Ljubinka Bobić (Kruševac, 2. januar 1897 — Beograd, 3. decembar 1978) je bila srpska glumica i članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 1920.



Biografija
Rođena je u Kruševcu u siromašnoj porodici kao drugo od petoro dece. Brat Miloljub Bobić, učitelj, jedan je od 1300 kaplara i nosilac Albanske spomenice. Otac Vladislav, obućar, bio je iz Srema (Sremski Golubinci), a majka Jelisaveta iz Makedonije (Struga). Preselili su se na Topčidersko brdo gde je Ljubinka odrasla.

Pozorište ju je privlačilo i svojom upornošću postaje član Narodnog pozorišta i život posvećuje glumi. Nikada se nije udavala. Imala je romanse sa direktorom „Politike“ Vladislavom Ribnikarom, piscem Milošem Crnjanskim i pesnikom Radetom Draincem. Preminula je 3. decembra 1978. u Beogradu i sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Poštanska marka sa njenim likom izdata je 2003. godine.

Ulica Ljubinke bobić nalazi se na Novom Beogradu u naselju Bežanija. Postoji još 2 ulice sa njenim imenom u Jakovu i u Lazaricama kod Kruševca[1].

Karijera
Njen talenat otkrio je Branislav Nušić dok je čežnjivo gledala ka teatru u jeku Velikog rata 1915. godine u Skoplju gde ju je porodica poslala kod rođaka. Zahvaljujući njemu, počela je da statira u skopskom Narodnom pozorištu. Kada su rođaci to preneli njenim roditeljima ovi su je vratili u Beograd gde nastavlja školovanje u Ženskoj radničkoj školi. Sudbina je po drugi put ukrstila put sa Nušićem od koga traži preporuku za zagrebačko pozorište. Ipak se opredeljuje za Narodno pozorište u Beogradu čija članica postaje 1920. do penzionisanja. Nije igrala samo za vreme Drugog svetskog rata jer je odbila da zasmejava publiku dok je zemlja okupirana. Dobila je glumačke stipendije koje su joj omogućile usavršavanje u Berlinu i Londonu.

Tokom duge karijere tumačila je najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji Gospođa ministarka Branislava Nušića. Mada sama Ljubinka Bobić je smatrala da je tu ulogu još bolje od nje igrala Žanka Stokić. Ljubinka Bobić je dala znatan doprinos srpskoj međuratnoj glumi.

Dobila je Zlatnu arenu 1957. godine za najbolju glavnu žensku ulogu u filmu „Pop Ćira i pop Spira“. Dobitnik je Sedmojulske nagrade SR Srbije, statuetu „Zlatni ćuran“ za životno delo dobila je 1976. godine za ulogu Živke u predstavi „Gospođa ministarka“. U TV drami Neozbiljni Branislav Nušić iz 1986. njen lik je tumačila glumica Ljiljana Šljapić. Godine 2006. ustanovljena je nagrada za glumačka ostvarenja u oblasti komedije Nagrada Ljubinka Bobić.

Pozorište
U početku je glumila sentimentalne devojčice i dečake-mangupe. Prvo značajno glumačko ostvarenje bila je uloga Puka u „Snu letnje noći“, zatim sledi uloga Feme u „Pokondirenoj tikvi“, gospođa Mica u predstavi „Vlast“, Marica u „Sumnjivom licu“, sin Raka gospođe Ministarke koju je tumačila Žanka Stokić... Osim u komedijama tumačila je i likove Kate u „Koštani“, Hedvige u Ibzenovoj „Divljoj patki“, Madlen Petrovne u Krležinoj drami „U agoniji“ i druge. Živku u „Gospođi ministarki“ odigrala je 265 puta - prvi put 1964. godie u 67. godini života kao penzionerka, a poslednji put u 81. godini života 8. novembra 1978. nepunih mesec dana pre smrti

Književni rad
Kada joj je dosadilo da igra tipske likove uobraženih „otmenih“ mondenki napisala je nekoliko popularnih humorističko-satiričnih komada. 1935. Naši maniri: komedija u tri čina 1936. Otmeno društvo: bezazlena komedija u tri čina (5 slika) 1940. Porodica Blo: komedija u tri čina Svi su bili postavljeni na scenu i imali veliki uspeh.

Napisala je i dva komada za decu: „Rista Robinson“ i „Rista sportista“ koji je premijerno izveden 15.01.1939. u dečjem pozorištu „Roda“. Sastojao se od pet slika sa baletom i pevanjem. Adaptacijom ovog komada nastao je istoimeni strip za koji je Ljubinka sa Mićom Dimitrijevićem pisala tekst a crtež je radio Momčilo Moma Marković. Prvi nastavak ovog stripa izašao je 28.02.1939. godine u prvom broju „Politikinog zabavnika“, a poslednji nastavak u 17. broju 25.04.1939

Literatura
Borivoje S. Stojković: „Velikani srpskog pozorišta“, Beograd - Valjevo 1983, 365 strana. (članak „Ljubinka Bobić“ pp. 245-260) (COBISS.SR 27109127)
Kosta Dimitrijević: „Troje velikih srpskih glumaca iza scene : Milivoje Živanović, Raša Plaović, Ljubinka Bobić“. Beograd: Prosveta, 2011
Kosta Dimitrijević. „Antibiografija Ljubinke Bobić“. U Teatron, 18, (1994). str. 85-107.

Vikipedia

Ljubinka Bobić


Ljubinka Bobić je bila jedna od naših najvećih glumica dvadesetog veka. 1920. godine postaje članica Narodnog pozorišta u Beogradu. Ova glumica, koja je pretežno igrala u komedijama, sem u Beogradu, obrazovala se i u Parizu i Berlinu, te usavršavala u Beču. Članica Narodnog pozorišta u Beogradu bila je celog života, ako ne računamo dve „pauze“ – 1936. godine, kada je nezadovoljna odnosom u ansamblu dala otkaz, i tokom Drugog svetskog rata kada je odbila da glumi i odsustvovala sa scene jer joj je zemlja bila pod okupacijom.

Ljubinka prvi put na scenu stupa 1920. godine, glumeći u predstavi „San letnje noći“. Njena glumačka karijera trajala je pola veka, a ono što ju je definitvno obeležilo bila je uloga Živke u predstavi „Gospođa ministarka“.

Ljubinka je tumačila različite uloge tokom karijere, a svoje likove je često oplemenjivala nepredvidivim detaljima, pokretima, tonovima govora i slično. Ono što poznavaoci domaćeg pozorišta i filma naglašavaju je njena geneza od tumačenja uloga jednostavnijih, vragolastih likova do složenijih i dubljih, dramskih uloga. Ljubinka je bila poznata i po svom nekomformističnom duhu i boemskom načinu života.

Tokom svoje karijere Ljubinka je napisala i pet dramskih tekstova, od kojih je komad pod imenom „Porodica Blo“ stekao ogromnu popularnost. Neke od nagrada koje je tokom života osvojila su na festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli 1957. – nagrada za najbolju žensku ulogu u „Pop Ćiri i pop Spiri“, kao i Sedmojulska nagrada Republike Srbije za životno delo 1961.

Nagrada za najbolje glumačko ostavarenje u oblasti komedije, koja se dodeljuje od strane Saveza dramskih umetnika Srbije, nosi naziv “Ljubinka Bobić”.