Dron kao menadžer na njivi
U Monhajmu održana međunarodna konferencija na kojoj je ukazano da su za budućnost poljoprivrede, uz čoveka, sve važnije postaju i digitalne tehnologije
Monhajm – Obradiva polja pružaju se unedogled. Parcele kao pod konac. Na jednoj od njih moderna poljoprivredna mašina ravnomerno dozira i prska preparate kako bi oranica bila tretirana na pravi način. Putnik iz Srbije koji bi slučajno prošao kroz Severnu Rajnu Vestfaliju, pored farme Laker Hof u Monhajmu, gde su ovi prizori i zabeleženi, mogao bi da pomisli: „I paori u našoj Vojvodini na isti način obrađuju zemlju.”
Letimičan pogled bi ga ipak prevario, jer tek pažljivim posmatranjem može da se uoči kako naizgled običnu poljoprivrednu mašinu prati dron. Preko digitalne veze, senzora i kompjutera letelica koja snima, poljoprivredniku šalje podatke o stanju zemljišta, ali i o tome na kom delu parcele treba da dozira više preparata, a gde da smanji. Različito doziranje je neophodno – jer iako deluje da je situacija u svim delovima polja ista, drugačije boje različitih delova iste oranice preko monitora signaliziraju da baš i nije tako.
Da je ovo tek jedna od brojnih inovacija koje kucaju na vrata malih i velikih poljoprivrednika na svim krajevima planete, uverili su se nedavno novinari na godišnjoj konferenciji „Budućnost poljoprivrede” nemačke kompanije „Bajer”. Poljoprivredni stručnjaci su se, na dvodnevnom skupu, po tradiciji sreli s proizvođačima, distributerima poljoprivrednih proizvoda i sa stručnjacima koji se bave potrošačima, a „Bajerovo” imanje u Monhajmu bilo je mesto gde su osim fild menadžera (poljoprivredne mašine praćene dronom) prikazani i drugi noviteti.
„Skauting” (izviđanje) kao pojam uglavnom asocira na sport. Ali, ukoliko u narednim decenijama poljoprivrednici žele da imaju kvalitetne prinose, uveravaju stručnjaci, onda će i oni poput sportskih stručnjaka morati da se bave skautingom. Jer među predstavljenim inovacijama je bila i aplikacija „skauting” uz pomoć koje će poljoprivrednici uskoro preko svojih mobilnih aparata moći da detektuju bolesti biljaka i stanje oranica i da na osnovu toga odlučuju o daljim koracima. Jedna od predstavljenih inovacija bili su i adapteri nalik ogromnim zatvaračima za boce. Njihova uloga je, kako je objašnjeno, da onemoguće prolivanje proizvoda za zaštitu bilja prilikom njihovog presipanja iz originalnih boca u prskalice, a da pritom poljoprivrednik ne dolazi u dodir sa preparatom.
Koliko će ovakvi i drugi noviteti biti važni u narednim godinama, ukazuju i ovogodišnje prognoze Organizacije za hranu i poljoprivredu UN. Do 2050. predviđa se 10 milijardi stanovnika na Zemlji, da će biti potrebno dvostruko više hrane, ali i da će po stanovniku biti tek 0,16 hektara obradive površine... Ove upozoravajuće podatke izneo je Lijam Kondon, predsednik „Krop sajens” sektora „Bajera”.
– Najmanje 200 miliona evra biće uloženo u digitalnu poljoprivredu do 2020. godine, jer su inovacije ključne za održivost agrara. Nove tehnologije poljoprivrednicima pomažu da povećavaju zdravlje useva i da im proizvodnja bude efikasnija. Već sada su mnoge mašine opremljene preciznim alatima koji pomažu poljoprivrednicima da utvrde koliko sredstva za đubrenje ili za zaštitu useva treba da nanesu kako bi se poboljšali prinosi i kvalitet – ukazao je Kondon na centralnoj konferenciji priređenoj u sedištu „Krop sajens” u Monhajmu.
Šta je, osim napretka tehnologije, i dalje jednako važno, kako bi se i u budućnosti proizvodilo dovoljno hrane, čini se, najbolje je opisala Eni Di, poljoprivrednica iz Alabame.
– Nove tehnologije u poljoprivredi ukazuju nam u kom smeru treba da delujemo. Ali, to ne znači da ne treba da obilazimo oranice. Jer, tek kada navučem čizme i izađem na polja, e onda zaista znam šta treba da preduzmem – istakla je Eni Di.
„Storiteling” i u poljoprivredi
Potrošači sve češće postavljaju pitanja o efektima poljoprivrednih inovacija na proizvode. Adrijan Persi, rukovodilac istraživanja i razvoja u „Krop sajensu”, ukazao je da svi u poljoprivrednom sektoru moraju da obrate pažnju na zabrinutost potrošača, da im odgovaraju na pitanja i upućuju ih na relevantna istraživanja. Kao jedno od rešenja panelisti su naveli i jedan postupak koji koriste novinari – „storiteling”. Oni su poručili da bi valjalo da na terenu poljoprivrednici potrošačima pokažu kako nastaju njihovi proizvodi i da im uz „storitejlinge” slikovito dočaraju na koji način uzgajaju.
Završetak preuzimanja „Monsanta” početkom 2018.
Nezaobilazna tema bilo je i preuzimanje američkog „Monsanta”. Lijam Kondon je istakao da bi ceo proces trebalo da bude okončan u prvoj polovini 2018, a da trenutno ovo preuzimanje ispituje Evropska komisija. Naglasio je da ova akvizicija predstavlja ogromnu priliku za dodatne inovacije u agrarnom sektoru od kojih će koristi imati svi poljoprivrednici.
Pet 15 Dec - 19:56
