nije važno dobro, piše se samo o zlu.
nisu važni dobri ljudi, piše se samo o zlim.
ne hvali se, samo se kudi.
Zemlja nije okrugla, ravna je.
ne vakcinisati decu dobiće autizam.
sramota postaje ponos.
što veći kriminalac, to cenjeniji u društvu.
ko ne krade taj je budala.
i td
i td
i td

politiku neću ni da spominjem, a tek tamo bi malo zakopavši do drugog svetskog rata tek našao najveće bljuvotine koje se danas rade (rehabilitacija).

Stvarno.
Kud ide ovaj svet? 

Ide u sve dublje ludilo,anarhiju,strahotu.Recimo kazu...

Psihopate su svuda oko nas…mislite o tome

Jednostavno se divim psihopatama, ali stvarno i iskreno. Koliko su samo takvi ljudi sposobni da sve oko sebe uvere i ubede da su normalni, a da u stvari budu teški psihijatrijski slučajevi, mene zadivljuje. Pitam se koliko samo oni truda ulože da svoju pravu prirodu uguše i ne pokažu pred drugima. Zar to nije za divljenje?
Gledaš ga, slušaš ga, prosto ga zavoliš, počneš da se zanimaš za njega, njegov rad i delo, vremenom ti postane drag i na kraju ga zavoliš da bi zbog njega i u vatru skočio, jer mu toliko veruješ. Da bi svoju bolesnu stranu prikrio on se troduplo više trudi da bude dobar prijatelj, da se pokaže požrtvovan, spreman da pomogne, da ti se nađe kad nešto zatreba, ma da poželi svako takvog prijatelja i druga.
Postavlja se pitanje, a gde onda ta njegova psihološki bolesna strana dolazi do izražaja? Ne morate mnogo da tupite mozak, jer odgovor je jednostavan…u porodici. Naročito ako ima svoju porodicu u kojoj je on gazda, suprug i otac ili supruga i majka. To se prvo trenira u primarnoj porodici, verovatno dok odrasta i posmatra svoje roditelje, da bi kasnije kada osnuje svoju porodicu “stečeno znanje” primenio u praksi.
Razvojem društvenih mreža i blogova, psihopatama je daleko olakšano infiltriranje u zajednicu. Prvenstveno zbog toga što drugi ljudi nemaju svakodnevni direktan kontakt sa tom osobom, već samo reči ili slike preko monitora, tako da on ima vremena da stvori sliku kakva želi da se vidi o njemu. Psihopati ostaje da se s vremena na vreme pojavi u javnosti, na nekom skupu i da se potrudi da ostavi što bolji utisak. Da ono što je pisao na svom “zidu”, “tajmlajnu”, blogu ili na nekom forumu, potkrepi svojim smernim, drugarskim ponašanjem, da uveri druge da je on baš takav kakvim se prikazao, ma čak i bolji.
Ne retko psihopata se trudi da kod drugih izazove sažaljenje, jer samim tim ako se druga, zaista povređena i ugrožena strana u porodici, odluči da progovori, on ima spreman napad i većinu ljudi na svojoj strani. Bez obzira da li se radi o ljudima koji su uključeni u svakodnevni život te porodice ili se radi samo o “prijateljima” sa interneta.
Problem nastaje u trenutku kada bude razotkriven. Kada neko iz njegove porodice, odluči da prestane da ćuti. Kada odluči da se suprostavi i ispriča svoju stranu priče. Priče zlostavljanih, maltretiranih, fizički i psihički godinama ugroženih, nikako ne mogu da imaju istu jačinu, kao i priča i slika koju psihopata godinama gradi o sebi. Ipak je on/ona psihopata i toliko truda je uložio u svoj “imidž”, da mu se to na kraju na neki način i isplati.
U tom slučaju ugrožena strana uglavnom bude ispljuvana i omražena od svih. “Kakva je to majka? Kako može tako bezočno da laže? Pa on je jedno divno stvorenje? Taj ne bi ni mrava zgazio? Sramota, kurvetina jedna?”…”On je takav kreten da prosto ne mogu da verujem? Monstrum i zlikovac, našao nad jadnom ženom da se iživljava. ” Navela sam primere i za muškarce i za žene, jer psihopata ima i u muškom i u ženskom “obliku”, a sve te priče samo još više osnažuju bolesnog i daju mu prostora za još više laži i pletenje “mreža”.
Dotična osoba, ima većinu na svojoj strani. Neki ga žale, neki mu se dive, a šta sa onima koji ne poveruju u njegovu priču? Automatski budu isključeni iz njegovog života. Ako je to bilo internet “prijateljstvo”, osoba koja mu nije poverovala odmah bude blokirana, izbrisana iz blogroll-a, iz liste “prijatelja”, MSN-a, Skype-a, a ako se radi o ličnom kontaktu, psihopata se toj osobi neće javiti ni na ulici. Ta osoba predstavlja “opasnost” i on je izbegava u širokom luku. “Šta ti ima da se mešaš u moj život?”. Na taj isti način, razmišljaju i svi oni koji su na njegovoj strani, samo što je njima dozvoljeno da iznesu svoje mišljenje i “da se mešaju” do mile volje.
Svaka poruka ili topla reč podrške psihopati, vas stavlja u isti koš sa njim. Prevareni ste i to mogu razumeti, ali ne mogu razumeti da uporno okrećete glavu na drugu stranu i da odbijate da prihvatite, da ste imali posla sa psihopatom. Da, uvek postoje dve strane, ali kada zlostavljana strana progovori, da li zaista mislite da je to samo obična laž i način da ispljuje drugu stranu? Da li zaista mislite da o tome nemate šta da kažete? Zar ne mislite da bi možda reči podrške dobrodošle i nekome ko je izudaran, maltretiran, ma mučen?
Da ova moja priča ne bi bila samo priča, zasnovana je na činjenicama i argumentima. Znam da Maja neće imati ništa protiv da navedem njen primer, jer ona je neko ko je odlučio da se bori. Šta mislite da se njen bivši muž prvi setio da ispriča “svoju priču”, da ste prvo “upoznali” njegovu “stranu medalje”, da ste ga videli na nekom twittup-u ili Blog Open-u, da ste se sprijateljili sa njim, da ste počeli čak i da brinete za njega i da ga na neki način sažaljevate, a da se onda nakon nekog vremena javila i ona sa svojom pričom. Da li biste onda poverovali u njenu priču i da takvi monstrumi i psihopate kao što je on zaista postoje?
Ovo je bio samo jedan primer. Znam ih još. Što iz svog ličnog života, sa ljudima izuzetno sebi bliskim, što sa ljudima koji se muvaju tu među vama, nama, i izazivaju sažaljenje. Verujte mi, psihopata se kad tad razotkrije, možda to niste spremni da prihvatite, ali ako je neko u stanju da se raduje tuđoj smrti i nesreći…recite mi onda da li zaista onako iskreno iz dubine duše mislite da to nije psihopata, da je “duša od čoveka”? Da je to neko zaista vredan vašeg prijateljstva i “stavljanja ruke u vatru” zbog njega.
Nikako nije na nama da sudimo, ali kad je već tako onda se bar potrudite da čujete i drugu stranu. Ovog puta sam izbegla linkovanje, ne zato što se plašim nekoga ili nečega već zato što je ovo uopštena tema, na svakom koraku bolesnika ima. Svakome može da se desi da ima posla sa psihopatom. Ako već niste spremni da čujete i drugu stranu, onda ostanite prijatelj sa psihopatom i prestanite da pljujete po drugoj strani koju nemate volje ni da saslušate.
“Vaš” psihopata vam je već duboko zašao pod kožu, a meni ostaje da se radujem što me razotkriveni brišu sa svojih lista, jer nemaju snage da se suoče sa činjenicama. To je još jedan znak da sam bila u pravu. Ne umeju da mi odgovore ni na jedno pitanje, pa se s toga povlače. Daju mi prost i jednostavan dokaz da sam apsolutno u pravu prilikom procene. Znate, jedan život imamo, nemojte da grešite dušu, a ako baš hoćete ispričaću vam sa sve linkovima sve priče koje su me naterale da ovo napišem, pa sami vidite sa kim sve imate posla.
Razmislite, možda sam i ja čak bolesnik koji na ovaj način pokušava da vas uveri da je u pravu? Nikada ništa nije baš onako kako mislite da jeste. Psihopate su svuda oko nas i ništa, tačka. Svako svoje društvo bira, svako je odgovoran za svoje postupke.
Iza svake svoje reči i postupka čvrsto stojim, spremna i da priznam kada nisam u pravu, a bolesnici koji se kriju od mene i mojih pitanja, znam da su spremni na sve, ali koliko god truda uložili ne mogu me zavarati. Razotkriveni su. Zaista su psihopate svuda oko nas, mislite o tome. Nije da treba sada da budemo paranoični, ali neke stvari su toliko očigledne da ih ne vidi samo onaj koga je psihopata doooobro obradio. Čuvajte se.

naprimer: u Srbiji ima hiljade lekara koji ceo život pošteno rade svoj posao. za njih ne zna niko. za onih par koji su protiv vakcinisanja dece znaju svi. puna ih štampa, tv, svi mediji. kad eto epidemije. koliko je dece i ljudi umrlo? ebe se njima. 

oni su se "prodali" 

nekad je bilo sramota družiti se s krimosima, ženama lakog morala, polusvetom......
danas sve naopako, to su najbogatiji ljudi s vešto opranim parama i nikog ne smeta iako svi sve znaju, ubice u centru pažnje, posećuju ih poznati političari u zatvoru, krimosi na tv redovno, po najskupljim lokalima, kafanama, imaju sve, centar džet seta, ..... 

žao mi je što tema nije pobudila interes. nema veze. sigurno je do mene. kome je do ozbiljnog razgovora.... 


wtf, igrice 

To o cemu pises znaci da su se vrednosti promenile...ociti primer toga je skotasnji zavrsetak Zadruge, gde je ogroman broj ljudi slao sms glasove, dok sa druge strane, jedva se sakupi koji sms za lecenje bolesne dece..

Posmatrajte samo i odnos medju ljudima..postali smo automatizovani roboti, bez trunke empatije za svet oko nas, gledajuci iskljucivo i.jedino sebe, cast izuzecima

u krasan 

Kako može tema zainteresovati širi krug,kad većina ljudi ne čita,a kamoli da zamori mozak time
što treba nešto i da napiše..Dok piše,koliko li je moglo postova da se naštancuje..i hi,još pitaš.
Ako ima nešto kopi pejst..to već može..ali pisati svoje misli..e to je već smor..
Eto tako mi tonemo polako ali sigurno,u mrak neznanja,jezik odumire polako ali sigurno..gubimo
znanje o sebi i svom identitetu,i istoriji..kulturu nam nadomešta zapadna..postajemo sve veći
poklonici materijalnog..a duhovno umire u nama..postajemo zombirani.

Laida ::Ide u sve dublje ludilo,anarhiju,strahotu.Recimo kazu...

Psihopate su svuda oko nas…mislite o tome

Jednostavno se divim psihopatama, ali stvarno i iskreno. Koliko su samo takvi ljudi sposobni da sve oko sebe uvere i ubede da su normalni, a da u stvari budu teški psihijatrijski slučajevi, mene zadivljuje. Pitam se koliko samo oni truda ulože da svoju pravu prirodu uguše i ne pokažu pred drugima. Zar to nije za divljenje?
Gledaš ga, slušaš ga, prosto ga zavoliš, počneš da se zanimaš za njega, njegov rad i delo, vremenom ti postane drag i na kraju ga zavoliš da bi zbog njega i u vatru skočio, jer mu toliko veruješ. Da bi svoju bolesnu stranu prikrio on se troduplo više trudi da bude dobar prijatelj, da se pokaže požrtvovan, spreman da pomogne, da ti se nađe kad nešto zatreba, ma da poželi svako takvog prijatelja i druga.
Postavlja se pitanje, a gde onda ta njegova psihološki bolesna strana dolazi do izražaja? Ne morate mnogo da tupite mozak, jer odgovor je jednostavan…u porodici. Naročito ako ima svoju porodicu u kojoj je on gazda, suprug i otac ili supruga i majka. To se prvo trenira u primarnoj porodici, verovatno dok odrasta i posmatra svoje roditelje, da bi kasnije kada osnuje svoju porodicu “stečeno znanje” primenio u praksi.
Razvojem društvenih mreža i blogova, psihopatama je daleko olakšano infiltriranje u zajednicu. Prvenstveno zbog toga što drugi ljudi nemaju svakodnevni direktan kontakt sa tom osobom, već samo reči ili slike preko monitora, tako da on ima vremena da stvori sliku kakva želi da se vidi o njemu. Psihopati ostaje da se s vremena na vreme pojavi u javnosti, na nekom skupu i da se potrudi da ostavi što bolji utisak. Da ono što je pisao na svom “zidu”, “tajmlajnu”, blogu ili na nekom forumu, potkrepi svojim smernim, drugarskim ponašanjem, da uveri druge da je on baš takav kakvim se prikazao, ma čak i bolji.
Ne retko psihopata se trudi da kod drugih izazove sažaljenje, jer samim tim ako se druga, zaista povređena i ugrožena strana u porodici, odluči da progovori, on ima spreman napad i većinu ljudi na svojoj strani.  Bez obzira da li se radi o ljudima koji su uključeni u svakodnevni život te porodice ili se radi samo o “prijateljima” sa interneta.
Problem nastaje u trenutku kada bude razotkriven. Kada neko iz njegove porodice, odluči da prestane da ćuti. Kada odluči da se suprostavi i ispriča svoju stranu priče. Priče zlostavljanih, maltretiranih, fizički i psihički godinama ugroženih, nikako ne mogu da imaju istu jačinu, kao i priča i slika koju psihopata godinama gradi o sebi. Ipak je on/ona psihopata i toliko truda je uložio u svoj “imidž”, da mu se to na kraju na neki način i isplati.
U tom slučaju ugrožena strana uglavnom bude ispljuvana i omražena od svih. “Kakva je to majka? Kako može tako bezočno da laže? Pa on je jedno divno stvorenje? Taj ne bi ni mrava zgazio? Sramota, kurvetina jedna?”…”On je takav kreten da prosto ne mogu da verujem? Monstrum i zlikovac, našao nad jadnom ženom da se iživljava. ” Navela sam primere i za muškarce i za žene, jer psihopata ima i u muškom i u ženskom “obliku”, a sve te priče samo još više osnažuju bolesnog i daju mu prostora za još više laži i pletenje “mreža”.
Dotična osoba, ima većinu na svojoj strani. Neki ga žale, neki mu se dive, a šta sa onima koji ne poveruju u njegovu priču? Automatski budu isključeni iz njegovog života. Ako je to bilo internet “prijateljstvo”, osoba koja mu nije poverovala odmah bude blokirana, izbrisana iz blogroll-a, iz liste “prijatelja”, MSN-a, Skype-a, a ako se radi o ličnom kontaktu, psihopata se toj osobi neće javiti ni na ulici. Ta osoba predstavlja “opasnost” i on je izbegava u širokom luku. “Šta ti ima da se mešaš u moj život?”. Na taj isti način, razmišljaju i svi oni koji su na njegovoj strani, samo što je njima dozvoljeno da iznesu svoje mišljenje i “da se mešaju” do mile volje.
Svaka poruka ili topla reč podrške psihopati, vas stavlja u isti koš sa njim. Prevareni ste i to mogu razumeti, ali ne mogu razumeti da uporno okrećete glavu na drugu stranu i da odbijate da prihvatite, da ste imali posla sa psihopatom. Da, uvek postoje dve strane, ali kada zlostavljana strana progovori, da li zaista mislite da je to samo obična laž i način da ispljuje drugu stranu? Da li zaista mislite da o tome nemate šta da kažete? Zar ne mislite da bi možda reči podrške dobrodošle i nekome ko je izudaran, maltretiran, ma mučen?
Da ova moja priča ne bi bila samo priča, zasnovana je na činjenicama i argumentima. Znam da Maja neće imati ništa protiv da navedem njen primer, jer ona je neko ko je odlučio da se bori. Šta mislite da se njen bivši muž prvi setio da ispriča “svoju priču”, da ste prvo “upoznali” njegovu “stranu medalje”, da ste ga videli na nekom twittup-u ili Blog Open-u, da ste se sprijateljili sa njim, da ste počeli čak i da brinete za njega i da ga na neki način sažaljevate, a da se onda nakon nekog vremena javila i ona sa svojom pričom. Da li biste onda poverovali u njenu priču i da takvi monstrumi i psihopate kao što je on zaista postoje?
Ovo je bio samo jedan primer. Znam ih još. Što iz svog ličnog života, sa ljudima izuzetno sebi bliskim, što sa ljudima koji se muvaju tu među vama, nama, i izazivaju sažaljenje. Verujte mi, psihopata se kad tad razotkrije, možda to niste spremni da prihvatite, ali ako je neko u stanju da se raduje tuđoj smrti i nesreći…recite mi onda da li zaista onako iskreno iz dubine duše mislite da to nije psihopata, da je “duša od čoveka”? Da je to neko zaista vredan vašeg prijateljstva i “stavljanja ruke u vatru” zbog njega.
Nikako nije na nama da sudimo, ali kad je već tako onda se bar potrudite da čujete i drugu stranu. Ovog puta sam izbegla linkovanje, ne zato što se plašim nekoga ili nečega već zato što je ovo uopštena tema, na svakom koraku bolesnika ima. Svakome može da se desi da ima posla sa psihopatom. Ako već niste spremni da čujete i drugu stranu, onda ostanite prijatelj sa psihopatom i prestanite da pljujete po drugoj strani koju nemate volje ni da saslušate.
“Vaš” psihopata vam je već duboko zašao pod kožu, a meni ostaje da se radujem što me razotkriveni brišu sa svojih lista, jer nemaju snage da se suoče sa činjenicama. To je još jedan znak da sam bila u pravu. Ne umeju da mi odgovore ni na jedno pitanje, pa se s toga povlače. Daju mi prost i jednostavan dokaz da sam apsolutno u pravu prilikom procene. Znate, jedan život imamo, nemojte da grešite dušu, a ako baš hoćete ispričaću vam sa sve linkovima sve priče koje su me naterale da ovo napišem, pa sami vidite sa kim sve imate posla.
Razmislite, možda sam i ja čak bolesnik koji na ovaj način pokušava da vas uveri da je u pravu? Nikada ništa nije baš onako kako mislite da jeste. Psihopate su svuda oko nas i ništa, tačka. Svako svoje društvo bira, svako je odgovoran za svoje postupke.
Iza svake svoje reči i postupka čvrsto stojim, spremna i da priznam kada nisam u pravu, a bolesnici koji se kriju od mene i mojih pitanja, znam da su spremni na sve, ali koliko god truda uložili ne mogu me zavarati. Razotkriveni su. Zaista su psihopate svuda oko nas, mislite o tome. Nije da treba sada da budemo paranoični, ali neke stvari su toliko očigledne da ih ne vidi samo onaj koga je psihopata doooobro obradio. Čuvajte se.

I ja mnogo volim ovu Budimku Glodjovic, mnogo interesantana zena

Na žalost neki svijet, za razliku od našeg zna tačno gdje ide, koji mu je cilj, prioritet, prosperitet.. 
Da se ne lažemo, svijet nije isti ma kako to neko mislio i priželjkivao. Treba jasno staviti do znanja u kome to svijetu MI živimo? Kakva su naša nadanja, iluzije, pogledi, kako se odnosimo jedni prema drugima.. zašto  zavidimo jedni drugima iako ionako ništa baš i nemamo?
Nismo mi psihopate niti je to problem koji je nerješiv.. nego u kakvom društvu mi to živimo? Svijet na žalost živi u lažima.. lažima koje završavaju fatalno po slabije i ranjivije.. Danas samo sila vlada, ona je moć, zakon, a o nekoj pravdi, pravičnosti, realnosti ni traga.. Interes i koristoljublje danas vlada svijetom, kršeći sva moguća prava i osnovnu ljudsku potrebu, pravo na život i opstanak.

Psihički nestabilnih ljudi zaista ima mnogo oko nas,zato je i toliko nasilja,u domovima,na ulicama, u školama..To je odraz u jednu ruku,lošeg materijalnog i socijalnog stanja,a u drugu ruku usvojeno
ponašanje iz porodice,i sredine u kojoj se krećemo..Kompleksi,osećaj niže i više vrednosti,rađa nasilje,
promiskuitet..nemoral u svakom smislu.No koren svega je ipak u ne poštovanju čoveka,zakona,
roditelja,itd..i nebriga države o čoveku. Ne poštujemo ni sebe,pa ni druge.

sad ću da ispalim jednu, molio bi za komentar ako se kome da. 

mislim da su se gradovi prenaglo popunili rajom iz manjih sredina koja u gradu nije ništa naučila, već je grad progutala svojim "vaspitanjem" i običajima. nema više naprimer starog Beograda, nema više gradske kulture, rutine, načina življenja.

umesto da grad asimilira pridošlice, pridošlice su asimirale grad. 

Asimilacija je normalna pojava,samo nije dobro ako je " dva loša ubiše Miloša"..već da oni koji su 
došli daju najbolje od sebe,a prime ono dobro što im nova okolina pruža.Ali jedan problem je tu.
Da li su novi uvek dovoljno sazreli u mentalnom smislu,da prihvate model ponašanja i kulture
velikog grada ili zemlje svejedno,ili " čuvaju tradiciju rodnog kraja" manifestujući uporno ono što su doneli sa sobom.Tako na Kališu igraju Kozaračko kolo,umesto da pogledaju neku pozorišnu predstavu.
Ili nedajbože odu do upravo otvorenog Narodnog Muzeja..Eee,ali..no međutim..generalno ja mis'im..

Ne bih se složio da je to baš tako.. ima i obrnutih primjera.. nisu baš svi došli iz seoskih sredina, dosta njih je došlo iz urbanih manjih mjesta, varošica, gradića.. e sad.. što u njima nema pozorišta, fakulteta, muzeja nije njihova krivica. Generalno takva slika oslikava stanje nacije u socijalnom, kulturološkom.. i svakom drugom smislu. Masovnije migracije stanovništva su neminovne ako im se ne obezbijede normalni uslovi za život i rad, te ako im u XXI vijeku nije omogućena solidna putna infrastruktura i povezanost. Nisu oni krivi ako idu za boljim ako traže posao.. sve je to borba za bolji život, opstanak, kako god.. recimo da smo morali napustiti svoj rodni grad, mjesto i izbjegli sad gdje sam.. a ima nas iz skoro svih opština koje su sada na drugoj strani.. iz Sarajeva, Zenice, Tuzle, Bugojna, Jajca.. malo je reći da smo preporodili naš grad u svakom smislu.. to je dakle suprotni primjer.. nisu ni svi starosjedioci bajni, pa da se neki novi imaju ugledati na neke svjetle primjere, svugdje ima i dobrih i loših, (ne)kulturnih.. mada, generalno veći grad neminovno prednjači u odnosu na provincijske, pogotovo recimo Beograd.. 
Nije strašno ako neko ne zna ili ne voli ići u galerije, muzeje, pozorišta.. sve je to u redu osim ako se time ne narušava javni red i mir. misslim da svako od nas ima mjesta bilo gdje da je.. lično mi ne smetaju neki drugačiji običaji i tradicije..  ima mnogo većih problema koje muče i terete naše društvo; kriminal i korupcija u javnim službama, droga kao veliki problem, ubistva i nadasve naša nesloga.

Kad sam govorila o asimilaciji i o vrednostima,koje usvajamo ili ne..nisam mislila isključivo na
seosko stanovništvo..Jer veliki gradovi i njihovi poroci,i život poremećenih vrednosti...vrlo su 
privlačni dok te ne uvuku u svoje mračno krilo..Naša bivša zemlja bila je upravo prelepa,zbog 
različitih običaja i kulture,ali eto prošli smo svoju Kalvariju,i biće potrebne generacije da tragovi
izblede.Tek tada možemo govoriti o pozitivnoj ili negativnoj asimilaciji..Sada vidimo samo grube 
obrise i zato imamo ponekad krive slike o svemu.

Prema dnu.Tačnije u tri lepe.

Iz priloženog bi se reklo u stereotipije

Upravo nigde gde već nije bio;nigde gde neće biti kad se vrati od kuda je opet krenuo..

Baš je lako,govoriti lakonski,jer takav odgovor onemogućava dalju raspravu.I zato osvrnimo se oko
sebe i pogledajmo..malo pažljivije.Pogledajmo i u sebe,shvatićemo onda koliko smo se uklopili
ili nismo...u život koji živimo..I šta oni oko nas misle o nama,a šta mi o njima? Smeta li nam drugačiji
način kojim se, npr.krste ljudi koji su iz drugih sredina,ili prihvatamo to kao normalno,a nastavljamo da
se krstimo na onaj način kojem su nas roditelji naučili...Ili prihvatamo onaj drugi način?
Samo jedan sitan primer moguće asimilacije...ni štetan,a ni posebno dobar, samo sitnica!

Baš tako... kuda ide ovaj svijet??  

Ovo je "slučaj" za nepovjerovati..   Fanovi DONIRAJU NOVAC Kajli Džener kako bi ona postala MILIJARDERKA!?


Fanovi Kajli Džener prikupljaju novac kako bi rijaliti zvezda bila najmlađa milijarderka! Kajli je nedavno krasila naslovnu stranu magazina Forbs, a kako je njena zarada 900 miliona, njeni obožavatelji su odličili da skupe 100 miliona, kako bi Kajli obezbedili sumu od milijardu dolara.

- Moramo donirati Kajli i pomoći joj da bude najmlađa milijarderka na svetu - napisali su Kajlini fanovi u objavi kojom pozvali  ljude da doniraju novac rijaliti zvezdi.

Fanovi Kajli Džener ozbiljni su u ovoj nameri, uglavnom uplaćuju po 5 dolara, a neki od njih koji imaju tu mogućnost čak 1.000 dolara.
(telegraf.rs)

Daj onome ko već ima (i previše)..  ko te pita za tamo negdje gdje djeca nemaju dnevno ni krišku hljeba, a kamoli šta drugo... nema tu trunke sažaljenja i saosjećanja... 

Stvarno... kuda ide ovaj svijet.. 

I taj primer imamo kod nas,u manjim razmerama,ali imamo!  Naše rialiti zvezde i njihovi fanovi
barataju novcem drugih,i usput se bogate i oni i zvezda koja dobija lovu,i materijalnu korist...pa 
čak i stan.Priznaćeš da je to u našim uslovima ravno milionu dolara nekih tamo Amera.

Baš tako.. "primjera" za nepovjerovati je na žalost sve više.. 

Evo još jednog "slučaja".. Jedna poznati modni brend spalio garderobu vrijednu 28 miliona funti  -  RAZLOG.. Moćne modne marke ne žele da se njihovi proizvodi prodaju po diskontiranim cenama ili da dospeju do ljudi koji bi umanjili njihovu vrednost. 

Na sve su spremi samo da ne daju POPUST!
Luksuzni britanski modni brend Barberi spalio je odeću u vrednosti od 28 miliona funti, između ostalog i 20 hiljada kišnih mantila po kojima je poznat širom sveta.
Kompanija je za pet godina uništio odeću u vrednosti od 90 miliona funti, a deoničari su besni, jer proizvodi nisu ponuđeni privatnim investitorima.
Barberi, koji prema Forbsu vredi 9,6 milijardi funti, saopštio je da odeću spaljuje u posebnim palionicama kako bi se iskoristila energija.
Barberi uništava neželjene proizvode kako bi zaštitio svoje intelektualno vlasništvo i vrednost brenda.

Sramota..

Ka cilju. 

Takvi smo mi ljudi.Od svega napravimo smejuriju,i tu se završava sve.Ništa se ne rešava.
ništa se ne dešava..samo da bude kako jeste,da ne bude gore..E tako smo i stigli dovde gde 
smo sada.Uopšte ne treba da se čudimo.