Jahačice apokalipse


Apokalipsa ne dolazi iznenada. Ona ima svoju prethodnicu, koja gromoglasno najavi dolazak kraja. Srbijom već dugi niz godina galopiraju brojne jahačice apokalipse, koje najavljuju sunovrat jedne kulture, propast jednog naroda i potpunu devastaciju civilizacije





Seks na jahti


Počelo je nevino, tobože kućnim i „ukradenim“ video klipom sadašnje gospođe Kojić, javnosti tada poznate kao Severina. Snimak osrednjeg seksa na jahti kontroverznog bosanskog biznismena preko noći je postao najtraženiji materijal na svim svetskim pretraživačima. Postala je stvar prestiža imati tih 11 minuta video materijala, i prosto je bilo sramota priznati da se mudro smišljena samopromocija jedne od najvećih pop zvezda sa ExYu prostora nije odgledala bar nekoliko puta. Čaršija je, kao i svaka dokona čaršija, imala bezbroj komentara, ali zvezda u usponu je postigla željeni efekat. Ceo region brujao je o Severini i njenom seksu. Možda ljudi i nisu znali refrene njenih pesama napamet, ali su nepogrešivo znali na kojoj butini ima mladež i sa koliko gipkosti je spremna da se poda ljubavniku. Ono što se nekada zvalo porno film i što se krišom nabavljalo privatnim kanalima, postalo je javno dobro i poslata je poruka mladima da ništa što se uradi za reklamu nije sramotno i nemoralno.


Loto devojka


Negde u vreme kada je Severinin video uradak pao u zaborav, i kada su već sve priče na tu temu ispričane, javnost je uzburkao još jedan privatni klip koji je, opet „slučajno“, dospeo na svetsku globalnu mrežu. Nekadašnja loto devojka, a tada već vremešna i osrednje očuvana… hm… pa kako sad da joj definišem zanimanje? Niti je pevačica, niti je glumica, niti je voditeljka, a opet je ima svuda po medijima… Ah, da, pa žena je preko noći postala pisac! Dakle, vremešna spisateljica u pokušaju izlazi uplakana pred vaskoliku javnost da kaže kako joj nije jasno ko je mogao da ukrade snimak njenih seksualnih igrarija sa njenim tadašnjim ljubavnikom, i da se u sve što joj je sveto zakune da ona nema veze sa tim. Čaršija opet kao čaršija, komentariše na različite načine, ali popularnost Suzane Mančić na Internet pretraživačima vrtoglavo raste i opet postaje stvar prestiža posedovanje kućnog pornića, ovog puta loto devojke. Još jednom se šalje poruka kako je u trci za 5 minuta slave sve dozvoljeno.


Reality starlete


Ovde je, kada se uzme u obzir žestoka i velika konkurencija, prosto nemoguće odabrati reprezentativni uzorak, te se ista stvar odnosi na Soraju, Staniju, Sandru Afriku, Tijanu Ajfon, Macu Diskreciju i sve one devojke koje su u naletu dekadencije ponosno prihvatile titulu starlete. U neka druga vremena prostitucija se tako i nazivala, pa su se prodavanjem tela za novac bavile prostitutke, ili narodski rečeno kurve. U vremenu opšte mimikrije i hipokrizije takve devojke nazivamo starletama, iako se vrlo dobro zna njihovo zanimanje. Preko noći estradne prostitutke postaju zvezde televizija sa nacionalnom frekvencijom, dok sluđene devojčice daju sve od sebe da što više liče na njih. Roditelji, rastrzani između jurenja za egzistencijom i bola u predelu prepona za sve osim sopstvenih potreba, ne primećuju da im deca sve više liče na kurve, već ponosno dele njihove fotografije iz noćnih klubova po društvenim mrežama. Čega se pametan stidi…


Žestoke udovice


Prosto je teško pobrojati sve „estradne umetnice“ koje iza sebe imaju bar po jedan brak sa nastradalim žestokim momkom sa beogradskog asfalta ili biznismenom koji je poslovanje na srpski način platio glavom. Te ljubavne priče, u kojima od ljubavi nije bilo ni LJ, počinjale su uglavnom tako što je muškarac finansijski podržao estradnu zvezdu u usponu, finansirajući „projekat“ koji će je vinuti među zvezde, a ona se revanširala pružajući seksualne usluge. Biti u vezi sa sumnjivim tipom imalo je više prednosti: imao je novac, ali je i pružao zaštitu i donosio bolju i sigurniju zaradu. Najveći uspeh u pohodu te vrste ostvarila je srpska majka Svetlana Ražnatović, koja svoj status dive bez premca duguje Arkanu. Vrlo slične ljubavne i bračne priče imale su brojne pevaljke sa srpske estrade, samo što one nisu imale tu sreću da maznu najmoćnijeg, pa je Karleuša morala da se zadovolji, recimo, Ćandom. I da ne nabrajam dalje sve te divne brakove, nije u njima poenta.


Umesto zaključka


Moglo bi tu još da se priča i o pevačicama koje protežiraju političari i drugi moćnici, ali su te priče mnogo bolje sakrivene od očiju javnosti, te je nesuvislo pričati na osnovu tračeva i čaršijskih naklapanja. I moglo bi da se priča o sprezi politike, kriminala i estrade, ali to zahteva prostor mnogo veći od jedne kolumne, koja za cilj ima samo jednu stvar.
Želja mi je da ovim tekstom ukažem na to da nije problem u jahačicama apokalipse, njihova je uloga takva da najavljuju kraj sveta. Problem je u konzumentima, u pasioniranim gledaocima reality programa koji od usta odvajaju da bi poslali SMS i podržali svoje favorite, u svim onim vatrenim obožavaocima koji ispunjavaju klubove, sportske hale i stadione kada heroine srpske estrade organizuju koncert, u svim onim pratiocima profila na društvenim tih likova sa margine života. Problem je u svim ljudima koji ćutanjem i nečinjenjem tolerišu uništavanje morala i srozavanje svih društvenih vrednosti.


Peđa B. Đurović

Puno buke se diglo oko izjave Nenada Jezdića o tome kako se devojke u Srbiji oblače kao kurve, pa su se mnogi ponadali da je ta izjava maliciozno izvučena iz konteksta po starom dobrom običaju većine medija u Srbiji. I jeste, izvučena je - ali problem je u tome što u kontekstu zvuči još strašnije.





Jezdić je poznat po tome što jako retko daje intervju, ali je ovog puta rešio da porazgovara sa novinarom "Kurira" i bude ne samo iskren, već i brutalan. Šteta što je usput dokazao i da zaista, ali zaista više nikad ne bi ni trebalo da daje intervjue - makar ne ako u njima planira da vređa žene koje ne vode "sveti rat" obučene u odeću koju on smatra prihvatljivom. Naime, glumac je na pitanje novinara šta čovek može da uradi danas, kad nam sa naslovnih strana stižu vesti o smrti dece od droge i rijaliti programima imao jako čudan odgovor:

"To su rat i borba od malopre. Opšti rat. Žene i majke koje vode rat na svoj način. To su one majke, svete, one koje su čekale svoje muževe, svoje braniče i koje su produžile ovaj narod. Gde su sad te majke? Gde su sad i koje su to majke koje će svoju decu i sinove da vaspitaju? Priča čovek danas, bila je ekskurzija, maturantska u Italiji, i znate šta su Italijani rekli za našu decu, srpsku? Za naše devojke? Jako su lepe, šteta što su kurve! Obučene su kao kurve. Molim te napiši to. Ne mora to Italijan da nam kaže, ja to vidim. A zašto? Pa muškarci to vole. Navukli su se na jeftine i drečave plastične igračke. Izvinjavam se, ali ja rakiju čuvam u hrastu i u prohromu - plastika je prevaziđena, a i otmenije je. Gde je tu život, gde je muškost, gde prilježnost, gde su materinski i očinski instinkti nestali? U golom pupku, u pirsingu, "buši... buši... samo buši... ha-ha-ha-ha...", kaže onaj deda u filmu? Kako mislimo mi da opstanemo? To je sveti rat, rat nad ratovima koji mi moramo da dobijemo",rekao je glumac.
Pre nego što odmah skočite sa argumentom da to nije on rekao, već je samo preneo reči tog nekog Italijana, hajde da se ponovo vratimo na pasus iznad pa obratimo pažnju kako se Jezdić sa time u potpunosti slaže i dodaje da mu ni ne treba neki Italijan da mu to kaže, pa još i naglašava novinaru da to obavezno napiše - jer je, očito, jako važno da takva jedna uvreda za žene u Srbiji bude objavljena. Ne znam šta tačno Nenad Jezdić smatra pristojnim oblačenjem za jednu ženu, ali ako bih morala to da protumačim iz njegovih reči, pretpostavila bih da dosta liči na ovo:
I, ako bih morala da govorim iskrenošću jedne "kurve" koja sebi dozvoli taj bezobrazluk da povremeno obuče dekolte, kratku suknju, šlic ili (zamislite samo) čipkastu bluzu, rekla bih vam da mi taj deo u kojem me glumac naziva kurvom zbog toga kako se oblačim čak i nije najstrašniji niti najbolniji. Na te stvari smo, nažalost, već uveliko navikle, jer nam od detinjstva govore da moramo da se oblačimo na određeni način kako ne bismo provocirale dečake, momke i muškarce. Naravno da niko pri zdravoj pameti sebi ne bi smeo da dozvoli da tako nešto izjavi - posebno ne ako je deo sve manjeg broja ljudi koji se bore za kulturu u Srbiji - i naravno da je apsolutno skandalozno da rešiš da prekineš ćutanje samo da bi ispao prostak i ženomrzac, ali je na neki način, da se ne lažemo, i očekivano od čoveka Jezdićevog kova.
Ono što ovu ovde "kurvu" posebno boli, a malo i plaši, jeste ton i kontekst u kojem je to izrečeno. Jer, ako postoji nešto što ne treba da kažeš majci kojoj je dete upravo u mukama umrlo od droge, onda je to "sama si kriva", a upravo to je glumac uradio dajući ovakav odgovor na pitanje koje se više nego jasno odnosi na ko-je-ubio-malog-jovana. Ne znam u kom univerzumu je normalno okriviti majke, a posebno njihov način oblačenja, za ogroman problem sa drogom sa kojim se suočava Srbija, ali to je univezum u koji ova "kurva" ne bi volela nikad da zađe. Jezdić, očigledno, u takvom univerzumu obitava.
"Gde su te majke koje će svoju decu i snove da vaspitaju", pita se glumac, vešto uzbegavajući da spomene ćerke, jer naravno da su ćerke manje bitne, važno je dobro vaspitati sinove. A staro je pravilo da dete ne možeš valjano da vaspitaš ako imaš pirsing u pupku ili ako nisi pokrivena od glave do pete, jer deca, a posebno sinovi, jako loše reaguju na vaspitne mere koje su izrečene dok, na primer, nosiš suknju iznad kolena. Gde su, pita se on dalje, žene koje treba da se bore u svetom ratu, u ratu nad ratovima koji moramo da dobijemo - i time ponovo svu krivicu za sve svaljuje na žene, a da se ni na trenutak ne zapita, na primer, gde su muškarci koji su spremni da podrže žene, umesto što će ih osuditi za sve što ne valja u zemlji, od manjka prirodnog priraštaja pa do, očigledno, rijaliti programa i problema sa drogom.


Ne bih znala o kakvom tačno svetom ratu govori glumac, ali znam da je sva njegova težina svaljena na ženski rod, a svaka izgubljena bitka - njihova krivica. On je tu samo da kritikuje sve, od oblačenja, preko visine tona kojim razgovara, pa do toga kako se šminka ili kako kuva. A ona je tu da radi sve ostalo - ili barem tako funkcionišu stvari u svetu ljudi poput Nenada Jezdića. Ali ne i u mom.
U svetu ove "kurve" stvari su postavljene dosta drugačije - mi ne polažemo muškarcima račune za to kako se oblačimo, niti ih pitamo za dozvolu da probušimo pupak (ili bilo koji drugi deo tela). Mi se o vaspitanju dece staramo zajedno sa muškarcima i ne svaljujemo krivicu jedni na druge, već se zajedničkim snagama trudimo da u ovoj truloj zemlji napravimo nešto dobro. Mi radimo kao konji od jutra do mraka da bismo sebi priuštile to putovanje u Italiju, a kad odemo tamo - oblačimo se baš onako kako nam se oblači i zabole nas za tuđe mišljenje. Verujem da je Jezdiću sama ideja da se žena oblači na određeni način zato što ona to hoće, a ne da bi ispunila očekivanja muškaraca (bilo onih koji "vole plastiku" ili onih koj bi u "sveti rat") potpuno neverovatna, ali u svetu nas "kurvi" to tako ide. I mi, za razliku od Jezdića, živimo svoje živote najbolje što umemo i ne pljujemo po drugima koji ih žive drugačije od toga.


Pa sad vi vidite ko je tu stvarno kurva.

Ljuba Stanković je klinac koji ima šest godina i ponaša se baš u skladu s tim - kao dete. Nažalost, Ljuba Stanković nije obično dete, već pobednik takmičenja "Pinkove zvezdice", samo jednog u nizu nadmetanja koja od klinaca prave zvezde, oduzimajući im detinjstvo i terajući ih da ušetaju u okrutni svet odraslih previše rano. A koliko je taj svet grozan mali Ljuba je imao priliku da iskusi na svojoj koži ovih dana, kada su društvenim mrežama krenuli da kruže poražavajući, bezosećajni i dosta morbidni komentari na njegov račun, i to sve zbog snimka na kojem se Ljuba ponaša kao - dete.



Snimak malog pevača, koji je nakon pobede bio očigledno oduševljen, osvanuo je na sajtu "Telegrafa" - video u trajanju od 67 sekundi pokazuje ovog klinca kako srećno govori da će pobedu proslaviti "sa mamom i tatom", kojima će kao poklon za ovaj uspeh tražiti "igračke za decu".
Drugim rečima, Ljuba je pričao kao što bi i svako drugo dete pričalo u takvoj situaciji, usput se i malo glupirajući, baš kao što bismo se, ponavljam, svi mi glupirali u njegovim godinama.

Ah, kakva greška. Jer, ako prosečan umišljeni korisnik Twittera koji se krije iza lažne slike i izmišljenog imena nešto ne odobrava, onda je to ponašanje koje iskače iz okvira onoga što je on sam zacrtao kao normalno i adekvatno. A to važi i za decu.
Tako je neko rešio da iz njegovog intervjua izvuče 11 sekundi u kojima se Ljuba ponaša klinački i upustio se u šejmovanje deteta.
I, dobro, mogli biste da kažete "koga briga za jednu budalu", ali pravi problem se vidi tek u komentarima ispod ovog tvita, kojih ima dosta i redom su jako uvredljivi i, u nekim slučajevima, na ivici zdravog razuma jer se odnose na šestogodišnje dete.

"I on će za koju godinu kod čika Darka Kostića na 'foto sešn'"
"Kineski ekseri"
"Retard umišljeni"
"Kod nas svako ima decu pa pravi retarde... Treba nam jedan potop"
"Zašto nisu dete naučili da češće pere zube, a ne da su mu do šeste godine svi zubi crni"
Živo me zanima kako li su se svi ti ljudi, koji sebi daju za pravo da ovako vređaju dete, ponašali u njegovim godinama. Mogu samo da pretpostavim da su verovatno svi išli na časove klavira, učili bonton direktno od kraljice Elizabete i pričali izuzetno tihim, smirenim tonom kao da su na dvoru. Šteta pa u svoj toj svojoj pokondirenosti nisu uspeli da nauče ništa o ljudskoj pristojnosti, zdravom razumu ili uživanju u detinjstvu.

Možda bi nam bilo mnogo bolje kada bismo, umesto što kao besni napadamo nevino, opušteno dete, svi zajedno porazmislili o tome zašto uopšte decu predškolskog uzrasta guramo u takmičenja zbog kojih ostaju budna do tri ujutro i propuštaju detinjstvo - a od toga svi imaju koristi. Svi, osim malog Ljube, koji je u čitavoj priči samo izgubio najlepši period odrastanja, a zaradio prvi dodir sa okrutnim svetom čiji je deo sada i zvanično postao.
Ne daj se, Ljubo!

Ljubica Krstić Noizz