Ulična umetnost i grafiti - da ili ne?


| Izvor: Tanjug

(Foto: Tanjug / Oksana Toskić)

Prazan zid kao platno, ceo grad kao galerija... Da li Beograd ima dovoljno
zidova za uličnu umetnost ili su "obični" grafiti zagospodarili gradom?


[You must be registered and logged in to see this image.]



Dvoje mladih Beograđana, Tamara i Andrej, predložili su likovno rešenje za mural
kojim učestvuju na konkursu građevinskog investitora koji, inspirisan iskustvima
australijskog grada Melburna, pokušava da podstakne interesovanje za uličnu
umetnost u svojoj branši.

“Vrlo je jednostavno. Kada imaš jednu boju u ruci i vidiš neki zid, možeš ostaviti

svoj trag na njemu. Mnogo je lep osećaj proći i videti nešto što si ti nacrtao, bilo
to prihvaćeno ili ne”, rekla je Tanjugu Tamara.

“Crtači grafita će prepoznati svakog svog bilo gde u svetu i obradovaće mu se.
I samo druženje ima veliku ulogu u svemu tome. To je zapravo jedna od stvari

koja inspiriše, kao i sloboda izražavanja, kretanja i komunikacije sa svetom ulice”,
ističe Tamara koja namerava da iduće godine upiše likovne studije.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Projekat, veoma profesionalno realizovan, tiče se zida spoljnjeg stepeništa zgrade
u jednom od novih stambenih jedinica na Banovom Brdu. Uslov da to bude koloritni
vatromet, čini se u potunosti je ispunjen. Njihov mural je ne samo čarolija boja već
i izmaštani svet u kojem se prave stepenice prepliću sa naslikanim.

Tamara i Andrej su iskustvo crtača grafita stekli oslikavajući delove fasada, a
posebno zidove podzemnih prolaza i garaža na Novom Beogradu. Ovo bi, međutim,
bio njihov prvi "legalan" mural, koji bi naslikali ne samo uz dozvolu vlasnika, već i
uz određenu novčanu nadoknadu.

....

[You must be registered and logged in to see this image.]

Murali su danas postali deo urbanog pejzaža širom sveta. Oni krase fasade mnogih zgrada
u Berlinu, Njujorku, Amsterdamu, Parizu, Sao Paolu kao i u pomenutom Melburnu čije
vlasti ovaj vid umetnosti shvataju veoma ozbiljno.

Drugi po veličini australijski grad susreo se sa urbanom umetnošću još početkom
sedamdesetih godina, a danas važi za "svetsku prestonicu strit arta", u kojoj su svoje
radove ostvarili mnogi međunarodno priznati umetnici (Banksy, Above, Fafi, D'Face,
Logan Hicks, Revok, Blek le Rat, Invader, Shepard Fairey...)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvi festival grafita u svetu održan je upravo u Melburnu 2004, a o uličnoj umetnosti
i njenoj sceni u ovom gradu 2005. snimljen je dokumentarni film “Rash” koji istražuje
kulturne vrednosti ulične umetnosti i njen uticaj na javni dijalog.

U tom kontekstu, interesantno je napomenuti da su gradski oci Melburna vremenom
počeli da na uličnu umetnost gledaju kao na umetničku formu, imajući pritom sve manje
razumevanja i toleracije prema običnim grafitima (tags), koji se doživljavaju kao
vandalizam.

....
......

...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Beogradski grafiti (Foto: Tanjug, Oksana Toskic)

“Postoji velika razlika između ulične umetnosti i grafita. Ulična umetnost je više

umetničkog tipa i uspeo je da se odvoji od vandalizma i grafita, pa je dobio svoje

mesto u galerijama. Grafiti i dalje ostaju neprihvaćeni jer se smatraju vandalizmom.
Koliko god ta razlika bila velika, ulična umetnost i grafiti se zajedno bore protiv

establišmenta”, kaže Tamara.

“Grafiti su nama inspirativni jer su nam pomogli da osetimo likovnost, da ojačamo
našu percepciju, da naučimo da čitamo taj ulični jezik. Ceo grad je naše platno,
a ta sloboda može lako preći u vandalizam. Ja nisam pokrenuta borbom već

isključivo željom za crtanjem i ulepšavanjem sivila kao i zbog potrebe za

izražavanjem”, objašnjava ona.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Debata o tome šta je ulična umetnost, a šta narušavanje gradskog prostora, posebno
kada su u pitanju javni objekti, ne prestaje da suprotstavlja pobornike i protivnike grafita.
Nakon decenija bujanja (po nekima divljanja) ulične umetnosti, zvaničnici mnogih
gradova su početkom devedesetih odlučili da obuzdaju i, koliko je to moguće, kanališu
ovaj pokret.

U većini slučajeva njihova namera nije bila da u potpunosti zabrane grafite, svesni da
je to odličan način da se podstakne kreativnost mladih,već da se grad očisti i pre
svega zaštite spomenici.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Najčešće se navode primeri Njujorka i Pariza, dva grada u kojima postoji veoma živa i
priznata scena uličnih umetnika, a koji primenjuju rigorozne mere protiv "ilegalnih grafita".

U Njujorku je 1995. gradonačelnik Rudi Đulijani pokrenuo široku kampanju suprotstavljanja
ovom fenomenu koji je tada dobio epitet "metastaza". Uvedena je zabrana prodaje
boja u spreju osobama mlađim od 18 godina, zaprećene su novčane kazne(350 dolara
za svaki akt grafiti-vandalizma) i kazne društveno-korisnog rada, uz utvrđivanje
odgovornosti roditelja maloletnika.

.....

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Parizu, kazne su još drastičnije i kreću se od 1.500 do 30.000 evra, a u nekim
 slučajevima su čak predviđene i zatvorske kazne. Sam sadržaj poruke
 (pretnja smrću, podsticanje rasne mržnje, kleveta, itd) može biti predmet
 krivičnog gonjenja.

U oba grada postoje prostori dostupni uličnim umetnicima koji, međutim, ističu da se
legalizacijom banalizuje i "institucionalizuje" sama forma grafita, čineći je manje
spontanom i atraktivnom. Naime, mnogi umetnici smatraju da je nalet adrenalina i
uzbuđenje rada u ilegali, protiv sistema, ono najdragocenije, najinspirativnije u ovom
umetničkom činu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Beograd, takođe, ima aktivnu i u svetu priznatu strit art scenu. Nedavno je portret
američkog glumca Robina Vilijamsa, vizuelni omaž preminulom oskarovcu, koji je na
zidu oronule fasade u Karađorđevoj ulici naslikao mladić po imenu Marko, obišao ceo
svet.

Podrugljiva poruka "Džaba ste krečili" jedan je od najpoznatijih srpskih grafita koji
se citira i u leksikonima urbane kulture.

Prvi grafiti pojavili su se u Beogradu sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u
istom talasu sa repom i brejkdensom. Do značajnijeg razvoja ulične umetnosti dolazi
deceniju kasnije kada beogradski klinci - okupljeni u AGC ekipi, ostvaruju prava
umetnička dela na zidovima bloka 45.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Danas je grafit prisutan u celom gradu, a ne smo na periferiji. Zapravo se može reći da
gotovo i nema ulice, pa ni zgrade ni spomenika bez nažvrljane poruke. Poslednji primer
su pretnje organizatorima parade ponosa ispisane na brojnim mestima, a koje je teško
podvesti pod "umetnost" makar ona bila i ulična.

Sve to ostavlja utisak musave i zapuštene prestonice. Naročito je teško opravdati
grafite kada se njima narušava izgled spomenika i javnih institucija. Osim što
predstavljaju ruglo, njihovo uklanjanje se mora obaviti posebnim konzervatorskim
metodama koje grad koštaju i po nekoliko desetina, pa i stotina hiljada dinara.

Dovoljno je spomenuti spomenik knezu Mihailu Obrenoviću naTrgu Republike, za čiju
je sanaciju, uključujući čišćenje od grafita, 2013. potrošeno milion dinara.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Problem je nesumnjivo veliki i zahteva široku i ozbiljnu akciju gradskih vlasti koje su se dosad
malo ili nikako bavile ovim fenomenom. Kampanje za ulepšavanje grada, kao što su
"Beogradizacija" i "Obojimo grad" ostaju sporadične, a Beogradu je potreban sveobuhvatan
i dugoročan plan kojim bi se, kao u slučaju Njujorka i Pariza, barem zaštitio centralni deo
prestonice i njena kulturna i istorijska baština.

Beogradski oci, kažu građani, trebalo bi da kažu "ne" vandalizmu ali da podstiču urbanu
umetnost, kako bi grad dobio umiveniji i moderniji imidž. Ne samo zbog stranih posetilaca,
već i samih Beograđana koji zaslužuju da žive u prestonici 21. veka.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Grafiti, izraz nastao od italijanske reči "graffito", što u prevodu znači škrabati, datiraju još
od stare Grčke i Rima, a neki istoričari čak tvrde da su postojali i pre više od 45 miliona godina.

Savremena istorija, pak, njihov nastanak vezuje za 1968. kada počinju da se pojavljaj i u
njujorškom metrou, odnosno na ulicama Pariza paralelno sa tadašnjim socijalnim buntom.

.........