Dragoslav Andrić

Dragoslav Andrić



Dragoslav Andrić (Čačak, 10. novembar 1923 — Beograd, 27. maj 2005) je bio srpski pisac,
dramaturg, leksikograf, publicista i šahista, sastavljač antologija i prevodilac umetničke
literature na srpski sa francuskog, engleskog, nemačkog, holandskog, ruskog i drugih jezika.
Preveo je preko 130 knjiga poezije, proze i drame.

„Prevodilac je neka vrsta voajera, koji stalno zaviruje u tuđe
živote, kulturu, emocije, istražuje sudar civilizacija. On je takođe akušer tuđe dece.“

Biografija

Dragoslav Andrić je rođen 1923. godine u Čačku, od oca Jelisija, oksfordskog đaka i majke Zorke,
učiteljice. Nakon završene Prve beogradske muške gimnazije, školovao se na pozorišnom odseku
Muzičke akademije u Beogradu i u dramskom studiju Narodnog pozorišta Srbije. Završio je englesku
filologiju na Filozofskom fakultetu.
Postao je poznat u 1970-im i 1980-im godinama po svom "Rečniku žargona“,
humorističkoj zbirki „Svaštara, udžbenik nonsensa“, antologiji rok-poezije
„Stereo stihovi“ i nekoliko zbirki i antologija svetske poezije, između ostalih i „Stihovi“ Ogdena Neša,
Andrićevog omiljenog pesnika. Između 2003. i 2004. izdaje antologiju svetske poezije u šest tomova,
„Američka poezija danas“, „U ime zemlje“ (kanadska poezija), „Otisak srca u prašini“
(poezija američkih crnaca), „Ko, je l' ja?" (engleska i američka humoristička poezija),
„Svet u kapi rose“ (klasična kineska poezija), „Ne pali još svetiljku“ (stara japanska poezija).
U časopisu „Vreme“ Andrić kaže da prevodioci često znaju svoj jezik bolje od pisaca, od kojih
se očekuje da ga usavršavaju.
U toku 2005. završava „Svaštara - viši kurs“ i „Rečnik žargona“ (drugo izdanje) sa oko 20 hiljada
reči i izraza (dva puta više od prvog izdanja), ali nije dočekao njegovo objavljivanje.
Andrić je 10 godina radio i kao dramaturg u pozorištu. Glumica Radmila Andrić mu je bila supruga.
Početkom 1990-ih, kao gostujući profesor Univerziteta u Čikagu, vodi kurs o kreativnom prevođenju
literature.
Osim književnosti, Andrić se zanimao i šahom, sa kojim je došao u dodir sa 11 godina. U periodu
1948 — 1981. se aktivno takmičio, imao je titulu majstora i bio je državni reprezentativac.
Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Udruženja književnika Srbije i Srpskog PEN centra.
Andrić je dobitnik nagrade "Miloš Đurić" za najbolji prevod 1969. godine i nagrade za životno delo
Udruženja prevodilaca. Dobitnik je Vukove nagrade, najvišeg republičkog priznanja za rad u prosveti,
nauci i umetnosti.

Bibliografija

Knjige

Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči i izraza, 1972, 2005.
Svaštara - udžbenik nonsensa, 1981.
Svaštara - viši kurs, 2005.
Leksikon viceva, 1994, ISBN 86-7019-143-1
Taknuto -Ćaknuto (ko-autor sa Ljubivojem Ršumovićem)
Vidi mene - vežbe za duhovno opuštanje (ko-autor sa Ljubivojem Ršumovićem)
Vrt dobre nade - pesme i pitalice o životinjama iz beogradskog Zoološkog vrta.
Zezalice, ili pesme zdesna nalevo, 1977.

Šah

Šah - igra miliona, 1966, 1997.
Matni udar, 1989.
Šahovski zabavnik, 1985.
Škola za male i velike pacere, 1989.


..............

wikipedija

Prevodi

Antologije i zbirke

Antologija svetske ljubavne poezije (prevod Dragoslav Andrić,
Danko Anđelković, Danilo Kiš i dr), 1970.
Novije flamanske pripovetke, 1972.
Ogden Neš, Stihovi, 1972.
Bob Dilan, 1978. (ko-autor sa Dušanom Latkovićem)
Ne pali još svetiljku (antologija klasične japanske poezije), 1981.
Erskin Koldvel, Duvanski put, Neredi u julu
(prevod Ljerka Radović, Dragoslav Andrić), 1981.
Svet u kapi rose (antologija klasične kineske poezije), 1991.
Graffiti International (antologija grafita), 2000.
Stereo stihovi (antologija zlatne ere rok-poezije), 2000.
Američka poezija danas, 2003, ISBN 867639721x
Ko - je l' ja? (antologija engleske i američke humorističke poezije), 2003.
U ime zemlje (antologija kanadske poezije), 2004.
(obuhvata englesku i francusku jezičku oblast)

Dramska dela


Kol Porter, Poljubi me, Kejt
Ežen Jonesko, Pozorište (sabrana dela), 1997
(grupa autora u kojoj je učestvovao i Dragoslav Andrić)
Ron Klark i Sem Bobrik, Jesi l' to ti, Normane?
Žorž Fejdo, Hotel Slobodan promet
(pozorište Joakim Vujić, Kragujevac), 2003.

wikipedija

-

Tebi se, dakle, čini da možeš razlikovati pakao od nebesa,
plavetno nebo od bola ili besa?
Možeš li razlikovati zelene doline i ledne čelične šine?
Osmeh i veo crnine?
Ti, je li, znaš šta ih deli?
A jesu li te naterali da trampiš svoje heroje za aveti?
Pepeo za drveće? Fraze za šaku plaveti?
Topao Komfor za sveži lahor? I jesi li menjao svoju
ulogu običnog pešadinca među neznancima
za glavnu rolu u lancima?
Voleo bih da te opet vidim.
Jer mi smo samo izgubljene duše koje neko osudi
da plivaju u posudi za zlatne ribice iz godine
u godinu, noću i danju
prelazeći istu putanju.
I šta smo nalazili, na mahove?
Iste stare strahove.
Da, voleo bih da te vidim.
“Wish You Were Here” grupe Pink Floyd
u prevodu Dragoslava Andrića

Teška kiša Boba Dilana

Književnik i ugledni prevodilac Dragoslav Andrić, po zanimanju kako kaže, suprug dramske umetnice Radmile Andrić, promovisaće, samostalno objavljeno, drugo izdanje svoje Antologije stereo stihova, u utorak, 26. decembra, u 19 časova, u Domu omladine, a uz podršku Otpora. Tekstove će čitati rok muzičari.

Antologiju rok poezije zlatnog doba objavio je Andrić prvi put pre petnaestak godina, u petnaest hiljada primeraka. Pre mesec i po dana, izašlo je peto izdanje njegove 'Svaštare', odnosno udžbenika nonsensa. Poznat je i po Antologiji grafita... Ta zbirka doživela je, ove godine, sedmo izdanje. Predstoji mu završetak novog udvostručenog izdanja 'Rečnika žargona', sa preko 18 hiljada reči, a o tome za'Blic' kaže:
- Ništa nije teško raditi, kada vas uhvati kolekcionarska strast, a to me je davno uhvatilo. Kada je trebalo da prevedem, za Pozorište na Terazijama, slavni mjuzikl: 'Priče iz zapadnog kvarta', čija se radnja odigrava u ambijentu njujorških siromašnih, omladinskih bandi, kojima nisam mogao u usta da stavljam knjiški jezik, ni ove naše žargonske izraze 'ćale, kevo...', angažovao sam mlađe muške članove porodice, a oni drugove, da mi prikupljaju izraze: za policajca - otac, i tako dalje. Počeo sam da se oduševljavam. U Beogradu je, baš tog leta, za oca bio popularan izraz - kaktus, i kad razmislite, ima neke veze...
Otkud interesovanje za rok poeziju?

- Izgleda čudno da se baš ja, u zrelim godinama, bavim rok poezijom, ali to je nastavak linije započete mojom psihofizičkom zaljubljenošću u džez i bluz, što me je, kao mlađeg tinejdžera, i navelo da učim engleski jezik, ne bi li sebi dočarao šta to peva, recimo, Armstrong. Sve se to pretvorilo u praćenje muzike, preko soula do roka, koji, uzgred budi rečeno, nisu izmislili belci nego crnci. Primetio sam da je pesnik otkrio šansu da preko roka odrazi bilo svoje generacije, i to planetarne, što se desilo negde na samom startu 60-ih. Prenuvši se, krenuo sam da tragam za građom za antologiju, koja je izašla u vreme kada su u svetu postojale samo dve zbirčice.
Kako ste dolazili do materijala?
- U Londonu sam mesec dana jurio menadžere i autore, dopisujući se pre i posle toga, a najlakše mi je bilo da radim prepeve. Zanimljivo je kako sam 'otkrio' Dilana. Bio sam na šahovskom turniru u Engleskoj, u proleće ‘65. godine. Vraćajući se, nešto posle ponoći, u hotel, podzemnom železnicom, primetio sam naslov u novinama, koje je čitala jedna mlađa devojka, preko puta mene. Pisalo je: 'Čovek koji je učinio protest - muzičkom temom godine'. Bio je to 'Melodi mejker'. U tekstu o Dilanu, pisalo je da tih dana ima koncerte u Paladijumu, ali i da je, zbog zapaljenja grla - nije ga ispirao slanom vodom - završio u bolnici. Preslušavši album u kabini jedne prodavnice ploča, zapanjen pesmom 'Pašće teška kiša', otrčao sam u hotel 'Savoj', gde me je ljubazno primio Dilenov menadžer Grosman. Tada sam ušao i u njegovu sobu, odakle mi je bilo dozvoljeno da uzmem sve ploče koje nisam imao. Inače, pomenuta pesma je prožeta izuzetnom snagom, pre svega, poetskom. To je nadrealistička vizija planete posle III svetskog rata - najveća klasika modernog pesništva. Antologijom sam, zapravo, dokazao da ovo stvaralaštvo ne samo da može da se poredi sa drugim tokovima savremenog pesništva u svetu, nego i da ima nešto što drugo pesništvo nema.
A, to je?
- To je, valjda, jedini put u istoriji, da je pesnik govorio u ime svoje i to planetarne generacije. Drugo, književnik u podsvesti ima upozorenje da će ono što sada piše kasnije da ocenjuje kritičar, dok je rok pesnik, pozadi, imao nekog usmerivača, koji mu je bio veza sa slutnjama i još neverbalnim težnjama generacije. Znao je da će 200 hiljada ljudi odjednom čitati istu pesmu.
Koliko je rok muzika uticala na vašu ličnost?
- Te pesme vibriraju u vazduhu ambijenta, pogotovo mladih. Kad su bile one protestne šetnje, pre četiri godine, na sv. Jovana, pozvao me je neki od studenata, u ime organizatora akcije 'Blokadom na blokadu', u Kolarčevoj ulici, upitavši me da li želim i ja nešto da kažem. Bio sam potresen i polaskan da mi se oni, bez obzira na astronomsku razliku u godinama, obraćaju. Valjda su u meni videli nekog neiživljenog tinejdžera, šta li?! Odlučio sam da pročitam Dilenovu pesmu, u sopstevnom prevodu. 'Odgovor u vetru huči', kao i pesmu Duška Trifunovića, jednu od prvih koje je napisao za 'Bijelo dugme', a koja ima refren: 'Probudi se, nešto se dešava...'
Šta ostaje od novije 'poezije' rok muzičara?
- Šteta nije baš tako velika što se tekstova za rok tiče, zato što je u svetu došlo do raspada globalnog raspoloženja mlade generacije u odnosu na samu sebe, na starije, i u odnosu na sisteme vlasti i na budućnost. Pesnik je izgubio osećaj poetske odgovornosti, a kad nemate taj osećaj - pišete koješta. Čast izuzecima kojih, svakako, ima, ali oni više nisu karakteristični. Kvalitet tekstova koji su se u svetu pisali za rok muziku, poslednjih godina, katastofalno je pao, mada je sve to akademska literatura u odnosu na tekstove koji su kod nas, u ovim uslovima, mogli da se guraju uz muziku.
Ko, ipak, odoleva?
- Ne bih o tome, a evo i zašto. Neke od pesama, kada ih prevedeš na engleski, ostavljaju čak bolji utisak, zbog same prirode engleskog jezika. Zato naši glumci kada glume jednog lenjog Hamleta, dok sve ne izgovore, ne vade mač ili otrov, u odnosu na svog britanskog kolegu.

Ljubica Jelisavać

Kratki izvodi iz "Rečnika žargona"

alkoholičar – levča, bombondžija, (asoc.: engl.) drinker, maliganer, mokri, brat, noga, ocuganac, sunđer, trubač, fenjer, cevča, cepanica, cirer, cirkaroš, (asoc.: v. cugati) cugavela, cugaroš, cuger, cugoš, šljokar, šljokara, blefer, zurna, lizać, lizač, sujumez, džiber, šuleja, slana džigerica, alkos, alkoman, alhos, (delimična inverz.) janpika, kapilaš, kapljina, leš, (asoc.: lokati) lokator, lokica, lokva, narkotičar, noga, pijanista, ronac, sisar, tropaš, tuš, flašoljub, (asoc.: flaša) Flaš Gordon, cirke, (asoc.: v. cirka) cirkulator, džibos, (asoc.: v. šikati) šikator, (aosc.: v. šljemati) šljemara, šljemac, (asoc.: pijanac; skr.) janac; alkoholičar koji obično pije sam – soler, (asoc.: nem.) solo trinker, trzavac, trzator; alkoholičar (na radnoj akciji) – kantinar, kantinaš; povremeni alkoholičar – (asoc.: pijanac) pijanista; uglađeni alkoholičar – šanksonijer; težak alkoholičar – pijanždrka, hidrocentrala; neizlečiv alkoholičar – utopljenik, delirko, drug Tremens, Navipova reklama; biti težak alkoholičar – imati votku u kolenima; sin alkoholičara – (asoc.: bezalk. piće) sinalko.
bombardovanje – rokanje, rokačina; sirena koja najavljuje vazdušnu opasnost odn. bombardovanje – šizela; sirena koja objavljuje prestanak vazdušne opasnosti odn. bombardovanja – smirela; prozori ojačani širokim lepljivim trakama u vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. – (asoc.: komp.) vindouz 99; vozač autobusa na liniji 95 u Bgdu koji prelazi preko dva mosta (Brankovog i Pančevačkog) u vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. – kamikaza.
drug – kardaš, buraz, burazer, frajer, bale, batan, gotivac, orao, orlušina, ortak, pajdaš, pajtaš, pale, pulen, rođak, aver, gotivac, kalauz, haver, baki, (asoc.: špan.) kompanjeros, (asoc.: v. pajtaš) pajt, pajtos, plivadon, rtać, (asoc.: v. frajer) fraca, fracer, fradža, (asoc.: engl.) frend, frendać, frentač, (skr.) gari, gariša, (asoc.: jaran) jara, lik, ortak, pajtos, balvan, lega, picos; dobar odn. odan ili pouzdan drug – laf, brončul, lepi, maksimalna faca, maksi faca, tipilić, bratara, ćoća; najbolji drug – najlaf, (asoc.: engl.) najfrend; drug iz razreda – (asoc.: klasa) klasen, klasić; drug sa kojim se ide u potragu za devojkama – (asoc.: v. kresati) kres-ortak; biti veoma dobar drug s nekim – (asoc.: moći nekome psovati majku bez uvrede) biti (s nekim) na jebi si mater, biti vezan (za nekoga) slepim crevima; baš si drug! – majka si!, sila si!.
polni akt odn. polni odnos odn. polni čin – kovanje, akanje, bukarenje, gajtarenje, lipačenje, maštračenje, surduknuće, tarabljenje, trndžanje, džokanje, šebečenje, šiljčenje, ordžanje, fukanje, trtkanje, drndanje, prčenje, taslačenje, trandžanje, vožnja, gađanje, glagol, guženje, zavitlavanje, zezanje, jahanje, jeb, jeba, jebancija, ********, kecanje, kokanje, krevetovanje, krkanje, krljanje, mešanje, nabadanje, okidanje, ona stvar, ono, oprem bato, prcanje, pumpanje, radnja, rke-koke, rkete-kokete, rokanje, roksovanje, struganje, tucanje, hopa-cupa, cepanje, čerečenje, čukanje, ševa, ševanje, ševkanje, bodljevina, keksir, poklapa, sedlanje, taboisanje, taja, heftanje, zigovanje, zitovanje, keksanje, keksovanje, kembečenje, ribovanje, tucaža, aerobik, bodenje, jebež, košarka, kresanje, montiranje, mrčenje, muvaža, opaljivanje, opaljot, (asoc.: organizacija udruženog rada) our, peglanje, primenjena umetnost, provetravanje, prc, prcaža, (asoc.: v. ševanje) ptica ševa, (asoc.: samoupravna interesna zajednica) siz, sklek, sladak piškavac, snoška, spojka, strelovanje, tamburanje, transfuzija, ********, tucaljka, ubod, utovar, firc, fircanje, fircovanje, heklanje, hoblanje, horizontalni tango, čukanje, ševijana, ševka, šišanje, znojić, trandžić.
političar – uticajan političar – budža, budžovan, glavonja, drmator, zverka, mudo, mudonja, gorogan, drmadžija, budžos.
policajac – porijan, sivori, stegnat, džandar, anđeo, žandar, žaca, žacman, zub, Milisav, milkan, milkoš, miljkovac, micoš, (skr. ) mupovac, paja, pajkan, pandur, (asoc.: boja uniforme) plavac, cajkan, cale, šinter, aver, ala, Anđelko, babaj, badža, biritan, bujerac, vuk, gavran, glodar, gonič, (asoc.: palica) gumeni, dever, (asoc.: žica koja povezuje mikrofon sa radio-stanicom) drot, drotar, đuf, ekser, zemljak, ker, kljun, kokošar, komišak, komišnjak, kuvar, kundak, kurton, lešinar, mur, murija, murijaš, murja, murjaš, murka, murkač, Pavel, papar, papir, pefazon, (asoc.: palica) plastični, pule, razmetljivac, rain, rainac, (asoc.: Sekretarijat unutrašnjih poslova; ptica grabljivica) sup, Surčinac, taraba, taradro, tetreb, truker, hala, džukela, palica, bob, dahija, žuti, kolega, kondor, (asoc.: milicionar) mikan, mili, murijak, (asoc.: v. murija) murijaner, murjak, murjan, murkan, pajac, pajkos, pajoš, papan, pilićar, prikan, teget, Teodor, cajoš, (asoc.: boja uniforme) šljiva, šljivar, (asoc.: ker) av-av, anđelčić, bambus, vujander, (asoc.: plava odeća) dinamovac, doberman, drover, drop, dustabanlija, (asoc.: kapo) kapos, klovn, (asoc.: boja uniforme) ljubičica,( asoc.: boja uniforme) mastiljavi, maneken, Milan, Mile, milek, Miler, mili, Miloš, micajac, micac, muzičar, organ, paki, panduraš, papika, (asoc.: v. penderek) pendrač, plavi bakča, prezervativ, priki, pubijaner, pubiš, puki, pukica, rezanac, supić, cajka, cajkoš, šicko, (asoc.: lik iz crtane serije) štrumpf, štrumf; vojni policajac – žandar, žaca, pajkan; policajac najnižeg čina – prašinar; saobraćajni policajac – organ, pirat, (asoc.: v. žandar; naplaćivanje saobraćajnih kazni) žandit, beloglavi sup, kokošar; saobraćajni policajac na motociklu – marsovac; saobraćajni policajac sa lampom – (asoc.: lik iz naučno-fantastičnog filma) džedaj; policajac koji vodi psa – keravac; policajac sa pendrekom – (asoc.: batina) vucibatina; policajac sa toki-vokijem – vokerac, tužibaba; policajac u noćnoj smeni – beskućnik; policajac koji postavlja zasedu – minaš; grupa policajaca – pulke, šuma; postati policajac – (asoc.: v. pub) zapubiti
trudnica – ikravica, stomaklija, škembava treba, (asoc.: v. klinac) klinconoša, putujući kvasac.
sjajan – u pičku materinu, boli glava, bomba, vrisak, grom, da padneš na dupe, jeziv, ko Bog, ko zmaj, ko izmišljen, krvav, lud, moćan, mrtav, opasan, prva liga, puška, strašan, tip-top, famozan, fantastičan, boli glava – uši otpadaju, gala, ekstra, mega, nemoguć, (asoc.: obara s nogu) obarantan, strava, super, fantazija, besan, bruka, brutalan, vris, vrišteći, gajan, genijalština, grozan, dizel, do bola, do jaja, duzdibidus, žešći, žiška, zakon, zmaj, zmajevit, jebitačan, katastrofa, krvav ko gerla Ravijojla, krviš, krvišan, (asoc.: engl.) kuliš, laća, laćan, laćaran, laćo, lačan, lačo, ludilo, ludnica, maks, maksi, maksimalan, maksimilijan, masan, mastan, moćnoća, mračan, mutan, neukapirljiv, penal, perverzan, picikato, prejak, smrt, stravioza, stravičan, straobalan, strog, (asoc.: v. super) sumpor, superiška, supiška, to nije zdravo, turbo, ubistven, (asoc.: engl.) fensi, havarija, haj-faj, haos, džajan, mrak, pendža, džava, menstruaciozan.
Hrvat – (asoc.: ustaša) Uja, Ujak.
Srbija – uža Srbija – Užas.
Potišten – izjeban, ko govno na kiši, ko popišan, ko posran, sjeban, usran, ko pokakan, mutan, zaboden, izbedačen, skenjan, ubedačen, ujeban, šubi-dubi.
Zabava – šem, šou, akcija, eros, zez, zezov, dževa, ćićarija; zabava (uz muziku i igru) – žuraja, žureza, žurka, žurkeza, kopanje; velika odn. vrlo posećena zabava – dernek, žurenda, tulum, frka; prijatna zabava – (asoc. v. šmeker) šmekerica; zabava sa malo devojaka – pederbal; zabava starijih žena – babarijum; zabava koja uključuje polivanje vodom – mokra žurka; jeftina zabava – sokolana; sjajna zabava – fantazija, dranje bulje, ledilo, lom, ludilo, pogibija, seča veka, seča vena, (asoc.: v. strava, stravično) stravijada, havarija, haos; mesto za bučnu zabavu – šizilište; salon zabave – buvara; predmet (obično sitniji) koji služi za zabavu odn. uzgrednu zanimaciju – zezalica; mladić koji često ide u zabavu – (asoc.: v. akcija) akcionar, osoba koja dođe nepozvana na zabavu – padobranac, uvaljivač; provlačenje kroz gužvu na zabavi – (asoc. engl.) minglovanje; upadanje nepozvanih na zabavu – provala; dolaziti nepozvan na zabavu – padobranisati, padobranisati se; doći nepozvan na zabavu – privaliti se, provaliti, pričipiti se, učipiti se, ušokati se; izbezumljivati se u zabavi – šiziti; zabave radi – iz štosa, štosa radi, iz fazona, iz fore; dođi mi na zabavu – koljem klozetsku šolju, dođi na iznutrice.

Jovan Ćirilov:

Kada jednog dana priroda učini svoje, pa nam u magnovenju otme nekoga koji je sav od duha, sa istom neumitnošću kao što prekida život nekom beslovesnom vrapcu, pitamo se (ili se bar ja pitam) kud odoše sve reči njegove beskrajne duhovnosti i duhovitosti.
Odoše u ništavilo.
Ali srećom ostaje ono što je uspeo da iskaže, stvori, sakupi za života.
A Dragoslav Andrić je ostavio na hiljade, ne, na desetine, ne, na stotine hiljada reči u velikoj svaštari svoga dela.
Njega je zanimalo samo ono što je duhovito u najdubljem smislu reči. Zato je sakupio na stotine anegdota na sve moguće teme ovog života, tekstove američkog humora, prepevao Ogdena Neša bolje nego što je ovaj pisac pevao, u rukopisu ostavio rečnik rima, objavio stereo-stihove pevača protestnih pesama, zatim silne antologije prevedene poezije kao izraz posebne duhovnosti, koja je uvek i svojevrstan oblik misaone i poetske duhovitosti.
A ove jeseni koju nije dočekao, zahvaljujući Zepter Book Worldu, opet je Andrić među nama sa svojim rečnikom žargona, gotovo udvostručen u odnosu na onaj iz 1976. godine.
Treba imati upornost Dragoslava Andrića pa godinama osluškivati šta to tu kraj nas pričaju klinci i klinceze; treba imati pamet pa uneti u taj rečnik samo ono što je zaista žargon, a ne kolokvijalni govor; treba imati osećanje obaveze prema svom jeziku i jeziku sredine pa ostaviti u nasleđe sve bogatstvo jednog izuzetno duhovitog žargona kakvog imaju samo izrazito urbane sredine sa jezikom, koji se već pomalo umorio od upotrebe po ustaljenim kanonima versifikacije, retorike, gramatike i birokratije.
Da je Dragoslav Andrić tačno znao šta radi i kako to valja raditi, treba se potruditi i pročitati, što se obično ne čita, šta je pisao u svojim silnim uvodima prvog i drugog izdanja Rečnika žargona.
Ima više uvoda. Jedan pozni, posthumni, testamentarni, svedočanstvo je Andrića kojeg smo čak i mi prijatelji manje poznavali. Taj Andrić sa suptilnošću ulazi, rekao bih, u ozbiljnu lingvističku problematiku žargona, ali i to ostvaruje u pravom briljantnom glisandu od lingvističkog i filozofskog diksursa do žargonskog blaga. Evo ovako: "Pošto ionako ništa nije identično ni sa čim drugim osim sa sobom (pa i to samo pod uslovom da se pokušaj identifikacije izvede u nultom vremenu, jer svaki nailazeći trenutak bar donekle menja sadržinu, suštinu, pa zato i neverbalnu definiciju svega oko nas i u nama), žargon mladih bi, ipak, još najbolje bilo definisati njim samim: to su vam fore, fazoni, smejalice, zezalice, spuštalice, sinde, buve, frcokle, sve u svemu – "ono", kako bi oni sami danas radije rekli, prebacujući tako težište značenja na njen kontekst, u kome značenja reči na njen kontekst, u kome značenja, po pravilu, ima više nego u njoj samoj..."
U drugom uvodu ove voluminozne knjige, Dragoslav Andrić govori o smislu žargona preko nekoliko anegdota, koje zvuče kao neke evropske zen priče.
Objasnivši najpre da je blejati u omladinskom žargonu u doba sankcija značilo odlaziti u grad i dreždati ispred kafića u koji nisu mogli, "dekintirani", da zađu, pa se ipak vraćali u iluziji da su "izašli u grad", Andrić priča kako je jedna šesnaestogodišnja kći došla kući, sva ozarena otkrićem: "Zamisli, mama, upravo sam čula da ne blejimo samo mi, bleje i – ovce!"
Ja lično imam jedan problem. Već godinama po strane listove i časopise koje sam kupovao diljem sveta, sve te tajmove, njusvike, herald tribjune i monde, kad bih ih ja pročitao, dolazio je Dragoslav otprilike svaka dva-tri meseca i odnosio svojoj kući. Tamo ih je čitao, kako mi reče, bez reda, tražeći u njima smešnu stranu istorije koja teče, katkada vrlo krvava, oko nas. Već se nakupilo na stotine pomalo već požutelih novina, a ja uzaludno čekam da Dragoslav dođe da ih pokupi...

(Iz Antologije poezije americkih crnaca- Otisak srca u prasini - Dragoslava Andrica)

Bez odraza

Ona ne zna
Koliko je lepa,
Ona misli da svojim crnim telom
Ne moze da se ponosi.

Kada bi mogla da zaigra
Gola
Pod palmama
I da ugleda svoju sliku u reci,
Ona bi znala.

Ali na ulici nema palmi,
I niko ne moze da se ogleda
U vodi od sudova.

Voring Kjuni

(Iz Antologije poezije americkih crnaca- Otisak srca u prasini - Dragoslava Andrica)



PORUKA

ako je muzika univerzalni jezik
zamisljaj da sam cela nota

ako je nauka najsavrseniji jezik
zamisli da sam Mc2

posto matematika moze s beskrajem da razgovara
neka u tvojim ocima budem 1 na kvadrat

hocu da kazem jednog cu dana
zgrabiti tvoju ljubav

i bices zadovoljan.

Niki Djovani

Čekaj, da samo zapišem
Dragana MATOVIĆ Glumica Radmila Andrić govori kako je njen suprug Dragoslav napravio "Rečnik srpskog žargona". Građu za Rečnik žargona Dragoslav je pronalazio svuda. Bio je jedan vrcav duh, pravi vulkan, žargon je za njega bio živo biće. Kad bi čuo neki novi izraz, prosto je blistao
GRAĐU za legendarni "Rečnik srpskog žargona" Dragoslav Andrić, pesnik i prevodilac skupljao je punih 30 godina. Žargone je tražio svuda - tamo gde se okupljaju mladi, u diskotekama, na stadionima, periferijskim kafanama, svadbama i vašarima, cirkuskim šatrama, u lovu, ribolovu, među skitnicama, u školama i na fakultetima, među narkomanima i zatvorenicima. Veliku pomoć pružili su mu brojni "spoljni saradnici" opskrbljujući ga svežim materijalima. Ključnu ulogu u objavljivanju drugog obogaćenog izdanja imala je Andrićeva supruga, glumica Radmila Andrić.
- Čini mi se da je žargonske izraze skupljao celog života - kaže nam Radmila. - Voleo je neobične stvari. Uvek ga je zanimalo ono što ima neki duh. Od malih nogu voleo je humor i ono što donosi radost i veselje. Rečnik žargona za njega je bila neka vrsta bekstva od surovne stvarnosti, a sakupljanje reči igra.
* Kako je pronalazio žargonske izraze?
- Voleo je da zapisuje reči. Sad nalazim toliko papira, da prosto ne znam kako da se izvučem iz tog materijala. Bojim se da ne bacim nešto što je vredno. Žargon je za njega bio poput nekog živog bića koje nije htelo da se povinuje krutim jezičkim pravilima. Te fore i fazone kojima se služe mladi urbani ljudi nazivao je decom jezičkog greha. Nije ga mrzelo da kad čuje neki zanimljivi izraz, zamoli sagovornika da ga ponovi više puta da bi ga zapisao. Nije se libio da zaustavi čoveka na ulici kada bi u prolazu čuo nešto što bi ga zainteresovalo. Uvek mu je bilo drago kad su ga povezivali sa delikventima. Često je odlazio u Padinsku Skelu. Jednom prilikom upravnik zatvora mu je rekao da su za njega vrata uvek otvorena, a Dragoslav mu je uzvratio: "Da li u oba pravca".
* Kada je doneo odluku da se posveti prikupljanju žargonskih izraza?
- Ne znam. To je valjda došlo spontano. Kao što pesnik dobija inspiraciju, tako se to i njemu javilo.
* Šta ga je vuklo ka tome?
- Nemiran duh. Dragoslav je prosto bio jedan nemiran duh, uvek je nalazio izlaz. Bio je vrlo optimističan, nikad nije imao padove. Sve nas je pokretao. Govorio mi je stalno da tražimo nove prostore, da se bavimo nečim lepim. Od detinjstva je bio takav, nemiran, stalno je nešto izvodio i izmišljao. Bio je vrcav, maštoglav. Nikad nije dozvoljavao da bilo koja tema dobije ozbiljnost. Bio je kao vulkan.
* Koliko je materijala stavio u Rečnik a koliko je građe ostalo van korica?
- Ušlo je sve ono što je smatrao da treba da uđe. Bio je vrlo profesionalan.
* Koliki je vaš doprinos u svemu tome?
- Ja sam u početku samo čitala to što on radi i smejala se. Ali poslednjih godina intenzivno sam učestvovala u njegovom radu. Dragoslav je imao odlične saradnike, jer nije lako napraviti rečnik od 16.000 reči. Odaborao je ljude koji su mu pomagali da izraze složi, da ih uazbuči, tako da mi je ostavio potpuno sređenu knjigu. I ovaj, kao i prethodni rečnik ilustrovao je slikar Radomir Zečević. Kad je otišao, sve je bilo spakovano. Sve je sam osmislio. Kad se to desilo, morala sam samo da to dovedem do kraja. Ostalo je da se rečnik, prelomi i štampa. Dragoslav je želeo da rečnik bude objavljen u dve knjige. Stalno sam mu govorila da to nije dobro, jer će retko ko hteti da kupi obe knjige. Bio je uporan, ali je na kraju ispalo po mome.
* Koliko je želeo da vidi svoj Rečnik žargona?
- Mnogo. Ali, eto... * Opišite nam njegovo raspoloženje kad je došao do novih rešenja?
- Blistao je. Oči mu zacakle, i kaže: "Čekaj, čekaj da zapišem, da mi ne pobegne". Bio je jedino ozbiljan kad je pisao pismo u kojima se bunio protiv politike, protiv poreza koji mu se nisu dopadali.
* Koliko vam nedostaje?
- Mnogo. Sve je sada tamno okolo, zato se najbolje osećam u ovoj kući, gde je prisutna njegova snaga. Obično je ljudima teška noć, a meni je teško jutro. Nedostaje mi Dragoslavljeva energija. Vezivala nas je ljubav i prijateljstvo i što se išlo dublje, sve je to bilo jače. Ulazili smo jedno drugom u misli. Zajedno smo se radovali. Dragoslav svima nedostaje. I srpskoj kulturi nedostaje njegov duh. Neko tako vrcav, kao što je bio on.

REČNIK RIMA
Posledlnjih godina Dragoslav je radio na rečniku rima -kaže Radmila. - To je težak posao, treba pronaći reči koje se rimuju u padežu. Ostalo je more kutija prepunih tih kartona i kartončića. uvek je nešto zapisivao. Danju, noću. Probudi se, upali svetlo i zapisuje. Nije bio čovek koji sedi za stolom i piše. Za kompjuterom je bio samo ako je sređivao neke stvari ili pisao pisma. Novine je čitao samo dok užina. Mislio je da je to gubljenje vremena. Sve je delovalo kao velika igra, jer je radio posao koji je veoma, veoma voleo. Nije znao šta da radi, ako ne radi.

BOGATA OSTAVŠTINA
U poslednjoj godini života Dragoslav je objavio deset knjiga. Kao da mu se žurilo da one što pre izađu. Iza njega je ostalo dosta radova koje tek treba da objavim - kaže Radmila. - Pripremam za štampau "Antologiju američkog humora od Marka Tvena do danas" u četiri velike knjige, zatim neke knjige o šahu, njegovu "Svaštaru", jedan njegov pozorišni komad za decu...

Glumica Radmila Andrić govori kako je njen suprug Dragoslav napravio "Rečnik srpskog žargona". Građu za Rečnik žargona Dragoslav je pronalazio svuda. Bio je jedan vrcav duh, pravi vulkan, žargon je za njega bio živo biće. Kad bi čuo neki novi izraz, prosto je blis
GRAĐU za legendarni "Rečnik srpskog žargona" Dragoslav Andrić, pesnik i prevodilac skupljao je punih 30 godina. Žargone je tražio svuda - tamo gde se okupljaju mladi, u diskotekama, na stadionima, periferijskim kafanama, svadbama i vašarima, cirkuskim šatrama, u lovu, ribolovu, među skitnicama, u školama i na fakultetima, među narkomanima i zatvorenicima. Veliku pomoć pružili su mu brojni "spoljni saradnici" opskrbljujući ga svežim materijalima. Ključnu ulogu u objavljivanju drugog obogaćenog izdanja imala je Andrićeva supruga, glumica Radmila Andrić.
- Čini mi se da je žargonske izraze skupljao celog života - kaže nam Radmila. - Voleo je neobične stvari. Uvek ga je zanimalo ono što ima neki duh. Od malih nogu voleo je humor i ono što donosi radost i veselje. Rečnik žargona za njega je bila neka vrsta bekstva od surovne stvarnosti, a sakupljanje reči igra.
* Kako je pronalazio žargonske izraze?
- Voleo je da zapisuje reči. Sad nalazim toliko papira, da prosto ne znam kako da se izvučem iz tog materijala. Bojim se da ne bacim nešto što je vredno. Žargon je za njega bio poput nekog živog bića koje nije htelo da se povinuje krutim jezičkim pravilima. Te fore i fazone kojima se služe mladi urbani ljudi nazivao je decom jezičkog greha. Nije ga mrzelo da kad čuje neki zanimljivi izraz, zamoli sagovornika da ga ponovi više puta da bi ga zapisao. Nije se libio da zaustavi čoveka na ulici kada bi u prolazu čuo nešto što bi ga zainteresovalo. Uvek mu je bilo drago kad su ga povezivali sa delikventima. Često je odlazio u Padinsku Skelu. Jednom prilikom upravnik zatvora mu je rekao da su za njega vrata uvek otvorena, a Dragoslav mu je uzvratio: "Da li u oba pravca".
* Kada je doneo odluku da se posveti prikupljanju žargonskih izraza?
- Ne znam. To je valjda došlo spontano. Kao što pesnik dobija inspiraciju, tako se to i njemu javilo.
* Šta ga je vuklo ka tome?
- Nemiran duh. Dragoslav je prosto bio jedan nemiran duh, uvek je nalazio izlaz. Bio je vrlo optimističan, nikad nije imao padove. Sve nas je pokretao. Govorio mi je stalno da tražimo nove prostore, da se bavimo nečim lepim. Od detinjstva je bio takav, nemiran, stalno je nešto izvodio i izmišljao. Bio je vrcav, maštoglav. Nikad nije dozvoljavao da bilo koja tema dobije ozbiljnost. Bio je kao vulkan.
* Koliko je materijala stavio u Rečnik a koliko je građe ostalo van korica?
- Ušlo je sve ono što je smatrao da treba da uđe. Bio je vrlo profesionalan.
* Koliki je vaš doprinos u svemu tome?
- Ja sam u početku samo čitala to što on radi i smejala se. Ali poslednjih godina intenzivno sam učestvovala u njegovom radu. Dragoslav je imao odlične saradnike, jer nije lako napraviti rečnik od 16.000 reči. Odaborao je ljude koji su mu pomagali da izraze složi, da ih uazbuči, tako da mi je ostavio potpuno sređenu knjigu. I ovaj, kao i prethodni rečnik ilustrovao je slikar Radomir Zečević. Kad je otišao, sve je bilo spakovano. Sve je sam osmislio. Kad se to desilo, morala sam samo da to dovedem do kraja. Ostalo je da se rečnik, prelomi i štampa. Dragoslav je želeo da rečnik bude objavljen u dve knjige. Stalno sam mu govorila da to nije dobro, jer će retko ko hteti da kupi obe knjige. Bio je uporan, ali je na kraju ispalo po mome.
* Koliko je želeo da vidi svoj Rečnik žargona?
- Mnogo. Ali, eto...
* Opišite nam njegovo raspoloženje kad je došao do novih rešenja?
- Blistao je. Oči mu zacakle, i kaže: "Čekaj, čekaj da zapišem, da mi ne pobegne". Bio je jedino ozbiljan kad je pisao pismo u kojima se bunio protiv politike, protiv poreza koji mu se nisu dopadali.
* Koliko vam nedostaje?
- Mnogo. Sve je sada tamno okolo, zato se najbolje osećam u ovoj kući, gde je prisutna njegova snaga. Obično je ljudima teška noć, a meni je teško jutro. Nedostaje mi Dragoslavljeva energija. Vezivala nas je ljubav i prijateljstvo i što se išlo dublje, sve je to bilo jače. Ulazili smo jedno drugom u misli. Zajedno smo se radovali. Dragoslav svima nedostaje. I srpskoj kulturi nedostaje njegov duh. Neko tako vrcav, kao što je bio on.

REČNIK RIMA
Posledlnjih godina Dragoslav je radio na rečniku rima -kaže Radmila. - To je težak posao, treba pronaći reči koje se rimuju u padežu. Ostalo je more kutija prepunih tih kartona i kartončića. uvek je nešto zapisivao. Danju, noću. Probudi se, upali svetlo i zapisuje. Nije bio čovek koji sedi za stolom i piše. Za kompjuterom je bio samo ako je sređivao neke stvari ili pisao pisma. Novine je čitao samo dok užina. Mislio je da je to gubljenje vremena. Sve je delovalo kao velika igra, jer je radio posao koji je veoma, veoma voleo. Nije znao šta da radi, ako ne radi.

BOGATA OSTAVŠTINA
U poslednjoj godini života Dragoslav je objavio deset knjiga. Kao da mu se žurilo da one što pre izađu. Iza njega je ostalo dosta radova koje tek treba da objavim - kaže Radmila. - Pripremam za štampau "Antologiju američkog humora od Marka Tvena do danas" u četiri velike knjige, zatim neke knjige o šahu, njegovu "Svaštaru", jedan njegov pozorišni komad za decu...

Dragoslav Andrić (1923 – 2005) o svojoj Svaštari, knjizi toliko neobičnog žanra da se on jedva može definisati, u predgovoru kaže između ostalog: “ Ovo je knjiga kakva nam je odavno bila nepotrebna…Ovo je priručnik za one koji se razumeju u sve i ni u šta drugo…Ovo je nezvaničan dodatak enciklopedijama, postavljen na čitaočevu glavu…Ovo je udžbenik za umereno obrazovanje ispod klupe…Ovo su neautorizovana skripta iz nonsensa..ovo je knjiga koju svako može i treba da dopiše…naročito između redova!

Antologija japanske poezije
Autor: Dragoslav Andrić

Andrić je bio sasvim jedinstvena pojava u našoj kulturi. Renesansni čovek, u pravom smislu reči. Enciklopedijskog obrazovanja i večno radoznalog duha. Ono što ga je činilo tako posebnom i retkom ličnošću bilo je to što je svoje bezgranično znanje nenametljivo, ali nesebično, delio sa svojom sredinom. Bio je prosvetitelj. To nikada nije rekao, to proizlazi iz kapitalnog dela koje je ostavio iza sebe.
Za šezdeset godina rada Andrić je sa francuskog, engleskog, ruskog i nemačkog preveo više 130 knjiga poezije, proze i pozorišnih komada. Selindžera, Kamija, Joneska, Sarojana, Sartra, Sandberga, Šoa, Ficdžeralda, Monterlana, Friša... Japansku, kinesku, poeziju američkih crnaca, nezaobilaznog Ogdena Neša... "Moji motivi za prevođenje su različiti", govorio je. Sebični - zavolim neku knjigu, pa je prevodim da bih je učinio i svojom; altruistički - da bih stekao pravo da to dam i drugima; skeptični - zato što zazirem od tuđih prevoda".
Govorio je, takođe, kako mu je bilo potrebno bar 20 godina kako bi shvatio da vernog prepeva nema i ne može biti. Kredo koga se držao bio je da "od pesnika možete da oduzmete ponešto, ali to morate da mu vratite uz 15 odsto kamate. Prevodilac je neka vrsta voajera koji stalno zaviruje u tuđe živote, kulturu, emocije, istražuje sudar civilizacija. On je takođe akušer tuđe dece".
U srpskoj kulturi, hronično bolesnoj od kvaziozbiljnosti i suvoparnog prazloškog akademizma, niko se nije tako predano bavio i zabavljao trima glavnim tokovima subkulture 20. veka: rokenrolom, grafitima i žargonom. I povrh svega - šahom. U vreme kada je nekadašnja Jugoslavija bila šahovska velesila, Andrićeva knjiga "Igra miliona" bila je šahovski bukvar za više generacija buduć ih (vele) majstora i entuzijasta-amatera.
Zahvaljujući šahu, početkom šezdesetih susreo se sa rokenrolom. Kao šahovski reprezentativac putovao je po svetu i imao je sluha za "buku" koja je počinjala da grmi... I bio je tako prvi koji je u Beograd doneo Dilanovo i mnoga druga, tada nepoznata "imena". Kasnije će, objavljivanjem "Stereo stihova", postati i prvi domaći antolog rok poezije.
Andrićev "Dvosmerni rečnik srpskog žargona" do danas je ostao najtemeljniji vodič kroz pulsirajući život jezičkog saobraćaja. "Najbrojniji stvaraoci novih reči su mladi, najveći priraštaj novih reči je u žargonu mladih", rekao je u jednom razgovoru za Glas javnosti, a na retoričko novinarsko pitanje - kako tumači da se niko mlađi od njega ne upušta u taj rudarski istraživački posao - Andrić je odgovorio duhovitom, ali vrlo istinitom opaskom... "I ja sam mladić... U srcu i duši sam neiživljeni tinejdžer".
Zato je vest o njegovom odlasku bila potpuno neočekivana. Tim pre što je Andrić do poslednjeg dana bio aktivan. I (blago rečeno) zabrinut nad sudbinom kulture u današnjem srpskom društvu. "Odnos merodavnih prema knjizi (i kulturi), danas i ovde, mogao bi se najkraće definisati sa tri reči: sramota, sramota, sramota!", napisao je pre samo nekoliko dana u tekstu ilustrativnog naslova "Lipsavanje vrednosti - dramatične posledice nebrige države u kulturi". Veliko je pitanje da li u današnjem srpskom društvu još postoji neko merodavan/ sposoban da takav vapaj primi k svesti i nešto konkretno uradi.
Ipak, dok postoji zaostavština velikana poput Dragoslava Andrića, postoji i nada da srpska kultura može da izgleda radikalno drugačije nego danas.
Predrag Dragosavac

GRAĐU za legendarni "Rečnik srpskog žargona" Dragoslav Andrić, pesnik i prevodilac skupljao je punih 30 godina. Žargone je tražio svuda - tamo gde se okupljaju mladi, u diskotekama, na stadionima, periferijskim kafanama, svadbama i vašarima, cirkuskim šatrama, u lovu, ribolovu, među skitnicama, u školama i na fakultetima, među narkomanima i zatvorenicima. Veliku pomoć pružili su mu brojni "spoljni saradnici" opskrbljujući ga svežim materijalima. Ključnu ulogu u objavljivanju drugog obogaćenog izdanja imala je Andrićeva supruga, glumica Radmila Andrić.
- Čini mi se da je žargonske izraze skupljao celog života - kaže nam Radmila. - Voleo je neobične stvari. Uvek ga je zanimalo ono što ima neki duh. Od malih nogu voleo je humor i ono što donosi radost i veselje. Rečnik žargona za njega je bila neka vrsta bekstva od surovne stvarnosti, a sakupljanje reči igra.
* Kako je pronalazio žargonske izraze?
- Voleo je da zapisuje reči. Sad nalazim toliko papira, da prosto ne znam kako da se izvučem iz tog materijala. Bojim se da ne bacim nešto što je vredno. Žargon je za njega bio poput nekog živog bića koje nije htelo da se povinuje krutim jezičkim pravilima. Te fore i fazone kojima se služe mladi urbani ljudi nazivao je decom jezičkog greha. Nije ga mrzelo da kad čuje neki zanimljivi izraz, zamoli sagovornika da ga ponovi više puta da bi ga zapisao. Nije se libio da zaustavi čoveka na ulici kada bi u prolazu čuo nešto što bi ga zainteresovalo. Uvek mu je bilo drago kad su ga povezivali sa delikventima. Često je odlazio u Padinsku Skelu. Jednom prilikom upravnik zatvora mu je rekao da su za njega vrata uvek otvorena, a Dragoslav mu je uzvratio: "Da li u oba pravca".
* Kada je doneo odluku da se posveti prikupljanju žargonskih izraza?
- Ne znam. To je valjda došlo spontano. Kao što pesnik dobija inspiraciju, tako se to i njemu javilo.
* Šta ga je vuklo ka tome?
- Nemiran duh. Dragoslav je prosto bio jedan nemiran duh, uvek je nalazio izlaz. Bio je vrlo optimističan, nikad nije imao padove. Sve nas je pokretao. Govorio mi je stalno da tražimo nove prostore, da se bavimo nečim lepim. Od detinjstva je bio takav, nemiran, stalno je nešto izvodio i izmišljao. Bio je vrcav, maštoglav. Nikad nije dozvoljavao da bilo koja tema dobije ozbiljnost. Bio je kao vulkan.
* Koliko je materijala stavio u Rečnik a koliko je građe ostalo van korica?
- Ušlo je sve ono što je smatrao da treba da uđe. Bio je vrlo profesionalan.
* Koliki je vaš doprinos u svemu tome?
- Ja sam u početku samo čitala to što on radi i smejala se. Ali poslednjih godina intenzivno sam učestvovala u njegovom radu. Dragoslav je imao odlične saradnike, jer nije lako napraviti rečnik od 16.000 reči. Odaborao je ljude koji su mu pomagali da izraze složi, da ih uazbuči, tako da mi je ostavio potpuno sređenu knjigu. I ovaj, kao i prethodni rečnik ilustrovao je slikar Radomir Zečević. Kad je otišao, sve je bilo spakovano. Sve je sam osmislio. Kad se to desilo, morala sam samo da to dovedem do kraja. Ostalo je da se rečnik, prelomi i štampa. Dragoslav je želeo da rečnik bude objavljen u dve knjige. Stalno sam mu govorila da to nije dobro, jer će retko ko hteti da kupi obe knjige. Bio je uporan, ali je na kraju ispalo po mome.
* Koliko je želeo da vidi svoj Rečnik žargona?
- Mnogo. Ali, eto...
* Opišite nam njegovo raspoloženje kad je došao do novih rešenja?
- Blistao je. Oči mu zacakle, i kaže: "Čekaj, čekaj da zapišem, da mi ne pobegne". Bio je jedino ozbiljan kad je pisao pismo u kojima se bunio protiv politike, protiv poreza koji mu se nisu dopadali.
* Koliko vam nedostaje?
- Mnogo. Sve je sada tamno okolo, zato se najbolje osećam u ovoj kući, gde je prisutna njegova snaga. Obično je ljudima teška noć, a meni je teško jutro. Nedostaje mi Dragoslavljeva energija. Vezivala nas je ljubav i prijateljstvo i što se išlo dublje, sve je to bilo jače. Ulazili smo jedno drugom u misli. Zajedno smo se radovali. Dragoslav svima nedostaje. I srpskoj kulturi nedostaje njegov duh. Neko tako vrcav, kao što je bio on.

REČNIK RIMA
Posledlnjih godina Dragoslav je radio na rečniku rima -kaže Radmila. - To je težak posao, treba pronaći reči koje se rimuju u padežu. Ostalo je more kutija prepunih tih kartona i kartončića. uvek je nešto zapisivao. Danju, noću. Probudi se, upali svetlo i zapisuje. Nije bio čovek koji sedi za stolom i piše. Za kompjuterom je bio samo ako je sređivao neke stvari ili pisao pisma. Novine je čitao samo dok užina. Mislio je da je to gubljenje vremena. Sve je delovalo kao velika igra, jer je radio posao koji je veoma, veoma voleo. Nije znao šta da radi, ako ne radi.

BOGATA OSTAVŠTINA
U poslednjoj godini života Dragoslav je objavio deset knjiga. Kao da mu se žurilo da one što pre izađu. Iza njega je ostalo dosta radova koje tek treba da objavim - kaže Radmila. - Pripremam za štampau "Antologiju američkog humora od Marka Tvena do danas" u četiri velike knjige, zatim neke knjige o šahu, njegovu "Svaštaru", jedan njegov pozorišni komad za decu...