Скривен у срцу планине северно од Торина, постоји магична конструкција
савремена катедрала коју су многи дефинисали, као осмо чудо света. Ове речи поздрављају хиљаде људи из целог света који сваке године посећују Храмове човечанства, највећи подземни рад на свету, са 850 хиљада кубних метара и пет спратова.

Ми смо у Видраццу, граду Пиемонтесе од 500 становника око 50 км северно од Торина, у Валцхиуселла, у подножју Алпа. Овде на дубини око 72 метра налази се једно од најчуднијих места која је икада постојала често дефинисана као место за тражење духовности и унутрашњег мира.
Храмови човечанства, познати и као Храм Човјека, су хипогледећи грађевински радови од стране Суперинтенденције ликовних умјетности, саграђени руком у 16 ​​година рада, грађани Федерације Даманхур (град свјетлости).
Гласови који циркулишу око ове етички и духовне заједнице који се сами управљају су широко поремећени, а многи сматрају правом сектом, на пример, негативним сведочењима бивших присталица Оберта Аираудија или Фалцоа, осигуравача, писца, психичара и пранотерапеута из Торина Самофинансирањем је почео радити на изградњи храма инспирисаног његовим мистичним визијама.

Али ако постоје неусаглашена мишљења о заједници, нема сумње о Тимес оф Хуманити, заправо они представљају неоспорно умјетничко наследје. Свакодневно су отворени за јавност и користе се као индивидуално или групно место медитације и прослављају венчања и друге важне тренутке у животу.Они који воле уметност и архитектуру не могу бити изненађени изузетном конструкцијом из времена на време ручно у стени. Унутар Храмова налази се седам главних соба, од којих свака има мистично име: Сала Воде, Земље, Сфере, Метале, Плави Храм и Лабиринт.

И уметнички и кореографски, они су бесиром боје и свјетла и крећу путању кроз стотине ходника, ходника, ниша, степеница и тајних пролаза живог. Окружење веома слично ономе у египатској пирамиди. На зидовима су мозаици у стаклу и камену, слике, скулптуре и инлаје од дрвета, бакра и рељефа, наслеђе које је остало тајно до почетка деведесетих година.Чак је и историја изградње Храмова везана за духовност, према заједници Даманхур је била визија једне сјајне звезде која је пала на Земљу како би показала Аираудију да ископа камен голим рукама.

На почетку, пројекат је остао резервисан за умјетнике, занатлије и зидаре, сви су представљали тајну операцију без икаквих прописа, све док полицијске снаге у октобру 1991. године нису успеле направити велики стил који је водио, а не мало збуњености, између заједнице Даманхур.
Прави разлог зашто су им објашњени карабиниери, полицијски и пси антидрогенон никада није познат, постоје они који су изнели хипотезу да желе дискредитовати заједницу. Чак је и правни случај против новина који тврди да Даманхур није окружење за дјецу.

Узрок који је победила Федерација. Године 1992. анонимно писмо открило је постојање Храмова, након што су различита истраживања оснивачи одлучили да отворе своја врата свету. Визија прекрасних соба се придружила мислима: да је свима требало познати магичну конструкцију.

И коначно, у јуну 1996. године, уз подршку ликовне умјетности, италијанска влада одобрила је посебну измјену закона којим је омогућена дилатација подземне структуре. После четири године неизвјесности и непрекидних битака, Храмови су били сигурни и данас их посјећују значи имати изузетно искуство.

Написала Доминелла Трунфио