Marija Karadjordjevic

**Učlanjen** : 04.01.2012

Marija Karadjordjevic

( blic.rs )

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rumunskoj princezi Mariji Hoencolern bila je dovoljna jedna šetnja da osvoji
srpskog kralja Aleksandra I, jedna rečenica izgovorena sa balkona Starog
dvora da zauvek oduševi ceo srpski narod. Kralju je ostala verna zauvek, u
crnini i dve godine posle njegove smrti, a narodu uzor žene, majke. Takva je
bila kraljica Marija Karađorđević zvana Minjon.
Marija je bila druga ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna
(1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije
i Irske. Bila je čuvenog plemićkog roda, potomak ruske carske
porodice i britanskog kraljevstva. Baka po majci bila joj je velika kneginja
Marija Aleksandrovna, sestraruskog cara Aleksandra III, a deda po majci
joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga,drugi sin britanske kraljice Viktorije.

Kako se zvala isto kao i njena majka, Marija je dobila naziv Minjon – prema nekim
tvrdnjama zato što je bila slatka kao minjon, prema drugim po junakinji omiljene
opere koju je njena majka slušala neposredno pre njenog rođenja. Minjon je izrasla
u jednu od najlepših evropskih princeza, koja je, prema svom socijalnom položaju,
školovana u najprestižnijim evropskim školama, među kojima je svakako bila i
„Hilfild škola“ rezervisana za članove kraljevskih porodica. Tu je svakako bilo
pravo mesto i za praunuku kraljice Viktorije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Elegantnu i prefinjenu, kraljicu Mariju Karađorđević volele su i građanke i žene sa sela

A život je lepoj i na rumunskom dvoru omiljenoj Minjon namenio i mladoženju
za koga su pojedine evropske novine pisale da je bolja prilika nego u svoje
vreme sam Napoleon. Čovek njenog života bio je Aleksandar Karađorđević, član
čuvene dinastije Karađorđević, sin kneza Petra Karađorđevića i Zorke, najstarije
ćerke crnogorskog vladara Nikole Petrovića. Ostavši bez majke kada je imao dve
godine, Aleksandar je sa ocem, sestrom Jelenom i bratom Đorđem živeo je na
Cetinju, preko puta dvorca svoga dede.

Kada je kralj odlučio da se ženi imao je 37 godina, a većanje ko će biti njegova
kraljica završeno je izborom rumunske princeze. U februaru 1922. godine, u pratnji
predsednika kraljevske vlade Nikole Pašića Aleksandar na poziv rumunskog kralja
odlazi na Karpate, u raskošni letnji dvorac Peleš u Sinaji da isprosi nevestu, čije je
lepo lice, plave oči i skladnu građu već video na fotografiji dobijenoj od odanih
saradnika. Svedočanstava kažu da su Aleksandar i Marija izašli u šetnju, iz koje
se princeza vratila sa vereničkim prstenom. Svadba je bila zakazana već za jun
iste godine.

"Bila je to ljubav na prvi pogled, što se ne bi očekivalo, a s vremenom je ta ljubav
i rasla", beleži Kristina Oksenberg Karađorđević u knjizi "Kraljevska dinastija –
Povratak kući porodice Karađorđević".

........................

**Učlanjen** : 04.01.2012

.................

Beograd se mesecima pripremao za doček buduće kraljice Srba, Hrvata i Slovenaca.
Branislav Nušić bio je zadužen za celokupnu organizaciju venčanja i svečanog ručka,
a narodje darovima želeo da iskaže dobrodošlicu budućem mladenačkom
paru. Pored zanimljivog poklona kao što je stado od stotinu ovnova iz vučitrnskog
kraja, gradili su se i namenski objekti koji bi podsećali na taj dan – u Beogradu
studentski dom, u Somboru bolnica. Nušić je za dobrodošlicu osmislio jahtu „Zagreb“,
svu okićenu cvećem, na kojoj je 200 devojaka u narodnim nošnjama iz raznih
krajeva kraljevine pesmom dočekalo kraljicu.
Mladence je u Sabornoj crkvi u Beogradu venčao patrijarh srpski Dimitrije 8. juna
1922. godine. Venčani kum bio je engleski kralj Džordž Peti, koga je zamenjivao
njegov sin, princ Albert. Narod je kraljici klicao pesmu „Kraljevoj verenici“, koju je
Stanislav Binički komponovao specijalno za tu priliku. Kraljica je sa balkona Starog
dvora odgovorila: „Ja vam od srca blagodarim“. To su bilje njene prve reči
izgovorene na srpskom jeziku, koje su tad i zauvek oduševile srpski narod.

Kao da su tad videli sve što će obeležiti život ove velike žene. Bila je posvećena
supruga, domaćica, kraljica koja je znala sve obaveze koje njena titula nosi. Na
balovima i raznim gozbama, beleži Vojislava Latković, nosila je jednostavne toalet
najboljih francuskih kreatora, a svesna da je njena nova domovina tek izašla iz
teškog rata negodovala je zbog skupocenih poklone koje je dobijala od muža i
smatrala da je bolje da se ulažu u humanitarne svrhe.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Njihova ljubav bila je uzor mnogim vladarskim porodicama, a potrajala je samo 12 godina

Ubrzo je organizovala mnoga dobrotvorna udruženja, a 1925. godine kraljica
Marija otvara današnji Institut majka i dete pod imenom Dom materinskog
udruženja u Beogradu. Postala je majka celog naroda, upoređivali su je sa
kraljicom Jelenom Anžujskom i kneginjom Milicom. Bila je bliska i sa poslugom,
u parku dvora često je sedela i krpila čarape, šetala u običnim „bata“ patikama,
kakve su tada nosile mnoge žene.

Sve je vodilo tome da se ostvari i kao uzorna majka. Bračna bajka kralja i kraljice
postala je bogatija za prinčeve Petra (1923-1970), Tomislava (1928-2000) i
Andreja (1929-1990). Kraljica je postala čuvena i po tome što nije prihvatala
dvorsku dojilju, nego je sama hranila svoju decu. Posebno pohvalno o njenom
majčinstvu pisao je Milan Jovanović Batut, prvi dekan Medicinskog fakulteta: „Klanjam
se veličanstvu Tvog materinskog osećaja. Za mene je ono mnogo uzvišeniji oltar
nego i najsjajniji presto vladalački.”

Srpske običaje je mnogo poštovala, trudila se sve da ih nauči. Volela je crkvu i
bogosluženja, a srpskom jeziku učio ju je Đura Daničić, tad profesor beogradskog
liceja. Kraljica je prestala da se služi francuskim jezikom da bi bolje naučila srpski.
Bila je vična i slikanju i vajanju. Vredno je radila u svom ateljeu, posećivala je
izložbe u paviljonu "Cvijeta Zuzorić".

[You must be registered and logged in to see this image.]

U mladosti je odbila da dojkinja hrani njenu decu, a krajem života, u okolini Londona, sama je
vodila domaćinstvo

Nad skladnim životom kraljevskog para, o kome su pričale druge plemićke kuće, tamna
senka nadvila se kada je kralj u podrumskoj "sobi za šaputanje" kraljicu obavestio o
pokušaju atentata u Zagrebu i o saznanjima o novom napadu u Francuskoj, u koju se
spremao da pođe.

Slutnje su se obistinile u utorak 9. oktobra 1934. godine, prilikom zvanične

posete Francuskoj, u Marselju ispred Palate Burze, u 16 časova i 20 minuta.

Kralj je iz blizine pogođen tri puta, kada je ubijen i francuski ministar spoljnih

poslova Luj Bartu.

Kraljicu, koja je prema dogovoru krenula u Pariz da se nađe sa suprugom,

vest je dočekala na stanici u Bezansonu. „Kraljica je sklopila oči i uzdahnula.

Nije plakala. Posle lake nesvestice i uzetih kapljica za smirenje, odlučno je rekla:

’Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je On dostojan’”, piše u izveštaju

koji je francuskoj vladi podneo perfekt lionske policije koji je u vozu „Simplon

ekspres”, na relaciji Dubrovnik–Lion, kraljici Mariji saopštio da je na njenog

supruga izvršen atentat.

...............

**Učlanjen** : 04.01.2012

.....................

Kralj je, po svojoj želji, sahranjen u donjoj kripti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu,
pored majke, kneginje Zorke, a ne pored Karađorđa i oca Petra Prvog u gornjoj
kapeli. Marija dve godine posle njegove smrti nije skinula crninu. Na presto je stupio
Njegovo veličanstvo kralj Petar Drugi, koji je tad imo 11 godina, te je umesto njega
vladalo tročlano namesništvo.
U crnini, s velom preko glave, Marija je obavljala svoje humanitarne misije, pokušavala
da zaštiti sina Petra, na koga su se ustremili pretendenti na presto, u Londonu
je često boravila da bi bila što bliže Tomislavu i Andreju, koji su se tamo školovali.
Sve je bilo na njoj. Kasnije je i obolela, pa zbog lošeg zdravlja ostaje u Engleskoj,
gde je zatiče Drugi svetski rat. Sa sinovima šalje pomoć vojsci i postradalom
narodu Jugoslavije, pakete sa odećom, obućom, hranom preko Crvenog krsta
adresira pod pseudonimom Marija K. Đorđević. Ni tad nije napustila svoj narod.

[You must be registered and logged in to see this image.]

I kada joj se život drastično promenio, kada je sa sinovima Tomislavom i Andrejem,
živela u maloj seoskoj kući na imanju „Stari mlin" kraj Londona, svesna toga da im
je nova vlast oduzela sve, obavljajući kućne poslove, Marija nije zaboravljala ko je.
Slavila je porodičnu krsnu slavu, Svetog Andreju Prvozvaog, poštovala sve pravoslavne
praznike, redovno postila velike postove. Umrla je u 61. godini, a opelo joj je služeno
u hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla. Sahranjena je u Vindzoru, blizu
groba svoje prabake, engleske kraljice Viktorije.

Marijina želja ispunjena je 29. aprila 2013. godine, kada su njeni zemni ostaci stigli
u Srbiju i kada je 26. maja sa sinom, kraljem Petrom Drugim i snajom, kraljicom
Aleksandrom, uz najviše državne počasti sahranjena u mauzoleju kraljevske dinastije
na Oplencu, gde počiva i njen muž. Tako je kraljica zauvek ostala sa narodom koji ju
je bezmerno voleo, koji je u njoj, prema rečima vladike Nikolaja Velimirovića našao sve
ono za čime je žudeo: idealnu vladarku, dobru suprugu, požrtvovanu majku, vrednu
domaćicu, dostojanstvenu kraljicu.

KRALJICA, STRASTVENI VOZAČ

Kraljica je volela slikarstvo, vajarstvo, ali njena velika ljubav bili su i
automobili. Bila je jedna od prvih žena sa vozačkom dozvolom. Prvi
automobil dobila je od gradonačelnika Bukurešta, kada je pred udaju
došla u Beograd. U automobilu se dovezla i na 25-godišnjicu ubistva
u Marselju, gde joj je Orden legije časti dodelio predsednik Francuske,
general Šarl de Gol.

Pesma posvecena buducoj kraljici:

POZDRAV KRALJEVSKOJ VERENICI

U čas dobri sa nebeskog svoda
Bog nam posla nove zvezde sjaj
Da nam dična na Tvojega roda
Dođeš srećno u naš zavičaj

Vali šume Dunava i Save
Jednu želju da pomogne Bog
I zablista s Tvoje gorde glave
Carska kruna pored Vojna tvog

S plodnih njiva, gradova i sela
Sve do mora naš se ori jek
Pod okriljem krstaš orla bela
Srećna bila dok ti teče vek

Zdravo da si odjekuju ravni
Zdravo da si zdravo
Sa Dunava na Triglava breg
Zdravo da si, zdravo, zdravo

Huči Vardar slavni
I jedinstva pozdravlja te steg
Zdravo da si zdravo

Zdravo
Zdravo
Zdravo

blic.rs

» Marija Šimoković
» Marija Vučetić Prita heroina u belom
» Rajner Marija Rilke
» Еrih Marija Remark
» Marija Terezija - carica bez krune