Zoran M. Mandić

Gost

Predgrađe

Ne zna se
Jednako odakle
Kuda
Histerija pretpostavki
Greši
Poezija se svela na
Poeziju
Beskonačnog niza
Ispričanih priča
JA
Na sažaljenje
Pravila života
Razmena izvan
Ekstremnog
Telesnog okruženja
Predgrađe
Duše pevanja o
Cvrkutu
Hartija bez tela
Ne dodaje duši
Dušu
Smeh priča u
Palimpsestima
Najbučniji je u
Pomenima peska i
Tajne
Okean je predgrađe
Okeana
Pustinja pustinje
Glas glasa
Da li naglasiti
Predgrađe predgrađa
U gradovima Poezije
Muzika naseljava
Poslednje kutije čula
Cenka se u neispitanim
Lavirintima strasti
Bezdani bezdani
Na sav glas kuka
Zamonašena umetnost
Među spremačicama njenog
Predgrađa
Najplaćenija je
Poezija

Gost

Pesma poriče misao – Itaka

Previše teksta sa
jedne stranice sna probija do mene.

Sećanje o strahovima iz detinjstva
stiže iz bele jednačine godina
katkad krst do krsta.

Jedva duga, pomislim,
varka da postaju ona
svetiljka što bi da se upali sama od sebe.

Pesma poriče misli o varljivom sećanju
odbija da donese na svet pravu istinu
onoga što sam mislio da je život. O, da.
Neodlučna je dok se iz sebe krije u sebi,
prolećni vrbov prut sa kog se može oguliti kora.

Ljubav otiče kroz san,
bol koji osećam ne dolazi iz bola drugih,
to dobro znam.
O moje strašno nepostojanje u noći –
u samoći poslednje slike
Lične Lirike Intimnog dana
stvarne svakodnevne Itake palanačke teskobnosti.

Gost

Ploča od nematerije

O (sa)vršenom

Iza Jezika je njegovo nesavršenstvo
u njemu nesavršena žrtva
Talac konstrukcija
privida i skela koje im podilaze
usled propasti iluzije o postojanju
Stvarnost je uvek surovi ugovor
između uplašene prošlosti i bezvoljne
Budućnosti
Da li postoji neko od njih
Tesla se kockao sa Dostojevskim
posle svakog njegovog neredigovanog
Romana
JA je tako propadalo u MI
U premetačinama deklinacija
Glagoli protiv padeža
Pometnja imenica na rasputnicama
nabeđenih prideva
Hristos je pokušao
Ismejavali su ga nevažni činovnici
državne sile
Poema o krstu i zarđalim ekserima
nasumice je nestala iz lirskog osećanja
Misli
Ostao je svet
Još uvek mu se telo cedi kroz niti rešetke
Nepostojećeg u postojećem
Pesnici se boje svojih senki
Duhoviti Šekspir u Servantesovoj ironiji
kašlje
Borhes u umišljenom slepilu guta pljuvačku
Nenalažljiv je put tek tako
preko interneta u internatima
Meteža
Kada se ne zna
Na jedinom univerzitetu neznanja
Vizantijskom
Hristos se u rektorskoj odori na časovima
Medicine
Plašio Teslinih prenosa nesavršenih polja
neuhvatljivog
Na daljinu
Jedan iza ili ispred drugoga okončali su
Kraj istorije
Sada misao poriče sebe
Usamljena u gori nedohvatljivog s kojim se
Pesnici guraju na ulici
Niko im ne veruje
Ludi trgovci na suncu pohuju novčanice od
sto dolara
Da li će svet biti uvek i nekad na nekom mestu
Između zaraćenih bajki i basni
osramoćena lirika ne svedoči ni srcu
Ni očima
Ni umu
Postoji
Samo po-stoji

2.

Nastavci su izmišljotine prevaziđenih
Analitičara
Jadnih trgovaca komentara
Bolesnih menadžera reči
Stil je nestao u zapadnjačkim olujama
Na dnu okeana smisla zaujeli kristali prošlosti
odumiru u zagrljaju promukle muzike vode
Na samrti
Pesnici ispisuju poslednje ode
Pismenost neba bodri njihov talenat
Ljute kiše strmoglavljuju se u ljutinu suše
Pustinja u
nemim ogledalima opozvanih odraza
Pohovane novčanice od sto dolara
niko više ne jede
Izdašan kraj na putu nesretnika
demontira putokaze
Čudovište je dotuklo sebe
Čoveka
O, bolni romanu o savršenom
Kako je sve nesavršeno

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М.МАНДИЋ

ПЕTРOВAРAДИНСКA TВРЂAВA

Прекo jе пoглед
кojи се с oвим с oве стрaне
љуби нa средини реке у
Дунaву
измећу пoрушених истoриja
из кojих изрaњajу силoм пoкидaни
мoстoви
чиjи тужни пеjзaж
предстaвљa пoмерени пoдстрек зa
нoве пoгледе и идеjе у прoнaлaжењу прaвих
тoкoвa истине крoз пoрушене записе са

сведочења
Oнa пoпут виле у лику пaлеoлингвистичкoг
зaписa
стojи нa врху рaвнице
чиjе мемoaрске приче укрaшене гнoстичким
метaфoрaмa
листajу ветрoву читанку и роман општег времена
зaписуjући све
кaкo се митoви претвaрajу у збиљу oд кojе се
ствaрa повест
где су се зaгубили пoсмртни oстaци вaжних
чињеницa o
знaчењскoj сличнoсти пoрoдице речи
трaгajући у њимa зa oригинaлним текстoм пуним
пригушених oдзвoнa пoсвећених дoбрo склoњенoj
aрхеoлoшкoj тajни
с врхa рaвнице
чиja мисиja дoнoси ревoлт сведoчењa пред
пoстaвљеним немoгућим циљевимa сaзнaњa и
немoћи речи пред oгрoмнoм и мaсивнoм снaгoм
злa и рaвнoдушнoсти
штo се не мoже лaкo с jедне нa другу стрaну
пoреклa пoгледa и његoвих ситницa

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗМЕЂУ РЕЧИ

Шта је проходан текст
Постављам питање песми
Док је зачињем
У време безочних читања
Да ли по сваку цену треба бити
Модеран
Без обзира на величину и дубину ува
Без обзира на пропаст читања и
Пропаст писања
Имам ли правко кренути
Путем којим ме воде речи
Које се не одазивају наредби сваког
Срца
Мисли
Идеје
Значи ли то да ћу моћи стићи тамо
Где стижу најважнији и најодабранији
И да ћу моћи упознати те пресвете
Мераче људски речи што
Једне за песме одвајају а друге у сталну

Употребу стављају

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ZORAN M. MANDIĆ

MESTA, SEOBE DUHA, ODLASCI

Sada je to Tivat
kroz tunel do Kotora a
onda u čuvenu kišu Risna
Postoje druga mesta
na pola sata
na noć i dan jedno od drugoga
Druga mesta
Druge seobe duha
Odlasci
Uvek se odlazi
Neposlušne brže deportuju
Prebacuju iz kazamata sadašanjosti u
Ludnice budućnosti ili na
Klinike prošlosti
Kiša na putovanjima opere telo
Sapere neke važne linije sa njegove
Trošnosti
Obriše ključne stvari sa lica maske
Tivat
Da
Tivat usred jedne male lične
Svečanosti

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М.МАНДИЋ

OБДAРЕНИ ЗA ПИСAЊЕ

Oбдaрени зa писaње
претвaрajу свojе депресиjе у несреће
oд кojих живе њихoви текстoви
oмaжи ликoвимa из фaнтaстикa мaште
Њихoвa гoрдoст oстaлa jе без aмбициja
у пoљу дoкoнoсти
где се oсaмoстaљуjу пaрaлелне стaзе
живoтa
врсте удвajaњa незaвиснoсти o
тешкoћaмa у избoру предметa писaњa
нaде дa се успе у њему у
прoнaлaжењу пaмћењa
учењa зaбoрaвљених мoлитви и стрaхa
oд зaбoрaвa
Oбдaрени зa писaње не умеjу увек дa
пренесу пoруке
кojе несметaнo другим путевимa стижу нa
aдресе
нa кojе су упућене пo угледу нa филoзoфске
дискусиjе
o нaчинимa спуштaњa нa днo лудилa
пoбеђивaње тишине речимa
jедине пoтпoре oсредњим судбинaмa
зaдoвoљствa и нaде

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СУМОРНИ ПАУКОВ КВАДРАТ

Видим тај круг
у коме тишина
раскива своју мрежу
Немоћан да се претворим у
плетиво у
суморни пауков квадрат
окрећем се траговима светлости
да бих у размацима између
неприсвојених честица
нашао стазу
пољску
на којој нећу исклијати у речи
Тишина у расулу сопствене мреже
загонетно јеца
над препеваним чулима и
напушта стазу на којој се
све више уочава

суморни пауков квадрат

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

РАСТАНАК

            Најтеже је издржати тренутак растанка. Гомиле људи, који у групама причају, а, само, ретки плачу. Они најближи јецају док хор нарикача надјачава све. И оглашавање црквених звона, која најчешће плаше сабласним интервалима својих јавки. Црквена звона буде и сабласне помисли о „другом свету“ чија слика се избегава у глави. Као оно што може да буде најстрашније. Страшније од недисања. Од немоћи да се растанак објасни најприврженијим. Оним којим се тим растанком одваљује „комад“ срца. После чега ништа више неће бити као пре.
            Стиском и тишмом атмосфере растанка чудесно господари журба. Свих који помажу и оних који несвесно сметају. Одмажу. Ремете поредак жалости која непрестано, из сата у сат, прераста у церемонију. У неку врсту „обрнуте свечаности“. Оним најдиректнијим извршиоцима у служби растанка ни мало није лако. У купању „отшелника“ .У бирању одела између оних које никада није имао и оних које је највише прљао. А, сваки детаљ треба ставити у своју кутију. У свој мали саркофаг. Који ће отпловити Хароновом реком. Преко. Доле. Испод црте.  Посебно не заборавити да се „отшелнику“ скину повези са руку и ногу. Да може и да устане. Да не буде спутан у неискуству. Пред собом самим. Без сведока. Без „повратне информације“.
            Писцу је ипак најтеже. Срочити последње слово о „отшелнику“. Без патетика, математика, економија и политика живљења, које нико не може да пренесе преко Харонове „царине“. Преко моста на коме се свлаче облаци. И нестају сви докази. Језик. Све речи. Све метафоре. Поезија. Неспоразум са животињама. Аутизам биљака.
            Песник писцу увек помаже. И на Хароновом мосту.

            Он најбоље зна све о немоћи текста.

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МОЈИ БИОГРАФИ

Моји биографи су мртви
На путу кроз моју биографију
доживели су удес
Мртва је и моја биографија
Мртва и изгубљена
Међу важне смрти спадају
смрти биографије
То је духу ослобађања места
од неважности
од неважних понављања
Међу неважним понављањима су
велике количине прозе и
поезије
Хомера
Шекспира
Достојевског
Кафку
Аћина
неважни понављају
Нико нема право на биографију
она је скуп лажи
она не уме да опише своју смрт
Аутобиографија је кривично дело

превара

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГЛАС КОЈИ ДОПИРЕ

                (Мала посланица о Њему и Диогену)

                Глас који допире до мене је
                мој глас
                он иде за мном и кроз пустињу
  не теши ме надом
                не замара причом о просветљењу
                не дира у мој руксаг напуњен књигама
                Он једноставно ходи мојим трагом
не одваја се попут сенке
                бешумнији је од умрлог шума
  ни шум срца није му раван у пољу
                Нема другог гласа иза мене ни мисли
                која би победила моје убеђење о њему
  Он говори онолико колико траје моје
суочавање са сабластима
                Мој напор да изнутра сачувам помирљивост
                духа
                слике које ми је још мајка брижљиво
                остављала
                Да се сетим
                пре него што иком пружим руку и кажем
                како ми је
                Мој глас слаже моје неизговорене речи у
                кацу језика

2.
             Не воле мој глас да чују
               Не трпе лојалност која ме чува
               Али
               увек су ту они који закерају
               пуцкетајући као електрични стубови крај цесте
               Моја суочења из пустиње поучна беху
               Брижљивија чак и од забринутости моје мајке
               од њене непоколебљивости за моје писање
               За мене не брини понављам
               Сећај ме се кад узмогнеш
               И не претварај се
               Ово ипак није песма о мојој мајци
А и да јесте
               Куда би то мој глас без мене

3.
               За мојим гласом кренуше
               кроз пустињу и прашуму
               уходе шпијуни и ловци на
               уцењене главе
               Велика награда се нуди за њу
               велика као глава шећера
               као она главица изнад Днопоља
               под којм ме мајка прижељкивала у капима
               росе
               Не дира у мој глас незнање и превртљивост
               ухода
               песник не треба свом народу
               ни свом гласу
               Он чува немир поколења
               као што људска крв до утрнућа алкохол чува
              Али гле
              ово ипак није песма о мом Брату
               А и да јесте
               Куда би то мој глас без мене

               4.
               О онима што се утркиваше ко ће пре и боље
               да ме изда
               мој глас ћути
               И не слутим
               Куда би то мој глас без мене

2003.

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОЕЗИЈА СЕ ПИШЕ РУКОМ

Поезија се пише руком
једе руком
преврће језиком
У песми је песник
разбијач
уништитељ
Ратује у њој с оним што је
запамтио читајући с оним што је пишући
одбио да чита
Песма је тишина
Лудница
Болница
Развејани свет
Насред тишине инсталиран је скенер
за самопосматрање
Рад тишине није једнак раду
долажења к себи
Песник је превише плах да би
отишао у тишину по знање о себи
Увек је касно за учење
(ако си само пронашао место за
сопствено откриће)
Поезија се цепа рукама
Баца рукама
Спира водом
Поступак је уздрмао језик
учинио призор неутралним

одвојио главу од руку

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРЕД БОГОМ СВЕ ПРИЗНАТИ

Пасти себи на ум са прстима
умоченим у теглу цвекле
чији потпуно црвени сок
уништава белину на свиленим столњацима
Претворити се у флеку времена
испред строја нераспоређених запета
постати алергичан на сваки облик допадања
супротставити се придевима који славе
помоћи ружном да се на једној
страни вечности ослободи окова
заиграти плес са тамом
и циктати
циктати усред царства нарциса
питати отворено
чему толика имена за цвеће
помолити се безнадежном
поделити са непознатим последњи дах
А онда Свету рећи
колико је неопходно волети Несвет
и управним говором рећи
запевати усред спаљене шуме међу
угљенисаним птицама
вратити
ред по ред песму у ненаписано

пред Богом све признати

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЈАДНИК

Он је увек неурачунљива бројка
сметајући сувишак мањка
светлости
Непопуњен размак у тексту за
успелу
реченицу описа стакла
Виђен је у азилима пропалих
песника
није просјачио
чувао их се
Некима је показао своје ципеле
Замка за трагове
изговарао би на одласку
Звали су га

Јадник

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПЕСМА О МАЈЦИ НЕ ПИШЕ СЕ КАО ПЕСМА О ОБЛАКУ

Песма о мајци не пише се као песма о облаку
Љубав о облаку нема куд из
Облака
ни горе ни доле
Она лебди заједно са приказама и приказима
које су мајке дуго разврставале у
нашим главама
научивши нас да се љубав
не учи
нити да зато има мање знања

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ZORAN M. MANDIĆ

PESAK TAJNE

1.
Na samom početku postanja
Gramatika jezičkih
nedoumica
mučila je priče o rečima
Njihov neusiljeni hod ka drugim
počecima
štitio ih je vrtlozima vazdušnih
struja
Pomogao je da opstanu usred
vrta u kome je Bog na mahove
vajao njihove tajne
Obeležavao prednosti u njima
da bi prestali da budu
hrana razjarenih gladnih
tigrova
Kada je svanulo uveo ih je u neke od
zagonetki tame
Pokazao im je reč
Autoportrete životinja na zidovima
mračnih pećina
Vatra je bila povod za silazak
niz stablo postanka

2.
Kroz usta
tajanstvene koprene čula
promileo je pesak tajne
Sve je počelo brzo da raste
drvo i talas
grimasa na licu
lice na grimasi
Muzika vetra odzvanjala je za
trpezom tame

3.
U vrh trpeze sunce je
među brojevima
započelo raspravu
O
poeziji
O pridevima boja bez
glagola crteža
Onako kako se
Milorad Bata Mihailović
usudio da u Beogradu
Parizu i Raškoj
tumači svet
ratnika i
bikova
Smelo slikajući eseje o
inerciji i gravitaciji
Geometri su za istim stolom
budućim arheolozima
upućivali zagonetne osmehe
Trebalo je napraviti
sistematizaciju uzdaha
izdvojiti znanje iz polja pogleda
Raskrčiti šumu emocija
postaviti zlatnu gredu
Rečnik pojmova

4.
Prvi koji su sišli sa
drveta postanja
prionuli su na pisanje knjige o
horu slavuja
Hteli su da lete sa prvacima
pretvorivši pesak tajne u
Pustinju
Svet je tada bio lepši od sebe
Zaboravljena lepota neznanja

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТАЈНА

Брату Душану

Песник
пре прве написане речи
сагради крематоријум
да би једном дневно
улазио у њега док пише
да гори

2.

Тајна је у Милости
којом нас научи мајка
да не будемо другачији

Апатин, 1979.

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЈЕСЕН

Ветар журно разбацује смеће
У блато претворено опало лишће
Замагљен видик клизи са
Оронулих фасада
Облачни свод подстиче несаницу
На слици невољно лице песника
Над одложеном тастатуром
Компјутера
Дим цигарете савија
Неправилне кругове
На небу нечитак рукопис
Запуштених трагова из разних
Историја сумње
Спуштени поглед даха
Незадовољног ритмом дисања
Наизглед у дубокој води
Крије се

Јесен

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОПСЕДНУТ ДАЉИНОМ КАО СА ЛИЦЕМ ЖЕНЕ

Zoran M. Mandić - Page 3 18301944_205058126676347_2234722310926342039_n

Читао сам и више
заустављао дах као у богомољи
пред непрочитаним
Молио речи да се раздвоје
да ме кроз друге редове пусте у
проласку
Никоме нисам плаћао за своју наду
Морала је сама по мени да претура за
ситницама
Нисам бринуо о њеном умору
Посвећивао сам се сећању на мајку
бледим сликама на којима бледим и сам
Без страха читао сам даље
опседнут даљином као лицем жене
Увек довољан себи да не би био други
у другима као у тузи
Није лако не прећи црту
имагинарну линију осаме
не губити наду
ни пред њеним крахом
И сести за сто с њим
Крахом
у читању
у опседнутости даљином као са лицем жене

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЛЕГЕНДА
(Сени мог брата Душана)
Легенде нису у књигама
Илијадама и Одисејама
Рађају се у засебности Духа
руком ваздуха написаног на
онтолошком
пергаменту времена
У Питагорином песку
На сред пољане где је млади Галоа
бранио част љубави
двобоја и математике
Легенде умиру у зору
журно
пролазећи кроз магична врата
разобручене историје
хербаријума
акваријума и провизоријума
ницања
одлазе да би остали
именима улица са
потписима необрисиве стварности
остављајући је будућности да их
чека
сачекује рађањем нове зоре
без њих
Са Годоом у возу
Путују и шестаре светом илузије
У чијем собљу живе утетовиране у
својим знацима

(На Светог Архангела Михајла 2007. г.)

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НЕРАЧУНАТО ВРЕМЕ

Шта се збивало у времену
Не прикачено на ход овоземаљског сата
На рачунање доказа о сликама
Гласовима и речима
Како је живела разлика рачуна
Између два времена између два пролазна
Времена
Питање је о тајни постављања питања о
Онима који су после Творца на
Зидовима алтамирске пећине
Поставили цртеже гребући
Окрвављеним ексерима по
Зидовима без светла
Откуд толико трагова нерачунатог времена
Откуд ликови речи пре речи
Зашто само цртежи из лова
Смешне су муке са сведоцима
Логосног интервала пре Творчевог
Аутопортрета
Покушао је
Посегнуо за гралом у кутији времена
Које је одбило да се окачи на сказаљке сата за
Мерење откуцаја срца

**Član** **Poruka** : 142 **Učlanjen** : 04.01.2015

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТРУЛА ЈАБУКА

После толико година
чудне окаснелости
Ова песма је дошла на ред
Ослобађена из затурености
Лица и наличја
Несређених разнобојних папира
Разбацаних по угловима главе
На цртежима незакљученог памћења
По ћошковима соба у којима су се
Скривали из страха од јавности
На једном од тих аљкавих подсетника
Писало је великим ћириличним словима
ТРУЛА ЈАБУКА
И као што записах у песми Аутопортрет
Одједном је негде у мени експлодирала
Мисао испред улазних врата Пакла
Седишта метафора и пожутелих
Слика заборава
У дворишту прецртаног Раја где је
Срушено огњиште Чистилишта
Одакле су повучени божији нацрти из
Приручника фантастичне човекoлогије и
Бесповратно одложена берба јабука
Сећам се да сам се баш тада у
Тренутку зидања ове песме
Нашао између два гласа
Једног о потреби
Посвећивања нези дружења с муњом као
Најсуштинскијом суштином настајања песме
И оног другог благотоворног мајчиног савета да
Неколико ноћи проведем у библиотеци
Јелинске песникиње Сапфо у којој сам
Могао да прочитам све о јабуци раздора
О златној јабуци и девет пауница
И свакако да би се склопила лирика овог
Трулог наслова да се у тим силним читањима
Не закачих за келтски симбол бирања
Јабуке између
Небеске спознаје и земаљских задовољстава
Упоређивање песникиње Сапфо
У ком је девојку поредила с јабуком
Која још није убрана док је она друга пала с дрвета
Трула и више је мало ко хоће
Зато што није
                               Златна
                               Рајска
                               Еденска
                               Забрањена
Уста пуна труле јабуке помажу ми да

Уживам у тој разлици

» Oliver Mandic
» Oliver Mandić
» Milorad Mandić - Manda
» Zoran Grebenarovic
» Zoran Bognar