Snovi su da se sniju ..
iako mnogi tajnu kriju..
Dobro je kad budan sanjaš..
lepe slike pred očima stvaraš..

Stvaraš u životu što poželiš
ali se u biti tome ne veseliš
i badava ti svaka koju veliš
ako nemaš s kim da dijeliš.

Deliš sve ono što imaš svoje..
Tako snovi dobiju posebne boje..
Jedan je crven..drugi beo..
A ponekad dobiješ i spektar ceo..

Ceo dan iznova se pitam
da li je važnije uzeti il' dati ?
Šapat njegov i kad laže
toliko toga zaboravljenog kaže.

Kaže mozak puno toga
računice razne stvara
ali istina je bića moga
kada duša progovara.

Progovara duša.. tiho jeca..
jecajem svojim srce štreca..
Preskoči ono otkucaj..dva.. tri
Zaljubljen si..zbogom pameti..

Pameti mi ni mrvu ne treba
ne bojim se što me vreba
sve ružno bezopasne sjene
samo ona kad diše za mene.

Mene ne mozes lagati
meni ne mozes pricati
mene ne mozes ni zamoliti
a mozes mi samo mahati.

mahati mogu al ne vredi

idi nadji drugog mila

jos 1000 muskaraca ti pobedi

prava žena si od uvek bila

Bila jednom jedna ptica,
imala je krila bela,
letela je nebom ,
sedela na oblacima,
gledala na svet dole ,
divila se cveću,
boji lišća,
drveću ,
zebnja joj jedna srce parala,
pa je sama sa sobom razgovarala:
viš' ove lepote ,
raskoši i mira,
zašto čovek uvjek ,
sve lepo razmontira,
zar ne može oko lepotom častiti,
već sve mora svojom grubom rukom upropastiti?
Priroda je lek , priroda je beskraj,
čim ugledaš lepotu samo rukama pljeskaj,
nemoj raznim alatima naturu rušiti ,
i ovo malo lepog pod nebom ugušiti.



Eni

Ugušiti prirodu čovjek neće
znam, snaći će se ona sama
kukaćemo da nemamo sreće
kad se bude poigrala s nama.

Svakakva zlo joj dugo radimo
ona proguta, ponovo se budi
mi nećemo moći da se vadimo
nažalost, zagađene su duše ljudi.

Ljudi su postali jako čudni..
Izgleda da se zlo u dušama budi..
Možda ima nade za sve nas ..
Ako u svojim srcima nadjemo spas..

Spas je najbolje naći u vinu
ljudima ja više ne vjerujem
digo sam ruke, hebeš živinu
i znam da ne pretjerujem.  

Preterujem samo ponekad ..
Jer više ništa nije kao nekad..

Nekada sam đubre zadnje
nekada sam dobar ko kruh
sve ovisi od jedne radnje
da li mi je pun hrane trbuh.


    

Trbuh ili pun stomak..
Kod tebe ne vidim pomak..
Gladan ili siti ..
Meni si uvek isti.. 

Isti nam ukusi za dobro vino
na igricama se dobro slažemo
večeras smo se zabavili fino
i falićeš mi, da se ne lažemo.  

Lažemo sami sebe jako često
netko više, netko manje vješto
na kraju se uvijek crte podvlače
pa istina kad tad pred nas iskače.  

Iskače on sam od sebe
pogotovo kada vidi tebe
a ja nebi puno da skitam
što je to, pitam se pitam.  

Pitam se gdje lutaju duše
da im sa puta se maknem
što rade kada vjetar puše
da li mogu koju da taknem.

Da li možda bez cilja lutaju
po mrklom mraku ili po danu
kao napušteni brodovi plutaju
pa se umore, da odmore stanu.

Možda su svojim voljenim sjene
a možda se druže između sebe
jedino znam da to nije za mene
jebeš  i dušu, ako nemam tebe.

Tebe nisam mislio da ima na svijetu
a da ću te naći na ovom glupom netu
mislio sam da je glupost, budalaština
kad ono zajeb do jaja, bila je istina.

istina je reč koju vole svi,
bogati , siromašni, sretni i tužni,
zavodljivi, lepi , simpatični i ružni,
o istini se uvjek lep san usni,
o vjeri u to da te neko jako ljubi  

Ljubi, ali jedino ako možeš iz duše
daj sve ono dobro što u sebi imaš
takve ljubavi sve prepreke  ruše
sve iskreno daš, ali sve i primaš.

primaš cvet od srca dat,
uzvratiš osmehom u isti čas     

...čas na tebe mislim i slutim da ću da te putem...