razvoja poštanskih usluga i mogućnosti indirektnog preuzimanja pošiljki, ove su marke izgubile na važnosti. Nakon ukidanja porto marki u nekim državama, te su puštane u promet kao obične redovite marke. Poznate su porto marke iz Austije, koje su raspadom Austro-Ugarske monarhije korištene sa raznim žigovima, na kojima je obično stajalo ime novonastale države ili područja. Pošta Jugoslavije je također imala porto marke, koje su izdavane do osamdesetih godina ovog stoljeća.

Doplatne marke

Doplatne marke su obavezna dodatna naknada na poštansku pošiljku u nekoj određenoj vrijednosti, ili procentualnim udjelom u stvarnoj vrijednosti naplaćena poštarine. Vrijednost im je vremenski ograničena, te se nakon isteka povlače iz prometa i uništavaju. Svrha naplate pristojbe sa dodatnim markama je obično humanitarne prirode, povodom sedmice Crvenog križa, Dana borbe protiv tuberkuloze, ili je prihod namjenjen izbjeglicama iz ratnog područja, područjima zadesenim elementarnim nepogodama i sl. Grafički su jednostavno rješene, sa tiražom koji zadovoljava prosječnu potražnju na tržištu. Filatelistički nisu osobito vrijedne, mada ih većina kataloga katalogizira sa minimalnom vrijednošću. Zbog jednostavnije upotrebe često se tiskaju kao samoljepljive.

Novinske marke
Telegrafske marke
Paketne marke
Privatne marke
Vojne marke (marke za ratišta)

Wikipedia

Poštanska marka za 2,6 miliona dolara

Jedna retka poštanska marka sa Sicilije prodata je za 2,6 miliona dolara na aukciji u Švajcarskoj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Parče papira koje vredi 2,6 miliona dolara

Galerija Drajfus saopštila je da je dobro očuvana marka iz 1859. prodata u četvrtak neimenovanom licitatoru iz SAD koji se nadmetao putem interneta.

Poštanska marka na kojoj je prikazan kralj Ferdinand Drugi poznata je pod nazivom "Greška u boji" zato što je greškom štampana u plavoj umesto u narandžastoj boji.

To je druga najskuplja marka na svetu - rekord i dalje drži jedna marka iz Švedske čija je cena bila 3,3 miliona dolara.

Vesti

Сакупљање поштанских марака

Албум за поштанске марке

Прва поштанска марка изашла је 6. маја 1840. године, а већ идуће године (1841.) у огласнику лондонског Тајмса објављена и прва вест о сакупљању марака (марке су биле сложене у неку врсту тапета и служиле су за декорацију). Проучавање историје марака и појединости су вези са њима (врсте папира, штампарске технике, начин перфорације, лепка, жигосања и сл.) почиње око 1860. године. Први каталози (1861) и албуми (1862) објављени су у Француској. Први филателистички часопис изашао је 1861. у Енглеској.

Први сакупљачи тежили су да сакупе што већи број различитих марака које су излазиле у свету, било жигосаних или нежигосаних. Такво тзв. генерално сабирање почело се порастом броја издања, ограничавати на на марке које се издају на једном континенту, у групи држава, или једној држави. Неки су сакупљали само жигосане, а други само нежигосане марке. Убрзо се развило и тзв. специјализирање тј. сакупљање на основу разлика у папиру, у нијансама боје, у зупчању, погрешака у штампи и сл. Врло привлачан начин сабирања је и сврставање марака по тематици (тематске збирке) према мотивима који су приказани на маркама (флора, фауна, спорт, фолклор, уметничка дела, космос, аутомобили, бродови, авиони и сл.) или према поводу појединих издања (авионске марке, марке Црвеног крста., Олимпијске марке, Светских првенстава и сл.).

Пригодне коверте су ново издање марака кој су жигосане датумом пуштања у промет тзв. Коверат првог дана ФДЦ (en. First Day Covers). У тематске збирке су обично сврставају само нежигосане марке

Данас када многа издања, нарочито пригодна, не служе само за франкирање поштанских пошиљака, него су постале и средство пропаганде, дневно се налазе и нова подручја сакупљања.

Филателија није само разонода него има привредни и културни значај. Сакупљање марака пружа прилику за стицање многих информација о географији, историји, привреди, култури неке земње, а развија и неке позитивне навике као прецизност, систематичност, естетски укус. Данас се филателија у неким земљама предаје као помоћни (додатни) наставни предмет.

Филателистичка вредност марака одређује степен реткости, потражње и квалитета марке (марка мора бити без оштећења, добро центрирана, тј подједнаких ивица, ако је нежигосана, не сме имати оштећено лепило (гуму), ако је жигосана, жиг не би требао покривати њен естетски утисак.

Бројни сакупљачи (филателисти) се организују у филателистичка друштва или клубове, а ова најчешће у регионале и државне савезе који су већином чланови Међународне филателистичке федерације ФИП (Federatio Internationale de Philatèlie). Филателистичке организације приређују изложбе, издају филателистичку литературу, најчешће часописе (библиотека Royal Philatelic Society у Лондону има више од 200.000 књига и периодике, почевши од 1860.) Филателистичка друштва обично оганизују размену марака путем које, уз куповину директно на пошти или у специјализованим продавницама или аукцијама филателисти допуњују старе или праве нове збирке.

Занимљивости

Прва поштанска марка штампана је 6. маја 1840 год.. у Енглеској
Употреба поштанских марака у Србији предвиђена је законом из фебруара 1866. да почне 1 (13.) маја1866, али је закаснила због кашњења Бечке штамприје где су штампане, па су пуштене у оптицај 1.(13) јула 1866.
На првим маркама у Србији је валута била 1 грош=40 пара. Од 1880. 1 динар 100 пара.
Србија је била једна од 22 земље света које су на састанку у Берну потписале конвенцију о оснивању данашњег Светског поштанског савеза.
Прво друштво за сакупљање поштанских марака поред сакупљања старог новца, основано је у САД (Омнибус клуб) 1856.
прво друштво које се бавило искључиво сакупљањем марака основано је 1. маја 1866. у Новом Браушвајгу.
Прва филателистичка организација не територији бивше Југославиије основана је 1890. год. у Дубровнику (Societa Philatelia)
Прва филателистичка организација у Србији основана је 1. септембра 1919. године у Београду је „Српско флателистичко друштво“
Прве дописне карте увела је Аустрија 1. октобра 1869. године
Прво издање српских дописних карата пуштено је у оптицај 13. јула 1873;
Прве илустроване дописнице употребио је Јоца Манојловић издавач листа „Змај“ 1871.
Први албум за марке издат је 1862. у Лајпцигу
Најстарија трговина маркама била је једна мала књижара у Њујорку из 1860. год.
Најстарији каталог марака на свету издат је 17. септембра 1861. у Стразбуру на немачком као литографски преглед свих дотад познатих марака
Први филателистички лист на свету издала је 15. децембра 1862. на енглеском трговина E.Moor& Co. у Ливерпулу
Најстарија филателистичка дела у Југославији су из 1879 Оскар Симић: „Жиће дра Алфреда Мошкана и почеци филателије у Хрватској
Први југословенски филателистички часопис „Балкан“ изашао је у Загребу 5. октобра 1918
Прво значајно филателистичко дело је Историја поштанских марака Србије од Е. Дерока издање Југословенског филателистичког савеза Београда из 1940. године.

Wikipedia

BEOGRAD - Pošta Srbije objavila je ediciju poštanskih maraka – Velikani srpske književnosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na poštanskim markama našli su se pisci koji su obeležili istoriju ovdašnje književnosti: Laza Kostić (1841 - 1910), najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma, Branislav Nušić (1864 - 1938), čuveni dramski pisac, Bora Stanković (1876 - 1927), jedan od najznačajnijih stvaralaca srpskog realizma, Ivo Andrić (1892 1975), naš nobelovac a upravo se 2011 navršava pet decenija otkako mu je dodeljeno to najveće svetsko književnog priznanje.

Na poštanskim markama su takođe i likovi Miloša Crnjanskog (1893 - 1977), Meše Selimovića (1910 - 1982), Borislava Pekića (1930 - 19929 i Danila Kiša (1935 - 1989).

Pošta je, između ostalog, objavila i dve marke povodom jubileja Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu (6. novembra 2010. navršilo se 60 godina od osnivanja), kao i dve marke posvećene dečjoj književnosti.

Blic

U izjavi za „Blic”, Zorica Janković kaže da su likovi velikana na poštanskim markama potvrda opredeljenja Pošte da se pored poštanskog saobraćaja bavi poslom koji doprinosi međunarodnoj kulturnoj saradnji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

„Sem što su to velika imena koja su deo istorije Narodnog pozorišta i naše kulture, njihovi likovi, da tako kažemo, putujući na markama nas prezentuju, postaju ambasadori naše države i nastavljaju da žive na filatelističkim izložbama i u filatelističkim zbirkama širom sveta. A sada će biti i u Muzeju nacionalnog teatra.”

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na izložbi nalaziće se portreti Žanke Stokić, Branislava Nušića, Raše Plaovića, Dobrice Milutinovića, Čiča Ilije Stanojevića, Milana Grola, Huga Klajna, Jovana Đorđevića, Ljube Tadića, Ljubinke Bobić, Mije Aleksića, Milana Ajvaza, Milana Predića, Milivoja Živanovića, Milke Grgurove Aleksić, Miloša Žutića, Nevenke Urbanove, Petra Dobrinovića, Steve Žigona i Vere Nigrinove.

Odlukom generalnog direktora Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija” Gorana Ćirića, portreti su poklonjeni Muzeju Narodnog pozorišta.

– I zadovoljstvo i čast je biti deo obeležavanja Dana pozorišta. Kultura, umetnost, umetnici, u ovom slučaju pozorište i glumci, imaju tako ogroman trag u istoriji, u životu... S druge strane, Pošta – kao sistem koji nastoji i u dobroj meri i uspeva da bude preduzeće koje dobro i uspešno obavlja svoj posao i razvija se – prepoznaje, ceni i duboko poštuje veliki značaj kulture koja jeste temelj nečega što se zove identitetom jednog društva. A, s treće strane, na izvestan način to nam je i dužnost. Jer, podsetiću vas, na čelnim pozicijama u Pošti bivali su veliki stvaraoci iz sveta kulture. Među njima i Nušić – kaže Ćirić.

Blic

Poštanske marke sa pogrešnim Kipom slobode


NJUJORK - Američka pošta greškom je objavila seriju maraka na kojima se vidi replika Kipa slobode, ali ne čuvenog spomenika u Njujorku već statue koja krasi jedan od hotela Las Vegasa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Marke su u prometu od 1. decembra 2010. godine i neće biti povučene, saopštila je američka pošta koja se izvinila zbog greške.

Dnevni list Las Vegas rivju je prvi primetio da se radi o fotografiji replike Kipa slobode koja se od 1997. nalazi u hotelu-kockarnici "Njujork-Njujork".
"Mnogo nam se dopada ta poštanska marka i u svakom slučaju bismo izabrali tu fotografiju", rekao je portparol pošte Roj Bets.

Blic

Poštanske marke ''Crveni majmun'' prodate za 184.000 dolara

[You must be registered and logged in to see this image.]

HONGKONG - Veoma tražen i redak set poštanskih marki ''Crveni majmun'', prodat je danas na aukciji u Hongkongu za 184.000 dolara, prenose agencije.

Ove poštanske marke napravljene su 1980. godine, u godini majmuna po kineskom horoskopu.

U saopštenju aukcijske kuće ''Cirih Azija'' navodi se da je očekivana cena za ove marke bila između 141.000 i 154. 000 dolara, ali ih je jedan azijski kolekcionar kupio za rekordnih 184.000 dolara.
Ova prodaja je oborila prethodni svetski rekord kada je sličan set poštanskih marki prodat za 154.000 dolara.

Grad ovekovečen na čak 11 PTT maraka


Subotica - Subotica je jedini grad u Srbiji kome je za 11 godina posvećeno čak 11 PTT maraka. Popularnost među filatelistima grad duguje Ljudevitu Vujkoviću Lamiću, koji je već 60 godina posvećen kolekcionar i filatelista. U šali kaže da ga jedino poštanske marke zanimaju, dok je ostalih više od 10.000 predmeta, dokumenata, knjiga, karata, starog novca, olovaka, razglednica i ko zna još čega slučajno nakupio.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljudevit Vujković Lamić

- Pre nekoliko dana dobio sam potvrdu Ministarstva kulture Srbije da je moj predlog prihvaćen da se 2012. godina povodom sto godina Gradske kuće u Subotici na poštanskoj marki pojavi i ovaj izuzetna objekat. Od oca sam nasledio ljubav prema filateliji, ali i 50 godina njegovog sakupljačkog rada. Član sam Saveza filatelista od 1950. godine i imam nekoliko hiljada PTT markica - kaže Ljudevit Vujković Lamić, Lalika.


- Od 2000. godine se trudim da Subotica dobija svoje marke. Imamo poštansku markom sa čapljom na Ludašu, četiri marke iz palićkog ZOO vrta, dve sa bunjevačkim nošnjama, Sarićevu, dve „Dužijance“ i očekujemo Gradsku kuću. Nakon upornog višegodišnjeg predlaganja, 2010. godine je konačno prihvaćeno da se na poštanskim markama u seriji muzejskih eksponata prikažu motivi od pletene slame povodom sto godina „Dužijance“.


- Štampana je marka od 22 dinara za redovan unutrašnji saobraćaj na kojoj je maketa Crkve Svete Terezije Avilelske, rad Kate Rogić i Mare Ivković i Ivandekić iz 1973. godine. Za marku preporučene pošiljke od 55 dinara korišćena je kruna, rad Jozefine Skenderović. Marke su štampane u desetercu sa vinjetom u sredini donjeg reda sa fotografijama Augustina Jurige - kaže Ljudevit Vujković Lamić.
U njegovoj kolekciji je i mnogo značaka, razglednica, olovaka, kalendara, slika, fotografija, plakata, starog novca, mapa, časopisa, monografija, mini-flaša i drugih dokumenata koji govore o istoriji Subotice.


Lalika nije žalio da plati i 500 evra primerak koji mu nedostaje u kolekciji, a interesovanje za istoriju grada Vujkovića je odavno odvela u Istorijski arhiv, Gradski muzej i Gradsku biblioteku, gde se oseća kao kod kuće ili kao stalni saradnik. Zahvaljujući njegovom predanom sakupljanju, u Arhivu imaju običaj da kažu posetiocima da, ako nešto ne mogu da nađu kod njih, potraže kod Lalike.


- Pošto moja deca nisu zainteresovana, sve što sam sakupio istraživajući godinama grad, njegove ulice, opštu kulturu, istoriju, fotografiju i još puno oblasti namenio sam Istorijskom arhivu. Posebno je zanimljiv materijal o ulicama, promena imena i statistika koju vodim. Recimo, 1950. godine smo imali svega 374 ulice, a danas grad nije puno veći a proširen je na oko hiljadu ulica. Današnja Zmaj Jovina ulica se 1941. godine zvala Jokai utco, 1921. godine bila je isto Zmaj Jovina, 1915. godine isto Jokai, a 1874. godine se zvala Poplanjoš–Roktar–Pastor– Utvuš, jer su se davali nazivi po delovima ulica - kaže Ljudevit Vujković Lamić, koji je i reosnivač Pučke kasine i saradnik brojnih stručnih časopisa.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Tragajući za novim saznanjima o ulicama, Ljudevit Vujković Lamić je uspeo da prebroji da Subotica u svojim nazivima ulica ima dvojicu Albe, dva Alberta, dva cara, dva Luja, dva Mirka, tri Alekse, tri Andrije, tri Boška, četiri Antuna, četiri Jovana, pet Karolja i Stevana, šest braća, šest Ferenca, šest Lukača, osam Petra, osam Vladimira i deset Ivana i Josipa.

Blic