Čovečanstvu iz svemira prete neslućene opasnosti koje je, nažalost, teško ili nemoguće predvideti.

Ako se zapitate šta je najveća pretnja čovečanstvu, verovatno će prvo da vam padne na pamet nuklearni rat ili pandemije nekih bolesti. Život na našem malom plavom dragulju može da se čini kao potpuno siguran sve dok ne razmislite malo o strahotama beskrajnog svemira.



Solarna baklja
Iako na prvi pogled možda izgleda tako, naše Sunce nije mirna zvezda. Konstantno stvara snažna magnetna polja koja stvaraju sunčeve pege, često veće od planeta našeg sunčevog sistema. Osim toga, redovno izbacuje hrpe čestica i zračenja pod imenom solarni vetrovi. Zemljino magnetno polje nas štiti od svega ovoga i jedino što primetimo od ovoga jesu polarna svetla. Snažniji vetrovi mogu da utiču na radio-komunikaciju, a najsnažnija solarna oluja je zabeležena 1959. godine i prouzrokovala je smetnje u malim elektronskim uređajima i aparatima.
Poslednjih godina, kako sve više zavisimo od elektronike, lako bi se moglo dogoditi da jedna snažnija solarna baklja izazove pravi haos na celoj Zemlji.

Udar asteroida
Iako su retki, opasni asteroidi i drugo svemirsko kamenje otprilike dolaze u razmacima od 50 do 60 miliona godina. „Mogli bismo da kažemo, naravno, da je došao red za tako nešto“, nedavno je upozorio Džozef Nut. Zemlja je relativno nepripremljena za udar asteroida, a naročito nemamo nikakvu odbranu ako se dogodi udar asteroida onih dimenzija koji je prouzrokovao nestanak dinosaurusa, smatra Nasin naučnik. Generalno se smatra kako su dinosaurusi izumrli pre oko 66 miliona godina nakon što je asteroid širine 10 kilometara pogodio područje koje je danas ono kod Meksičkog zaliva.

Širenje Sunca

Sve ranije nabrojane opasnosti mogu da se dogode u bilo kom trenutku, znamo da će naša zvezda nestati za 7,72 milijarde godina. Tada će da izbaci delove atmosfere i postaće beli patuljak, ostatak nekad moćne zvezde. Naša planeta neće doživeti taj trenutak zato što će Sunce milijardama godina rasti sve dok ne proguta Merkur i Veneru. Tada će Zemlja praktično odleteti u Sunce i nestati u plamenu.

Gama zraci
Neverovatno snažne eksplozije zračenja nazvane gama zraci mogu da nastanu u binarnim sunčevim sistemima gde se dve zvezde vrte oko zajedničkog centra, a takođe mogu nastati i eksplozijom zvezda. Takvi zraci mogu da oštete ozonski omotač što bi dovelo do sve većeg ultraljubičastog zračenja što bi moglo da znači kraj života na našoj planeti.

Obližnje supernove
Eksplozije supernove, kada zvezda praktično potpuno nestane, događaju se jednom ili dvaput u stotinu godina u našoj galaksiji. Očekuje se da će Betelgeuse, zvezda u sazvežđu Orion, uskoro da postane supernova. Uskoro u svemirskim terminima, što znači da bi mogla da nestane u idućih nekoliko miliona godina. Na svu sreću, pretpostavlja se da je predaleko da bi imala bilo kakvog značajnog uticaja na Zemlju.

Zvezde lutalice
Iako zvezde prate određena pravila, postoje i zvezde koje imaju pomalo nepredvidive putanje. Jedna takva bi mogla da prođe u blizini Sunca i poremeti Ortov oblak, klaster stena na spoljašnjem rubu našeg sunčevog sistema, što bi lansiralo više kometa prema našoj planeti. Pošto se i naše Sunce kreće kroz galaksiju, postoji mogućnost da ćemo naići na neke prepreke na tom putu.

Ehpress.hr / B92

Šta bi bilo kad bi bilo...

Šta bi se desilo kad bi Zemlja počela da se okreće u suprotnom smeru..

Ako stojite na ekvatoru, Zemlja se ispod vas okreće se brzinom od 1.670 kilometara na sat. To okretanje uzrok je morskih struja, a isto važi i za vetrove, koji u tropskom pojasu duvaju s istoka. S druge strane, u južnijim i severnijim pojasevima, glavne struje vetrova dolaze sa zapada. 
Kako bi izgledao svet kada bi Zemlja odjednom počela da se okreće u suprotnom smeru? Pod uslovom da taj prelaz ne izazove poremećaj Zemljine ravnoteže, ravnoteže tektonskih ploča i ravnotežu svih ostalih planeta, Sunce bi za početak izlazilo na zapadu, a zalazilo na istoku. 


Zbog izmenjenih morskih struja i vetrova, Sahara bi postala vlažna, isto kao i kalifornijska pustinja, danas jedno od najsuvljih i po život najnegostoljubivijih mesta na svetu. 
Močvare na Floridi bi se isušile, cikloni i anticikloni kretali bi se u suprotnom smeru, a Evropa bi mogla da zaboravi na Golfsku struju i odjednom bi imala sibirski ledene zime i suva, vrela i vrlo neprijatna leta.  Ako bi se rotacija Zemlje kojim slučajem zaustavila, jedan deo planete bio bi stalno osunčan i sve topliji. Druga strana Zemlje ostala bi u večnoj tami, pa bi se dobar deo prirodnog okruženja zamrznuo, što bi za posledicu imalo izumiranje skoro svih oblika života. 



Plimske sile Sunca ne deluju samo na mora, već i Zemljinu koru, pa i na mantl. Ovo dejstvo gravitacione sile uzrokuje trenje zbog kojeg se naša planeta danas okreće oko svoje ose sporije nego u prošlosti. Današnji dan duži je za 1.7 milisekundi nego što je bio pre jedan vek. 
U zlatno doba dinosaurusa dan je trajao oko sat kraće nego danas, pre 620 miliona godina trajao je 22 sata, ali je zato godina pre 350 miliona godina trajala 385 dana. 
Vrlo je nezahvalno tvrditi koliko dan trajao dalje u prošlosti jer plimne sile nisu jedini faktor koji utiče na to. Prema nekim teorijama, u trenutku nastajanja Zemlje - pre oko 4.5 milijardi godina, dan na Zemlji je trajao samo 2.5 sata, dok je 100.000 godina kasnije, kad je već nastao i Mesec, njegova dužina iznosila već oko 6.5 sati. 
Prema današnjim naučnim spoznajama, trebalo bi da prođe oko 1.900 milijardi godina da Sunce svojim gravitacionim dejstvom potpuno zaustavi Zemlju. 
Ali, to se najverovatnije neće dogoditi jer bi Sunce za nekoliko milijardi godina trebalo da se pretvori u umiruću zvezdu koja bi prvo progutala svoje unutrašnje planete, a zatim se naglo smanjila do veličine belog patuljka.

Express.hr

Toliko je bilo snažno da se sve videlo golim okom - nije bio potreban ni teleskop.




Strašan astrološki fenomen se desio na Mesecu, a posledice su bile vidljive i na Zemlji i to bez teleskopa!
Zastrašujući udar od 90.000 kilometara na sat koji su zabeležili naučnici iz NASA-e na Mesecu, upozorava na katastrofalnu opasnost sa kojom može da se suoči naša planeta.
Meteor sa eksplozivnom snagom od deset krstarećih raketa udario je Mesec i izazvao toliko veliku eksploziju da se može videti golim okom.


Da stvar bude još gora, zastrašujući udar koji su zabeležili naučnici izazvao je svemirski kamen koji nije bio teži od tek kilograma. Iako je ovaj meteor izuzetno malih dimenzija, šteta od udara je bila ogromna i izazvala je eksploziju koja je bila blještava kao svetslost četiri zvezde, piše avaz.ba.
Da je ovaj "kamenčić" pao na neki grad na Zemlji, napravio bi krater dubok oko 20 metara, a jačina udara bi bila jednaka udaru 10 krstarećih tomahavk raketa, a broj žrtava bi se merio hiljadama, kažu stručnjaci.
Zemlja, za razliku od Meseca, ima atmosferu koja je štiti i u kojoj sagori većina kosmičkih ostataka. Međutim, veći meteori ponekad se probiju, kao što se desilo nedavno u Čeljabinsku u Rusiji, gde je asteroid dužine 20 metara brzinom od 70.000 kilometara na sat probio atmosferu i eksplodirao snagom kao 33 eksplozije u Hirošimi. Na sreću, zahvaljujući brzini i uglu ulaza, stena je eksplodirala dok je još bila u vazduhu, ali opet je oštećeno 7.200 zgrada, a 1.500 ljudi zadobilo je dovoljno ozbiljne povrede da su morali da potraže medicinsku pomoć.


- Proteklih osam godina NASA posmatra Mesec i prati znakove eksplozija izazvanih meteorima. I sad su videli najveću eksploziju otkako postoji ovaj program. Bljesnula je deset puta jače od bilo čega što je ranije viđeno. Eksploziju je mogao da vidi svako ko je gledao u Mesec u trenutku udara, nije bio potreban teleskop.
NASA je toliko zabrinuta zbog mogućnosti da udar asteroida uništi sav život na Zemlji da je započela prvu fazu projektovanja svemirske letelice poznate kao DART (Double Asteroid Redirection Test), a čija je svrha da preusmeri put asteroida.
Na tom projektu NASA sarađuje sa ESA (Evropskom svemirskom agencijom).
Stručnjaci se nadaju da će do 2022. izvesti prve svemirske probe i pokušati da pomere bezopasni asteroid.

SD