Malo je onih koji znaju da Beogradsko more, kako se popularno naziva Ada Ciganlija, nije oduvek bilo beogradsko, već je pripadalo Mladenu Milovanoviću, bogatom i ne tako omiljenom trgovcu, i vojvodi iz Prvog sprskog ustanka.

Najbogatiji čovek u Srbiji u periodu posle Prvog srpskog ustanka bio je Mladen Milovanović, vojvoda u narodu poznatiji kao Gospodar Mladen. Iako prevashodno trgovac stokom, svoje bogatstvo stekao je tokom Prvog srpskog ustanka, tako što je otimao ili po maloj ceni otkupljivao zemlju od Turaka i Cincara, nakon čega bi ih proterivao.

Ustanicima se pridružio nakon što ga je Karađorđe otkupio od kragujevačkog muselima za zarobljene Turke. Pored vožda on je bio veoma uticajna ličnost, te je simpatije koje je Karađorđe gajio prema njemu uspeo i da unovči. Arhivski zapisi govore da je Karađorđe 1809. godine poklonio "Adu Ciganliju na vodi Savi gospodinu Mladenu Milovanoviću, predsedatelju Sovjeta Srpskog".

Međutim, kako su 1813. godine Turci poništili sve dotadašnje propise, Ada je bila vraćena i nikada se posle toga nije našla u privatnom vlasnišvu. Godine 1821. knez Miloš Obrenović ju je proglasio za državno i narodno dobro kako je ostalo i do danas.

Pobuna Beograđana protiv Milovanovića



Iako mu je bogatstvo doneo određen status u društvu, u narodu je bio na lošem glasu jer se smatra da se obogatio na državni račun. To je najviše činio kada je dobio zvanje vojvode tokom ustanka, a kasnije i ministra vojnog i predsednika vlade. Akademik Vladimir Ćorović o najbogatijem čoveku pred slom Prvog srpskog ustanka pisao je:

„Naročito behu izišli na rđav glas Mladen Milovanović i Miloje Petrović. Protiv njih, bivših svinjarskih trgovaca (a sada vojvoda), tužilo se uglavnom da se bogate na državni račun i da u Beogradu, kao nove dahije, rade prosto šta hoće. Ogorčenje protiv njih bilo je toliko da je 1811. došlo do pobune beogradskog stanovništva i Mladen nije smeo ići drukčije beogradskim ulicama nego pod oružjem i praćen od čitave grupe pratilaca.“

Blic