Како научити праштање

Питање:
Pomaze Bog Oce, Molim Vas ukratko mi recite kako se covek moze nauciti iskrenom prastanju, posebno kada su u pitanju najblizi srodnici koji se najcesce ponasaju prema nama kao najveci krvnici? Iako sam vernik, ja nemam tu duhovnu snagu u sebi da oprostim onima koji bi trebalo da su mi (barem prema krvnom srodstvu) najblizi i najdrazi? Jedva sam nekako uspela da smanjim gnev i mrznju u sebi spram njih, jer su me iskoriscavali i ranjavali zestoko i namerno godinama, sve dok nisam prekinula svaki kontakt pre par godina – ali jos uvek im ne mogu oprostiti u dusi, a na delu verovatno nikada necu ni moci. Vazda se molim Bogu da mi da snage da im oprostim, ali nekako ne ide…a zbog toga mi je jako tesko kada se pricescujem, iako to moj duhovnik sve zna i odobrava mi pricest… Hvala unpared i neka nam svima milosni Bog oprosti, pa i nasim neprijateljima…
S. Bikovska

Одговор:
Драга сестро, И у овом Божићњем посту, када треба да се припремимо молитвом и постом, када треба да пођемо у цркву и да се на Светој литургији причестимо часним Телом и пречасном Крвљу Христовом, Спаситељ нас упозорава, да је праштање неопходно, како бисмо се достојно причестили, а преко Светог причешћа дошли у заједницу са Богом. Зашто? Зато што мржња не сједињује, већ раздваја. Мржња нас одваја од Бога, а самим тим и једне од других. И где год је мржња, тамо је одсуство међусобног разумевања, тамо су људи једни од других далеко. А Господ нас позива на међусобну љубав, на праштање. Речено је да је човек велик онолико, колико је у стању да орости. Опростити је свето, велико и узвишено. Праштати треба стално и треба се трудити да нас не затекне залазак сунца, а да се нисмо измирили са свима, јер никада не знамо часа и краја свога, и не дај Боже да нас наш крај затекне са неким неизмирене. „Мири се са супарником својим брзо док си на путу са њим“, каже Господ Исус Христос (Матеј 5, 25) . Дакле, помирење и међусобна љубав су неопходни услови за ступање у заједницу са Богом. То је и порука Светог јеванђеља, да ако ми опраштамо другима преступе, опростиће и нама Отац небески. “ Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите брату својему од срца својих сагрјешења њихова“ (Матеј 18, 35) . Уосталом, ми се у свакодневној Молитви Господњој молимо: „Оче наш… опрости нам дугове, грехе наше, као што и ми опраштамо дужницима, ближњима својим“. Дакле, ако смо ми спремни да опростимо једни другима, и Отац небески ће опростити нама. И тиме условљамо праштање нама, нашим праштањем другима. Забележено је у литератури, како је један угледан домаћин Ђорђе, имао свог духовника у манастиру, како је код њега стално долазио на разговор и савете, да га он поучи како да живи и ради. Имао је овај домаћин спор са својим суседом. Најпре се то радило о малим штетама на имању, а после све тежим случајевима, тако да је Ђорђе био принуђен да га тужи суду. Међутим, пре но што је суду предао тужбу, отишао је Ђорђе код свог духовника и све му испричао. Колико му је тај сусед учинио зла, да је Ђорђе решио да од суда тражи најстрожу осуду за њега. Духовник је мирно и ћутећи саслушао Ђорђа, а онда је предложио да се заједно помоле Богу, пре но што Ђорђе оде. Говорећи Молитву Господњу, духовник је говорио: … хлеб наш насушни дај нам данас и не опрости нам дугове наше, као што и ми не ораштамо дужницима својим… Ђорђе се трже на ове речи духовника, али му овај рече: „Ја се друкчије не могу молити, него као што си ти одлучио, јер ти немаш намеру да опростиш своме суседу“. Ђорђе се постиди, опрости се са духовником и пође кући. Поцепао је пријаву за суд. Убрзо сусед се разболи и умре и тако се Ђорђе ослободи невоље, а да се није огрешио према свом суседу. Сигурно, да опростити није лако. Често пута увреде су тешке и остављају траг. Ако те неко удари, кад прође бол, заборавља се и ударац. Али увреда оставља несагледиве последице. И зато, ако је тешко опростити, онда је и велика радост кад до опраштања дође и човек се осећа некако лак, кад осети да је његова реч извињења наишла на пријем, да је потврђена са друге стране. Може се са неким стално свађати и стално мирити или једном се измирити са свима и тако остати за цео живот. Сигурно да је овај други пример знатно кориснији, да човек улази у сукобе и неспоразуме што је могуће мање, али ако се нешто и деси, да одмах опрости, да опрости у потпуности и да не остане у њему ни најмањег трага неке жеље за осветом или мржње. Ти се, драга сестро, жалиш на своју ужу родбину, како ти они причињавају највеће неправде и како ниси у стању баш њима да опростиш. Христос је, једном приликом, говорећи апостолима о припадности Њему, рекао: „И непријатељи човјеку постаће домаћи његови“ (Матеј 10, 36) . И заиста, човек често може да доживи од својих најближих теже увреде и горе нападе него од отворених непријатеља. Једна народна мудрост прича: „Ко ти је избио око, пријатељу? “ – „Брат! “ – „Зато је тако дубока рана! „. Но, ако су увреде и неправде од најужих чланова породице и родбине најтежи, и праштање је сигурно теже, него у осталим случајевима. И зато треба уложити и већи труд у праштању. Ја те, драга сестро, потпуно разумем. Доживела си велико разочарење у најближе и зато је та рана и најдубља. Ти знаш да је најтежи рад у рудницима злата и дијаманата. Тамо људи од напора и умиру. Али, они својим трудом налазе највеће драгоцености, њихов труд је исплатљив. И ти ћеш се трудити као онај рудар у Јужноафричкој Републици, који тражи скупоцени дијамант, да пронађеш искру кајања, праштања и љубави, која ће засветлети међу завађеним сродницима, теби и твојим ближњима. А у томе ће ти помоћи и реч Христова: „Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сјетиш да брат твој има нешто против тебе, остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најприје помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој“ (Матеј 5, 23-24) . Желећи ти души и телу користан Божићни пост, а у посту успех у остваривању највеће врлине љубави, која се постиже жртвом и праштањем. Бог нека ти у твом труду буде у помоћи. „Прегаоцу Бог даје махове“, каже народна мудрост, а ти ће се заиста потрудити да у томе и успеш. Схвати, ма колика неправда била према теби ти си дужна да опростиш. Ако је Христос могао да опрости онима који су Га на крст разапели, ако је Његов првомученик и архиђакон могао да се помоли за своје убице: „Господе, не урачунај им гријех овај! “ (Дела апостолска 7, 60) , зар једна права хришћанка није у стању да опрости онима који је вређају и понижавају, па ако су то и чланови најуже родбине. Благослов Божји и помоћ Његову призива на тебе и твоју родбину .
O.Душан

Ne samo recima,vec sa osecanjem iz sebe,cistim srcem

Prastanjem dobijamo rasterecenje i unutrasnji mir, stavljanje tacke na jedan deo naseg zivota koji je zavrsen kao i napredak u licnom ravoju.

Praštanjem dosežemo stanje čistog duha i privlačimo zdravu energiju..

Oprostiti znaci i ciscenje duse svoje, uzimanje i davanje je podloga. Vazno je da bi mogao uopce nekome ili necemu oprostiti, moras nauciti davati a ne samo uzimati.

Kad to prvo naucis, onda prastanje ti ide lako, jer kad tad i tebi netko oprasta.